Друштво књижевника Војводине
 
 


ЗАПИСНИК СА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ ДКВ Print E-mail

У свечаној сали  ИП Форума на III спрату, у Новом Саду, Војводе Мишића 1, 8. априла 2017. године, са почетком од 10,30 часова, одржана је ванредна изборна скупштина Друштва књижевника Војводине. ВД председник ДКВ, Ђезе Бордаш, предложио је дневни ред који је предложен 4. aприла 2017. године на XIX седници Управног одбора ДКВ:

1. Избор Радног председништвa
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника и Надзорноног одбора
4. Саопштење о пријему нових чланова
5. Владимир Гвозден: Писање и свет робног капитализма
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године,
    Награда за животно дело).

Пауза 10 минута.
 
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2016. годину и План делатности за 2017.
    годину.
8. Дискусија и текућа питања
9. Избор председника ДКВ и управног одбора

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.

1.    Након што је поздравио присутне и захвалио се у име Друштва књижевника Војводине Форуму на уступању простора за годишњу Скупштину, председавајући Скупштине, Ђезе Бордаш, предложио је Радно председништво. Поред председавајућег по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Илеана Урсу, Владимир Гвозден и Јован Зивлак. Предлог је једногласно усвојен.

2    Скупштина је минутом ћутања одала пошту преминулим члановима између две Скупштине: Светозар Кољевић (1930–2016), Флорика Штефан (1930–2016), Илија Марковић (1940–2016), Ласло Геролд (1940–2016), Калман Фехер (1940–2017), Љиљана Каспар Јокић (1951–2016), Лазар Мерковић (1926–2016), Мирослав Егерић (1934 – 2016), Јованка Николић Зивлак (1952–2017).

3    Председавајући је предложио састав Верификационе комисије која ће утврдити кворум, тј. услове за рад Скупштине, записничара, Комисију за оверу записника, Изборну комисију и Надзорног одбора. За састав Верификационе комисије предложени су: Драгомир Шошкић, Виктор Радун Теон и Ева Харкаи Ваш;  Комисија за оверу записника: Корнелија Фараго и Давид Кецман Дако; Надзорни одбор: Недељко Терзић, Владимир Кочиш, Ева Харкаи Ваш. За записничара је предложен Бранислав Живановић. Предлози су једногласно усвојени.
На основу члана 16. Статута и члана 11. Пословника о раду Скупштине, Скупштина може да ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или, уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем активних чланова, 30 минута након заказаног почетка. Верификациона комисија је утврдила да је присутан 81 члан, што је био довољан услов за рад Скупштине.
Скупштина је почела са радом у 11,00 сати.

4    Председник комисије за пријем нових чланова, Фрања Петриновић, саопштио је Скупштини да је на конкурс за пријем у ДКВ пристигло 23 молбе. УО је усвојио предлог Комисије и проширио листи предлога са предлозима чланова по позиву. Уо је закључио да се  у чланство ДКВ приме: Деана Саиловић (1971), Сремски Карловци; Нада Ђурђевић (1954), Нови Сад; Горан Јовић (1962), Бачка Паланка; Аница Гарић (1974), Српска Црња;  Милутин Ивановић, (1948), Нови Сад; Љиљана Фијат (1959), Нови Сад;  Снежана Алексић Станојловић (1962), Нови Сад; Ана Берта (1948), Инђија;  Драгутин Бег (1953), Бачка Паланка; Жељко Ј. Цеснак (1968), Пландиште;  Лидија Ћирић (1974), Београд; Милосава Павловић (1958), Пландиште;  Љубиша Ж. Војиновић Мајсторовски (1964), Петроварадин;  Наташа Бундало Микић (1983), Нови Сад;  Моника Чик (1978), Суботица;  Шандор Золтан (1973), Суботица;  Кристина Оровец (1984), Нови Сад;  Харгита Хорват Футо (1974), Србобран;  Никола Оравец (1984), Петроварадин;  Ана Терек (1984), Будимпешта;  Оршоља Бенчик (1985), Бачка Топола; Душан Вејновић (1981), Нови Сад;  Милош К. Илић (1987), Панчево; Милан Ковачевић (1987), Нови Сад;  Силвиа Дражић, Нови Сад;  Реља Дражић (1954), Нови Сад;  Душка Радивојевић (1959), Тител;  Катарина Моснак Багљаш (1984), Бачки Петровац;  Михал Бабјак (1961), Словачка;  Мирослава Дудкова, Футог;  Срђан Малешевић (1971), Шид;  Горан Сегединац (1984), Нови Сад;  Милена Алексић (1960), Нови Сад; Агнеш Озер (1955), Нови Сад.
Поводом пријема почасних чланова из иностранства Зивлак је истакао да је на последњој седници УО усвојио списак да се као почасни чланови приме у ДКВ, будући да су допринели афирмацији Друштва књижевника Војводине, а посебно Међународног новосадског књижевног фестивала, у свету: Жан Портант (Луксембург); Ханс Михаел Шпајер (Немачка); Василиј Соколов (Русија); Рајнер Кунце (Немачка) и Гжегож Латушињски (Пољска). Почасним члановима ће биту уручене почасне књићице ДКВ.  Поред тога, нагласио је Зивлак, УО је предлoжио да се због доприноса и афирмацији ДКВ, посебно Међународног новосадског књижевног фестивала, почасне дипломе доделе следећим новинарима и јавним радницима: Драгану Којићу, директору Библиотеке града Новог Сада; Јованки Симић, новинарки  Вечерњих новости; Нади Зорић, новинарки РТВ Војводине; Радмили Лотини, новинарки дневног листа „Дневник“ и Борису Павлову, новинару ТВ Нови Сад.    

 5.   У наставку заседања Скупштине, проф. др Владимир Гвозден је одржао беседу о писању и свету робног капитализма, напомињући да када се говори о књижевности и роби, увек је посреди реч о књизи као роби, али и књизи о роби. Као пример свог излагања, Гвозден је навео роман Емила Золе, Новац, који озмеђу осталог говори о похлепи и жељи да се стекне више, истичући потенцијалне и реалне инциденте које новац може да изазове када му се припише естетска вредност.
    6.     У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ:         
Жири за доделу награде за животно дело Друштва ДКВ у саставу Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден, Зденка Валент Белић и Ђезе Бордаш (председник) на основу Правилника о додели награде донео је одлуку да се награда додели књижевнику Ото Толнаију.
Ото Толнаи је рођен је у Кањижи 1940. године. Студирао је мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Песник, приповедач, драмски писац, есејиста. Превођен је на српски, немачки, пољски, енглески, холандски, словачки, француски, италијански језик. Ото Толнаи је најплоднији и најсвестранији стварлац у књижевности војвођанских Мађара. Окушао се у свим уметничким формама живећи у метаморфозама, од песме до есеја, од експерименталног романа до драме. Добитник најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији - два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), награде Тодор Манојловић (2007) и у Мађарској - награде Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године.
Аутор је двадесетак песничких збирки, два романа, три збирке новела, више збирки есеја, од којих се нарочито издвајају есеји о ствараоцима и изложбама ликовних уметника. Писац је више драма које су извођене првенствено у Новосадском позоришту – Újvidéki Szinház-u.
Почео је као сарадник Ифјушага и Уј Симпозиона, као његов значајни уредник шездесетих и седамдесетих година, доприносећи новом модерном духу мађарске књижевности у Војводини. Толнаи је остао веран духу експеримента, неоавангадистичким иновацијама и особеној рефлексивости у продубљивању важних питања која су се тицала савремне књижевности, културе и судбине човека. Поред Ласла Вегела и Иштвана Домонкоша, Толнаи је остао један од најзначајних аутора мађарске књижевности у Војводини у другој половини двадесетог века и један од најбитнијих заступника обнове књижевности и њене моћи да буде важан моменат људске културе и друштвености уопште.
Ото Толнаи је поводом награде одржао беседу.

Жири за књигу године, коју додељује Друштво књижевника Војводине, ове године радио је у саставу: Фрања Петриновић (председник), Драгана В. Тодоресков и Бранислав Живановић (чланови). На последњој седници, одржаној 28. фебруара 2017. године, у ужи избор жири је уврстио следеће наслове: књигу прича Живе слике Давида Кецмана-Дака (), збирку песама Сенка осмог еона Селимира Радуловића (Културни центар Новог Сада), књигу прича Без граница Милорада Грујића (Културни центар Новог Сада) и роман Бапа Радована Влаховића (Банатски културни центар, Ново Милошево). Жири је једногласно изабрао песничку књигу Селимира Радуловића Сенка осмог еона за најбољу књигу објављену у 2016. години.
Сенка осмог еона, поред Пролошке и Епилошке песме, садржи четири поемичне целине: Исповест тумача Царевог сна, Сенка осмог еона, Девет душа Јоосифа Исихасте и Слово о неухватљивом. Можемо рећи да Селимир Радуловић својом осмом књигом наставља лирски дијалог са хришћанством и Светим писмом, који започиње збирком У сјенку улазим, оче (1995). Низом цитата из библијског контекста (како Старог тако и Новог Завета), али и сведеним дијалогом са контекстом европског песништва, понајпре Хелдерлина, Радуловић развија дискурзивно сложене стихове, који често поседују известан степен драмске динамике. Важно је напоменути да је и сам стил (алегоризација, поређења, фигуре понављања, градације, употреба архаичних глаголских облика, аориста и имперфекта, инверзија именице и придева) у функцији опонашања библијског дискурса. Радуловићева поезија већ је окарактерисана као традиционалнија у тематско-мотивском смислу, али и провокативна у погледу порука које даје савременом читаоцу и савременом свету.
Селимир Радуловић (1953, Цетиње) је објавио осам песничких књига: Последњи дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012),  О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004),  Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама:  С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010). Пре три године, у издању Српске књижевне задруге и Православне речи, објављена су му Изабрана дела у пет томова. Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова – Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015). За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ и Повељу Мораве. Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Потпредседник је Удружења књижевника Србије. Живи у Новом Саду.
Селимир Радуловић је поводом награде одржао беседу.

Жири за превод године Друштва књижевника Војводине, који је радио у саставу: Зоран Ђерић (председник), Владимир Гвозден, Валентина Чизмар, Корнелија Фараго и Илеана Урсу, донео је одлуку да се Награда за превод године за 2016. годину додели Рељи Дражићу за преводе са немачког језика два романа Едена фон Хорвата, Омладина без бога и Дете нашег доба, оба у издању новосадског издавача „Нојзац“, из 2016. године.
Еден фон Хорват је један од најзначајнијих аустријских писаца. Рођен у Ријеци, 1901. године, од 1902. до 1908. године је живео у Београду. Потом је живео у Будимпешти, па у Братислави, у Бечу, Берлину, Мурнау, Хендорфу код Салцбурга. Погинуо је у Паризу, 1938. године, на Јелисејским пољима, од гране која се откинула током невремена и пала на њега. Писао је поезију, прославио се драмама, које су врло брзо забрањене за извођење у Немачкој, баш као и његови романи који су објављени у егзилантској издавачкој кући у Амстердаму, 1937. и 1938. године, у време надирућег фашизма, пошто се баве управо том тематиком, а изразито су антиратни и антифашистички.
Преводилац је зналачки превео ове романе који у себи носе експресионистички и песнички набој, тако да српски читалац може да несметано прати судбине јунака Едена фон Хорвата. У роману Омладина без Бога реч је о трагедији генерације рођене после Првог светског рата, која одраста без поштовања према Богу и свему што је било свето претходним генерацијама. Радња се одвија у нацистичкој Немачкој, где се ученици једне гимназије васпитавају за фанатизам. Овај роман о омладини без оријентације, без става, без грађанске храбрости, није изгубио актуелност ни данас.
Роман Деца нашег доба објављен је постхумно. И он је писан у форми исповести, из инсајдерске позиције човека у националсоцијалистичкој држави. Због преране, трагичне смрти аутора, остао је недовршен, па су уз основни текст, како у оригиналу, тако и у преводу, додате и припремне, радне верзије, што указује на недоумице писца, али и даје шансу преводиоцу за истраживања и бравуре, у формалним и садржајним решењима, које нису изостале.
Преводилац Реља Дражић рођен у Богојеву, 1954. године. Завршио је гимназију у Новом Саду и Филозофски факултет у Београду, смер филозофија. Радио је као средњошколски професор и једно време као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду. 1990. основао је издавачку радионицу „Футура публикације“, коју и данас води. Превођењем с немачког језика почео је да се бави већ осамдесетих година прошлог века. Као филозоф, преводио је махом филозофију и филозофији блиску литературу, Шелинг (Увод у филозофију митологије, Фројд (Технички списи I и II), Ландгребе (Феноменологија и повест), Велмер (Прилог дијалектици модерне и постмодерне). Почетком деведесетих, почео је да се  бави се издаваштвом и штампарским пословима. Од 2003. се враћа превођењу и уредничком послу у оквиру едиције НОЈЗАЦ. Повремено преводи и за друге издавачке куће. 2014. појавио се његов превод „тестаментарног“ романа Томаса Бернхарда Брисање, код издавачке куће ЛОМ из Београда. Дражић је превео преко двадесет књижевних дела са немачког језика.
Реља Дражић  је поводом награде одржао беседу.


      7.  Председавајући је у наставку позвао књиговођу Ласла Ремелија да поднесе
           финансијски извештај Друштва књижевника Војводине за 2016. годину.
    

ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ У 2016. ГОДИНИ

Друштво књижевника Војводине је у 2016. години остварило укупан приход од 3.931.973 динара, што је на остварене приходе у 2015. години  у износу од 4.967.160 динара мање за 26 %. Укупни расходи у 2016. години износе 3.931.973 динара, што у односу на расходе у 2015. години од 5.395.472 износи смањење трошкова за 37 %. Непокривени расходи у 2016. Години износе 0  динара, док су непокривени расходи у 2015. Години износили 107.000 динара. (Податак из биланса књиговодствене агенције за статистичке потребе и пореског биланса). ДКВ је у 2016. години примило за програме 2.852.825 динара од Града, Покрајине и Републике, а саосталим приходима- донацијама укупно 3.931.973 динара, док је у 2015. години за програме примило 4.745.000 динара. Мање средстава је додељено због неиспуњених обећања од стране Покрајинског буџета.
                                                                   2015                       2016                   +/-
РЕПУБЛИКА                                       650.000                    500.000           -150.000
АПВ                                                      1.995.000                 1.252.825        -742.175
ГРАД                                                    2.100.000                 1.100.000        -1.000.000
СВЕГА                                                 4.745.000                 2.852.825        -1.892.175
ПРИХОДИ:    
                                                                                                   ПРИМЉЕНО       УТРОШЕНО
1.    ИЗ  БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ     
За часопис ЗЛАТНА ГРЕДА                                                     250.000                279.954
За  XI. МНК ФЕСТИВАЛ                                                             250.000                 274.543
ОТКУП КЊИГА                                                                             32.760                  32.760
2.    ИЗ  БУЏЕТА А.П. ВОЈВОДИНЕ 

За  XI. МНК ФЕСТИВАЛ                                               589.825                589.825
Стални трошкови  РЕЖИЈА                                                   663.000                741.377   

3.    ИЗ БУЏЕТА ГРАДА НОВОГ САДА
За часопис ЗЛАТНА ГРЕДА                 500.000      500.000                                                     
За  XI.  МНК  ФЕСТИВАЛ                                                           600.000               617.871
4.    ПРИХОДИ ОД ЧЛАНАРИНА                                           167.100                 65.642
5.    ПРИХОДИ ОД ДАНСКЕ ДОНАЦИЈЕ                              879.288                830.001
СВЕГА  ПРИХОДИ  И  РАСХОДИ                                     3.931.973            3.931.973           

6.    ЗА САМОСТАЛНЕ УМЕТНIKE
Из буџета  ГРАДА НОВОГ САДА                                       684.515               684.515               
Из буџета ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА                         214.920               214.920              

7.    ПРИХОДИ ОД ЧЛАНАРИНА                                            167.600               167.600
СВЕГА  ПРИХОДИ  И  РАСХОДИ                                      4.999.008             4.999.008           

АКТИВА И ПАСИВА НА ДАН  31.12.2016. ГОДИНЕ
АКТИВА НОВЧАНА СРЕДСТВА                                                                     53.378,32
ГУБИТАК РАНИЈИХ ГОДИНА И ТЕКУЋЕ ГОДИНЕ                            2.000.916,63  
СВЕГА АКТИВА                                                                                           2.054.294,95
ПАСИВА  ОДЛОЖЕНИ ПРИХОДИ И ПРИМЉЕНЕ ДОНАЦИЈЕ            1.715.778,51                        
                  ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДОБАВЉАЧИМА                                          338.516,44
СВЕГА ПАСИВА                                                                                           2.054.294.95
ФИНАНСИЈСКИМ  ПЛАНОМ ЗА 2017 ГОДИНУ  ПРЕДВИЂЕНИ  СУ  ПРИХОДИ  И  РАСХОДИ  У ИЗНОСУ ОД  8.651.000  ДИНАРА  ОД  ТОГА  ЗА ПРОГРАМСКУ  ДЕЛАТНОСТ  ДКВ  7.024.000  ДИНАРА  

           У Новом  Саду, 18.02.2017.

          Књиговођа                                                                                          Потпредседник
          Ремели Ласло                                                                                      Јован Зивлак

                                                                                           
Поводом извештаја и плана делатности Јован Зивлак је истакао да је књижевност суочена са кризом у јавном простору, да постоје друге форме деловања које мењају свест, медији који су у том смислу ефикаснији од књижевности, напомињући да је књижевност референца о свету и да ми као писци треба да бранимо њено достојанство. ДКВ се труди да окупља младе људе, наставио је Зивлак, али подршку добијају манифестације празног спектакла. Политичке странке су у статусу транзиције и заобилажења књижевности као нечега маргиналног.
Ми у Новом Саду нисмо добро схваћени, приметио је Зивлак, а ДКВ се суочава са неком врстом политичког игнорисања. Наш пут знатно је тежи и због тога ДКВ треба да организује манифестације које ће унапредити издавачку уметност, дијалошки и трибински рад, међународну сарадњу. Треба да направимо резултанту заједничких интереса, закључио је Зивлак. Да ли је непримерено тражити да установимо размену писаца, да наш писац борави у у иностранству у својству стваралачког рада, упитао је Зивлак и да имамо могућност да прихватимо у нашој средини страног писца.
С друге стране, када погледамо саставе комисија и Министарству културе, једноставно се може уочити да ниједан члан ДКВ није у комисијама за међународну сарадњу, откуп, утврђивање репрезентативности итд, нагласио је Зивлак.
Треба послати сигнал владајућим структурама да се побољша положај писаца, поручио је Зивлак, истичући да су средства ДКВ смањена за 50 одсто, док одређеним, привилегованим нису смањена. Зивлак је такође подсетио на то да поједине колеге чланови које се налазе у комисијама за доделу средстава, уместо да помогну, свесно и намерно опструирају Друштво књижевника Војводине. ДКВ треба да се схвати као заједница писаца која не треба да буде изложена агресији и суспензији лоше воље, некомпетентности и осветничких порива у дистрибуцији финансијских средства.
Зивлак је подсетио на то да проблем простора још увек није решен, нагласивши да се нико у региону не суочава са таквом врстом проблема.
Затим је истакао да ДКВ у последњем периоду, и поред свих потешкоћа са којима се носи, има најзначајније активности и резултате, почев од Међународног новосадског књижевног фестивала, који је по мишљењу многих писаца гостију из иностранства, који су присуствовали као његови учесници, према посећености и пажњи која му се указује спада у једне од најбољих књижевних фестивала у Европи. Фестивал сваком иностраном писцу организује превод по десет песама и на тај начин писац подиже комуникацију између писца и наше јавности на највиши ниво.
Али у бици са бројевима, губимо рат, навео је Зивлак. Као пример, Зивлак је навео Струшке вечери поезије, иза којих, иако постоји дуга традиција, стоји и држава која верификује своје присуство и уважава писану реч и културу и који имају буџет десет пути већи од нашег.
Морамо рећи да нам је секретар за културу Покрајине у августу 2016. године чврсто обећао суфинансирање за Фестивал у износу од 2.000.000,00 динара, а након свега уплаћено је само 600.000,00. Тим гестом су оштећени многи песници, учесници Фестивала, преводиоци, добитници награда, учесници симпозијума, организатори итд. Надамо се да ће се тај проблем ипак решити, јер имамо обећање председника владе АП Војводине Игора Мировића.
Што се тиче Фестивала, сваке године Међународни новосадски књижевни фестивал има једну културу чију књижевност представља, рекао је Зивлак. Овом приликом најављен је предстојећи, дванаести по реду, Међународни новосадски књижевни фестивал. Гост Фестивала ће бити репрезентативни шведски песници, а поводом њиховог гостовања биће обајављена Антологија савремене шведске поезије. Аплицираћемо у мају за средства за остварење плана деловања у овој години. Надамо се да ћемо наићи на подршку и разумевање, како материјалну, тако моралну, закључио је Зивлак

8.    У оквиру дискусије и текућих питања, за реч се јавио Зоран Хаџи-Лазин. Лазин, запослен на месту покрајинског подсекретара за културу, сложио се да су 2015. и 2016. година биле преломне године за културу, која је у ингеренцији Покрајине Владе, али се није сложио да су средства додељена ДКВ онаква како су представљена у Финансијском извештају. Лазин је се сложио са Зивлаковом констатацијом да поједини пројекти јесу били повлашћени, нагласивши да су сви пројекти ДКВ били исплаћени. Проблем је настао, приметио је Лазин, када Град није испоштовао обавезу коју је имао према ДКВ. Због тога ДКВ има дуг за закуп пословног простора, настао због нерешавања питања радног простора ДКВ од стране  градских власти и Републичког министарства у складу са Законом о кулури, што је разлог зашто је деложација још увек на снази, истакао је Лазин. Узимајући у обзир број активних чланова и средства које ДКВ има од годишних чланирина, Лазин је изразио сумњу да ДКВ може да се сачува од деложације, подсећајући на немогућство пребацивања средстава од часописа Златна греда за Фестивал и обрнуто, већ да средства морају наменски да се троше поштовањем правила конкурса, рокова и уредног достављања извештаја. Питање новог пословног простора и свеукупног деловања ДКВ, навео је је Лазин, не може да се реши док се не буде решило питање дуга и деложације.

За реч се затим јавио бивши председник Друштва књижевника Војводине, Никола Страјнић. Страјнић је изразио неслагање са неким ставовима у извештају и  по питању тога да за време свог председничког мандата није испунио своје обавезе према ДКВ, рекавши да ДКВ има несрећу што се финансира из два извора, покрајинског и државног буџета, као и то да су се средства из поменутих извора више пута показала као непоуздна и нередовна. Страјнић се извинио присутним члановима уколико је постоја утисак да је некоректно обављао своју дужност док је био на функцији председника, и напустио Скупштину.

Милена Летић је изразила незадовољство по питању тона и начина на који се Лазин обратио Скупштини и радном председништву, истичући да смо сведоци ерозије морала и да треба да се заштитимо од негативних импулса.

Зивлак се затражио од Скупштине да узме у обзир начин конкурисања и конкурсне обрасце који су пуни бесмислица, сувишних захтева и баналности које исцрпљују и доводе у питања и саму сврху конкурса.

Лазин се сложио да конкурсни обрасци садрже бесмислице, али да је то форма која мора да се поштује, истичући као компромисно решење да, на пример, часопис Златна греда треба да излази сходно средствима који су за часопис издвојена, а не онолико често колико уредник часописа сматра да треба.
 
Зивлак је изразио неслагање са, како је рекао, флоскулом да је ненаменски трошио средства, наводећи да је од секретаријата за културу Покрајине, тј. од господина Штаткића,  добио обећање да ће добити средства за Фестивал, у износу од 2 милиона динара. Како је добијено свега 600.000 динара, да би се избегао скандал и евентуални инцидент, морало се наћи решење да део писаца и сарадника буде делимично исплаћен, и отуд такозвано „премошћавање“ средствима Златне греде. Уколико се погледају финансијски извештаји, може се видети да је одговарајућа документација уредно предата на време. Стога, предложио је Зивлак, неопходно је да се рационалније поштује време за испуњавање образаца и логика која неће бирократски фалсификовати активности ДКВ и вређати залагања његових чланова да основа културне политике буду квалитени програми, закључио је Зивлак.
Зивлак је на излагање Николе Страјниће рекао да потоњи као председник у скоро осмогодишњем периоду није лично учествовао у изради ниједног програмског пројекта, од Греде, Фестивала, до многих симпизијума, Светског дана поезије, Салона, међународне сарадње, књижевних вечери и сл. Није  урадио ниједан извештај, нити калкулацију, није реализовао ниједну сопствену идеју и није непосредно учествао ни у једном процесу артикулисања нормативних аката ДКВ, од правилника о раду жирија, комисија и органа ДКВ итд. Када се ово зна, просто је несхватљиво да бивши председник сматра да има право да било шта критикује.  

Илена Урсу је навела да, будући је била запослена у Покрајинском секретаријату, поуздано зна да је, у периоду 2015–2016, у Секретаријату за културу и информисање донесена интерна одлука да сасвим легално, неометано и транспарентно могу да се третирају добијена средства, позивајући притом присутне да не прозивају и неосновано клевећу људе који се труде да одрже ДКВ и од мало или ничега створе нешто. Смирујући атмосферу, расплињавање и потенцијалне дигресије међу говорницима, Урсу је позвала присутне да се, уколико нема више коментара у вези са текућом тачком, финансијски извештај стави на гласање.
Предлог Извештаја о раду, Финансијски извештај и План делатности за текућу годину јавним гласањем је усвојен већинским бројем гласова, један против.
Већински је јавним гласањем прихваћен предлог да се упути примедба финасијерима да се обрасци за конкурсе и извештаје учине логичнијим и ефикаснијим и да се одбаце непотребне клаузуле које отежавају рад корисницима средстава.
Прихваћен је јавним гласањем предлог да се Министарству и секретаријатима за културу упути примедба да се поведе рачуна о компетентности комисија, заступљености у саставу комисија чланове из различитих средине Србије, а не само из Београда.

9.      Зивлак је навео да је на XIX седници УО, 4. априла 2017. године, једногласно  усвојено да се Скупштини предложи  да се за председника Друштва књижевника Војводине на четворогодишњи мандат, на основу  Статута ДКВ, члан 16,17 и 21,  предложи Ђезе Бордаша (1948) из Новог Сада,  прозног писца, преводиоца, књижевноог критичара и уредника. Ђезе Бордаш је особа од поверења, неко ко познаје књижевну ситуацију у Војводини и у Србији, познаје и финансије и спреман је да се суочи са проблемима, неко ко одважно улази у преговоре за добробит ДКВ, истакао је Зивлак. Нико не треба да нас ућуткује, треба да се промени амбијент разговора и да се допусти другачије мишљење, да се демаскира лажна елита и да се изборимо за достојанство нашег гласа. ДКВу требају људи који ће се борити, а Ђезе Бордаш је права особа за то, закључио је Зивлак.
Предлог је акламацијом, јавним гласањем, једногласно усвојен.
Избором Ђезе Бордаша, Булевар Ослобођења 28 Нови Сад, ЈМБГ 0503948800022 за заступника, брише се Никола Страјнић, из Сремских Карловаца улица Николе Тесле 32,  као заступник ДКВа.
Никола Страјнић је дао оставку Управном одбору на место предедника ДКВ писменим путем 07.12.2016. Оставка је усвојена на XVI седници УО 07.12. 2016. тачка 3.
На XVII седници УО, 13.12. 2016,  изабран је Ђезе Бордаш за вршиоца дужности председника на основу члана 13. Статута ДКВ, до заказивања  ванредне изборне скупштине.
Скупштини се обратио Ђезе Бордаш, захваљујући на указаном поверењу, наглашавајући да ће се бранити интересе ДКВ. Том приликом предложио је да скупштина  на основу члана 17. Статута ДКВ,  прихвати следеће чланове ДКВ у састав  Управног одбора, уважавајући његово осећање да је реч о квалитеним и компетентним писцима, спремним на сарадњу и репрезентативним као ствараоци и представници различитих књижевних усмерења, националних заједница и полних одређења:  
Јован Зивлак, 1947, Нови Сад; Фрања Петриновић, 1954, Нови Сад; Драгана В. Тодоресков, 1958, Нови Сад; Мирјана Марковић, 1965, Сремска Митровица; Корнелија Фараго, 1956, Темерин; Михаил Ђуга, 1951, Бачка Паланка; Валентина Чизмар, 1979, Врбас; Давид Кецман Дако, 1947, Сомбор; Владимир Кочиш, 1949, Ђурђево; Зоран Ђерић, 1960, Нови Сад; Илеана Урсу, 1954, Нови Сад; Радомир Миљојковић, 1959, Жабаљ; Владимир Гвозден, 1972,  Нови Сад; Бранислав Живановић, 1984,  Нови Сад.
Предлог је акламацијом, јавним гласањем, једногласно усвојен.
Заседање Скупштине завршило се у 14,15 часова.                                
08.04.2017. Нови Сад

Записник водио
Бранислав Живановић                                                                        


Комисија за оверу записника
Корнелија Фараго
Давид Кецман Дако


Председавајући Скупштине
Ђезе Бордаш

 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432