Association of Writers of Vojvodina
 
 


Стеван Тонтић: ОСЛОБАЂАЊЕ ДУША Print E-mail
There is no translation available, please select a different language.

 

ОСЛОБАЂАЊЕ ДУША

Ако је душа бесмртна
(што се потајно и највећи нитков,
највећи крволок нада),
и ако ће душе праведних
из овог пакла у рај,
а најчистије се пробит
до небеског Пријестоља –

онда их ваља – рече убица –
што пре ослободит.
Латит се калашњикова
или бар пиштоља!

2008.



НЕПОПРАВЉИВ

Иако су те догађаји
свели на праву меру –
на обичну људску крпу
(историју и сам називаш машином
за масовно убиство и тортуру)
опет си јутрос залудни
излазак сунца поздравио,
бацио поглед на сусједов ружичњак,
на голишаву цуру
и заједничког смећа хрпу.

Смогао снаге
да "љубнеш своју драгу"
(ех, да те види мати!)
док умјесто у цркву
у шопинг креће.

Радујеш се новој
зеленој салати.
За рођендан – свијеће!

Зар си све заборавио!?

Толико ти је, јадниче,
стало да си жив.
Да још једном видиш
трешњу у цвату,
чујеш да петао кукуриче.

Баш си недоказан.
Непоправљив!
Непоправљив!

2008.



ТУ, АЛИ ГДЈЕ

И ја бих сад могао рећи,
као што каза Англосаксонац –
ми јесмо били ту,
али не умијем рећи гдје.

Знам, знам: за вас је то
дивљи Балкан, буре барута,
чувени босански лонац.
Вадите из Њега ил’ трпате,
кусате ил’ пљујете –

али чорба није све.

2008.



У ЈЕРУСАЛИМУ, У ЗЕМАЉСКОМЕ

У Јерусалиму, у земаљскоме,
корачам узбуђен а сав ломан –
обрех се овдје гнан, бездоман.
Ал’ ко је икад свој на своме?

Ко зна кад издан је, кад убијен?
Ходаш погружен или занесен.
Данас пред сликом спаса свијен,
сутра већ бомбом разнесен.

Мислим на ону што чека наме,
жалобна, сама међ убицама.
Само да лудило не свлада ме,
да не прогута цврчка тама.

1995/2008.



ИЗВЕШТАЈ ИЗ СВЕТОГ ГРАДА
(према запису једног туристе)

Свештеници, људи, на све три стране
набијени светлим електрицитетом.
Сваки дан чекаш крв да пане,
не идеш у шетњу са дјететом.

Школе, храмови, војни објекти
завјеренички се послања држе;
можда су у власти тајних секти
које невидљиве ране прже.

Једни жустро наводе Јехову,
други Алаха, трећи Распетога –
све је речено у Светом Слову,
у полемици Сатане и Бога.

Ту онда питаш изданог Христа
зашто нам је смрт једна те иста.

2008.



ВИДИ ТИ СЕ

Види ти се,
то се види!

Види ти се из говора
из покрета руку,
кад бришеш зној са чела.

Види ти се по ходу,
корак напред – два назад,
камо год да пођеш,
не желиш да стигнеш.

Види ти се из рукописа,
види чим зинеш,
мада ријетко отвараш уста.

Боље да ти не завирујемо
у тај облак у глави –
кажем ти као пријатељ.

Други ти неће
рећи ни толико
кад прођу поред тебе.

2008.



ЛИЈЕП ЈЕ ОВО ГРАД

Лијеп је ово град, био и јесте.
Још ти се понеки радују људи,
иако се браниш јер срце полуди.
Лијепе у црно завијене невјесте.

Лијеп је ово град, пун светог бола,
свијежих хумки и плаћених разбојника
у држави без суда и законика.
Живјети овдје, велика је школа.

Лијеп је ово град, легенди препун,
умјетника глади, тихих инвалида.
Ране им између четири зида
обасјава леден месечев чун.

2009.



СКИЦА ЗА УГЛЕДНОГ ЗЛО^ИНЦА

Посматрам лобаЊу угледног злочинца,
Блиста, спакована у солидну кожу.
У народном театру заузео ложу –
Поза из прогонства враћеног принца.

Смијешак добротвора навуко на лице,
Дупе му предсједничку сања фотељу,
Муда манекенку, мирисну постељу,
Послије покера, важне утакмице.

Из злочина већ црпи велику добит,
Поткупљује правду и тужилаштва.
Земља свом јунаку све опрашта –
Јоште има оних које ваља побит.

2008.



МЕТАФИЗИКА ВАРВАРСТВА

Трудећи се да свим средствима
продру иза грубих појавних призора
свог ипак јединственог племена,
да се угодно смјесте у Његов
обожавани бесмртни Дух
(чији су акредитовани
браниоци и чувари),
у Његово свето отајство,
краљевство
и стварство –

неки су неопажено
склизнули у варварство.

2008.

*

Стеван Тонтић, рођен је 30. 12. 1946. у селу Грдановци код Санског Моста. Завршио студије филозофије са социологијом у Сарајеву, граду у којем је живио од 1967. до 1993, када одлази у Њемачку, земљу свог егзила. Крајем 2001. године поново се настанио у Сарајеву као слободни кЊижевник.
Пјесничке збирке: Наука о души и друге веселе приче, Сарајево 1970. Тајна преписка, Сарајево 1976. Наше горе вук, Нови Сад 1976. Хулим и посвећујем, Београд 1977. Црна је мати недјеља, Београд 1983. Праг, Сарајево 1986. Ринг, Београд 1987. Сарајевски рукопис, Београд 1993, 1998. Мој псалам (Меин Псалм), Берлин 1997. Благослов изгнанства, БаЊа Лука 2001.

Избори из поезије: Тајна преписка и друге пјесме, Сарајево 1984/85. Изабране пјесме, Сарајево 1988. Лирика, Нови Сад 1995. Олујно јато, БаЊа Лука 2000.
Проза: Твоје срце, зеко (приче раскомаданог романа), Београд 1998.
Антологије: Новије пјесништво Босне и Херцеговине, Сарајево 1990.
Модерно српско пјесништво (велика кЊига српске поезије од Костића и Илића до данас), Сарајево 1991.
Тонтићева пјесничка дјела објављена су на више страних језика. Добитник је Шестоаприлске награде града Сарајева, Шантићеве, Змајеве и Ракићеве награде. У Њемачкој му је додијељена награда за лирику Баварске академије лијепих умјетности, као и награда града Хајделберга "Књижевност у егзилу".
 
DKV logo
Novi Sad International Literature festival
 
Zlatna greda
 
Popular

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Home   |   Festival   |   Zlatna greda   |   DKV   |   Photo Gallery   |   Contact   |   Login

Copyrights © 2008  - 2010. Association of Writers of Vojvodina. All Rights Reserved.
Braće Ribnikara 5, 21000 Novi Sad, Serbia
Telephone: / Fax: 021 654 2432