Association of Writers of Vojvodina
 
 


Зоран Ђерић - ПЕТРУ КРДУ: НЕ/МОГУЋИ СНОВИ Print E-mail
There is no translation available, please select a different language.

Умро је песник Петру Крду, нагло, неочекивано. Сазнао сам то преко интернета, током боравка у Омску, у Сибиру. Толика удаљеност од Вршца, спречила ме је да присуствујем његовом последњем испраћају. Али ме није спречила да се присетим нашег првог сусрета, потом следећих, који су уследили десетак година касније и трајали, повремено, увек поводом књига, најчешће туђих, које је он објављивао, а ја узимао на читање, па и промовисао.
Срели смо се 1974. године, у Кули, градићу у Бачкој, где је у оквиру манифестације "Месец књиге" био представљен вршачки издавач "КОВ". Још увек чувам негде у родитељској кући песничке разгледнице, на којима су отштампане песме, поред осталих Васка Попе, који је такође био присутан, и који ми је потписао разгледницу са својим стиховима. Тада сам упознао и песника који је имао необично име које нисам могао одмах да поновим. Покушао сам то, касније, код куће, читајући са разгледница: Петру Крду. Нисам ни слутио да ће ускоро тај румунски песник ући у моју средњошколску читанку. ^удио сам се томе, с обзиром да је био врло млад: рођен 1952. године. ^итанке за први разред средње школе носиле су годину 1975. Иако је имао иза себе тек две објављене песничке књиге на румунском језику, Крду је већ ушао у корпус савремене књижевности која настаје у Војводини.
Од 1979. године смо се повремено сретали у редакцији часописа "Поља". Од 1983. године чешће, будући да сам и сaм постао члан нове редакције часописа. Крајем 80-их сам, на његов позив, био гост у Стеријиној кући у Вршцу, на прослави "Европске књижевне награде". Потписали смо уговор за објављивање антологије савремених српских песника, Звона. Исплаћен ми је хонорар, од кога сам одмах купио нову, електричну писаћу машину. Али књига није никада објављена. Распала се Југославија, с њом и идеја да се објави серија антологија националних књижевности. Спласнули идеали, издавачки, уређивачки, па и антологичарски, шта ли?
Непосредно пре тога, био сам рецензент новог песничког рукописа Петру Крдуа, Јагода у клопци, који је 1988. године објавио новосадски издавач "Братство-јединство". Том приликом сам забележио и следеће:
Крдуова поезија "почива на делатним асоцијацијама идеја, на самоделатној, намерној производњи идеалног случаја" (Новалис). Педесетак песама у књизи Јагода у клопци (1988), прави су показатељи ваљаног песничког асоцирања на различите теме: историјске, митске и свакодневне; означитељи како реалног тако и фиктивног присуства у стварима и речима.
"Први стих је слеп од рођења" – поетска минијатура којом започиње књига, истиче "страх и сумњу" у могућности певања, у делотворност стихова данас кад је књижевност маргинализована, иако није ни кратковида ни глува у сагледавању свеопштих проблема свакодневице. Песник, дакле, избегава уобичајено зазивање муза свестан недовољности надахнућа ниоткуда, али и ограничења утицаја својих стихова, он се препушта језичкој игри, комбинаторици значења и звучања, узрочно-последичној спрези речи, метафора. Уместо цитата – алузија, којом надомешта скученост простора за разумевање и препознавање поетских слика.
Крдуов песник је "на задатку", има своје "радно време", свој "страшни портрет", своје огледе и "крвописе". Али то није пролеткултовски стваралац, није у питању никаква државна служба, социјални и револуционарни ангажман, већ типична алхемијска, уметничка радионица у којој свака реч има своје место, употребну и поетску вредност.
Крдуов песник је у својеврсном "еротском прогонству", тражи "еротски азил"; његови стихови и реченице су његови сведоци и кривци, али и његова одбрана. "Кућно сапуњање" није од њега створило мекушца и папучара. "Сентиментално гађање" није га одвело у испразност и патетику. Он поштује "мушки канон", бира логичко-силогистичка средства и начело реверзбилности. Еротски магнетизам држи на окупу његове тежње и супротности, његове "слике маште" и реалитете, слојеве напетости и лирска надахнућа.
Крду разоткрива латентну поетску егзистенцију. Пишући "објективне песме" покушава да обруши фасцинантне поетске монтаже и конструкције, да превазиђе митове о "чистим песмама" и недостижним лирским идеалитетима. Његова поезија је сва од асоцијација и функционалних поетских слика, плени једноставношћу и лакоћом, иза које је концентрисан литерарни потенцијал.
Ова књига је, исте године, 1988. објављена и на румунском језику, Capsuna in capcana. Не знам румунски, али је очигледно да ја наслов књиге много звучнији на матерњем језику. Две године касније, енглески издавач "Forest Books", објавио је опширнији избор из дотадашњег Крдуовог песничког опуса под називом The Trapped Stranjberry.
Београдски "Рад" објавио је 1992. године српски превод нове Крдуове песничке књиге, In biserica Troia – У цркви Троја. А 1997. године објавио је и нову књигу, Љубичасто мастило. И трећи наслов објављује "Рад", овог пута књигу изабраних песама, Саучесништво, 2003. године. Као преводилац песама са румунског језика, потписан је Владимир Зорић (што је био Крдуов псеудоним).
У последњем избору песама, из 2009. године, који је објавио новосадски "Прометеј", Мој грађански шешир, нема назнаке о преводу Крдуових стихова, тако да се стиче утисак да су стихови написани на српском језику. Да ли је у питању грешка или намера аутора да посведочи како је он, не само румунски, него и српски песник, будући да је већину својих песама сам превео на српски језик, а објавио је подједнако књига и на српском и на румунском језику. Нема података чак ни о томе да ли је у питању избор и ко га је сачинио. Из наслова књиге, Мој грађански шешир, који је дат по последњој песми у њој, не може се ни наслутити о каквој је књизи реч, тек из поднаслова "И нове песме", као да се подразумева оно што је изостављено – "старе" песме.
Недостатак других података и датума, било да је случајан или намеран, указује на чињеницу да овде није важна подела на "старе" и "нове" песме, да ове песме једноставно не подлежу старењу, нити губе на актуелности. За вредност песама није пресудан, али за нека додатна учитавања и препознавања може бити битан овај темпорални фактор. Зато га и истичемо. Јер, и иначе, о поезији је мало података, зато је сваки релевантан податак добродошао. Нарочито када настојите да реконструишете неко време, па било да је оно "песничко време" или време песника. Као што је то сада случај, када песник Петру Крду није више међу нама, али је зато присутна његова поезија, објављена у књигама и антологијама. Да би се избегле овешталости и фразе које не значе ништа, осим што личе на љубазност, испуњавају одређене форме и протоколе. Иза њих нам остају отворена питања: да ли смо познавали и колико смо читали песника Петру Крдуа? Колико је о његовим песничким књигама остало записаних страница, релевантних реченица, како га је вредновала румунска, односно српска књижевна критика, итд?
Остаје много питања, на која сада не желим да тражим одговоре.
Вратићу се, накратко, трећој одредници у књизи Мој грађански шешир – "67 неумољивих могућности сна". Мада само у једном од наслова Крдуових песама стоји реч "сан" – односно глагол "сањати": "Сањао сам да ме је пас ујео за прст", поштујући препоруку самог аутора, његове песме би ваљало читати, или тумачити као снове, тачније – као "неумољиве могућности сна". Онирички потенцијал Крдуових песама, недовољно је истицан до сада, иако је евидентан, па и императиван, барем по песниковом захтеву у овом, последњем избору.
Већ прва песма у књизи, "Бицикл Сиоран" је сан о песнику на бициклу који "тутњи између две љубичасте месечине / напред назад / вози ка богу". Потом следи "снег дубине једне реченице", "црни гроздови жуте зиме", "бело платно", "покољ међу аветима", уснули град, звонар из суседног села који спава а не извршава божја наређења, али ту је: и један човек који се буди у свом говору; други који бежи од куће и спава "под мишком ноћи"; пењање на небо и повратак с пуним месецом на рамену; "црна предвиђања", "све саме злослутнице" у песми "Сањао сам да ме је пас ујео за прст".
Тај Крдуов "највољенији мрак" (песма "Календар") прикрада се у већини његових песама. Његов песник је непрестано с главом на јастуку, чак и када је будан, оно што види наликује сновима, неверици, пре него ли вери у стварно. То не значи да се песникова свакодневица искривљава, већ да је песник доживљава на свој начин, загледан у нешто што не може да примети обичан пролазник. Отуда његове песме добијају и друге димензије, па и метафизичке, дајући аргументе за основане тврдње да је Крду и филозофски песник, "херметичан", како се то некад говорило (као Р. Флора у Југословенском књижевном лексикону, Матице српске, 1984). Исти критичар га уврштава у своју књигу Румунска књижевност у Војводини (1971, на румунском, 1976, на српском језику), као младог песника, са тек две песничке књиге, посвећује му текст под индикативним називом "Церебрални имажизам". Пре тога, Славко Алмажан га уврштава у своју малу антологију југословенских песника румунског језика – Буђење клепсидре (1973). Десет година касније, Крду је и сам сачинио антологију песама војвођанских Румуна, Поподне у граду (1983), у коју је, сасвим залужено уврстио и себе. Иако оваква пракса није уобичајена, нарочито не код нас, већ тада је постало јасно да се антологија песама војвођанских Румуна не може сачинити без антологијских песама Петру Крдуа.
Петру Крду је тога био свестан. Највероватније је сам сачинио избор својих песама из претходних књига (помињем само српске наслове): од Заменица из 1981. године, преко Јагоде у клопци (1988), У цркви Троја (1992) и Љубичастог мастила (1997), до Саучесништва (2003). Још једном је својим одабраним, додао нове песме, и тако начинио књигу Мој грађански шешир (2009), као својеврсну песничку заоставштину. Тако нам се то чини данас, две године касније, када песника више нема међу нама.
 
DKV logo
Novi Sad International Literature festival
 
Zlatna greda
 
Popular

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Home   |   Festival   |   Zlatna greda   |   DKV   |   Photo Gallery   |   Contact   |   Login

Copyrights © 2008  - 2010. Association of Writers of Vojvodina. All Rights Reserved.
Braće Ribnikara 5, 21000 Novi Sad, Serbia
Telephone: / Fax: 021 654 2432