Association of Writers of Vojvodina
 
 


ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ОБЕЛЕЖИЛО СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ Print E-mail
There is no translation available, please select a different language.

По четврти пут организовало манифестацију поводом Светског дана поезије, 21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе.

Отварање Светског дана поезије

Манифестација Светски дан поезије, која је као светски дан уврштена у календар УНЕСКА, обележава се свакогодишње 21. марта у свим значајнијим културним центрима света. Уместо уобичајеног места – платоа на почетку улице Браће Рибникар – одржана је због кише у малој сали  Позоришту младих, а програм  је био сачињен из два дела.
После уводних речи председника ДКВ Николе Страјнића о тешкоћама поезије у оскудним временима, песници Зоран Ђерић и Пал Бендер су пред од око 50 присутних у десетоминутним тематским беседама одговорили на питање зашто пишу поезију.
       Зоран Ђерић је, између осталог рекао,  да је стих увек изазов. Најчешће га призива други стих, који сте прочитали, или чули. Нека песма, реченица, прича, слика, метафора. Готово да не постоји ништа што не може бити изазов за песника, што не може да испровоцира стих. После неког времена, једноставно, приметите да сте записивали нешто по маргинама рукописа који сте читали или писали, а што се разликује од основног текста, који може бити и нека сувопарна студија, научна, или нека ускостручна. Чак и на маргинама таквог текста може да се забележи нека идеја за песму, ако не и песма сама. Кад оучим такве забелешке, препишем их у нотес, најчешће у неки роковник. Можда ће једном од њих настати песма. До тог тренутка ја их и не сматрам стиховима, него само обичним белешкама.
       На питање чему поезија деанас, Ђерић је  рекао да  иако наше време није наклоњено поезији, уметности уопште, ипак верујем да се од поезије, као ни од уметности не сме и не може одустати, јер живот без тога једноставно не би имао смисла. Поезија даје смисао нашој егзистенцији у непоетској свакодневици, у апсурду политике и економије, писање или, још више, читање и изговарање појединог стиха, налик су на узимање даха у загушљивом простору, на кап воде у пустињи, на зрак светла у помрчини.
       Од самог почетка сам имао идеју да је моја поезија нека врста талога, у метафоричком смислу. У песми остаје оно што се наталожи, из прочитаног, из свакодневног, личног искуства. Оно што је пропуштено кроз чула, вида, пре свега, али и других осетила: слуха, додира, потом даље - осећања и емоција, свести и сазнања о нечему. То што је селектовано, па остало забележено, као стих, строфа, или већ цела песма. Већ у насловима мојих књига је та идеја очевидна. Наслов моје прве песничке књиге је Талог. Последња, у којој су одабране и нове песме, зове се Налатоложено. Између њих је двадесет и пет година. Ако би се могла извући заједничка (поетичка) нит, онда је то, нема сумње, талог, а песме су оно што је остало наталожено после толико година. Питање је само где и шта је то што је преостало? Буквално, у песничким књигама, како оним појединачним, тако и овој последњој, у којој су песме одабране. Када сам се питао шта је то што завређује поновно читање и објављивање, можда сам у појединим случајевима био превише строг према себи и својим раним песмама, па сам из њих преузео само неколико њих. Опет, можда сам према појединим песмама био сентименталан, јер су ми некада, а можда нека од њих и сада, много значиле, или ми још увек значе, а да у њима нема супстанцијалитета, поетског, лирског, да то и оправда.
       Питања о смислу постојања и човековој мисији на овом свету, та, тзв. “проклета питања”, типична за романтизам, поново су актуализована у XX веку: “Ко сам био? Ко сам сада?”, или: “Ко сам? Одакле сам? Куда идем? И, на крају крајева: Ко смо? Одакле смо? Куда идемо. Љермонтовљев одговор, као и потоњи, на ова питања, није ни мало оптимистички: “Човек ту није ни племенита нити каква друга жртва, није узвишено биће које сазнаје и осмишљава природу и свет, то сазнање плаћа сопственом егзистенцијом. Он је просто ништавило које долази ниоткуд и иде никуда.” Књижевност XX века нема тако универзалну димензију, као што ју је имала у доба романтизма, и не настоји да дa коначни одговор, али ваљано сведочи о човеку свог времена и његовом свету. Али, не само ангажман у садашњости, него и избор “осетљивих” тема из блиске прошлости, може писцу да донесе проблеме, па и осуду. Ипак, обраћање поетици, није забијање главе у песак; промена перспективе је потреба да се свет погледа изнутра.

Прва беседа

       Пал Бендер је настављајући мисаоо поезији рекао да када говоримо о кризи поезије, о незаинтересованости читалаца, немојмо мислити да рецимо у старом Риму огромна већина грађанства није хрлила на гладијаторске игре, а да је само један танак слој људи узимао у руке Вергилија или Овидија. Ако ћемо право, поезија је перманентно у кризи, али преживљава. И наџивјава, чак и доб у којем је настала. Ко се сећа имена министара у француској влади, док је Маларме стварао свој не баш преобиман опус? Али, ми песници, не пишемо зато да би било шта наџивели, него зато да би преживели сурова времена - другачијих баш и нема -, преживели и остали нормални, колико је то већ могуће. Песма је песникова самотерапија, а највечи јој је успех ако помогне и покојем читаоцу.

Друга беседа

       У другом делу програма, песме  су читали су Бранислав Живановић, Јон Баба, Ева Харкаи Ваш, Радован Влаховић, Спасенија Сладојев, Звонко Сарић, Јелена Станојев и Ирина Харди Ковачевић и током тог дела манифестације поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на румунском, мађарском и хрватском језику.

Светски дан поезије Светски дан поезије Светски дан поезије Светски дан поезије

Светски дан поезије Светски дан поезије Светски дан поезије Светски дан поезије

 
DKV logo
Novi Sad International Literature festival
 
Zlatna greda
 
Popular

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Home   |   Festival   |   Zlatna greda   |   DKV   |   Photo Gallery   |   Contact   |   Login

Copyrights © 2008  - 2010. Association of Writers of Vojvodina. All Rights Reserved.
Braće Ribnikara 5, 21000 Novi Sad, Serbia
Telephone: / Fax: 021 654 2432