Друштво књижевника Војводине
 
 


Мауро Понци (Mauro Ponzi, 1950) Print E-mail

Théia manìa

У зору
хитро се нижу речи
из оловке
из визија
из мора и из земље
да, можда пројекат,
али thèia manìa
не оставља избор
и пише и диктира
овај свети бес
који жари по сунцу
које тек што је изашло.
И Нике
силази с Олимпа
и зури у мене
својим празним погледом
и својим лицем у пламену
и ја преводим
пеан и епиникије
са старогрчког
из њеног реског гласа
којег једва да чујем
и којег тек помало разумем
присећања
на студије и штива
из неког давног времена.
Па ипак
сваког  јутра
пре него што Еос устане из постеље
и остави самог
увоштеног супруга
вечног – то да – али без младости
зове ме именом
анђео победе
и пева епиникије
као некада
и протичу над морем
брзе слике
које баца тек рођено сунце
о прошлим збивањима
осликани стубови, статуе,
битке и надметања,
трагедије и мистерије.

Говори олимпска Нике
и приповеда
својим ритмичким певањем
тумачи ми слике у низу
који блистају на води
и срди се
због моје спорости
да видим.
Онда немирна ишчили
када црвени сјај
одступи
пред пуном светлошћу дана.
Али увек
се враћа и дозива ме
следећег јутра
и пишем
оно што могу
оно што ми диктира
моја
тхèиа манìа.
(из: Палата у Кнососу, Рим, 2010.)


*
Где је илузија
у моћи или у уметности?
У конструисању
компликованих апарата
ситних интереса
који држе на окупу
различите индивидуе
да би управљали
и употпуњавали
ово заједничко добро
мрежом интрига
која увећава моћ
а можда и богатсво
тебе самог.
Или у производњи
изражајних шифара
формула страсти
да би се ствари изрекле
сликама
које представљају нешто друго.
Дати смисао прошлости
овом кратком прелазу
од Напуља до Еолије
чак и овом стењу
вулканском
углачаном ветром
одбаченом на страну
од овог бизарног вулкана
који с времена на време гунђа
радозналим туристима
планинарима
у пратњи
планинског водича.
Један лакрдијаш
је својим појављивањима
у трену уништио
деценије
класне борбе
и више од једне илузије
остао је у игри
престижа
која увек делује
на тржишту масмедија
као на слави свеца заштитника.
А уметност се тетура
иза полугодишњих
извештаја
и издавачких стратегија
сасвим лакрдијашких.
Можда једино тамо унутра
у врелој ковачници
Хефест
искива облике
предодређене да трају
не постављајући себи проблем
публике
audiencea
буџета.
Његови еклектички облици
предодређени су
за јунака
ван времена
ван тржишта.
А међутим можда нам
у овим горким временима
без илузија
треба јунак
способан да цени
пламтеће
знакове
опсидијана.
(из: Палата у Кнососу, Рим, 2012.)

Превод са италијанског Марија Радованов

Мауро Понци (Mauro Ponzi), рођен  је 1950. у Риму, студирао је  немачки и италијански језик и књижевност. Добио је истраживачку стипендију 1974 на Хумболт-Универзитету у Берлину. Професор је немачког језика и књижевности на Филозофском факултету  Универзитета у Риму "La Sapienza" од 1980. године.
Боравио је  1986/1987 у Берлину са стипендијом фондације "Алекандар Хумболт"; 1994 је гостујући професор на Универзитету Роскилде (Данска); 1996. и 1999.  гостујући је професор на Универзитету Хајнрих-Хајне -Диселдорф; 1996 стипендиста на књижевном колоквијуму у Берлину.  Био је 1998. стипендиста на Goethe-Gesellschaft у Вајмару и др.
Од 2001. године је уређује часопис за немачку књижевност  “Links” (Pisa-Roma) а од 2006.  уређује  годишњак "Hermann Hesse " (Tubingen). Од 2012. председник је италијанског удружења Валтер Бењамин. Члан је многих редакација научних часописа за проучавање немачке књижевности и културе.
Књиге поезије: Der Palast von Knossos, Aphaia Verlag, Berlin 2015; Il palazzo di Cnosso, Robin, Roma 2012; I piaceri della carne, Onyx Editrice, Roma 2011; Malinconia di sinistra. Poesie, Campanotto Editore, Pasian di Prato (Udine) 2008; Bleiche Segel, Aphaia Verlag, Berlin 2005; Mitlesebuch 57, Aphaia Verlag, Berlin 2000, Intermezzo onirico, S. Marco in Lamis 1988.
Објави је романе :E va bene così, NeP edizioni, Roma 2016; Sociologia del paradiso. Onyx Edizione, Roma 2009; La storia siamo noi, Noubs, Pescara 1999; new edition: NeP edizioni, Roma 2016.
Најнови је књиге су му: Nietzsche’s Nihilism in Walter Benjamin, Palgrave MacMillan, New York-London 2016; La natura della malattia. Genesi dei motivi del Werther, Aracne, Roma 2015; Schwellen. Aufsätze für eine neue Theorie des Raums, izdavači M. Ponci and S. Borvic, Düsseldorf 2014; Between Urban Topographies and Political Spaces, izdavači A. Nuselovici, M. Poncci, F. Vigi, Lexington Books, Lanham-Boulder- New York- Toronto-Plymounth, UK 2014; Pasolini e Fassbinder. La forza del passato, Roma 2013; Melancholie und Leidenschaft. Der Bildraum des jungen Goethe. Heidelberg 2011 etc.
Добио је награду за La storia siamo noi (Pescara 1999) “Rita Ciprelli” (Chieti) за необјављени рукопис  1999; награду “Anassilaos 2000 – прво дело” (Reggio Calabria); “Emigration Prize 2000” Pratola Peligna (L’Aquila). Његова песничка књига book Malinconia di sinistra била је финалист за награду “Mario Luzi 2010”.

 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432