Друштво књижевника Војводине
 
 


СИМОНИДА БАЊЕГЛАВ Print E-mail
Записник / Одлука о најбољем слемеру

Најбољи слемер Србије за 2016.
Симонида Бањеглав (Београд)

Друштво књижевника Војводине у оквиру Једанаестог међународног новосад-ског књижевног фестивала већ девету узастопну годину организује такмиче-ње за Најбољег слемера Србије као део свог програма.
За слем такмичење је предвиђено последње фестивалско вече, 1. септембар, а простор где се одвијало слем такмичење био је кафе "Бистро". Ово такмиче-ње сваке године привлачи све већи и већи број песника који се баве овом вр-стом перформативне поезије, као и публике која у константно већем броју прати њихова надметања. Такође, значајан број гостију Фестивала био је у пу-блици током слем такмичења, и на тај начин могао је да испрати нове тенден-ције на песничкој сцени Србије. Још један додатни елемент атмосфери такми-чења додао је џез дует Војислав Савков (саксофон) и Борис Хложан (гитара), те гост Фестивала, британски песник Метју Кејли који је говорио поезију мно-гобројној публици.
По оцени Комисије квалитет песама пријављених био је на високом нивоу и евидентно је да је такмичење једно од најквалитетнијих у земљи и региону, са великим одзивом учесника. Ове године пријавило се преко двадесет песни-ка из целе земље, а у полуфинале позвано је седморо такмичара: Симонида Ба-његлав (Београд), Драгана Бечејски (Панчево), Радован Божови} (Београд), Бо-јан Илић Бокерини (Ниш), Ђорђе Ђорђевић (Београд), Дејан Каназир (Бео-град) и Иван Миљаковић (Врњачка Бања).
Овогодишње такмичење имало је нови формат – песници које је комисија изабрала у полуфиналну селекција изводили су по једну песму, док се финал-ни круг, у који се пласирало троје песника – Симонида Бањеглав, Ђорђе Ђор-ђевић и Дејан Каназир – одржао са извођењем по још једне песме. Након завр-шног гласања публике, комисија је утврдила да је победник такмичења за Нај-бољег слемера Србије за 2016. годину Симонида Бањеглав. Њој је додељена награда која се састоји од дипломе и новчаног износа, чиме се завршило так-мичење.
Комисију такмичења за Најбољег слемера 2016. чинили су Бранислав Жива-новић (председник), Милан Мијатовић и Драган Бабић.
Симонида Бањеглав, рођена 1972. године, до сада је издала четири збирке поезије: Стихопатологија за одрасле (2007), Књига перспективне поезије (2008), Песничење у три рунде (2010) и Овде и сада (2011). Објављивала је пе-сме у периодици, а добитник је награда за поезију у Тузли, Смедеревској Па-ланци, Чачку и другим градовима. Њена поезија пуна је духовитих и интели-гентних коментара савременог света и стварности, а такође је одликује јасно осетна музикалност. Она комбинује традиционалне предлошке и обрасце ста-ријег песништва са актуелношћу, савременошћу и новим приступом познатим темама. Често се окреће афирмацији мање присутних припадника друштва и кроз своју поезију пропагира права оних који су скрајнути, маргинализовани и отерани у страну. Управо овај аспект њеног извођења, заједно са хуморним опаскама којима коментарише негативне појаве нашег времена, је оно на шта је публика у новосадском кафеу Бистро највише одреаговала и оценила као најпозитивнији део не само поезије Симониде Бањеглав, него и читавог слем такмичења на Једанаестом новосадском књижевном фестивалу 2016.

2. септембар 2016.                               За комисију
                    Драган Бабић
                    Бранислав Живановић /председник коми-сје/
                    Милан Мијатовић




Саопштење о полуфиналистима
Слем такмичења за Једанаести Међународни новосадски књижевни фе-стивал
    
На основу конкурса који је расписао Програмски одбор Једанаестог Међуна-родног новосадског књижевног фестивала комисија МНКФа је од пристиглих преко 20 пријава изабрала седам учесника који ће се девети пут такмичити у Новом Саду за наслов најбољег слем песника Србије. Конкурсна правила предвиђају да песме буду написане у слем маниру и да кандидати пошаљу нај-мање осам песама које у говорној верзији нису дуже од четири минута.
По оцени Комисије квалитет песама већине пријављених је на високом ни-воу и евидентно је да је такмичење једно од најквалитетнијих у земљи и реги-ону, са великим одзивом учесника. Познато је да је такмичење у оквиру Међу-народног новосадског књижевног фестивала једно од најпосећенијих и нај-динамичнијих у Србији и у региону, и да публика у највећој мери доприноси вредности и узбудљивости ове јединствене слем манифестације.
Комисија у саставу: Милан Мијатовић, Драган Бабић и Бранислав Живано-вић (председник) обавила је и закључила селекцију 11. августа.
Након пажљивог разматрања, комисија је донела једногласну одлуку да се као учесници полуфиналног слем такмичења позову следећи кандидати:
1. Симонида Бањеглав (Београд)
2. Драгана Бечејски (Панчево)
3. Радован Божовић (Београд)
4. Бојан Илић Бокерини (Ниш)
5. Ђорђе Ђорђевић (Београд)
6. Дејан Каназир (Београд)
7. Иван Миљаковић (Врњачка Бања)

Полуфинално и финално такмичење ће се одржати у четвртак 1. септембра у 23,00 часа у Кафеу "Бистро". О учесницима финалног такмичења одлучиваће гласови публике. Комисија за бројање гласова и стручни жири радиће у саста-ву: Милан Мијатовић, Драган Бабић и Бранислав Живановић. У случају изјед-наченог броја гласова, одлуку о победнику донеће стручни жири. Победник такмичења добиће диплому и новчану награду.



СИМОНИДА БАЊЕГЛАВ



ПУНА ВРЕЋА ЛАЖИ

У чудном краљевству Тамо далеко,
У коме теку мед и млеко,
Устаде краљ и гласно затражи
Да му поданици смишљају лажи.
Мало да обрћу,
Више да окрећу
И да тим лажима напуне врећу.
Схвативши да баш нико неће
Први корак да направи,
Краљ се испрси и на дно вреће
Своју диплому храбро постави.
Одважила се дворска луда
Да пружи подршку светлој круни
И да докаже да има муда,
Да својим лажима врећу допуни.
Надасве мудри остали дворани
Верни и одани своме краљу,
Мада не беху приморани –
Сви су лагали за медаљу.
Следе краљеви намесници,
Ко ће да лаже више и даље.
И на левици и на десници –
Лажу заједно са својим краљем.
Љупке, милосрдне дворске даме
Нашминкале се на брзину,
Шљаште к’о светлеће рекламе
И без пардона лажу чим зину.
Грлате краљеве гласоноше
Већ су се привикле на бламажу.
Без гриже савести стану на ћоше
И не трепнувши дебело лажу.
Бројни принчеви и принцезе
Сматрају да је једино важно
Да се смешкају и да се кезе,
А све што говоре је глупо и лажно.
Поносни припадник краљеве гарде
Једногласно, са припадницима страже,
Уз хонорар од милијарде
Заједно с њима у хору лаже.
На крају колоне стоји један паж.
И чека, стрпљиво чека у реду
Да и он изрекне своју лаж
И да заувек избегне беду.
Сви су лагали к’о помахнитали.
И то на све могуће теме.
Неки из главе,
Неки су читали,
Неки са тремом,
Неки без треме...
Све је к’о вода текло по плану,
Без трзавица и без проблема,
Док један мудрац,
Председник САНУ,
Који на језику длаке нема
Није све померио из корена...
Скренуо им је пажњу
Да једну шарену лажу
Сви, баш сви певају попут рефрена...
У чудном краљевству Тамо далеко,
У коме теку мед и млеко,
Краљ је изненађен одмах рек’о:
"Моја краљевска част и моја светла круна
Кажу ми да је врећа пуна,
Завежи врећу да не пукне...
А онај мудрац нека умукне...
Ако отаџбина од вас тражи –
Има да верујете у лажи!
И нека вас је срамота!"
И сви су онда дуго и срећно
живели до краја живота!



МАЈСТОРИ У ПРА[ИНИ

Мајстори ми у кућу уђоше,
С намером да је окрече.
Један стаде у ћоше.
Размиљља... Онда рече:
– Брат – брату, треба сто дана,
Кућа вам је руинирана...
Други, забринут стоји на прагу.
– Боже, осећате ли ову влагу?
Ово је срамно!
Ваша кућа делује тамно...
Немам речи...
Ово ће морати да се кречи...
Зидови пуни рупа,
Подови се подигли...
Кућа вам је к’о шупа,
У задњи час смо стигли....
А онај ко вам је кречио раније –
Боље да није!
Прошло је сто. И двеста дана...
Кућа и даље неомалана.
Темељи су попуцали,
Кућу ми скроз разбуцали.
Мајстори бивши, садашњи, будући,
Уништили сте ми све по кући!
По препоруци сте упали,
Прозоре ми полупали,
Гипсане радове сте ми обили,
Поцепали тапете,
Све рокове сте пробили...
Мајстори, од вас је више штете
Него користи,
Сви сте исти
Покварили сте што-шта
И Бог зна колико ће да ме кошта
Да ми се кућа поново среди.
Можда ћу морати да дигнем кредит...
Мајстори, мајстори, да простите,
Ма у три лепе да се носите.
У супротном ћу да пожелим
У другу кућу да се преселим.
Нећу да имам посла са вама
И радије ћу да кречим сама!



ФЕТИШ МИ ЈЕ САДО-МАЗО

Можда вам ово чудно зазвучи,
Можда чак и нелогично,
Некоме страшно,
Некоме смешно,
Некоме можда и погрешно.
Свако нека сам одлучи.
Али...
Мој фетиш је да ме неко мучи.
У мени притајен чучи
Порив да патим.
Ја сањам да ме у масовној тучи
Неко премлати.
На пример – жандарм пендреком.
И да се нађем у неком
Ули~чном метежу
И да ме вежу...
Пуно би могло да ми значи
Да ме спале на ломачи.
Мој фетиш је да ме неко тлачи.
Да ме малтретира,
Пушку репетира
И да ме стреља.
Е то је једина моја жеља.
Или још боље:
Да неко покуша да ме закоље.
На далековод да ме прикаче
И да ме спрже жарачем.
Мој фетиш...
Мој фетиш није да ми претиш.
Мој фетиш је да ме неко удави
У кофи воде,
Па да ме прободе
Зарђалим мачем,
Мој фетиш је да плачем
И да патим.
А да ми затим
Кап по кап удара у сред чела данима.
Ништа ме друго не занима.
Да ме закључају у гасну комору,
Да видим Содому и Гомору.
Осећам болесну љубомору
Према онима
Којима је све то већ пошло од руке.
желим паклене муке
Да доживим.
Ма ни вене ми нису секли
Тупим жилетом...
Не може то...
Гледали су ме немо,
А онда су ми рекли:
"Где има веће муке
И горег јада,
Него што живиш управо овде
Где си сада?"



НИКАД НЕ СЕЦИТЕ ВЕНЕ

Огуглавам на своју околину
Колико могу.
Бомбаши – самоубице гину
И с њима гомиле људи.
Докони клинци дилују дрогу.
Ништа ме више не чуди...
Огуглавам на своју околину.
Више ме не брину
Провалне крађе.
Оружане пљачке.
Потонуле лађе.
Критичне тачке.
Пораст броја самоубица.
Огуглавам на очајничка лица
Која без циља тумарају.
Огуглавам на жртве преваре
И оне који варају.
Огуглавам на неписмене –
Ту, поред мене,
Огуглавам на просјаке,
На малолетне проститутке,
На врачаре и видовњаке,
На оне који ћутке
Прескачу леш на тротоару.
На бескућнике и скитнице
Огуглала сам сасвим.
Огуглавам на ситнице.
На пичкин дим.
На закон јачег и немоћ закона.
На оне што бацају ђубре са балкона.
што претурају по контејнеру
У жељи да се прехране.
На предозиране наркомане
И наркомане у кризи.
Огуглавам на ерозију мисли,
На све што су потисли
И протерали...
Огуглавам на своју околину,
На вас, генерали!
На вас, редови!
Вас – који сте знали,
А ћутали!
Огуглавам на вас чији снови
Остају ваши и само ваши.
Огуглавам на зликовце
Које сматрају херојима...
Огуглавам на новце,
Готово испране, којима
Купујете све – јер све је на продају.
Огуглавам на оне који ходају
И сами са собом разговарају.
Огуглавам на оне што ударају
Главом у зид,
што пуцају себи у ноге.
На оне што их није стид –
А требало би да се стиде
Огуглавам На болиде.
На ноторне лажи
Лажних сведока.
Огуглавам на све што тражи
Неразумна стока.
Огуглавам на озонске рупе
И климатске промене.
На све око мене
што нема сврху –
Ни у сну,
Ни на јави.
Огуглавам на оне на врху.
што машу исуканим мачевима.
Огуглавам на оне на дну.
Заглибљене у муљу.
Огуглавам на златну средину
Која се дави.
Затрована трачевима.
Огуглавам на руљу
Која во|и кличе,
Огуглавам на празне приче,
На сваког ко прориче
Судбину наивцима.
Огуглавам на своју околину
Колико – толико.
Не, не желим да ико
Тргује мојим живцима.
Огуглавам на своју околину.
Не марим више за истину,
Нити за правду.
Огуглавам на оне што краду,
На оне што не мисле својом главом
И што се коцкају са државом.
Огуглавам – као и стотине
што се спасоше гиљотине.
Не желим главу да скинем с рамена,
Да се њоме куглам!
И зато желим на све да огуглам!
Огуглавам на своју околину –
Потучена до ногу,
Претворена у машину!
Једино још не могу
(а нема ни потребе)
Да огуглам на тебе.



ОБЛАК У ТАНГАМА

На небу изнад наше улице
Лутао је облак који носи танге.
Гледале га цурице.
И битанге.
Лебдео је и нешто тражио.
чак се одважио
Да запиткује децу.
Али деца су на време упозорена
Да широм отворе очи.
Да их тај лудак не заскочи.
Озбиљне даме га се клоне,
Јер не носи панталоне.
Постојала су различита мишљења у вези њега.
Те зашто не носи ћега,
Него танге носи...
Да ли он некоме пркоси?
Да ли је свестан да је то срамота?
Прогласили га за будалу, за идиота...
Маторци су га највише кињили.
Тотално су подетињили,
Гађали га парадајзом,
Јајима,
Молотовљевим коктелима.
Говорили анђелима
Који живе поред њега на небу
Да га појебу,
Кад је већ такав и кад носи танге.
Постао је жртва опште харанге.
Онда су почели да му прете.
Уперили у њега противградне ракете.
Ракете земља – ваздух и теледириговане пројектиле.
Са тавана, из подрума извадили виле
И лопате...
Прво да га сруше,
Друго да га умлате.
И коначно – спале.
На ломачи.
Бројнији су и јачи.
Неће он њима ту да врцка и да се трти!
У нашој улици мирис смрти
Титра у зраку!
Догорело је овом облаку,
Видеће он свога бога...
Није њих брига што је ваздух пун смога
И сумпор диоксида,
Пун чађи,
Пун метана...
Већ следећег дана
У нашу улицу ушетали су тенкови и минобацачи
И водени топови.
На раскрсници су попови
Проповедали,
Горела су кандила и хиљаде свећа.
Горе аутомобилске гуме.
Горе гомиле смећа.
Горе бакље, гори атмосфера.
Али нико не осећа ни смрад,
Ни врелину,
Ни страх.
Спремни да погину.
Само да линчују тог подлог облака
Који нашу омладину трује,
Нашу децу квари.
Нека га те болесне струје
Однесу тамо где се булевари секу
Под правим углом.
Нека га ветрови носе овом земаљском куглом.
У овој улици,
Ови поштени, храбри људи
Сматрају га руглом,
Те његове танге,
То његово дупе.
Нека га покупе
И нека се носе доврага.
Њима нека прилази страга...
Севнула је муња,
Пукао је гром,
Облак у тангама био је тром,
Погођен је пукао.
Облак који је танге обукао
Коначно је поражен.
Има бога.
И сумпордиоксида.
И смога.
И лаких дрога.
И тешких дрога.
И алкохола.
И криминала.
И свега.
Само да нема више њега.
У тангама.
 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432