so-called па­кет за до­ма­ћи­це

(на ак­ци­ји)

ко­кос бра­шно 100 г  кром­пир пи­ре 120 г  па­лен­та 500 г  су­сам 200 г

пи­ри­нач ин­те­грал­ни 500 г  иде­о­ло­ги­ја до­ма­ћин­ства 600 г  пше­ни­ца бе­ли­ја 500 г

су­хо гро­жђе 200 г  бес­ко­нач­на ме­ша­ња бри­са­ња пра­ши­не и ри­ба­ња истог 460 г

мр­ви­це чо­ко­лад­не 50 г  то­пли мај­чин­ски осмех ко­ји зна да је све див­но­див­но 470 г

пу­динг од ва­ни­ле 200 г

сва­ка пра­ва же­на зна пре­чи­цу до сво­је уло­ге

 

пре­чи­цом до руч­ка

у на­шој ку­ћи

ко­ја за­пра­во и ни­ја на­ша ку­ћа

јер спа­да­мо у оних не­што про­це­на­та што су по­пу­ши­ли у при­ва­ти­за­ци­ји ста­но­ва­ња

сме­ште­ни у со­би са­мач­ког хо­те­ла

ко­ју ипак зо­ве­мо ку­ћом јер је лак­ше ми­сли­ти да имаш не­ку си­гур­ност

да­кле у на­шој тзв. ку­ћи

се че­сто је­де про­ја.

про­јом зо­ве­мо сва­ки микс ко­ји се пра­ви по прин­ци­пу

од оног шта оста­не или че­га има у фри­жи­де­ру плус ку­ку­ру­зни гриз или бра­шно

за­ви­си шта је јеф­ти­ни­је.

у на­шу про­ју

ко­ја исто та­ко мо­жда ни­је на­ша и мо­жда смо је

на­сли­ка­ли аква­ре­лом, 

иде ско­ро све ::

оста­так со­ли, ку­хињ­ске, оста­так сма­ње­не пен­зи­је,

јер штед­ња је нај­у­ку­сни­ји са­сто­јак ка­пи­та­ли­зма, штед­ња рад­ни­ца и рад­ни­ка оф корс,

си­ра ако има, не­ис­пла­ће­не от­прем­ни­не за не­ко­ли­ко по­сло­ва ко­ји су тра­ја­ли крат­ко,

ма­ми­на бол у ко­ле­ну од стал­ног ста­ја­ња у бли­зи­ни шпо­ре­та,

ру­жи­ча­ста се­ћа­ња на од­ла­же­ња на мо­ре, све ру­жи­ча­сти­ја ка­ко

је про­ја све та­ња, у про­ју се мо­гу до­да­ти и ди­пло­ме уза­луд­но за­вр­ше­них фа­кул­те­та, 

кад се то ис­тро­ши мо­гу се ста­ви­ти и сви уза­луд­но пи­са­ни цв-је­ви, иде и

ма­ло па­пра, ма­ло ви­ше га­ла­ме и под­но­ше­ња зби­је­но­сти у про­сто­ру,

а нај­ви­ше иде бра­шна прет­ход­но умо­че­ног у страх од још го­рег си­ро­ма­штва, онај страх

од ко­јег чо­век мо­же да се ска­ме­ни. јед­ном смо у про­ју до­да­ли 

и са­мо­у­би­ство на­шег ста­на­ра, че­сто се ста­вља све што оста­не од прет­ход­них руч­ко­ва:

мо­же па­суљ и би­ло шта чор­ба­сто, мо­гу и чвар­ци ако има, а мо­гу и по­ис­па­да­ли по­ква­ре­ни зу­би 

за ко­је ни­је би­ло па­ра да се по­пра­ве.

бит­но је да при­пре­ма овог је­ла тра­је крат­ко

и да ста­на­ри­ма и ста­нар­ка­ма оста­је вре­ме у ко­јем мо­гу на­ста­ви­ти ра­ди­ти на се­би.

 

*

Ма­ја Со­лар (1980, За­греб) је док­тор фи­ло­зо­фи­је, пре­во­ди­те­љи­ца и спи­са­те­љи­ца. ^ла­ни­ца је ко­лек­ти­ва Ге­ру­си­ја и део уред­ни­штва ча­со­пи­са за те­о­риј­ске прак­се Ствар. Об­ја­ви­ла је збир­ку по­е­зи­је Ма­ку­ла­ла­ла­ла­ту­ра (2008) за ко­ју је до­би­ла Бран­ко­ву на­гра­ду (2009). Збир­ка је на­гра­ђе­на на кон­кур­су за пр­ву књи­гу (СКЦКГ), а до­би­ла је и пр­ву на­гра­ду фе­сти­ва­ла по­е­зи­је "Ђу­ро Пап­хар­ха­ји" у кон­ку­рен­ци­ји до 30 го­ди­на (2008). Пр­ва књи­га би­ла је у ужем из­бо­ру за Ви­та­ло­ву на­гра­ду. Дру­гу књи­гу по­е­зи­је, на ма­ђар­ском је­зи­ку, Јеллемзõ, хогy нем термéсзе­тес (На­рав­но да ни­је при­род­но) је об­ја­ви­ла из­да­вач­ка ку­ћа Фо­рум (2015). Од 2007. до 2014. го­ди­не је би­ла део уред­ни­штва ча­со­пи­са за књи­жев­ност и те­о­ри­ју По­ља. Би­ла је чла­ни­ца Цен­тра за но­ву књи­жев­ност Нео­лит, по­ет­ско-по­ли­тич­ког те­а­тра По­ет­ске ру­пе, ау­тор­ка и уче­сни­ца пер­фор­мер­ско-по­ет­ског про­гра­ма ЛИ­ЛИ­Ти­ра­ње (из­во­ђе­ње по­е­зи­је пе­сни­ки­ња), те не­ко­ли­ко пер­фор­ман­са и по­ет­ских ви­део ра­до­ва (Ба­и­ло­ут итд.) У при­пре­ми је и тре­ћа књи­га по­е­зи­је, Без за­чи­на. Од 2015. го­ди­не пре­во­ди тек­сто­ве са фран­цу­ског за срп­ско из­да­ње но­ви­на Ле мон­де ди­пло­ма­ти­куе. Жи­ви у Но­вом Са­ду.