Друштво књижевника Војводине
 
 


АЦА ВИДИЋ Print E-mail

АПСОЛУТНИ ПЕСНИК

Езра Паунд

ПРИСУСТВО

Листају се таласи дужином немирних обала
попут листова књиге из које искачу
да ту по песку оживе мотиви грчких елегија,
митолошке слике
на склиском тлу засноване,
кроз бриљантан сјај дијаманата
кроз Паундов стих, његову мисао,
настављају своју са пуном раскоши
вечну глад за постојањем у другима.

Читач је тој теми светионик
што испушта светлост
кроз тмине времена у сазнања,
а Паунд је ветар што то сјактање
изненада доноси
хујно одлазећи уз своју ветровиту муњу
на којој вероватно језди
кроз неповратне слике,
невероватне трене и сате
ненадмашним
присуством.

МИТОЛОШКА СЛИКА

Разбуктало се море.
Бука хриди целива до паса,
у око со се слива
и звучни талас таламбаса.

Донет је тај кристал извора
из Киркиног кладенца.
Верујем да је Паунд
снагом мора, кротио ждрепца.



СВЕТИОНИК

Устао у рано јутро
Његово,

упалио светионик,

угасио јецај ситих мрава
и залутао
невидљивим путем
преко воде.
Кога то тражише румени одрази јабуке?
Кога то покушаше да разгневе
окамењене птице у лету?

Ветар се замрсио око пласта сена.
Вода се замотала у чвор на вртлогу.

Помели се облаци,

где је запад,
где југ?

А он је седео у лудници св. Елизабете
и дочекивао госте
као на причест,
примајући их
чврст и усправан,
у левој шаци с јабуком,

поносан на заблуде,

са светиоником у xепу
који преде као
ћилибарско маче.



ПОРТРЕ ЛУДИЛА први

Езра Паунд пет пута
заредом
лута у некој приземној
стварности
призван сенкама крај пута

ужаснут
како се само може ужаснути
неко
надасве надарен да лети

а црнокрил
није птицама невичан

солидаран
са подударним световима

језерцем на Марсу

запитан у клетвама
и мантрама,
транспарентима по
плаветним
степеништима
запоседнут
немогућ
у немогућим бригама света

глађу свих народа,
патњама изнемоглих
у чијим главама је
округлост тла

у његовој
видокруг васиона.



ПОРТРЕ ЛУДИЛА други

Езра Паунд,
крив пред светом!
Езра Паунд,
против народа! – каже Суд,

а он би да одузме вечитост
Глади.

Зна духове и способност
доброг намера,
али свест је мртва,
обогаћено лудило
осиромашеним прелудијумом,

без виоле,
без гласних жица.

Врца нерв као откинута струна
и сазвежђа се везују
за његову
путању лука.

Његова мисао је самострел,
одапета тетива, витка рука
која хвата омчу
дреши чвор.



НАЈПРЕ ИНАТ

И био си инат америчкој надмености
до пораза у Сајгону и Ханоју,
вијетнамског показања праведности
ствари,

да можеш да до|еш и убијаш људе
на њиховом прагу.

Предсказао си то,
а рано си умро, Ез,
у мојих тринаест година,
а тек прославио ро|ендан.

И када је свет уморан од тебе
напокон све заборавио
– отишао тихо низ литицу,
стрмином као да се шуњаш из света,
у коме си силне буке дизао.

Повезујући се с твојим постојањем,
кажем, и мој дед Б. је носио шешир
послат из Чикага, од брата му,
сличан твом,
о, како сте ми личили, један другом,
јако, јако,
с тим достојанственим
старењем на лицу,

видевши твоје фотографије, Ез,
знатно касније,
и ве|е, боре, гримасе,
изразе доброћудне
намрго|ености.

Псовачка танкоћутност
јаких.



ПАУНД И БРЕТОН

Паунд је хвалио силни бритки
разум Френсиса Пикабије,
а овај је опет био уметник
из Бретонове групе.

Да ли су се икад срели,
Бретон и Паунд!?
– А могло је бити прилике.

Паунд помиње Бретона
у "АБЦ оф Реадинг",
али се из тога ништа
не да слутити.

Верујем да се ипак нису,
лично је премало речи мењу њима,
с обзиром на појединачни
значај.
Сваки је своју тишину уступио за залог,
оном другом.

Два најпревратника двадесетог века.

Паунд би му посветио
више пажње.

Дакле, у књигама.

Барем по сећању.
Верујем да би Бретон
изјавио овом другом
како
невидљиви сат
нечујно тиктака
као живо срце
које се не види,
али, ту буде,

или би рекли
из дубоког баритона, у глас,
из нерва,
како су осећали време
као дамар који се испумпава.

Но,
ни Бретон не спомиње
Езру.

Како тако!?
До сусрета није дошло.

Вакуум века.

 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432