Друштво књижевника Војводине
 
 


СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ Print E-mail
PLAKAT
 
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
WORLD POETRY DAY
21. март, петак у 12,00 сати● 21th March, Friday, 12,00 am.
Браће Рибникар 5, Плато испред ДКВ ● Plateau in front of DKV


МИЛАН НЕНАДИЋ
ЗОРАН ЂЕРИЋ
МИЛЕНА ЛЕТИЋ
ДУШАН РАДАК
МИХАИЛ ЂУГА
ПЕТКО ВОЈНИЋ
ПУРЧАР
ДРАГОМИР ШОШКИЋ
БРAНИСЛАВ ЖИВАНОВИЋ
ЈОВАНКА НИКОЛИЋ
ЕМСУРА ХАМЗИЋ
ПЕТЕР АНТАЛОВИЧ
ВЛАДИМИР КИРДA БОЛХОРВЕС
ИРИНА ХАРДИ КОВАЧЕВИЋ
БРАНКА КЛАЋИК
ИЛЕАНА УРСУ
ПАВЕЛ  ГАТЕЈАНЦУ


РЕЧ О НЕНАДУ МИТРОВУ (1896 - 1941 ) И О ЖАРКУ ВАСИЉЕВИЋУ(1892-1946)
Зоран Ђерић
 

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА  ВОЈВОДИНЕ
ASSOCIATION DES ÉCRIVAINS DE VOIVODINE


Друштво књижевника Војводине седми пут обележева Светски дан поезије
ДКВ  организује  манифестацију поводом Светског дана поезије, 21. марта, која се одржава  у свим светским значајнијим престоницама културе

Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Овај празник је прихваћен и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ седму годину у Новом Саду обележава Светски дан поезије. Програм ће се одражати у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар 5. Пре наступа савремених песника чланова ДКВ, емитоваће с е радиофонски записи стихова наши и страних песника.
У музичком делу  програма наступиће студенти виолине, са Академије уметности у Новом Саду.    
Програм води Зоран Ђерић, који ће, између осталог изложити идеју да се подигну споменици у Новом Саду истакнутим песницима Новог Сада, Жарку Васиљевићу (1892 -1946)) и Ненаду Митрову/ Алфреду Розенцвајгу(1896 - 1941).    
У програму ће учествовати: Милан Ненадић, Бранислав Живановић, Илеана Урсу, Михал Ђуга, Емсура Хамзић, Петер Анталович, Ирина Харди Ковачевић, Душан Радак...    
Поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу чуће се стихови мађарских, словачких, русинских и румунских песника.        
У исто време у оближњој школи за основно и средње образовање Др Милан Петровић из Новог Сада, недалеко од седишта ДКВ, у свечаној сали наступиће друга група писаца пред више од стотину ученика.    
После манифестације одржаће се мањи коктел.    

***

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА НЕНАДУ МИТРОВУ И ЖАРКУ ВАСИЉЕВИЋУ У НОВОМ САДУ     

Друштво књижевника Војводине покреће иницијативу да се у Новом Саду подигну споменици двојици истакнутих међуратних песника Жарку Васиљевићу и Ненаду Митрову.    

ЖАРКО ВАСИЉЕВИЋ (Бела Црква, 07.05.1892 — Нови Сад, 19.09.1946),  српски песник, драматург и редитељ, хроничар распричаног, ироничног лирског тона. "Нико ни пре ни после њега није лирски аутентично оверио топониме и судбине Новог Сада и других историјских наших градова (Сомбор, Бела Црква), и нико, као он, времену помрачене европске савести, није наговестио холокауст и зле датуме нацистичких оргија." Био је први послератни управник позоришта у Новом Саду. Позориште је обновљено под именом Војвођанско народно позориште, под којим ће радити све до 1951, када му се враћа име Српско народно позориште.
Прометеј је пре две деценије објавио књигу изабраних песама Жарка Васиљевића "На углу где Златна греда пресеца сокак Хлебарски", са предговором Драшка Ређепа.    
Жарко Васиљевић сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.    
"Умерени модернизам, близак оријентацији неоромантичара, испољили су војвођански песници Ненад Митров и Жарко Васиљевић. Вршњаци прве модернистичке генерације, они се јављају сасвим ретко у манифестацијама модерниста, а своју праву књижевну зрелост достижу знатно касније, на измаку модернизма или у постмодернистичком периоду... Жарко Васиљевић (1892—1946), из породице глумаца, и сам позоришни радник, пред смрт управник Српског народног позоришта у Новом Саду, прешао је у свом развоју пут од умереног, у бити епигонског модернизма до поезије окренуте стварности. Прави свој израз нашао је у песничком циклусу о грађанској Војводини оствареном особеним поетским реализмом. На њему је радио од 1936. до смрти. Песме у дугим стиховима, чији је слободни ритам стално на рубу прелаза у прозни израз, изгледају као фрагменти јединственог епа о Војводини, о њеним илузијама и митовима, о животу њених грађана који тече у складу с готовим, унапред датим формулама, епоса испеваног обичним, разговорним, понекад намерно сувопарним језиком, успореног, монотоног ритма." [Јован Деретић]
НЕНАД МИТРОВ, псеудоним злослутно прикрива идентитет Јеврејина пред надолазећом нацистичком олујом Алфред Розенцвајга рођеног 1896. године који је припадао песницима тридесетих година двадесетог века. Породица Розенцвајг је изнедрила два песника, па као што његов сестрић Виктор ствара под псеудонимом, тако и Алфред свој књижевни израз обликује под именом Ненад Митров.     Песников портрет најпластичније је дочарао његов савременик Младен Лесковац у есеју „Сећање на Ненада Митрова“. Описао га је као човека богатог унутрашњег бића и непрестано гладног знања, описао га је као интелектуалца „који је због Леопардија научио италијански, због Бодлера француски, био је уроњен у античку поезију и изучавао је будистичку мисао и песништво“. Тог песника и хуманисту, изабрао је окупатор за жртву свог напада на човечност. Трагајући за песниковим сестрићем Виктором, упутио је песнику ултиматум: или да буде мучен и убијен или да састави списак новосадских интелектуалаца, комунистички опредељених. Песник је извршио самоубиство, удахнувши отров из гасног решоа.        
Песничко дело Ненада Митрова остало је обавијено велом таме. Заступљен у Антологији новије лирике Симе Пандуровића, као и у Антологији српскохрватске послератне лирике Ђуре Гавеле, превођен на мађарски и пољски, оставио је књижевно наслеђе, које је измицало оку критичара и тек понекад било предмет интересовања. Пет књига поезије и прозе остало је у рукопису, а збирке Две душе (1927), Кроз кланце и јадиковце (1928), као и циклус Беспуће црнога спруда, у збирци Три према један за поезију     (колективно поетско иступање које је окупило три песника: Ненада Митрова, Жарка Васиљевића, Младена Лесковца и једног прозаисту: Душана Микића, допуњено илустрацијама Александра Кумрића, објављено 1934. године), обухвата поезију умереног модернизма. Ову поезију Јован Деретић оцењује као „ напор“ песника „да свој лични удес уздигне до метафизичке побуне против судбине..» У новије време Драгана Белеслијин се бавила делом овог песника и успела да објави његову песничку волуминозну заоставштину, под насловом, Позно биље.

 
DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432