Association of Writers of Vojvodina
 
 


Горан Бабић Print E-mail
There is no translation available, please select a different language.

 

ЛОРА

(пјесма – скелет с кога спада месо)

Не, није одвећ удаљена
од палаче Диоклецијана
славна војна база Лора,
претворена у мучилиште
за заробљене
у рату солдате.

Све је то у Сплиту,
на плавом Јадрану.
Грађани и фурешти,
ако не вјерују,
могу предвече учинит ђир,
прошетат једну уру.

Све је то под Марјаном,
тамо гдје су моји знани
помрли, заборављени,
гдје ме у болницу на Фирулама
водило прије шездесет љета.

Али шта сад и данас
везује императора
с мрачном мучном сторијом
војне за домовину?
Зар он није кршћане у арени
Живе бацао лавовима?
Зар управо с њиме није
занавијек окончана
бестијалност старог вијека?

Кроз уста свога Хадријана
дивна Јурсенарка тврди
како нема ничег
у нашем живљењу
а да се исто није збило
некоћ давно, давно
неком од Хелена.

Збори ли право дама из Квебека
ил’ можда, чаробна, измишља?
Како с тиме ми стојимо,
овдје гдјено времена
не теку к’о у Хелади,
већ некако наопако
тер је све првашње
млађе од потоњег.
Некада је, да речемо,
прије задњег рата,
био музеј у Бенковцу,
у сјеверној Далмацији,
драгом Богу за леђима,
гдје се не игра шах.

Не знам је ли рушен,
а могао би бити.

У музеју двије збирке.
Поставка римског стакла
петнаест стољећа старија
од скупа ствари рађених у дрву,
од небројене дрвенарије
номада, пастира.

Тешко би се замислила
толика пропаст, пад у дивљаштво,
у доба прије бакра,
да није сачувана
стакловина, дрвенина,
докази реторзије,
пута у ништавило.

Ситне лакримарије,
танушне посуде за сузе
којима се мјерила жалост
и вјерност удовица,
потиснуше, истиснуше, рабоши,
преслице, дрљаче, вретена,
здјеле и амови, плугови, ралице...
Кренула је повијест унатрашке.

Јер је овдје људско обрнуто,
јер је дрво стигло након стакла,
ни злочини се у Лори
не догодише прије Цара,
него два миленија касније.
А бијаху ужаснији од оних
са звијерима у пржини.

Првим је кршћанима, наиме,
скончање било посигурно
те представа за пук и свјетину
не имаше другу сврху
до да чопори побију кривовјерне
и њихову опачину.

У томе ће, додуше,
из неког разлога и плебс уживати.

У Лори су јуначки бранитељи,
хероји из термопилског кланца,
мучили заробљене у узама
без намјере да их усмрте брзо,
иако је и тог било
кад би ноЖина омашила.

Циљ бијаше лагано мучење.
Стога су им резали језике
и копали чарне очи,
док су Жртве молиле да умру.
Мјесецима, годинама.

Из истрага не види се
откуд стигоше злочинци.
Јесу ли шкутори, неуки Влаји,
шљегли с Динаре, Свилаје, Загоре
или је клао питоми домаћи свит,
чељад из шквера. Лозина, Лозина.
Дојена млијеком Ујчевине,
мржњом на све што је туђе
а приде је друге вјере.

Грађани дичнога Спљета
могли су, брижни, ослушнути
јауке, крикове из Лоре
но их нипошто нијесу чули.
Палчеве су према доље,
махом, држали из навике
те се неки једва присјећају
да је можда нешто ипак
повремено допирало.
Из даљине. Из даљине.
Увијек из даљине.

Нејасно и неразговијетно,
неизрециво а страшно,
као да из људског грла
не допире.

Ако прућиш корак, намјерниче,
у лаганој, у вечерњој,
у шетњи све уз море,
ласно ћеш од Цара до Лоре.
Нећеш знати да корачаш
у дивљину и давнину
у којој су судбине спојене.
Стакло, дрво, лавови, злотвори.

10. 01. 2011.

 
DKV logo
Novi Sad International Literature festival
 
Zlatna greda
 
Popular

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Home   |   Festival   |   Zlatna greda   |   DKV   |   Photo Gallery   |   Contact   |   Login

Copyrights © 2008  - 2010. Association of Writers of Vojvodina. All Rights Reserved.
Braće Ribnikara 5, 21000 Novi Sad, Serbia
Telephone: / Fax: 021 654 2432