Пер Хансон/ Par Hansson (1970)

Кајак лежи скривен
испод неколико јова, откључај
катанац и пожури
цирада између јовиних грана
Отри земљу, полен
паучину и сјајна
испијена зимска тела
Убаци Кајак
данас ћу веслати
близу копна и покрет свак
шевар, кап , вир
Птице с пегавим одорама
перје, главе и вратови
певуше
лет им се
у води огледа и оне нестају
Најстарија тишина, какво олакшање
што не дува ка сунцу
Лопата весла сеје
капи што с весла падају
језеру се придружују

Из збирке Кајак, 2016.


*
Објашњење
Смрт је објашњење за породице. Када члан породице оде пробуши се бунар, отвори се рупа због које они што су остали живи једни друге гледају озбиљније у очи. Рано једног јутра окупе се код дубоког бунара. Привежу кофу за дугачки чврсти конопац, привежу конопац за ваљак, смењују се у вртењу и после предају до руба напуњену кофу около једно другоме. Предају ту тешку посуду, у очи се гледају. Пију на литре те хладне бистре воде.
Ово се не односи само на ожалошћену породицу тога дана чији је отац страдао од срчаног инфаркта током трчања. Такође се односи и на остале породице. Они што окупљени стоје у групицама на паркингу, свечано обучени, док чекају да се црквена звона огласе. Мушкарци сасвим другачије посматрају своје аутомобиле. Другим очима виде своје аутомобиле. Жене гледају мушкарце у очи. Погледи им се скоро срећу. А деца посматрају дрвеће, аутомобиле, мајке и очеве потпуно новим, измењеним очима.
Тако је кад се дозволи човеку с превеликим срцем да трчи: унутрашња експлозија на бициклистичкој стази између Венеса и Венесбија. Брза смрт пре него што тело и стигне да удари о земљу. Није стигао да осети тврдоћу тла по последњи пут. Издахнуо је у ваздуху. Као да је недовршеним покретом остао да виси док звона одјекују. Али такође је одјек звона и у себи. У бакарно обојена звоњава што позива свечано обучене, окупљене уплакане породице. То су породице које се никад раније нису окупиле. Сад врло јасно виде једни друге. У групицама стоје испред својих возила. Дан још није много одмакао. Очи су им тек избушени бунари. Смрт се налази међу њима, објашњава и објашњава.
Из збирке Страћара (Ruckel), 1998.
    
Прочешљавање

Кажу да си се окренуо ка копну
Како би избегао да видиш свој одраз
И да се повремено намерно разболиш
Да уђеш кроз нос и ископаш
Сопствену митологију

Кажу да ти фали снаге за многостраност
Као да појединости има превише
Да се не умеш вратити за корак
Како би онда видео целу слику
Кад се френетично говори о тишини
Ти си већ легао у шталу и ћутиш
Сунце се просијава кроз кравље виме

Кажу да си се извукао
Нанизао грубу огрлицу од сувих
Шкољки и звецкаш около
Нагнут над мочварама
Лик ти се назрео у сечи шума
Кад си расцепао ератички блок снагом ватре
И извукао се кратким брзим корацима

Кажу да си се начитао у неком универзитетском граду
Комадићи коже су ти пронађени
Разапети унутар пропалих сеника
Кажу да ти начину рада недостаје сва логика
Зна се да живиш махом на риби и бобицама
Али о теби говоре као да си после вука најгори

Зна се да си уживао у књигама
Да си се оглашавао кроз библиотеку
И убацивао стране предмете
Међу листове код одређених одабраних
Одломака: мртве бубе
Празне чауре рибље изнутрице

Кажу да радиш ноћу
Крадеш веш из спољних дворишта
И разапињеш светле чаршаве између дрвећа
Којима хваташ дебеле мољце
Понео си код куће направљени нож
Којим дељеш мехурове у морској води
Ретке и обећавајуће ноћ за ноћи

Кажу да си се извукао
Како би исплео зимску одећу од брезове коре
Чекај први снег и иди да спаваш
У напуштеном брлогу медведицā
Нашли су исцепане листове из твог дневника
Успели да растумаче знаке за човека оружје пса
Ветар је растурио ланац трагалаца

превод са шведског Дејан Купрешанин

Пер Хансон (Pär Hansson) је рођен 1970. у Венесу (Vännäs), у Вестерботену (Västerbotten). Објавио је шест збирки песама, а последња је Кајак која је номинована за песничку награду Шведског радија 2016. Скупљамо бобице у цивилизацији добила је 2013. Норландску књижевну награду. Дела су му објављена у антологијама и часописима у Шведској и иностранству.
Говор је од великог значаја за његово стваралаштво. Од прве збирке песама Страћара, објављене 1998, обичава наглас да чита песме у различитим просторијама. Хансон је у управи Шведског друштва књижевника, у одељењу за белетристику и предаје писање белетристике у Готландској вишој школи. Тренутно живи у Стокхолму где приређује читања на својој тераси. Суделује у Версополису, eвропској мрежи песника и песничких фестивала.
Норландски пејзаж игра важну улогу у Хансоновој поезији, која пак често кружи око сукоба између села и града, детињства и данашњице, порекла и заборава. Фокусирајући се на чулне доживљаје, он истражује места у сећању, поразе модерног доба и однос човека са околином.
Књиге:1998 – Страћара (Ruckel); 2001 – Породични ковчег (Familjekista); 2005 – Лавинске заставе (Lavinflaggor); 2009 – Сећања моторне тестере (Motorsågsminne); 2012 – Беремо бобице у цивилизацији (Vi plockar bär i civilisationen); 2016 – Кајак (Kajak)