Друштво књижевника Војводине
 
 


Серж Пеј Print E-mail

Коментар једне изреке
 

Када му се покаже месец
будала га не гледа
већ посматра прст који га означава
 
Но одбити да се гледа месец
и посматрати само прст
који га означава
није оно што одређује будалу
 
Једном руком се заиста може
показивати месец а другом
држати нож да би се убило
онога који гледа
 
Намера да се покаже месец
је диверзија
која можда прикрива
нешто што се догађа поред будала
 
Гледати месец би такође било прекинути
са будношћу
и одвратити пажњу будале
која је надгледала ноћ
показујући му месец
 
Став будале
да гледа месец
у присуству свога непријатеља
може се тумачити
као примирје са непријатељем
или као одустајање
од борбе
 
Бити у месецу брише
стварност која га означава
као што брише
онога који нож држи
и који у исто време означава
месец испред будале
 
Означити месец такође значи означити
нешто што постоји и нешто
што не постоји
 
Тако да када му се покаже месец
како ноћу тако и дању
будала не гледа месец
Тако да будала није будала
 
Будала прст и месец
заједно стварају сцену
у којој будала није будала
и месец није месец
а прст није сасвим прст
Ипак прст остаје прст
 
Уосталом прст
може бити подједнако занимљив као и месец
не заборављајући да будала такође има прст
 
Месец је подједнако
баналан као и идеја о месецу
месец је навика месеца
 
Будала је такође мудрац
који са неповерењем посматра прст
који означава месец
 
Постоје степени помрчине
између прста и месеца
 
Прст који означава месец
већ је месец
већ гледа прст који га означава

Али будала зна да постоји такође прст
који би могао означити месец
 
Зашто означавати месец говори будала
када га већ сви ако подигну главу
могу видети
 
Будала говори да је онај који означава
месец заиста будала
или неко ко се претвара да је будала
 
Месец је такође прст који означава
прст који га означава
 
Будала говори да је он сам месец
као што је прст који означава месец
такође месец
 
Месец осветљава целу сцену
 
Месец такође може мислити
да неко показује његову светлост некој будали
или да неко показује свој прст некоме
ко није будала
 
Како до месеца стићи пита се будала
Месец је у исто време месец
и није месец
месец је свуда у огледалима
 
Будала је будала и није будала
говори месец
 
Будала гледа прст који означава месец
јер је он већ био у месецу
 
Месец гледа будалу и прст
који га означава
 
Будала и онај који означава месец
већ су заједно видели месец ноћу
 
Будала је такође видела месец дању
 
Будала гледа онога који означава месец
јер је већ видео цео месец
 
Онај који показује месец
може га гледати или се гледати
може тако презревши месец
да гледа будалу
и провери да ли гледа месец
Месец види све
Месец се огледа у језеру
које је иза прста будале
Месец је спустио своје чуђење на прст уперен у њега
Месец се не види
Месец су уста која једу
прст подигнут у његовом правцу
Месец је огледало
у коме се огледа права будала
која жели да обухвати месец
Будала није будала
и такође гледа свој прст
 
 
Лукрецијин билијар
 
Мачка која је скочила
у преврнуту посуду за боју
поезије оставља своје тачке
између речи
 
Ми смо понекад празна страна
Понекад смо мачка
Слобода корачања један је од начина
песме
На Лукрецијином билијару
кугле су такође умочене
у мастило и остављају неизбрисиве трагове
на белом тепиху бесконачности
 
Поезија се понекад баца
у рупе које се отварају
на тепиху да би се изгубиле
 
Понекад поезија то не успева
или не стиже до свог нестајања
Поезија се остварује када кугле
висе изнад рупа
 
Играч је наравно прерушена мачка
које је закорачила у мастило ноћи
Када зовемо ту мачку дајемо јој
да пије млеко празне странице
где песма још увек није написана
 
Понекад пас покида свој ланац и крене
да прати мачку по дијагоналама билијара
Када пас лаје
мачка нестаје у страници
која постаје црна као ноћ

Песник само пише између
тачака
које су оставиле шапе мачке
на тепиху Лукрецијиног билијара
коју јури маскирани пас
која је закорачила у мастило ноћи
 
 
О слободи
 
Имамо на продају
само слободу
која се не продаје
и нико не жели на нам је купи
Тако да је на улици
желимо дати
неком пролазнику који пролази
и ни тај
је не жели
 
Сада када смо одлучили
да ништа не продајемо
сви се заустављају да нас питају
што то ми продајемо
Иза нас
 иза наших леђа
слобода нам додирује раме
и прати нас
смејући се грохотом
да би отишла
односећи сенку
коју нисмо продали
 
 
Песма преговарања
 
Ако на
устима
имам брњицу
како мислиш
да говорим
како бих баш рекао да имам
брњицу на устима?
 
И ако ми сада
скину брњицу
и ја кажем
да сам јуче имао брњицу
оптужују ме да лажем
пошто више немам брњицу

Ако немам канап
да ми држи панталоне
и ако држим
једну ципелу
у руци
како мислиш
да држим панталоне
док везујем
ципелу?
 
У тој ситуацији
када обувам ципелу
панталоне ми падају
преко чланака
и понижен сам
 
Исто ако хоћу да завежем
у исто време
канап
који ми служи као опасач
ципела ми испада из руке
и почињем да шепам
тако да ми се ругају
јер ходам
као нека пијаница
Како мислиш
Сада да причам
када међу зубима
држим конопац завезан
за грану дрвета
које ме спречава
да упаднем у понор?
 
Ако причам
обавезно ћу пасти
јер да бих причао
морам да отворим уста
у којима држим тај конопац
који ме управо спречава да паднем
 
Тако да бих причао
морам пасти
на дно понора
и пошто сам пустио конопац
не могу се попети
 
 
Дијалектика истине


Пошто је у нашој природи
да гриземо
ми смо као комарци
То није тачно
Бацили смо живе
са врхова зграда
наше унутрашње непријатеље
То није тачно
Заустављамо оне који певају
ослободилачке песме
за време свадби филозофије
То није тачно
Забранили смо
абортус и пилулу за близанце
То није тачно
Претворили смо
наше псе у бомбе
да бисмо склапали риме
гробовима
То није тачно
Терамо
заљубљене и песак
дуж усана мора
То није тачно
Ми смо колатерална штета
То није тачно
Када видим да наши непријатељи
показују више самилости него наша браћа
дође ми да плачем
То није тачно
Измишљамо нову тактику
и нову стратегију
То није тачно
Живот једног народа
не сажима се у једном тренутку
а низ момената
не чини увек песму
То није тачно
Само су песме злочини опстанка
То није тачно
Ово што смо рекли је тачно
То није тачно
 
Превела са француског Тања Балог
 
*
 
Серж Пеј је рођен 1950. у Тулузу. Уметник, визуелни песник, филозоф песме, један је од најнеобичнијих представника покрета уметност-акција.
Текстове пише на штаповима или кочићима за парадајз уз помоћ којих остварује ритуално извођење песме. Писац, предавач, орални импровизатор, од Тулуза до Мексика, Серж Пеј је у исто време и оснивач Фестивала директне поезије, часописа Племе и Побуна. Јуна 1997, након позива на Документа у Каселу, упућује апел за глобалан марш поезије.
Његова поема посвећена Индијанцма "Хуицхол", Ниерика или мемоари петог сунца признање је језику визије. Оснивач је групе поезија-акција – фламенко "Лос Афиладорес", оштрачи ножева.
Теоретичар савремене поезије, објавио је у децембру 1995. тезу о савременој оралној поезији "Ишчупан језик".
Теоретичар односа између писања и тела, мислилац ритуала говора и контрадикторних места јавне поезије, Серж Пеј води семинар/атеље поезије акције на Универзитету Тулуз-Ле Мирај.
Позиван је на бројне фестивале перформанса у Европи, Јапану, САД, Азији, Мексику, Јужној Америци.
Аутор је петнаестак књига међу којима: Пророчанства, Дефиниције орла, Црна Богородиаца или Јеванђеље змије, Поема за један мртав народ, Мајка круга, Рука и нож, Дете археолог, Да би се ослободили живи мора се знати како ослободити мртве... Његове последње песме се налазе у антологији Орфеј студио – Галимар.
Његова дела су прведена на више језика и емитована у више наврата на радију. Серж Пеј покреће међународни покрет директне филозофије 1989, оснивач је међународног фестивала савремене поезије. У Тулузу од 1980, предаје савремену поезију у Центру за уметничке иницијативе Универзитета Тулуз-Ле Мирај.
Аутор прве непосредне књиге на свету у Мексику 1984, такође је и један од глумаца интернационалне групе директне поезије (Њујорк, Мадрид, Квебек, Мексико, Барселона, Фиренца, Амстердам, Венеција, Токио). У Француској је наступао више пута у Бобуру (Полyпхониx) или на тржници поезије у Паризу.
Његово јавно заузимање става у вези са одбраном људских права одвело га је до Сантјага де Чилеа и
до стварања више дела против апартхејда. Усмени песник, чије се дело преноси у различитим медијима:
ЦД са Аленом Гинзбергом, ЦД са Јоакимом Монтесисом.
Бројни савремени уметници и музичари пратили су његове наступе: Винсент Прадал, Бернар Либа, Марк Перон, Жан Пјер Лафит, Андре Менвјел, Хуан Химена, Педро Солер...

Кјара Милас је рођена 1972. године у Гавоји на Сардинији. Она је уметник који се бави видеом, перформансом и етно поезијом; истражује ритуале и њихове симболичке вредности инспирисана родном Сардинијом. Посебно је везана за ритуале везане за смрт и свету еутаназију практиковану у једном од региона Сардиније.
Видео сниматељ извођач, уметник, Кјара Милас ствара нове односе према савременој уметности, како у перформансу, тако и у видео инсталацији.
Њено уметничко деловање се ослања на различите типове сценског извођења истражујући нове односе тела и његове репрезентације.

 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432