Иван Матанов - ТРЕБАЛО ЈЕ ДА СЕ РОДИМО КАО КОРАЛИ

 

ТРЕБАЛО ЈЕ ДА СЕ РОДИМО КАО КОРАЛИ

Требало је да се родимо као корали,
пре много векова.
Ја корал, а ти коралка
у најтоплијем мору.
Љубили бисмо се непрестано
покрај коралног гребена.
Ја корал, ти коралка –
два облачка од суза.

Требало је да се родимо као корали,
или бар на другом месту.



ТРГ "ГАРИБАЛДИ"

На тргу "Гарибалди"
испред некадашње новинарске
кафане,
преко пута тезги с доњим вешом,
тачно на трамвајској станици
где стаје 2, која
вози живе
софијанце
према орландовци
сетих се девојке,
коју пољубих
први пут
тачно ту –
на тротоару,
пред накривљеним главама
каријатида.
Када јој додирнух
напукле усне,
небо ми се изнад главе
отвори,
Гарибалди
ми је сведок,
тамо горе,
усред пелена
времена,
видех богове
како онанишу.



ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА НАБОКОВУ

Сутра Кети с бабом
долази с мора.
Треба да се повратим
до сутра,
(Набоков ће ме разумети)

Сутра Кети с бабом
долази с мора,
до тада стискаћу
у рукама
њеног плишаног меду.

Сутра Кети с бабом
долази с мора,
пољубићу сутра Кети,
да баба и не зна.

Сутра Кети с бабом
долази с мора,
живот ће
добити смисао,
(Набоков ће ме разумети)



ЛАКА ЖЕНА

        Како си лепа, Господе!
                Христо Фотев

Колико си топла,
Боже мој.
По целом телу!
Међу ногама
и трепавицама,
топло је,
топле су ти
груди
и рамена су ти
топла.
И очи
и косе,
топла си,
цела.
Као хлеб
мека
и топла.
Укусна си,
Боже мој,
укусна си.
Укусна су ти
и бедра,
укусни су
и брежуљци
на теби
и долине,
укусна
и топла
си цела –
и споља,
Боже мој,
и изнутра.
И лака си
још, као
перце
у крилу ми,
као паучина...
Оплићеш ме
лако и нежно,
лака си,
лаку ноћ,
лака моја.



ЧИТАЈУЋИ ПОНОВО БОТЕВА

          Божидару Грозеву

Док знојави се волимо,
док с осећајем кривице се облачимо;
док пишем само прстом,
док мислим само мозгом,
живот –
та гладна смрт –
сврши ће.

И остаће стене,
некрштене мушком крвљу.
Соколи ће ослепети,
вучица ће се погрбити,
у пазуху шумске виле
распрострће мреже
јесењи пауци.

И нема нико да нас тражи
када му је сабља
пребијена
на двоје.


* * *


БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Иван Матанов рођен је 1952. године у Софији. Објавио је књиге поезије: Отварам врата; Аванс за трубадура; Амнестија; Сведочанства; Кинески рецепти; Хијероглифе на врх песка; Добро јутро сењор Павезе.
У његовом преводу 1988. године излази књига поезије аустријског песника Ериха Фрида Питања дана. Године 1966. објављује књигу интервјуа с познатим писцима Насамо. Добитник је студентске награде за поезију Димчо Дебељанов (1976). У књизи Мртав брод објављује поезију из претходних књига, као и нове песме.
Живи и ствара у Софији.