ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ДКВ

Друштво књижевника Воjводине*
Association of Writers of Vojvodina
Braće Ribnikar 5, 21000 Novi Sad* This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it * www.dkv.org.rs* 6542 432

ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ДКВ ДОБИЛИ ОТО ТОЛНАИ, ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО; СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ И РЕЉА ДРАЖИЋ ЗА ПРЕВОД ГОДИНЕ.

Награду За животно дело припала Оту Толнаију истакнутом војвођанском мађарском писцу
1

Жири за доделу награде за животно дело Друштва ДКВ у саставу Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден, Зденка Валент Белић и Ђезе Бордаш/председник/ на основу Правилника о додели награде донео је одлуку да се награда додели књижевнику Ото Толнаију.
ОТО ТОЛНАИ је рођен је у Кањижи 1940. године. Студирао мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Песник, приповедач, драмски писац, есејиста. Превођен је на српски, немачки, пољски, енглески, холандски, словачки, француски, италијански језик. Ото Толнаи је најплоднији и најсвестранији стварлац у књижевности војвођанских Мађара. Окушао се у свим уметничким формама живећи у метаморфозама, од песме до есеја, од експерименталног романа до драме. Добитник најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији - два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), награде Тодор Манојловић (2007) и у Мађарској - награде Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године.
Аутор је двадесетак песничких збирки, два романа, три збирке новела, више збирки есеја, од којих се нарочито издвајају есеји о ствараоцима и изложбама ликовних уметника. Писац је више драма које су извођене првенствено у Новосадском позоришту – Újvidéki Szinház-u.
Почео је као сарадник Ифјушага и Уј Симпозиона, као његов значајни уредник шездесетих и седамдесетих година, доприносећи новом модерном духу мађарске књижевности у Војводини. Толнаи је остао веран духу експеримента, неоавангадистичким иновацијама и особеној рефлексивости у продубљивању важних питања која су се тицала савремне књижевности, културе и судбине човека. Поред Ласла Вегела и Иштвана Домонкоша, Толнаи је остао један од најзначајних аутора мађарске књижевности у Војводини у другој половини двадесетог века и један од најбитнијих заступника обнове књижевности и њене моћи да буде важан моменат људске културе и друштвености уопште.
    
 *
Песничка књигa Селимира Радуловића "Сенка осмог еона" добила Награду за  књигу године ДКВ

1
Жири за књигу године, Друштва књижевника Војводине, радио је у саставу: Фрања Петриновић (председник), Драгана В. Тодоресков и Бранислав Живановић (чланови). На седници, одржаној 28. фебруара 2017. године, у ужи избор жири је уврстио следеће наслове: књигу прича Живе слике Давида Кецмана-Дака (); збирку песама Сенка осмог еона Селимира Радуловића (Културни центар Новог Сада); књигу прича Без граница Милорада Грујића (Културни центар Новог Сада) и роман Бапа Радована Влаховића (Банатски културни центар, Ново Милошево). Жири је једногласно изабрао песничку књигу Селимира Радуловића Сенка осмог еона за најбољу књигу објављену у 2016. години.
Сенка осмог еона, поред Пролошке и Епилошке песме, садржи четири поемичне целине: Исповест тумача Царевог сна, Сенка осмог еона, Девет душа Јоосифа Исихасте и Слово о неухватљивом. Можемо рећи да Селимир Радуловић својом осмом књигом наставља лирски дијалог са хришћанством и Светим писмом, који започиње збирком У сјенку улазим, оче (1995). Низом цитата из библијског контекста (како Старог тако и Новог Завета), али и сведеним дијалогом са контекстом европског песништва, понајпре Хелдерлина, Радуловић развија дискурзивно сложене стихове, који често поседују известан степен драмске динамике. Радуловићева поезија већ је окарактерисана као традиционалнија у тематско-мотивском смислу, али и провокативна у погледу порука које даје савременом читаоцу и савременом свету.
Селимир Радуловић (1953, Цетиње) је објавио осам песничких књига. У издању Српске књижевне задруге и Православне речи, објављена су му Изабрана дела у пет томова. Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова – Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015). За свој књижевни рад је више пута награђиван.


*
Награда за превод године Рељи Дражићу за преводе са немачког језика два романа Едена фон Хорвата, „Омладина без бога“ и „Дете нашег доба"

 1

Жири за превод године ДКВ у саставу Зоран Ђерић /председник/, Владимир Гвозден, Валентина Чизмар, Корнелија Фараго и Илеана Урсу донео је одлуку  да се Награда за превод године за 2016. Годину, додели Рељи Дражићу за преводе са немачког језика два романа Едена фон Хорвата, „Омладина без бога“ и „Дете нашег доба“ у издању новосадског издавача „Нојзац“ 2016. године.
Реч је о једном од најзначајнијих аустријских писаца и његовим романима који су настали 1936 и 1937. године у време надирућег фашизма а пошто се баве управо том тематиком, а изразито су антиратни и антифашистички; ови романи су од самог почетка имали судбину забрањених књига.
Преводилац је зналачки превео ове романе који у себи носе експресионистички и песнички набој тако да српски читалац може да несметано прати судбине јунака Едена фон Хорвата.
Реља Дражић (1954), Рођен у Богојеву. Завршио гимназију у Новом Саду и Филозофски факултет у Београду, смер филозофија. Радио у као средњошколски професор и једно време као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду. 1990. основао издавачку радионицу Футура публикације коју и данас води.
Превођењем с немачког језика почео је да се бави већ осамдесетих година прошлог века. Као филозоф, преводио је махом филозофију и филозофији блиску литературу, Шелинг (Увод у филозофију митологије, Фројд (Технички списи И и ИИ, Ландгребе (Феноменологија и повест), Велмер (Прилог дијалектици модерне и постмодерне). Почетком деведесетих, у почео је да се  бави се издаваштвом и штампарским пословима. Од 2003. се враћа превођењу и уредничком послу у оквиру едиције НОЈЗАЦ. Повремено преводи и за друге издавачке куће. 2014. појавио се његов превод „тестаментарног“ романа Томаса Бернхарда „Брисање“ код издавачке куће ЛОМ из Београда. Дражић је превео преко двадесет књижевних дела са немачког језика.
*
Награде ће бити уручене у првој половини априла 2016. године на Ванредној изборној скупштини Друштва књижевниак Војводине.