Друштво књижевника Војводине
 
 


XXVII седница Управног одбора Print E-mail
XXVII седница Управног одбора одржана је 18. 09. 2009. године у 10,00 сати. Седници су присуствовали: Јован Зивлак, Никола Страјнић, Михал Ђуга, Владимир Кочиш, Јанош Бањаи, Владимир Гвозден, Славко Алмажан, Милица Мићић-Димовска, Весна Кораћ и Недељко Терзић. Одсутни су били: Петко Војнић-Пурчар, Зоран Ђерић, Фрања Петриновић, Корнелија Фараго и Ђорђе Писарев.   
За седницу је предложен следећи дневни ред:

1. Извештај о реализацији IV Међународног новосадског књижевног фестивала    
2. Извештај о утрошеним финансијским средствима    
3. Припреме за рад жирија и комисије за годишње награде и пријем у чланство Друштва књижевника Војводине    
4. Рад редакције Златне греде и припрема наредних бројева    
5. Разно    

1.    Председник Јован Зивлак је поздравио присутне и поднео извештај о протеклом Фестивалу.     
Након четири године белодано је да Фестивал  има модерну концепцију и изузетан квалитет и да  заслужује истакнуто место у нашој књижевној култури, јер својим доприносима отвара нове могућности у афирмацији књижевности, посебно поезије, као и у успостављању богате и продуктивне сарадње са светом.. Исто тако, мора се истаћи да се Фестивал упркос неоспорног квалитета и даље суочава са потешкоћама, пре свега финансијске природе које су последица преовладавајућег становишта међу одговорнима, да буџетске манифестације имају предност. Међутим, истакао је Зивлак, уз добру вољу и поштовање чињеница може се доћи до новца. Посебно што Фестивал, с обзиром на свој смисао и вредности, треба да има повлашћено место у буџету републичких, покрајинских и градских власти.    
Друштво књижевника Војводине је успело да се одржи у 2009. години управо захваљујући Међународном новосадском књижевном фестивалу и часопису Златна греда као пројектима који успевају да донесу финасијска средства неопходна за његов опстанак.  Као поређење можемо погледати судбину неколико уметничких удружења и асоцијација који нису успели својим пројектима да одобровоље финансијере и они се налазе у драматичној кризи у борби за опстанак. Тешко, и понекад арбитрарно  номиновање финсијских средстава доводи у питање морални и културни смисао уметничких удружења, као и  ДКВа.     
Друштво је, уз помоћ покрајинских, републичких и градских власти створило услове да овогодишњем фестивалу  гостује 40 писаца, 12 учесника књижевно филозофског симпозијума, 10 такмичара на Слему Србије, 12 музичара и око 15 преводилаца. Фестивал је дакле окупио преко 80 учесника, уз напомену да се програм морао скратити на 4 дана, због недостатка финансијских средстава, па је број учесника заправо мањи од планираног.     
На Тргу младенаца представило се за четири вечери око 40 учесника из земље и иностранства, са музичарима, који су отварали свако вече Фестивала.
У Градској библиотеци су организовани разговори о националним књижевностима Мађарске и Бугарске. У Сремској Митровици је приређено гостовање учесника Фестивала -страних писаца. Додељена је Међународна награда за књижевност Нови Сад, 49. Бранкова награда, након које је организован излет до манастира Крушедол. Организовано је слем такмичење које је трајало две ноћи и 8 музичких програма. На Фестивалу је организовано 15 програма током 4 дана.     
Према оценама учесника и публике атмосфера фестивала је била одлична. Програме је пратило око 2 500 посетилаца, што значи да је на сваком програму присуствовало просечно између 150 и 250 посетилаца, што је изузетна бројка, с обзиром да је у Новом Саду током године на књижевним програмима просечна посета око 30. Може се закључити да је Фестивал доживео изузетан успех, посебно када се у обзир узму све финансијске потешкоће са којима се суочио.
У разговорима са делегацијом бугарских писаца, која је гостовала на Фестивалу, учвршћен је договор о представљању наших писаца у листу Савеза писца Бугарске, као и у  Златној греди савремених бугарских писаца, а истовремено је уговорена и посета наших делегата Бугарској, Јована Зивлака и Зорана Ђерића, ради договора о даљој сарадњи. Са мађарским писцима већ постоји пројекат о размени –  Еуропоетика, који је настављен на Четвртом фестивалу, док се са румунским писцима ради на сличним пројектима. Осим тога, часопис Cardinal Point, који излази у Њујорку, ће у посебном броју представити IV Међународни новосадски књижевни фестивал и објавити преводе песама учесника. Са Иваном Штрпком, уредником словачког књижевног часописа Ромбоид, такође је уговорена размена, па ће се око десет наших песника представити словачкој публици у овом часопису, и обрнуто, словачки песници ће бити објављени у Златној греди.    
Зивлак је навео да је одзив на Фестивал у штампи био одличан, посебно у Дневнику, Блицу, Новостима, Данасу, Грађанском листу и Гласу јавности.
Милица Мићић - Димовска је истакла да је такође и на РТВ Војводини постојало је свакодневно покриће фестивалских дешавања.     
Из свега овога може се извести да је Међународни новосадски књижевни фестивал постао најзаначајнији производ високе књижевне културе  у Србији. Друге, сличне манифестације, немају такав репрезентативан програм, те често прибегавају потемкинизму, како би свој значај увећале. Извесни репрезенти књижевне јавности и културних власти би требало да буде аналитичнија и да боље запажају реалне домете појединих књижевних догађаја.     
Овогодишњи добитник Међународне књижевне награде Нови Сад је Шон О Брајен, добитник Бранкове Награде је Маја Солар, а Слободан Оцокољић је добитник награде за најбољег слемера Србије.     
Квалитет награђених је на изузетном нивоу, што се може лако увидети и освртом на претходне добитнике Бранкове награде: Радомир Д. Митрић је 2008. добио међународну награду Castello di Duino, а Драган Радованчевић 2009. међународну аустријску CEI награду (Централно-европска иницијатива).     
Зивлак је потом додао да је овогодишње слем такмичење било посебно успешно и да је у извесном смислу било боље од прошлогодишњег. Победник слема Слободан Оцокољић је актуелан, ироничан и оштар, све оно што један слем песник треба да буде, тако да се може констатовати да је у Србији изграђен квалитетан слем и да   слем поезија овде ипак постоји. Ову форму изражавања Фестивал ће подржавати све док буде актуелна и ако се појави нека још актуелнија и њу ће уврстити у свој програм, јер је задатак Фестивала  пре свега да прати савремени израз и развој нових облика књижевности.    
Књижевност не може да се презентује без институције, погрешно је у том смислу рачунати на срећу или судбину, у књижевност се мора улагати, а Фестивал је управо  такво улагање. Као илустрација ове идеје могу се навести Струшке вечери поезије, које су за македонску књижевност урадиле више од свих других државних и индивидуалних напора, те су постале непосредно место афирмације књижевности Македоније. Зивлак је навео да неки не желе да се нешто слично догоди и са Међународним новосадским књижевним фестивалом, како се не би видело да они сами нису способни да створе манифестацију доличног значаја. Осим тога, није циљ оваквих манифестација да се ритуално угосте страни писци, него да Фестивал буде повод за дуготрајну и продуктивну културну и књижевну сарадњу. Такви ефекти су потребни Србији и Војводини, потребни су нашој култури и нашем самопоштовању.     
Према реакцијама које смо добили од учесника, можемо закључити да Фестивал спада међу 3 најбоља европска књижевна фестивала, зато што за разлику од других, већих фестивала, има квалитене учеснике и програме и омогућава одличну комуникацију међу писцима и изванредну сарадњу.
У будућности би требало организовати међународни симпозијум, који би подразумевао симултано превођење наступа страних гостију на енглески и српски.    
Као завршне послове које Фестивал налаже Зивлак је навео објављивање два фестивалска броја Златне греде, од којих ће један бити посвећен песницима и слемерима, а други учесницима симпозијума.    
На крају је истакнут посебан допринос у  организацији Фестивала: Иване Веље, Стојана Симића Крпице, Александра Павића и Стевана Брадића.
2. Мора се напоменути да је 5 дана пре Фестивала било неизвесно да ли ће ДКВ добити средства неопходна за његово одржавање. Јасно је колико је то било ризично, с обзиром да са страним писцима морате постићи договор најмање десет месеци раније, да они планирају календар и да  сваки договор који се са њима направи подлеже профеионалним узансама, па би било изузетно компромитујуће да дође до раскида.     
Град Нови Сад је успео да обезбеди око 350 000 динара за Фестивал и компликације су у том смислу превладане. Из фондова АП Војводине је добијено 1,500.000,00 милиона динара и треба за то посебно захвалити председнику ИВ Бојану Пајтићу, и Секретаријату за културу који су се за то изузетно залагали. Из фондова Републике Србије добијено је 200 000 динара.     
Овај је новац утрошен примарно на награде и трошкове смештаја, као и на путне трошкове. Уштеде су остварене у плаћању хотела, с обзиром да је фестивал трајао само 4 дана, али и у издацима за путне трошкове, јер су ове године исплаћивани само оним гостима којима је то било неопходно.Осим тога и хонорари учесника су смањени: за домаће учеснике, са 100 евра на 5 000,00 и 6000,00 динара, а страним учесницима, у зависности према раздаљини са које су допутовали, од 6 000 до 12 000,00. Такође је плаћан такси превоз за учеснике који су долазили авионом на аеродром Никола Тесла.     
Награде су износиле: 2 000 евра за Међународну новосадску књижевну награду и по 30 000 динара за Бранкову награду и Награду за најбољег слемера Србије – износе за постојеће награде би нужно требало повећати.     
Хотел Војводина са којим смо до сада сарађивали је на изузетно доброј локацији, која је близу свих места на којима се организују програми Фестивала: Тргу младенаца, Друштву књижевника, Градској библиотеци, кафеу Бистро. Уколико се у току следећих година хотел буде реновирао и превео у вишу категорију трошкови смештаја ће порасти, што никако не би ишло у корист Фестивала.
ДКВ је платио трошкове превода, водитељу програма, трошкове музике, озвучења и светла, трошкове штампања плаката, програмских књижица, афиша, застава, транспортне трошкове, путне трошкове за домаће писце итд. Уз велике напоре рационализације и у великој мери уговарања најнижих трошкова, Фестивал је успео да буде у финансијским оквирима који су створени дотацијама. Ваља, такође, поменути бесплтан рад многих чланова и пријатеља ДКВ.     
Потом је отворена расправа о надокнади коју би Јован Зивлак требало да прими као директор и главни организатор Фестивала. Зивлак је предложио да му се хонорар смањи у односу на прошлогодишњи који је износио 100 000 дин, што би било у складу са смањењем хонорара за све учеснике.     
Владимир Гвозден је истакао да би хонорар ипак требало одржати на истом нивоу с обзиром да то практично значи да је смањен, услед кретања курса динара у току последњих годину дана. Славко Алмажан је додао да је Зивлак читаве године радио на припремама за Фестивал и да је утрошио огромно време и труд, те да га због тога треба наградити. Сматра Гвозденов став исправним, тј. да ће тиме што ће хонорар бити одржан на истом нивоу практично бити смањен. Овај је предлог једногласно усвојен.    

3.Констатовано је да постоји проблем у сазивању жирија и комисија за годишње награде ДКВ-а, зато што се неки чланови не одазивају на позиве па је немогуће остварити потребан кворум за доношење одлука.     
Весна Кораћ је саопштила да Комисија за пријем чланова ипак функционише иако у више наврата  није имала кворум. Она је, између осталог,  пренела да неки чланови траже да аутоматски њихова дела буду разматрана на конкурсима за награде, иако се нису потрудили да жиријима дају на увид своје књиге.
Славко Алмажан је навео да би можда требало размотрити измену правилника о наградама, и омогућити да се награда за превод, између осталог, може добити више пута са уважавњем изузетног доприноса појединих преводилаца чије дело значајно доприноси развоју преводилачке културе.    
Зивлак је прокоментарисао да би тиме битно смањио простор за афирмацију млађих преводилаца. Афирмација млађих преводилаца је од великог значаја будући да се тиме проширује релативно уска база преводилачке књижевности, јер се бављење тим послом у великој мери  одвија у отежаним и неповољним финансијским условима.     
Зивлак је истако да ће комисије, уколико у наредном периоду покажу неефикасност, морати да се мењају на УО.     
Када су у питању награде за националне мањине, Владимир Кочиш је истакао да није довољна година дана за доделу награде, јер је продукција мала.
Зивлак је напоменуо да је због таквих случајева допуштен период три до четири године да би се успоставио квалитетан избор наслова. Зивлак је подсетио да је потребно формирати и жири за доделу награде за хрватску књижевност, за шта је задужен Петко Војнић Пурчар који то још није урадио.    
Жири који додељује награде за књижевност националних мањина мора бити добро упознат са продукцијом из те области како би донео одговарајуће одлуке, закључио је Владимир Гвозден.    
Потом је речено да је потребно ради афирмације награда ДКВ организовати општу конференцију за штампу, са циљем  њихове значајније афирмације. Примећено је да многи медији не афирмишу озбиљну књижевност, као и да имају погрешан фокус и уместо да пишу о стварима које се заиста одигравају у пољу културе као што су: криза квалитеног и културно продуктивног издаваштва, о све мањем броју квалитетних књига и паду квалитета превода, они подлежу језику адвертајзинга и тржишних привида, који подривају културни живот будући да га фалсификују.     
 
4. До краја 2009. године требало би да изађу још 4 броја Златне греде и то је од суштинске важности за опстанак Друштва књижевника Војводине. Без осам свесака годишње Друштво ризикује да изгуби извор финансирања. Бројеви који су у припреми су следећи: два фестивалска броја (песничко – прозни број и број посвећен симпозијуму), један број на енглеском и један који је посвећен бугарској књижевности.     
Поводом финансијске ситуације, Зивлак је истакао да једини извор средстава за издавачку делатност ДКВ има у држави и локалној самоуправи и да је врло тешко доћи до спонзора. Илузија је говорити да су спонзори заинтресовани за културу, то је, у постојећој ситуацији, процењујући њихове интересе и мотивацију једноставно инкомпатибилно.Зивлак је истакао да су партије највећи корисници средстава из привреде, потом спорт и да култура не може да им конкурише.
Редакцији Златне греде је изашао четворогодишњи мандат у септембру и пошто је редакција у саставу Алпар Лошонц, Владимир Гвозден, Зоран Ђерић и Јован Зивлак, као главни уредник, са изузетном одговорношћу водила један од најквалитенијих часописа у земљи, предложено је да се она поново изабере и за следећи четворогодишњи мандат. Напоменуто је да је главни и одговорни уредник на свакој седници УО подносио извештаје о раду редакције и о текућим припремама бројева. Ти извештаји би требало да буду аргуменат који иду у прилог доказа о раду редакције и њеном одговорном односу према часопису.
Управни одбор је  прихватио образложење Јована Зивлака и једногласно изабрао, у складу са Статутом и Правилнико часописа Златна греда, постојећу редакцију и главног и одговорног уредника за нови четворогодишњи мандат у уређивању часописа ДКВ, који почиње октобра 2009. године.    
5. Квалификованост би требало да буде мерило за одлучивање о озбиљним питањима у ДКВ. Када се  расправља о проблемима и активностима у  ДКВу требало би да буде јасно да не може да одлучује и да доминира онај чије је разумевање ствари на нивоу искључиво снажног порива или тенденциозног политиканства, али не културе и знања. О таквим релацијама може се говорити и поводом пријема у ДКВ, и о наградама и о нашој укупној делатности и о многим другим стварима. Квалификованост препоручује писца, то значи његова књижевност и његово разумевање књижевности и улоге писца и његове организације. То би требало да буде одлучујуће. Код нас није развијена у довољној мери таква свест ни у општем амбијенту друштва, нити у самим организацијама писаца.     
Зивлак је истакао да УО мора извршити озбиљне припреме за наступајућу  Скупштину, са свешћу да избори за УО морају бити одговорни да би се обезбедили добри услови за напредак наше организације и за опстанак свих њених квалитених делатности: од Златне греде, Фестивала, до међународне сарадње. Такав развој догађаја може само да обезбеди компетентна и одговорна управа. На Скупштини, која је предвиђена за децембар, право да гласају имаће само чланови који су редовно регулисали обавезу плаћања чланарине и који су дали допринос у раду ДКВ. Ово је уосталом сагласно са статутом ДКВ, који члановима који не испуњавају статутарне обавезе ускраћује право да бирају и буду бирани као и остале привилегије чланства. Потребно је напоменути да тиме никоме не одузимамо статус писца, о томе нико не може одлучивати, јер таленат и својства произилазе из способности о којима нико изван не би смео да одлучује, али онај ко Друштву ништа не даје, не може ни да од тог Друштва да тражи да му буде дато.     
Милица Мићић Димовска је подсетила на закључак УО који чланове УО и писце који су ангажовани у комисијама, жиријима и органима ДКВ ослобађа обавезе плаћања чланарине, као компензацију за време и труд који улажу у Друштво.
ДКВ има по закону обавезу да одржава архиву. Од њега се захтева записник, администрација и архива. Међутим, архива је опште добро, нужна и корисна и за будуће истраживаче историје наше културе и књижевности и зато би било логично да држава финансира њено одржавање, а не да нас оставља у провизорију који води ка губљењу многих важних чињеница из рада ДКВ.
На основу члана 31. Правилника о канцеларијском пословању Комисија је предложила Листу категорија регистарског материјала за трајно чување, у следећем саставу: 1. документа о оснивању ДКВ, 2. деловодни протокол, 3. преписка по деловодном протоколу, 4. архивска књига, 5. персонални досијеи и матична књига, 6. записници са састанака управног одбора, 7. записници са годишњих скупштина ДКВ, 8. записници са састанака секција, комисија и жирија за награде, 9. нормативна акта: статут, правилници, 10. молбе чланова ДКВ о признавању стажа, решења и одлуке,  11. одлуке са конкурса о пријаму нових чланова ДКВ, 12. изводи текућих рачуна ДКВ са комплетном документацијом о приливу и одливу новчаних средстава са текућих рачуна,  13. главна књига, 14. завршни рачуни. Овај предлог једногласно усвојен.    
Зивлак је подсетио, с обзиром да је усвојен нови Закон о култури и нови Закон о удружењима да предстоји да се Статут и остали акти друштва прилагоде новим околностима. Тај посао би требало урадити или до скупштине или непосредно после скупштине. На основу усвојног закона, министар за културу у влади Србије ће бирати два репрезентативна удружења писаца која ће имати одговарајуће надлежносту у сфери пензионог и социјалног стауса писаца, националних пензија, међународне сарадње итд. Ми се за ову врсту номинације морамо озбиљно припремити, јер уколико ДКВ не буде добио својства репрезентативног удружења ( номинују се само два удружења), онда би оно фактички било у великој мери маргинализовано. Међутим, чињеница је да ДКВ, већ десетак година, представља једно од два најквалитенијих удружења и неспорно са највећим културним и књижевним доприносима: од Златне греде до Међународног фестивала.     
Седница је закључена у 11,30 сати.   
 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2011. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникара 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432