Друштво књижевника Војводине
 
 


Јерген Линд/ Jцrgen Lind (1966) Print E-mail

LACHRIMAE

Приближавање споро иде,
али не знам како

да се приближим
томе. Редукција на просте

податке о души. Воде ми глас.
Песму. Зелено је

силно зелено, силно је
и сећање

на зелено. Педесет хиљада
речи. Педесет хиљада превода

Ускоро ћу скупити
Све што ми треба. Камен

на камен. Сложено лице
враћа се,

моли за име
кад више немам

ништа да ти дам. Мали
покушаји, музика

коју смо делили, али
не могу да нађем снимак

Џулијана Брима како свира
Ноктурнал Бенџамина Бритна,

само Даулендову тему:
Come heavy sleepe, the image

of true death. Адресе су
опустеле, бројеви телефона,

Дуги ходници. Пишем унутар
књиге док гласови

не растворе једни друге, а
музика постане бесмислена

у мени. Земља земљу покрива
Речи људи,

али људи нема. Не.
Ти више ниси

оно што си била, нити она
која ћеш једном бити.

Можда нећеш никуд,
само што даље од

мене. Удолина доле крај потока.
Испод моста, па наниже

стазом. Стена на косини
што гледа на воду

Не. Мораш се обући,
не можеш лежати тако.

Те бесмислице настављају се
као песма под шавовима

лобање: оно што је било,
оно што ће престати

да постоји, замисао о томе
да се насучеш

на непознатој обали
и почнеш одатле. Али то се

не може изрећи без тебе
а ти више ниси овде,

удаљена за домашај руке
за један дах. Царство сенки

унутар већег подручја
царстава сенки. Царство

са много имена,
неумољиво царство
*

Шум у климатизованим брифинг салама. Уста се отварају у празно, без назнаке лица. Човечија крљушт се ковитла.

Црн брод равног дна уздиже се спрам обале. Танке, сиве прилике навиру напоље као песма, све врви од погнутих врећастих бића без лица. Стоје под мостом, нешто копају доле крај обале. Тамни таласи. Муљ.

Може почети било кад. Можда дна и нема. Ја бројим и бројим. Колико прстију, колико шака. Мноштво људи тече, нестаје. Више се не може чути шта која рука ради. Бели шум, са свих страна. Ја пишем унутар књиге док гласови не растворе једни друге.

Могло је почети другачије. Подвиг је што сам некада био дете. Обиман материјал који никада нећу имати времена да прегледам. Али имам све време овог света. Познајем нежност. Танка је и тако лагана. Можда је не можеш прихватити. Али не бој се. То је само љубав. А љубав је једноставна. Сан о кући у кући. Са танким зидовима на које прикивамо снове о себи самима. Да. Можеш саградити кућу ни од чега. Ветар на лицу и снег што ће пасти. Можда ће нас само гурнути низбрдо, доле у бескрајне вирове.


*
Било је то једне веома хладне ноћи у новембру, пробудио ме је сан. Било је хладно и ведро. Снег је падао на цркву Светог Павла. Било је тако лепо да сам пожелео да направим неколико слика. Али није ми ишло са блендом, хтео сам да позовем неког, затражим савет. Била је ноћ. Снег је чудесно падао. Желео сам да се присетим нечије приче о недавној провали на другом крају низа кућа. Узео сам џепну лампу, пажљиво отворио врата од кухиње и закорачио на травњак пред црвеном кућом из мог детињства. Неки дечаци су се јурили са ножевима, смејали се и викали, било је то првих дана летњег распуста. Тела су ускакала у шумарак. Низови монтажних кућа из седамдесетих година. Они добро познати гласови, пре него што се растворе међу сенкама. И завладала је тишина. Свуда мир. Само је снег падао. Нико се није огласио. И нико није дошао.

Из збирки:Саскатун 2011 (Кабуса ферлаг);Бела општина 2015 (Кабуса ферлаг);Мамац 2018 (Алберт Бонијеш ферлаг)

Превео са шведског  Никола Перишић
*
Јерген Линд (Jörgen Lind) рођен је 1966. године у Умеу, а живи у Гетеборгу. Студирао је теологију и књижевност и похађао Списатељску школу у Копенхагену 1990-1992.  У периоду 2001-2009. био је уредник часописа Грес. Запослен је у књижари, а од 2013. године је члан Секције за лепу књижевност у оквиру Шведског удружења писаца. Ангажован је и као приређивач и преводилац, и на шведски језик је преводио данску песникињу Пију Јул. За своју најновију збирку песама „Бела општина“ добио је Лирску награду Шведског радија 2015. године, а на његове стихове је композитор Томас Јенефелт написао музику.
Књига, „Мамац“ (Åtel) излази 2018. године код издавача Алберт Бонијеш ферлаг.
Јерген Линд пише и музикално компоноване песме великог формата, које у међуигри поезије и прозе вијугају између приватног и политичког, ега и колектива, свакодневних обавеза и егзистенцијалне борбе.
Библиографија:1997 – Арарат (Ararat); 1999 – Минарет (Minaret); 2002 – Музика за ново друштво (Musik för ett nytt samhälle); 2004 – Долазе топле струје (Här kommer de varma strömmarna); 2006 – Вила папируса (Villa dei Papiri); 2008 – Заштита (Hägn); 2011 – Саскатун (Saskatoon); 2015 – Бела општина (Vita kommun).

 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432