so-called пакет за домаћице (на акцији)
кокос брашно 100 г кромпир пире 120 г палента 500 г сусам 200 г пиринач интегрални 500 г идеологија домаћинства 600 г пшеница белија 500 г сухо грожђе 200 г бесконачна мешања брисања прашине и рибања истог 460 г мрвице чоколадне 50 г топли мајчински осмех који зна да је све дивнодивно 470 г пудинг од ваниле 200 г свака права жена зна пречицу до своје улоге
пречицом до ручка
у нашој кући која заправо и нија наша кућа јер спадамо у оних нешто процената што су попушили у приватизацији становања смештени у соби самачког хотела коју ипак зовемо кућом јер је лакше мислити да имаш неку сигурност дакле у нашој тзв. кући се често једе проја. пројом зовемо сваки микс који се прави по принципу од оног шта остане или чега има у фрижидеру плус кукурузни гриз или брашно зависи шта је јефтиније. у нашу проју која исто тако можда није наша и можда смо је насликали акварелом, иде скоро све :: остатак соли, кухињске, остатак смањене пензије, јер штедња је најукуснији састојак капитализма, штедња радница и радника оф корс, сира ако има, неисплаћене отпремнине за неколико послова који су трајали кратко, мамина бол у колену од сталног стајања у близини шпорета, ружичаста сећања на одлажења на море, све ружичастија како је проја све тања, у проју се могу додати и дипломе узалудно завршених факултета, кад се то истроши могу се ставити и сви узалудно писани цв-јеви, иде и мало папра, мало више галаме и подношења збијености у простору, а највише иде брашна претходно умоченог у страх од још горег сиромаштва, онај страх од којег човек може да се скамени. једном смо у проју додали и самоубиство нашег станара, често се ставља све што остане од претходних ручкова: може пасуљ и било шта чорбасто, могу и чварци ако има, а могу и поиспадали покварени зуби за које није било пара да се поправе. битно је да припрема овог јела траје кратко и да станарима и станаркама остаје време у којем могу наставити радити на себи.
*
Маја Солар (1980, Загреб) је доктор филозофије, преводитељица и списатељица. ^ланица је колектива Герусија и део уредништва часописа за теоријске праксе Ствар. Објавила је збирку поезије Макулалалалатура (2008) за коју је добила Бранкову награду (2009). Збирка је награђена на конкурсу за прву књигу (СКЦКГ), а добила је и прву награду фестивала поезије "Ђуро Папхархаји" у конкуренцији до 30 година (2008). Прва књига била је у ужем избору за Виталову награду. Другу књигу поезије, на мађарском језику, Јеллемзõ, хогy нем термéсзетес (Наравно да није природно) је објавила издавачка кућа Форум (2015). Од 2007. до 2014. године је била део уредништва часописа за књижевност и теорију Поља. Била је чланица Центра за нову књижевност Неолит, поетско-политичког театра Поетске рупе, ауторка и учесница перформерско-поетског програма ЛИЛИТирање (извођење поезије песникиња), те неколико перформанса и поетских видео радова (Баилоут итд.) У припреми је и трећа књига поезије, Без зачина. Од 2015. године преводи текстове са француског за српско издање новина Ле монде дипломатикуе. Живи у Новом Саду.
|