Друштво књижевника Војводине
 
 


Бранислав Живановић - "ВОДЕНИЦЕ НИГДЕ – А МЕЉЕ ЛИ, МЕЉЕ" Print E-mail
Милосав Тешић: Млинско коло, Завод за уџбенике, Београд, 2010.

Новије теорије књижевости истичу да се поезија у новијем добу у мањој мери мењала од прозе, те да је подоста изгубила од свог пређашњег повлашћеног положаја у систему књижевних форми. Међутим, с друге стране, њени распони се умногоме и учестало шире нижући нова имена, у подједнакој мери ако не и више него када је у питању прозно стварање, што отежава избор. Очигледан је њихов дуг претходним генерацијама, нарочито њеним представницима који су се највише удаљили од ранијег начина певања. Извесни гласови већ су добили препознатљива поетичка и стилска обележја, понекад већ после првих објављених књига. Такав је случај Милосава Тешића.
Тешић се ослања на традицију, користи утврђене песничке облике, превасходно чврсте класичне форме као што су дистих, сонет и др, форме везаног стиха, а поред изразите дисциплине на пољу форме он се позива на митолошке и фолклорне изворе, инсистира на музикалности стиха селекцијом речи више на основу звучања него на основу значења, а у сврху тога и неологизмима, у чему се препознају далеки одјеци народних напева као и трагања за тзв. матерњом мелодијом наших парнасо-симболиста и неосимболиста. Тешић припада оном "традицијском луку" у српском песништву који би се могао означити као линија предоминације супстанцијалистичког, те романтичарског, односа према језику у духу тражења: Симе Милутинвића Сарајлија, Ђорђа Марковића Кодера, Лазе Костића, Васка Попе итд.
Ако пажљивије одмеримо, Милосав Тешић ни овом збирком Млинско коло није начинио запажен помак на формалном, али ни тематско-мотивском плану. Није трагао за било каквим новим изражајним могућностима стиховног говора, те његова поезија на обликованом плану, у односу на верификоване књижевне поступке, не доноси посебне новине. Остао је у свом препознатљивом песничком свету унутар традиционалног песничког стиховања, тежећи да своју поезију учини ангажованом (и многозначном?!). Свој песнички исказ Тешић гради на искуствима естрадног исказа, те античких, библијских асоцијација, фолклора и религије. Константа је и у овој збирци лично осећање света као и изражено осећање народног стваралаштва, епске и лирске поезије, фолклора, религије и митологије. Као што је речено, Тешић се служи чврстим класичним формама и строгим метром, те обавезном римом како парном тако и укрштеном. За сонет узима дванаестерац или шестерац, дистиси су му у симетричним осмерцима, у терцинама користи осамнаестерац, а ређе дванаестерац (песма епилог); такође, у збирци је заступљено и неколико песама у једанаестерцу. Наглашено је коришћење лексике, синтагми и интонације из народне књижевности. Форма га веома осетно води у избору речи, и њиховој редукцији, тако да се чини да одређени стихови морају да трпе тиранију сопствене риме, сопствене звучности, пре свега губећи на значају ако не на смислу.

Млин је сабиралиште или преносник свете снаге коју садржи звук речи, и могуће га је покретати у своју корист. Такође, млин симболизује репетативност, обнову, трајање, време. Однос лирског субјекта према предмету певања је чуђење и дивљење које се даље конкретизује и потврђује. У непрекидном трајању, мељући време и историју, воденица мора бити неселективна: самлети значи обеснажити, уништити претеће силе, не ретко заједно са њима измрвити и оно што се сили супротставља, али самлети значи и превести подстицајне и животворне снаге. Непрекидан, независан од околности рад воденице, млина није само симболичка слика, већ и услов опстанка колектива. Као што индивидуална трагика превладава надиндивидуалним опстанком, тако се и сви појединачни доприноси, који се преузимају и мељу, претварају у виталност која снажи колектив и чува га од нестанка и пропадања. Окретање Тешићевог млина не може бити ништа друго до рад саме културе у чијој је основи превођење ентропијске судбине, уређено и колективним памћењем оснажено трајање. Уз млин, као доминантни мотив и протагонисту песничке збирке јавља се и вода, и то у различитим облицима. Јасно је њено симболичко значење. Пре свега може се свести на три доминантне теме: извор живота, средство (пр)очишћења и средиште обнављања. Вода је клица клице, прапочетак, обећање развоја, али и све претње ресорпције. Она и ствара и разара. Отуда код Тешића библијски и митски контекст. Уронити у воде да би се из њих изашло, вратити се изворима свакако је нешто што препознајемо и у Тешићевом певању. У контексту Тешићеве збирке и певања, вода покреће точак историје, млин историје. А млин сугерише да нема ничег новог под Сунцем и да се све(т) понавља, те отуда чест мотив, млина, клопарања, окретања млина и враћања њему: "У истој су равни далеко и близу", те сходно томе, песник упозорава на апокалипсу библијских размера, која поентира са: "У власти си, свете, прождрљиве жеље, / што очима жедним и коси и жање... / Воденице нигде – а меље ли, меље." (А воде су пуне ожеднелих душа). С друге стране, мотив млина, воденице може да се доведе у везу са изреком "меље као воденица", за онога ко много прича, брбља, што и овде упућује на библијску, односно вавилонску судбину човечанства.

Пасионираност за прошлим и фолклорно-народним, Тешићево певање је изглобљено из његовог физичког времена, те је самим тим анахроно, и неупотребљиво у том покушавању да прошлошћу говори о садашњости и будућности. Фокусираност на прошлост и у прошлост долази најпре из стања укочне меланхоличности, која сведочи о пролазности ствари. Но, оне тек као прошле, минуле могу да нам открију своје значење, премда и откривање значења јесте његово конструисање. Учестала окренутост ка прошлости је наративна стратегија која прелази у став пригушеног нарицања над протеклим, чиме се садашњост и будућност често лишавају могућности да буду опажени и промишљени. Па ипак, све и када се тематизују и промисле они постају врста будуће прошлости. Најзад, прави песник, велики песник је пророчки загледан у будућност, наравно, свестан и савестан према прошлости и властитој традицији. Но, његово певање је артикулација његовог емпиризма и промишљања свога времена, а његова поезија немирење и непристајање, рефлексија бића и живота. Према томе, Тешићево певање не доноси нешто ново ни на поетичком плану, ни за савремену српску књижевност. Оно је окренуто пасторалним сензацијама и доживљајима света и живота, сугеришући повратак на изворе, корене, толико пута опеване! Тешићев емпиризам је литераран, а свет изграђен на митским и библијским обрасцима. Претенциозно дидактичан, он не пева, он по(д)учава, или бар то покушава да учини. Врхунац такве песничке разметљивости изразит је у Белешкама уз поједине речи, где песник енциклопедијско-речничко-лексички даје "објашњења" својих песама, рачунајући "брижно" (и) на своје слабије образоване читаоце, где им поред "обашњавања лексике" свесрдно даје и објашњење "непознатих" појмова из области културе, религије, географије итд.
У његовом певању нема узнемирености, трвења, опонирања, егзистенцијалних треперења, запитаности, скепсе, непристајања и немирења са стањем ствари што одликује модерног песника. Његова скепса, негирање и узнемиреност једино може да се тумачи на пољу језика, форме и односу према језику. Свежина певања се могла постићи бар сједињавањем класичних форми и савременог садржаја, но, ипак излишно је говорити о ригидном и свакако свесном песниковом опредељењу и избору. Јер, код Тешића нема таквог "мирења". Консеквенца тога је у сваком случају крајње псеудоутопистичка и изнад свега не-модерна поезија. Узрок овакве конструкције је, евидентно, у отпору, непристајању и неверовању у актуелну стварност и будућност, и њихове тенденције. Најзад, Тешићева поезија се може оправдати једино у погледу поменутог ангажованог рада на плану језика: покушај ревитализације, неологизми и употреба архаизама, као својеврсног вида пасатистичке субверзије према савременом језику, односно кризи данашњег језика, те истицањем и залагањем за оно тзв. супстанцијално и есенцијално.
 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2011. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникара 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432