Друштво књижевника Војводине
 
 


ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2015. ГОДИНИ Print E-mail

Друштво књижевника Војводине*Association of Writers of ВojВodina
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад* This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it * www.dkv.org.rs*  021 6542 432

 
ДКВ унапређује и афирмише оригинално књижевно и преводилачко стваралаштво и културу народа и националних заједница у Војводини, заступа слободу књижевног стваралаштва и залаже се за материјални и друштвени положај књижевних стваралаца и књижевног стваралаштва у Војводини, тј. у Србији, води бригу о заштити моралних и материјалних ауторских права својих чланова, залаже се  за културну, националну, језичку, верску, етничку толеранцију, толеранцију уверења и равноправност, приређује књижевне расправе, организује националне, регионалне и међународне манифестације, обележава јубилеје и значајне догађаје културе и књижевности, организује симпозијуме,  скупове и трибине; бави се непрофитном издавачком делатношћу у циљу унапређивања и популаризације и ширења књижевности и стваралаштва и сарађује са другим удружењима књижевних стваралаца, уметничким и културним удружењима, организацијама и институцијама у земљи и иностранству.

Управни одбор и Скупштина

Рад у  УО захтева од писца одговоран и стручан ангажман, са развијеним организационим способностима и са осећањем за вредности. У данашњем тренутку рад у ДКВ подразумева многе захтеве, од разумевања финансија, преговарачких вештина, способности за планирање, познавање закона и прописа и посебно познавање сложених културних и друштвених прилика. Без тога је тешко да се неко прихвати рада у Управном одбору, јер то више није формална и почасна улога.
УО се борио да створи боље услове за рад ДКВ, како финансијске тако и кадровске. И поред чињенице да су сви наши стручни сарадници хонорарно ангажовани са ниским хонорарима, ми смо успели да реализујемо већину наших планова. Међутим, то захтева много напора и захтева велики и неуобичајен ангажман за неколицину чланова УО. Тај проблем се мора решавати запошљавањем једног компетентног техничког секретара. Такође, и у Републици Србији,  Покрајини и у граду Новом Саду требало би се изборити за бољу финансијску позицију наше књижевничке организације. Она то свакако по свом значају и доприносима заслужује. Међутим,  ДКВ је суочен са неодговарајућим и критичним финасирањем текућих трошкова. Друштво нема средства да редовно измирује трошкова за закуп, елементарне текуће трошкова и минималне хонораре за рачуновођу  и књиговођу, као ни за техничког секретара. Друштво нема ни средства ѕа главног уредника  Златне греда, као ни накдокнаду за послове читаве финасијске и менаџментске организације ДКВ, од планова делатности до извештаја, од припремаа  скупштина и одбора ДКВ до Фестивала,  коју обавља поменути уредник.
УО, са својим комисијама, одборима, жиријима, те са највећим ангажавањем директора Фестивала  и др, се како тако носио  са обавезама организације Фестивала, часописа „Златна греда“, трибина, решавања социјалних проблема писаца, међународне сарадње, афирмације културе и књижевних доприноса националних заједница, као и високоуметничке књижевности у условима тржишта и тривијализације културе.
Важну улогу у решавању опште оријентације друштва, њеног положаја у новим условима и у борби за афирмацију књижевности има и Скупштина. Она би требало да буде место договора и разумевања деликатне улоге књижевности и писаца у контроверзном времену, а не раздора и партикуларних и краткорочних интереса.
УО је имао шест седница на којима је расправљано о свим битним питањима у надлежности ДКВ. Од проблема самосталних уметника, међународне сарадње, Књижевног салона, Светског дана поезије, издавачке делатности, Златне греде, жирија и награда ДКВ, Међународног фестивала, Бранкове награде, планова и извештаја о раду, финансирању и односа према нашим финансијерима, административних послова, Републици Србији,  Покрајини, Граду, те обавеза према Пословном простору, текућим трошковима и сл, то је само део послова о чему је одлучивао УО а реализовао у највећој мери потпредседник ДКВ, потом председник и технички секретар.
Највећи проблем и даље представља  финансирања стручних служби и текућих трошкова, посебно смо изложени сталним претњама о деложацији ДКВ из постојећих просторија и сталном одлагњу секретарија, управа за културу и министарстава да се проблеми реше на елементаран и пристојан начин. УО је у преговорима са  градским, покрајинским  и републичким властима о томе да прихвате да финансирају део текућих трошкова, у складу са Законом о култури Републике Србије. То су средства за трошкове грејања, информатику, ел. енергију, канцеларијски материјал, ситни  инвентар, хонораре књиговође, рачуновође, техничког секретара, трошкове транспорта, горива, телефонске и интернет претплате, смећа, путних трошкова чланова који раде у органима и комисијама  ДКВ и др.
Средства која добијамо су недовољна и на жалост и поред чињенице што смо репрезентативно удружење, које има важну улогу у култури Града, Војводине и Србије, изложени смо великим проблемима и опасностима да будемо исељени или да се принудним путим врши наплата са позиција за пројекте и тиме угрожава наш опстанак.
Техничка оспособљеност ДКВ је на врло ниском нивоу. У последњих шест година нисмо обновили, нити набавили ниједан компјутер или неко друго техничко средство неопходно за рад. Нисмо у последњих десет година окречили просторије, иако су нам чести гости, не само чланови, него и многи угледни страни писци.  Наша дуговања према Пословном простору и Информатици су преко шесто хиљада динара, са дуговањима сарадницима износе више од милион динара.
Недавним променама  Законо о култури на Скупштини Републике Србије  враћене су  тзв. националне пензије и наговештено је да ће се финасирати текући трошкове репрезентативни удружењима. Надамо се да ће се ситуација делимично поправити.
Такође, позиција самосталних уметника је и даље проблематична, само град Нови Сад и Бачка Паланка имају позитиван однос према овом проблему а остале општине у Војводине немају намера да плаћају трошкова за самосталне уметнике.  
Међународни новосадски књижевни фестивал ДКВ је основао 2006. године, као манифестацију која афирмише модерну књижевност и развија везе и размену идеја између писаца светске, европске и књижевности у Србији. У оквиру фестивала додељује се Међународна награда за књижевност Нови Сад која се уручује на Тргу младенаца истакнутим песницима,  који су дали допринос савременој уметничкој књижевности у свету и у Србији. Први добитник је Кристоф Мекел, познати немачки песник. Добитник 2007. године је Жан Пјер Фај, а 2008. године награду је добио Бен Окри, познати нигеријски писац. Добитници су и истакнути песници Шон о Брајен, Љубомир Левчев, Мирча Картареску, Анонио Делторо и др.  
Десети међународни новосадски књижевни фестивал био је јединствени догађај овакве врсте у Србији. Око 100 страних и домаћих писаца током су четири дана читале своје песме на отвореном простору.
Фестивалу је у досадашњем трајању представио преко 800 песника и књижевника ( од прозних писаца до критичара и филозофа), преко 150 преводилаца, око 150 музичара и друго, постајући један од најквалитенијих књижевних догађаја у Србији и у региону. Сваке године фестивал окупља од 1500 до 2000 посетилаца, представљајући Нови Сад као град са озбиљном књижевном културом. Фестивала је постао изузетно познат и поштован од САД, Мексика, Русије, Француске, Пољске до Данске, Румуније или Бугарске.
Фестивал  се одржао у знаку јубилеја од   24. до 28. ав­гу­ста. Места одржавања су  Тр­г мла­де­на­ца, Библиотека града Новог Сада, Свечана сала Сану у Новом Саду, Ка­фе Би­стро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној, Ресторан Марина, Ма­ги­стра­т у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, Брод  театар, Сомбор,  Срем­ска Ми­тро­ви­ца.
 
Преко  30 стра­них пи­са­ца (из Фран­цу­ске, Не­мач­ке, Шпаније, Ирске,Ру­си­је,  САД, Пољске, Луксембурга, Ма­ђа­р­ске, Ру­му­ни­је, Данске,  Бугарске, Сирије,  и др) и пре­ко 30 из Ср­би­је наступиће су у средишњим програмима Фестивала. У процес је било укључено 15 пре­во­ди­ла­ца, као и 20 мла­дих пе­сни­ка у Слем такмичењу. Учествовало је и око 30 му­зи­ча­ра. Гост фестивала била је Француска са пет песника: Паол Кејнег,  Гиј Гофет,  Емануел  Мозис, Шантал Дипи Дуније  и  Жерар Картије. Из Велике Британије су били  Метју Свини и  Мари Нунан, Ланс Хенсон из САД, Михаел Донхаусер, Јан Конефке из Аустрије и  Немачке, Габор Ђукић из Мађарске,  Георге Вултуреску, Славомир Гвозденовић из Румуније, Хозе Рамон Рипољ из Шпаније,  Денис Балин из Русије, Жан Портант  из Луксембурга/Француске), Цвета Софронијева из Бугарске /Немачке,  Омар Јусуф Сулејмани из Сирије, Ларс Скинебах из Данске, Лешек Енгелкинг из Пољске, Елка Њаголова из Бугарске, Ристо Василевски из Србије/Македоније,  Енес Халиловић, Драган Јовановић Данилов, Маја Фамилић, Никола Страјнић, Миклош Бенедек из Србије.

*
       
Француска поезија је  представљена у свечаној сали САНУ у Новом Саду. Објављена је Антологија савремене француске поезије ( дванаест песника) у избору Жерара Картијеа, као и обимна  антологија 10 година Фестивала, у којој заступљено преко 300 песника.
Сим­по­зи­јум је био по­све­ћен те­ми Поезија и рат. Уче­ствовали су: Алпар Лошонц, Драган Проле, Владимир Гвозден, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Горана Раичевић, Срђан Дамјановић, Милена Владић Јовановић,  Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић ...
Истакнути писци Паул Кејнег, Гиј Гофет, Хозе Рамон Рипољ, Метју Свини и др.  су представљени у кафеу Абсолут у Змајјовиној. Разговоре са њима су  водили критичари и преводиоци, Драган Бабић,Милица Станковић, Ана Митревски и др.
Десети пут је уру­че­на Ме­ђу­на­род­на на­гра­да за књи­жев­ност Но­ви Сад на Тргу младенаца Гиј Гофету, добитнику награде Француске академије, Малармеове, Аполинерове и других најистакнутијих награде Француске.
У окви­ру фе­сти­ва­ла је уручена 55. Бран­ко­ва на­гра­да Јелене Блануши, у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, у све­ча­ној са­ли Ма­ги­стра­та.
Јед­на од ва­жних та­ча­ка Фе­сти­ва­ла  је Слем так­ми­че­ње за нај­бо­љег сле­ме­ра Ср­би­је. Так­ми­че­ње  је одрћано одр­жа­но осми пут у Ка­феу Би­стро, добитник награде је Горан Живковић.
Такође,  представљена су два преводиоца која су у последњој деценији допринели афирмацији наше књижевности у другим језицима / преводи на македонски,  Ристо Василевски и   Славомир Гвозденовић, на румунски... Фестивал жели да подржи издавачку и преводилачку радозналост других култура и афирмацију наше књижевности у свету. Ови преводиоци су у последњих 10 година објавили око седамдесет књига преведених са српског језика и три обимне антологије.
На Фестивалу током четири дана одржано је преко 30 књижевних и музичких програма (претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности. Репрезентативан избор ауторских прилога, од поезије до критичких радова, реализован на Фестивалу, објављен је у две богате свеске Златне греде. Штампан  је Каталог фестивала,  плакате,  заставе. У Змај Јовиној постављено је преко 25 застава. Фестивал је организовао представљање својих активности на сајту ДКВ и на Фејсбуку. Фестивал у пуној мери остварује своје циљеве омогућујући проширивање и богаћење културних веза са светом.
За учеснике су организовани излети до Сремских Карловаца и посета Петроварадинској тврђави и Фрушкогорским манастирима.
Сви радови учесника изговорени на Фестивалу обелодањени су у две обимне свеске Златне греде, а, с друге стране, низ текстова је  објављени о Фестивалу у часописима и књижевним листовима у иностранству, дневној штампи на на телевизији. Фестивал је први пут имао сарадњу са Студентским културним центром у коришћењу брода на Дунаву и помоћи у оглађавању Фестивала.
Средства додељена од Покрајинског секретаријата АП Војводине за културу, Министарства културе Републике Србије, Градског већа Новог Сада била су, нажалост,  недовољна, посебно је Покрајина поред ниског износа додељеног Фестивалу на крају манифестације  умањила и и та оскудна средстав за додатних за 25%. У таквом поретку ДКВ није магао да испуни своје обавезе према штампарији, појединим преводиоцима и директор Фестивала Јован Зивлак се због таквог односа одрекао свог годишњег хонорара за Фестивала / за селекцију, организацију, дизајн плаката, застава, рад у жирија главне награде, каталог, сарадњу са преводиоцима, сценариј Фестивала, уређење антологије Фестивала, контакти са медијима и др/у износу од 200.000,00 динара.
У склопу Десетог међународног новосадског књижевног фестивала одржано је  ЧИТАЊЕ СА  БАЛКОНА АБСОЛУТ . Песнички балкон се налази на првом спрату у једној од најстаријих новосадских градских улица ( 18. и 19. век) у Змај Јовиној на броју 12 и припада  Клубу Абсолут. Балкони су место на којима се сусрећу приватно и јавно, у последњој децнији и политичко са гласовима који су се oглaшавали заступајући политичке промене, а на измаку августа већ девет година уступили су своју издвојеност језицима који су доспели из разних земаља да се обрате новосадској публици која је овакав начин инсценирања поезије прихватила радознало и са уважавањем.
*
Поједини програми  Фестивала  одржавани су и у градовима Војводине ( Сремска Митровица, Сомбор).
*
Златна греда је изашла у 6  двоброја, са свескама у просеку од 100 страница у формату 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице , кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 96 -100. Тираж 800-1000. Свака свеска је садржавала преко 340 ауторских страница.
Греда је часопис за књижевност, уметност, културу и мишљење. У складу са тим часопис је заступао широки опсег тема и дисциплина. Најприсутнија је књижевност, потом општи текстови из уметности и мишљења (од филозофије, културне историје, естетике, антропологије идр).
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи, због интердисциплинарности и компетентног праћења савремене књижевности и савремених идеја ( од теорије до филозофије).Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. У највећој мери хонорари се плаћају преводиоцима,  писцима критичких текстова а ређе писцима  оригиналних текстова.  Греда не плаћа секретара редакције, што отежава рад и функционисање часописа.
Часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Oд Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,   Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова, Зорана Ђерића, Ивана Негришорца, Пала Бендера,  , Енеса Халиловића, Фрање Петриновића, Драгане В.Тодоресков, ... и многих других. Али објављује и стране ауторе изузетне из области књижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Андраша Јухаса, Рут Џенисон, Џефрија Кантариса, Евана Маура, Алена Бадјуа, Жака Рансијера, Петера Биргера, Жана Бодријара, или Џона Ешберија, Филипа Делавоа, Јоахима Сарторијуса, Рихарда Крињицког итд. Греда је објавила већи број изузетних приповедача и песника: Јевгенија Лукина,  Дмитрија Горшева, Валерија Роњшина, Михаела Шпајера, Бориса Параманова, Ранка Павловића, Роуз Тремејн, Драгана Радованчевића, Рајка Лукача, Весне Кораћ, Бећира Вуковића и др. Писано је о значајним ауторима наше модерне књижевности од Владимира Петковића Диса, Васиљева...
Греда је издала и два броја посвећена Х Међународном новосадком књижевном фестивалу, у којим је су обајвљене песме добитника награде МНКФ  ''Нови Сад'' за 2015, и добитника Гонкурове награде, Ги Гофета, затом, Јана Конефкеа, Хозе Рамон Рипоља, Метјуа Свинија, Ђорђа Вултурескуа, Емануела Мозиса, Дениса Балина, Паола Кејнега, Елке Њаголове, Миклоша Бенедека, Ларса Скинебаха, Лешека Енгелкинга, Жана Портанта, Славомира Гвозденовића, Јелене Блануше...Објављени су и интервјуи са Ги Гофетом, Ленсом Хенсоном и Паолом Кејнегом, Такође, обајвљени су и текстови са симпозијума ''Поезија и рат'', одржаном у оквиру Х МНКФ аутора Срђана Дамњановића, Јована Зивлака, Николе Страјнића, Милене Владић-Јованов, Горане Раичевић...
      Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво, политику,  и савремене идеологије.
У  Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу, као и теорију, филозофију и друштвене науке.
Критичка рубрика је посвећена савременој књижевности, праћене су најзначајније књиге наше савремене књижевности у жанровима прозе, поезије, критике, теорије, филозофије, друштвене мисли и др. Објављено је око педесет критичких текстова.  Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду. Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.

*

Светски дан поезије
 Поводом  Светског дана поезије,  Друштво књижевника Војводине је традиционално обележило 21. март програмом који је почео у 12,00 часова у просторијама  ДКВ, Браће Рибникара 5 у Новом Саду. Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. Марта. Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије.
Друштво књижевника Војводине је већ седму годину обележава Светски дан поезије.Програм је водио Зоран Ђерић, који је у уводној речи нагласио значај симболику овог дана и важност његовог обележавања. Програм је отпочео подсећањем на 400 година од смрти Вилијема Шекспира, чији је 69. сонет  говорио глумац Српског народног позорошта  Миодраг Петровић. Милутин Ж.Павлов је затим изговорио своју песму посвећену Шекспиру.
Пред бројном публиком и телевизијским камерама своје песме су читали Пал Бендер, Бранислав Живановић, Стеван Брадић, Маја Фамилић, Мирослав Алексић, Весна Кораћ, Недељко Терзић, Никола Страјнић, Рајица Драгићевић, Ирина Харди Ковачевић, Никола Шанта, Драгомир Шошкић и Миодраг Петровић. Поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на мађарском, словачком и русинском језику.

*

Читање поезије на Салону књига
Друштво књижевника Војводине је први пут сарађује са Салоном књига. У пограму су учествовали песници – чланови ДКВ. Програм је водио  Бранислав Живановић а учествовали су  Пал Бендер, Недељко Терзић, Маја Фамилић, Михаил Ђуга, Душан Радак.

*

Симпозијум о Душану Васиљеву и издавање зборника
У симпузијум о Душану Васиљева  са насловом Душан Васиљев – песник рата одржан је 4. 11. 2015. У просторијама ДКВ. У симпоѕијуму су учествовали Драган Проле, Никола Страјнић, Драгана В. Тодоресков, Дамир Смиљанић, Алпар Лошонц, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден, Срђан Дамњановић и Драган Бабић. Скуп је водио Јован Зивлак. Након симпзијума објављен је зборник у који су поред радова учесника уврштена и непозната прича Душана Васиљева и документациони материјал.

*

 КЊИЖЕВНИ САЛОН
15. децембра 2015. године, са почетком у 18,00 часова одржан је VII Књижевни салон Друштва књижевника Војводине. Том приликом, око 50 писаца читало је нове текстове у посебним околностима, са привилегијом да се обраћа својим књижевним колегама.
ДКВ је такође, као и увек, срдачно дочекало и књижевну публику чија је драгоцена пажња увеличала и овај Књижевни салон.
Позвани да учествују:
Бордаш Ћезе, Недељко Терзић,   Бранислав Живановић, Милан Ненадић, Толди Ева, Никола Страјнић, Илеана Урсу, Милан Мицић,  Петер Анталович, Драгомир Шошкић,  Душан Радак, Стеван Брадић, Ева Харкаи Ваш, Мирослав Алексић, Фрања  Петриновић, Зоран Ђерић, Мирјана Марковић, Петко Војнић Пурчар, , Дивна Бијелић, Виктор Радун Теон, Стеван Вребалов, Милена Летић, Ладислав Варга,   Миклош Бенедек, Весна Кораћ, Илија Марковић, Емсура Хамзић, Славомир Саша Нишавић,  Анђелко Ердељанин, Марина Жинић, Рајица Драгићевић, Мирјана Штефаницки,  Калман Јодал, Радомир Миљојковић, Михал Ђуга, Ирина Харди Ковачевић, Давид Кецман Дако, Золтан Вираг (Арон Блум),  Радован Влаховић.

*

Међународна сарадња
У оквиру међународне сарадње са писцима Петрограда чланови Друштва књижевника Војводине, песник Драгомир Шошкић (Нови Сад) и прозни писац Фрања Петриновић (Нови Сад), представљали су Србију и нашу организацију на Девтом салону књига и IВ Међународном књижевном форуму у Санктпетерсбургу, који је од 20. до 25. септембар 2015. године, организовао огранак Савеза писаца Русије из овога града.
Шошкић и Петриновић су са колегама из Белорусије и Русије у програму "Сусрет словенских писаца", где су читали своје најновије радове и говорили на тему сродности и проблемима који прожимају словенске културе.

*
 
Изложбе у Галерији ДКВ
ДКВ је ради афирмације културе наставио са неговањем галеријске активности. Ради подизања њеног нивоа залагаће се за обезбеђење финансијских услова, што досад није био случај. Галерија је излагала широки спектар уметничко – визуалних дисциплина од  уља, графика, цртежа, скулптура, радова примењене уметности, инасталација до фотографија. Повремено ће се организовати изложбе на којима ће своје радове излагати и писци, чланови књижевних удружења у Србији. Прошле године организовано је десет изложби. Од појединачних, ауторских, до колективних. Од изложби студената АЛУ до истакнутих аутора.

*

ДКВ додељује годишње и јубиларне награде својим члановима за допринос у књижевности. Награде за најбољу књигу и за најбољи превод године, као и награда за животно дело су већ широко афирмисане. Раније су поменуте награде су укључивале у конкуренцију дела свих националних заједница. Међутим, у таквој констелацији је немогуће постићи правичан и књижевно релевантан став. Због тога су основане посебне награде за достигнућа у књижевностима националних мањина. Жири за књигу године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за књигу године у 2016. години додели књизи ГЛАД И ГЛЕЂ песника Недељка Терзића
          Недељко Терзић, рођен 1949. године, живи u Сремској Митровици - Србија, аутор је књига поезије, прозе и драмских текстова. Прве стихове објавио је 1967. године. Са поезијом и прозом заступљен је у више од 80 антологија и значајнијих избора књижевног стваралаштва код нас и иностранству и добитник је преко 50 награда и признања за књижевно стваралаштво у Србији и иностранству.
     Жири за превод године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за  2016. годину додели Зденки Валент-Белић за превод са словачког језика романа "Догодило се првог септембра (или неког другог дана)", словачког писца Павола Ранкова.Издавач: Sezam Book, Београд 2015.
Зденке Валент Белић( 1975) је актуални  главни уредник словачког часописа Нови живот, афирмисани је преводилац са словачког на српски и са српског на словачки.
    Жири награде Мирослав Стрибер  Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда  додели Ирини Харди Ковачевић за књигу НЕБО НАД КРСТУРОМ, бајковите приче и легенде, коју је објавила НИУ „Руске слово“ из Новог Сада, 2012. године.

*

Пријем нових чланова
У складу са политиком пријема нових чланова коју заступа УО, залажући се за пријем квалитетних нових стваралаца који задовољавају прописане критерије и залажући се за афирмацију нових писаца у мањим срединама, Комисија за пријем је предложила УО следећи списак: Флоријан Копчеу (1952,Турн Северин),Сања Тиркајло (1964, Шид), Гавра Влашкалин (1958, Зрењанин), Владимир Рајковић (Земун), Марија Васић Каначки (1977, Вршац), Гордана Влајић (1959, Панчево), Иванка Радмановић(1958, Панчево), Радомир Ивановић (1942, Нови Београд), Коста Рошу (1947, Бегејци), Марија Васић-Каначки (1977, Вршац).

*

Годишња чланарина
Одлуком УО, на седници одржаној децембра 2015, износ годишње чланарине je 1.500,00 динара. Плаћање чланарине је статутарна обавеза (члан 10 и 11. Статута ДКВ). Уколико  члан не плаћа чланарину губи право да учествује у раду Скупштине и осталих органа ДКВ, као и право да буде биран у органе ДКВ (на основу Статута и Правилника о чланству из 2010. године), тј. губи статус активног члана.Чланови који нису плаћали чланарину четири године или дуже, да би стекли статус активног члана, требало би да плате најмање пет чланарина.Према члану 8. Правилника о чланству плаћања чланарине су ослобођени  чланови чији су месечна примања нижа од минималних примања на територији Републике Србије, чланови старији од 75 година, и чланови који су ангажовани у органима ДКВ. Новопримљени чланови поред чланарине плаћају и трошкове уписа у чланство у износу од 500,00 динара. Чланарину од 490 чланова плаћа око 150 писаца. Рачунајући писце у органима ДКВ, старије од 75 године, рате оне који не могу да због социјалних разлога испуне своје обавезе, чланарину не плаћа око 200 писаца. Чланарина се плаћа добровољно, плаћањем чланарине писац изражава свој интерес да учествује у раду своје организације. Онима који не плаћају чланарину нико не може одузети статус писца, али они не могу да одлучују о заједничким стварима  у органима ДКВ.

*

Положај писаца и њихових удружења
Важан аспект деловања ДКВ је борба за регулисање статуса самосталних уметника, тј. укључивање Покрајине и локалних заједница у стварање услова да се поменута проблематика реши, те оспособљавање наше организације да се систематски брине о том важном проблему.
Значајно је да ДКВ даље обавља послове око посебних  признања, тј. тзв. националних пензија, чиме ће се једном делу значајних писаца омогућити оптималнији материјални услови.
Један од важних залагања ДКВ биће да се створе услови да град Нови Сад или Покрајина установе тромесечну или годишњу награду за писца резидента, чиме ће се омогућити да по један писац, члан ДКВ, слично као у многим земљама Европе, прима плату у сврху да пише или заврши започето књижевно дело, и да при том буде ослобођен материјалних брига.
ДКВ мора значајније да буде присутно у културном животу Војводине и Републике и отуда се мора борити за повољнији материјални положај, што ће непосредно произвести и бољи положај писаца и лакше остваривање њихови права.

ДКВ ће у наредном периоду настојати да обогати и прошири међународну сарадњу. Регулисаћемо сарадњу са  фестивалом У Сату Мареу, тј. размену, као и са Савезом писаца Бугарске. ДКВ има намеру да покрене поступак установљења радне размене, где бисмо прихватили годишње два писца из суседних земаља, укључујући и Аустрију, да бораве као гости три месеца у Новом Саду, а с друге стране да наши писци, такође, исти период бораве у једној од суседних земаља. ДКВ ће настојати да створи услове да најмање петнаестак наших писаца борави на различитим фестивалима или у радним боравцима у суседним или осталим европским земљама.

*

У двогодишњем периоду текућег мандата  ДКВ је организовало два Фестивала, на њима организовало око 60 програма, издало преко двадесет бројева Греде, тј. око 24 свеске, објавило пет књига, одржало 6 симпозијума (о Ђури Јакшићи, Душану Васиљеву, Авангарди и неовангарди, књижевноси и о рату),  одржало два обележавања Светског дана поезије, два  Салона, 12 седницa УО, тридесет седница жирија и комисија, учествовало у реализацији процедура за самосталне уметнике и националне пензије, доделило преко 10 награда, организовало међународну сарадњу У овим активностима ангажовано је преко триста писаца, чланова ДКВ и писаца Србије, као и из света. Успостављена је сарадња са представницима књижевности из преко тридесет земаља.
ДКВ се у текућем периоду афирмисало као релевантна организација писаца која је у простору Војводине и Србије заступала на примерен начин интересе књижевности и својих чланова.       
    

 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432