Мауро Понци (Mauro Ponzi, 1950)

Théia manìa

У зору
хитро се нижу речи
из оловке
из визија
из мора и из земље
да, можда пројекат,
али thèia manìa
не оставља избор
и пише и диктира
овај свети бес
који жари по сунцу
које тек што је изашло.
И Нике
силази с Олимпа
и зури у мене
својим празним погледом
и својим лицем у пламену
и ја преводим
пеан и епиникије
са старогрчког
из њеног реског гласа
којег једва да чујем
и којег тек помало разумем
присећања
на студије и штива
из неког давног времена.
Па ипак
сваког  јутра
пре него што Еос устане из постеље
и остави самог
увоштеног супруга
вечног – то да – али без младости
зове ме именом
анђео победе
и пева епиникије
као некада
и протичу над морем
брзе слике
које баца тек рођено сунце
о прошлим збивањима
осликани стубови, статуе,
битке и надметања,
трагедије и мистерије.

Говори олимпска Нике
и приповеда
својим ритмичким певањем
тумачи ми слике у низу
који блистају на води
и срди се
због моје спорости
да видим.
Онда немирна ишчили
када црвени сјај
одступи
пред пуном светлошћу дана.
Али увек
се враћа и дозива ме
следећег јутра
и пишем
оно што могу
оно што ми диктира
моја
тхèиа манìа.
(из: Палата у Кнососу, Рим, 2010.)


*
Где је илузија
у моћи или у уметности?
У конструисању
компликованих апарата
ситних интереса
који држе на окупу
различите индивидуе
да би управљали
и употпуњавали
ово заједничко добро
мрежом интрига
која увећава моћ
а можда и богатсво
тебе самог.
Или у производњи
изражајних шифара
формула страсти
да би се ствари изрекле
сликама
које представљају нешто друго.
Дати смисао прошлости
овом кратком прелазу
од Напуља до Еолије
чак и овом стењу
вулканском
углачаном ветром
одбаченом на страну
од овог бизарног вулкана
који с времена на време гунђа
радозналим туристима
планинарима
у пратњи
планинског водича.
Један лакрдијаш
је својим појављивањима
у трену уништио
деценије
класне борбе
и више од једне илузије
остао је у игри
престижа
која увек делује
на тржишту масмедија
као на слави свеца заштитника.
А уметност се тетура
иза полугодишњих
извештаја
и издавачких стратегија
сасвим лакрдијашких.
Можда једино тамо унутра
у врелој ковачници
Хефест
искива облике
предодређене да трају
не постављајући себи проблем
публике
audiencea
буџета.
Његови еклектички облици
предодређени су
за јунака
ван времена
ван тржишта.
А међутим можда нам
у овим горким временима
без илузија
треба јунак
способан да цени
пламтеће
знакове
опсидијана.
(из: Палата у Кнососу, Рим, 2012.)

Превод са италијанског Марија Радованов

Мауро Понци (Mauro Ponzi), рођен  је 1950. у Риму, студирао је  немачки и италијански језик и књижевност. Добио је истраживачку стипендију 1974 на Хумболт-Универзитету у Берлину. Професор је немачког језика и књижевности на Филозофском факултету  Универзитета у Риму "La Sapienza" од 1980. године.
Боравио је  1986/1987 у Берлину са стипендијом фондације "Алекандар Хумболт"; 1994 је гостујући професор на Универзитету Роскилде (Данска); 1996. и 1999.  гостујући је професор на Универзитету Хајнрих-Хајне -Диселдорф; 1996 стипендиста на књижевном колоквијуму у Берлину.  Био је 1998. стипендиста на Goethe-Gesellschaft у Вајмару и др.
Од 2001. године је уређује часопис за немачку књижевност  “Links” (Pisa-Roma) а од 2006.  уређује  годишњак "Hermann Hesse " (Tubingen). Од 2012. председник је италијанског удружења Валтер Бењамин. Члан је многих редакација научних часописа за проучавање немачке књижевности и културе.
Књиге поезије: Der Palast von Knossos, Aphaia Verlag, Berlin 2015; Il palazzo di Cnosso, Robin, Roma 2012; I piaceri della carne, Onyx Editrice, Roma 2011; Malinconia di sinistra. Poesie, Campanotto Editore, Pasian di Prato (Udine) 2008; Bleiche Segel, Aphaia Verlag, Berlin 2005; Mitlesebuch 57, Aphaia Verlag, Berlin 2000, Intermezzo onirico, S. Marco in Lamis 1988.
Објави је романе :E va bene così, NeP edizioni, Roma 2016; Sociologia del paradiso. Onyx Edizione, Roma 2009; La storia siamo noi, Noubs, Pescara 1999; new edition: NeP edizioni, Roma 2016.
Најнови је књиге су му: Nietzsche’s Nihilism in Walter Benjamin, Palgrave MacMillan, New York-London 2016; La natura della malattia. Genesi dei motivi del Werther, Aracne, Roma 2015; Schwellen. Aufsätze für eine neue Theorie des Raums, izdavači M. Ponci and S. Borvic, Düsseldorf 2014; Between Urban Topographies and Political Spaces, izdavači A. Nuselovici, M. Poncci, F. Vigi, Lexington Books, Lanham-Boulder- New York- Toronto-Plymounth, UK 2014; Pasolini e Fassbinder. La forza del passato, Roma 2013; Melancholie und Leidenschaft. Der Bildraum des jungen Goethe. Heidelberg 2011 etc.
Добио је награду за La storia siamo noi (Pescara 1999) “Rita Ciprelli” (Chieti) за необјављени рукопис  1999; награду “Anassilaos 2000 – прво дело” (Reggio Calabria); “Emigration Prize 2000” Pratola Peligna (L’Aquila). Његова песничка књига book Malinconia di sinistra била је финалист за награду “Mario Luzi 2010”.