Друштво књижевника Војводине
 
 


Скупштина
ЗАПИСНИК - СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА

У Свечаној сали Електровојводине, у недељу 3. марта.2013, са почетком у 10 часова, одржана је редовна Скупштина Друштва књижевника Војводине.
Председавајући Скупштине Никола Страјнић предложио је дневни ред који је предложен на XVIII седници Управног одбора ДКВ:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две Скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Саопштење о пријему нових чланова
5. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Паљо Бохуш
6. Владимир Гвозден: Беседа о Александар Тишми поводом десетогодишњице смрти.
7. Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2012. годину и План делатности за 2013. годину
8. Дискусија и текућа питања

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.

1. Председник ДКВ је предложио радно Председништво, поред преседавајућег по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи.
Предлог је једногласно усвојен.

2. Скупштина је минутом ћутања одала пошту својим члановима, приминулим између две Скупштине: Иштван Сели и Сава Бабић, као и Слободану Ракитићу.

3. За састав Верификационе комисије предложени су Рајица Драгићевић, Александар Павић и Михал Ђуга. За Комисију за оверу записника предложени су Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су једногласно усвојени.
На основу члана 16, Статута и члана 11 Пословника о раду Скупштине, Скупштина ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем активних чланова, 30 минута након заказаног почетка.
Верификациона комисија је утврдила да су присутна 75 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине. Скупштини је током рада присуствовало око 100 чланова ДКВ.

4. Председник Комисије за пријем нових чланова Зоран Ђерић, у складу са Правилником о пријему, саопштио је одлуку о пријему нових чланова по позиву и на основу конкурса. У ДКВ су примљени: Часлав Ђорђевић, Нови Сад; Анђелко Анушић, Нови Сад; Слободан Мандић, Сутјеска; Калман Јодал, Нови Сад; Стеван Брадић, Нови Сад; Вирxинија Поповић, Нови Сад. На основу конкурса су примљени: Љиљана Грошин, Кикинда; Милена Летић Јовеш, Нови Сад; Снежана Писарић Милић, Сомбор; Катица Татић, Марадик; Олег Томић, Суботица; Марија Танацков, Кикинда; Снежана Илић, Нови Сад; Ружица Кљајић, Сомбор; Снежана Радојевић, Кула; Мара Кнежевић, Сомбор; Душан Савић, Сомбор; Марко Иванчевић, Нови Сад.
У име новопримљених чланова захвалио се Стеван Брадић.

5. Жири ДКВ за књигу године, у саставу Никола Страјнић, Недељко Терзић и Милош Латиновић, одлучио је да се награда за књигу године ДКВ, додели Бошку Томашевићу за књигу огледа Мишљење писања, у издању Малог Нема из Панчева.
Бошко Томашевић (1947, Бечеј), доцент универзитета. Држао је предавања из књижевне теорије, поетике, херменеутике и књижевне епистемологије на универзитетима у Фрајбургу, Гетингену, Нансију, Инсбруку, Бечу и Берлину. Члан је Европске Академије наука, уметности и књижевности (Париз), француског и аустријског ПЕНа, као и Француског друштва писаца (Париз) те Аустријског савеза писаца (Беч).
Тематика књижевнотеоријских радова Бошка Томашевића окренута је проблемима књижевне теорије као секундарног дискурса, разлозима постојања књижевне теорије, вредновању њених циљева и резултата. Објавио је око двадесет књижевнотеоријских књига. Бошко Томашевић једнако је афирмисан као песник. Тај део његовог стваралачког опуса броји готово тридесет књига, на српском и немачком језику. изашао му је први том изабране поезије и на српском језику. Томашевић се опробао и као романописац: Закаснели извештај једној академији (2004) и Нико, никад (2012).
Књига огледа Мишљење писања садржи укупно деветнаест текстова у њу је укључено Томашевићево целокупно мисаоно, па и песничко искуство. Темељи на којима почива су филозофски и воде, с једне стране, према филозофији предсократоваца, а, с друге, према филозофији двадесетог века. Оно што говори о вредности ове проблематике у Томашевићевој књизи, јесте чињеница да се она не задржава само у сфери теоријског разматрања, него се сели и у сферу песничког стварања, што се посебно показује у ауторовим Изабраним песмама, објављеним у овој истој години у којој је објављена и књига Мишљење писања.
У одсуству добитника прочитано је његово писмо где је Томашевић, између осталог рекао:
Веома поштоване колегинице и колеге, поштовани чланови жирија, приморан сам, стицајем околности, да Вам се из далека захвалим на признању које ми уручујете и да то, можда, учиним на неспретан начин. Ово је мени прво признање које добијам у шездесетшестој години живота након што сам објавио око шездесет наслова било белетристичких, било књижевнонаучних и теоријских књига. После ове награде која би требала да буде и моја последња, ја немам потребу да добијем иједну другу. Касно је за било коју награду да бих потом могао да кажем да ће ми ова или она награда бити подстицајем или да јесте подстицај. Није! Нисам писао за награде, писао сам за писање. Чак не ни за публику. Писао сам низакога! Књижевност, каже Морис Бланшо, "не тргује него она свакога баца у ону дубину тубивствовања, која је нити Биће нити Ништа и где је свака нада да се нешто може учинити одбачена с гнушањем". Питати, стога, "за кога се пише" онако како то чини Сартр, за нас се чини плаузибилним. Аутор незназакога пише и, штавише, не треба о томе да се пита. Писатинизакога јесте део књижевности Негације, оне књижевности која је уморна од велике лажи Комуникације: од књига насталих под знаком Таштине.

Жири за превод године је радио у саставу Павел Гатајанцу, Корнелија Фараго и Владимир Гвозден и једногласно је одлучио да награду додели Богдану Косановићу за превод књиге Владимира Јаковљевича Пропа, Руски аграрни празници: покушај историјскоетнографског истраживања у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Награду је образложио Павел Гатајанцу: Владимир Проп (1895–1970) био је и остао ауторитет на пољу фолклористике и структуралне семиотике. Књига Руски аграрни празници је Пропово значајно позно дело, објављено на руском 1963. године, у којем се вратио методолошким захватима из ране фазе рада како би осветлио опште елементе у сеоским календарским ритуалима. Жири сматра да је ова сложена књига нашла у Богдану Косановићу компетентног преводиоца који је – премда је за многим решењима морао да трага у дубинама српског језика, као и да уз мноштво напомена на одговарајући начин објасни смисао појединих руских речи везаних за народне обичаје – уверљиво дочарао јасноћу и изузетан интелектуални тон Проповог излагања.
Богдан Косановић је редовни професор славистике на Универзитету у Новом Саду Међу његовим радовима истичу се монографије: Трагично у делу [олохова (1988), Расправе из руске књижевности (1994), Истраживања руске авангарде (1995), Славистичке компаративне теме (2006), Сава ВладиславићРагузински у свом и нашем времену (2009), Нове компаративне теме (2011). Преводио је дела различитих жанрова са руског, пољског и украјинског.
Косановић је у свом обраћању посебно истакао одговорност преводиоца према очувању смисла текста и његових стилских карактеристика, што захтева стваралачки однос према могућностима које пружа српски језик.

Жири за доделу Награде "Паљо Бохуш" Словачке секције Друштва књижевника Војводине (у саставу Ладислав Чањи, Владимир Валенћик и Вићазослав Хроњец, председник) је одлучио да награду додели песничкој књизи КЕD ПО ХРДИНСТВЕ (Када после јунаштва), Златка Бенке и која је објављена у Словачком издавачком центру у Бачком Петровцу 2008. године.
Председник жирија Вићазослав Хроњец је рекао да књига песама Када после јунаштва словачког војвођанског песника Златка Бенке представља највиши домет у читавом његовом песничком опусу. Класицистичка фактура његове песме досегла је овде најсрећнији склад свог значењског слоја и свог израза, чак у толикој мери да су антологичари у најновијим својим изборима највише песама овог песника преузимали управо из ове његове књиге. Златко Бенка рођен је 22. јула 1951. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио је као новинар у Информационом центру у Оxацима. Живи у Лалићу.
На српском је објавио две збирке песама и десетак књига песама и прозе на словачком. Добитник је неколико значајних награда У Војводини и Словачкој за своје књижевно дело.
Златко Бенка је захвалио жирију и истакао да је мисија писца да открива и афирмише нематеријалне вредности, у свету који је препуштен забави.

Управни одбор ДКВ је одлучио да посебно признање додели Славомиру Гвозденовићу (1953), песнику, преводиоцу, антологичару, уреднику и издавачу и културном делатнику из Темишвара, због његовог изузетног доприноса у преводилачком и културном раду у развијању српскорумунских веза и за његово оригинално песничко дело. О Славомиру Гвозденовићу говорио је Јован Зивлак. Гвозденовић је дипломирао српски језик и југословенске књижевности у Букурешту, где је докторирао на поезији Васка Попе. Члан је Савеза писаца Румуније, почасни члан Удружења књижевника Србије и члан је Удружења књижевника Републике Српске. Главни је уредник темишварског часописа "Књижевни живот". Друштвени је и јавни радник српске националне мањине у Румунији, више година био је српски посланик у Парламету Румуније, а данас је председник Скупштине дијаспоре Срба у региону. За национално и политичко ангажовање добио је државна признања Румуније и Србије. Приредио је у Румунији и Србији десетак антологија српске књижевности.
Заступљен је у више десетина српских, румунских и европских антологија, као и у српским уxбеницима. Његова библиографија превода српске и румунске поезије, појединачно преведених аутора, избора и антологија је огромна и говори о Гвозденовићевом изузетном стваралачком доприносу, посебно у афирмисању српске књижевности и културе у Румунији.
Гвозденовић је захвалио УО ДКВ истичући да његова одговорност према српској књижевности има своје велике претходнике који су у Румунији, тачније у Араду и Темишвару, били битни ствараоци српске културе и њених институција и у Новом Саду и у Београду. Посебну улогу у томе имају Сава Текелија и Милош Црњански.

6. Владимир Гвозден је поводом десетогодишњице смрти Александра Тишме рекао да је Тишма био најугледнији члан Друштва књижевника Војводине. Да је његово разумевање књижевности било мера разумевања човека и његове позиције у свету зла и насиља.

7. У другом делу, Никола Страјнић истакао је да је ДКВ деловало у веома тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, са становиштва програмских циљева и садржаја, година је била успешна. ДКВ је већ годину дана, први пут у својој историји репрезентативно удружење. Међутим, очекивано субвенционирање текућих трошкова, на основу репрезентативности, од стране Министарства културе Србије је изостало. Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријет за културу, што је било недовољно. Најзначајнија манифестација ДКВ је Међународни фестивал, који неспорно улази у ред битних манифестација књижевности, посебно поезије; Фестивал је од Покрајине подржан изузетно коректно (2.000.000,00), тиме је омогућено да се одржи у повољним условима. Златна греда је укупно располагала са око 1.000.000,00 динара, што је било недовољно. Ипак је изашло шест квалитетних свазака и Греда је један од најутицајнијих часописа код нас.
ДКВ је организовало у 2012. години око 75 програма и јавних активности, тј. преко двадесет и пет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, три књиге (зборнике о Јакшићу и Змају и Антологију пољске поезије), одржало 6 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, три наступа у Каравану писаца, са око 12 учесника, две промоције књига, две манифестације за светски дан поезије, симпозијум о Змају, 13 изложби у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Румунији и др. Најзначајније активности ДКВ су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Змају, Симпозијум о романтизму, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна оријентација у политици годишњих награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења. Први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника и да ствара боље услове за развијање међународне сарадње. Посебно треба истаћи да је националне пензије добило око двадесет писаца чланова ДКВ. Ове године националне пензије су добили двоје писаца.
Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више од 15.000 читалаца и посетилаца.
Финасијски извештај је поднео Ласло Ремели. Констатовано је да су приходи ДКВ у току прошле године били 6.000.000,00 и да је исто толико утрошено на програмске делатности, уплате ПИО за самосталне уметнике и режијске тошкове. Дуговања су из претходне године у износу од нешто преко 1.000.000,00 за трошкове закупа, Информатике и осталих режијских трошкова. Тај проблем ће бити решен уколико Министарство културе Србије у складу са репрезентативни статусом ДКВ уплати одговарајућа средства.
Зивлак је поводом плана делатности рекао да Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма. Зивлак је нагласио да ДКВ има изузетну структуру чланства, велики број битних савремених писаца, али упркос томе оно је у великој мери на маргини јавног живота. Нови Сад, генерално, не пружа довољно простора нити добре воље да се афирмише књижевност нити да у јавном животу писци имају знатнију улогу. Писци и интелектуалци су у великој мери подређени интересима политичких сила које обликују друштвени живот и битно утичу на судбину књижевности и улогу интелекталаца и писаца у нашој стварности.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које афирмише и води рачуна о статусу писаца, проблематици хонорара, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности.
ДКВ ће осим часописа Златна греда и Међународног фестивала организовати низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума, али и Бранкове награда, Каравана писаца, тематског броја о савременој мађарској књижевности у Војводини.
На Фестивалу ће учествовати преко сто писаца и уметника. Главни гости Фестивала ће бити румунски песници. Објавићемо и антологију румунске поезије. Посебно скрећемо пажњу на Мирчеа Картарескуа, светски познатог савременог писца , кандидата за Нобелову награду. Гости ће бити и писци из Енглеске, Кубе, Пољске, Русије, Француске, Немачке итд. На крају излагања, Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефафоризовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности, обесмишљава њену улогу у битним питањима друштвеног живота као и њено настојање да се отргне силама комерцијализације.
Скупштина је једногласно усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2012, као и План рада за 2013. годину.

Комисија за оверу Записника:    Корнелија Фараго,
                    Владимир Гвозден и
                    Павел Гатајанцу.
 
СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ У НОВОМ САДУ
Председништво Скупштине ДКВ

У Свечаној сали Електровојводине у Новом Саду, у недељу 3. марта  2013. године, са почетком у 10 часова, одржана је редовна скупштина Друштва књижевника Војводине.
Преседавајући Скупштине Никола Страјнић предложио је дневни ред који је предложен на XVIII седници Управног одбора ДКВ:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Саопштење о пријему нових чланова
5. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Паљо Бохуш
6.Владимир Гвозден: Беседа о Александр Тишми поводом десетогодишњице смртi.
7. Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2011. годину и План делатности за 2012. годину
8. Дискусија и текућа питања

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.


1. Председник ДКВ је предложио радно председништво, поред преседавајућег
по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи.
Предлог је једногласно усвојен.

2. Скупштина је минутом ћутања одала пошту својим члановима, приминулим између две скупштине: Иштван Сели и Сава Бабић, као и Слободану Ракитићу.

3. За састав Верификационе комисије предложени су Драгица Рајићевић, Александар Павић и Михал Ђуга. За Комисију за оверу записника предложени су Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су једногласно усвојени.
На основу члана 16, Статута и члана 11. Пословника о раду Скупштине –
Скупштина ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних
чланова, или уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним
бројем активних чланова, 30 минута након заказаног почетка.
Верификациона комисија је утврдила да су присутна 75 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине. Скупштини је током рада присуствовало око 100 чланова ДКВ.

4. Председник Комисије за пријем нових чланова Зоран Ђерић, у складу са Правилником о пријему, саопштио је одлуку о пријему нових чланова по позиву и на основу конкурса. У ДКВ су примљени: Часлав Ђорђевић, Нови Сад; Анђелко Анушић, Нови Сад; Слободан Мандић, Сутјеска, Калман Јодал, Нови Сад; Стеван Брадић, Нови Сад; Вирџинија Поповић, Нови Сад. На основу конкурса примљени су: Љиљана Грошин, Кикинда; Милена Летић Јовеш, Нови Сад; Снежана Писарић Милић, Сомбор; Катица Татић, Марадик; Олег Томић, Суботица; Марија Танацков, Кикинда; Снежана Илић, Нови Сад; Ружица Кљајић, Сомбор; Снежана Радојевић, Кула; Мара Кнежевић, Сомбор; Душан Савић, Сомбор; Марко Иванчевић, Нови Сад.
У име новопримљених чланова захвалио се Стеван Брадић.

5. Жири ДКВ за књигу године, у саставу Никола Страјнић, Недељко Терзић и Милош Латиновић, одлучио је да се награда за књигу године ДКВ додели Бошку Томашевићу за књигу огледа Мишљење писања, у издању Малог Нема из Панчева.
Бошко Томашевић (1947, Бечеј), доцент универзитета. Држао је предавања из књижевне теорије, поетике, херменеутике и књижевне епистемологије на универзитетима у Фрајбургу, Гетингену, Нансију, Инсбруку, Бечу и Берлину. Члан је Европске Академије наука, уметности и књижевности (Париз), француског и аустријског ПЕН-а, као и Француског друштва писаца (Париз) те Аустријског савеза писаца (Беч).
Тематика књижевнотеоријских радова Бошка Томашевића окренута је проблемима књижевне теорије као секундарног дискурса, разлозима постојања књижевне теорије, вредновању њених циљева и резултата. Објавио је око двадесет  књижевно – теоријских књига. Бошко Томашевић једнако је афирмисан као песник. Тај део његовог стваралачког опуса броји готово тридесет књига, на српском и немачком језику. Изашао му је први том Изабране поезије и на српском језику. Томашевић се опробао и као романописац: Закаснели извештај једној академији (2004) и Нико, никад (2012).
Књига огледа Мишљење писања садржи укупно деветнаест текстова, у које је укључено Томашевићево целокупно мисаоно и песничко искуство. Темељи на којима почива су филозофски и с једне стране воде према филозофији предсократоваца, а са друге према филозофији двадесетог века. Оно што говори о вредности ове проблематике у Томашевићевој књизи јесте чињеница да се она не задржава само у сфери теоријског разматрања, него се сели и у сферу песничког стварања, што се посебно показује у ауторовим Изабраним песмама, објављеним у овој истој години у којој је објављена и књига Мишљење писања.
У одсуству добитника прочитано је његово писмо где је Томашевић, између осталог рекао:
Веома поштоване колегинице и колеге, поштовани чланови жирија, приморан сам, стицајем околности, да Вам се из далека захвалим на признању кога ми уручујете и да то, можда, учиним на неспретан начин. Ово је мени прво признање кога добијам у шездесетшестој години живота након што сам објавио око шездесет наслова било белетристичких, било књижевнонаучних и теоријских књига. После ове награде која би требала да буде и моја последња, ја немам потребу да добијем иједну другу. Касно је за било коју награду да бих потом могао да кажем да ће ми ова или она награда бити подстицајем или да јесте подстицај. Није! Нисам писао за награде, писао сам за писање. Чак не ни за публику. Писао сам ни-за-кога!  Књижевност, каже Морис Бланшо, «не тргује него она свакога баца у ону дубину тубивствовања, која је нити Биће нити Ништа и где је свака нада да се нешто може учинити одбачена с гнушањем». Питати, стога, «за кога се пише» онако како то чини Сартр, за нас се чини плаузибилним. Аутор не-зна-за-кога пише и, штавише, не треба о томе да се пита. Писати-ни-за-кога јесте део књижевности Негације, оне књижевности која је уморна од велике Лажи Комуникације: од књига насталих под знаком Таштине.

Посетиоци

Жири за превод године  је радио у саставу Павел Гатајанцу, Корнелија Фараго и Владимир Гвозден и једногласно је одлучио да награду додели Богдану Косановићу за превод књиге Владимира Јаковљевича Пропа, Руски аграрни празници: покушај историјско-етнографског истраживања у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Награду је образложио Павел Гатајанцу: Владимир Проп (1895-1970) био је и остао ауторитет на пољу фолклористике и структуралне семиотике. Књига Руски аграрни празници је Пропово значајно позно дело, објављено на руском 1963. године, у којем се вратио методолошким захватима из ране фазе рада како би осветлио опште елементе у сеоским календарским ритуалима. Жири сматра да је ова сложена књига нашла у Богдану Косановићу компетентног преводиоца који је – премда је за многим решењима морао да трага у дубинама српског језика, као и да уз мноштво напомена на одговарајући начин објасни смисао појединих руских речи везаних за народне обичаје – уверљиво дочарао јасноћу и изузетан интелектуални тон Проповог излагања.
Богдан Косановић је редовни професор славистике на Универзитету у Новом Саду Међу његовим радовима истичу се монографије: Трагично у делу Шолохова (1988), Расправе из руске књижевности (1994), Истраживања руске авангарде (1995), Славистичке компаративне теме (2006), Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену (2009), Нове компаративне теме (2011). Преводио је дела различитих жанрова са руског, пољског и украјинског.
Косановић је у свом тексту посебно истакао одговорност преводиоца према очувању смисла текста и његових стилских карактеристика, што захтева стварачки однос према могућностима које пружа српски језик.

Жири за доделу Награде „Паљо Бохуш“ Словачке секције Друштва књижевника Војводине (у саставу Ладислав Чањи, Владимир Валенћик и Вићазослав Хроњец, председник) је одлучила награду додели песничкој књизи KED PO HRDINSTVE (Када после јунаштва), Златка Бенке и која је објављена у Словачком издавачком центру у Бачком Петровцу 2008. године.
Председник жирија Вићазослав Хроњец је рекао да књига песама Када после јунаштва словачког војвођанског песника Златка Бенке представља највиши домет у читавом његовом песничком опусу. Класицистичка фактура његове песме досегла је овде најсрећнији склад свог значењског слоја и свог израза, чак у толикој мери да су антологичари у најновијим својим изборима највише песама овог песника преузимали управо из ове његове књиге. Златко Бенка рођен је 22. јула 1951. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио је као новинар у Информационом центру у Оџацима. Живи у Лалићу.
На српском је објавио две збирке песама и десетак књига песама и прозе на словачком. Добитник је неколико значајних награда У Војводини и Словачкој за своје књижевно дело.
Златко Бенка је захвалио жирију и истакао да је мисија писца да открива и афирмише нематеријалне вредности, у свету који је препуштен забави.                                                                             
*
Управни одбор ДКВ је одлучио да  посебно признање додели Славомиру Гвозденовићу (1953), песнику, преводиоцу, антологичару, уреднику и издавачу и културном делатнику из Темишвара, због његовог изузетног доприноса у преводилачком и културном раду у развијању српско – румунских веза и за његово оригинално песничко дело. О Славомиру Гвозденовићу говорио је Јован Зивлак. Гвозденовић је дипломирао српски језик и југословенске књижевности у Букурешту, где је докторирао на поезији Васка Попе.  Члан је Савеза писаца Румуније, почасни члан Удружења књижевника Србије и члан је Удружења књижевника Српске.Главни је уредник темишварског часописа „Књижевни живот“. Друштвени је и јавни радник српске националне мањине у Румунији, више година био је српски посланик у Парламету Румуније, а данас је председник Скупштине дијаспоре Срба у региону. За национално и политичко ангажовање добио је државна признања Румуније и Србије. Приредио је у Румунији и Србији  десетак антологија српске књижевности.
Заступљен у више десетина  српских, румунских и европских антологија, као и у српским уџбеницима. Његова библиографија превода српске и румунске поезије, појединачно преведених аутора, избора и антологија је огромна и говори о Гвозденовићевом изузетном стваралачком  доприносу, посебно у афирмисању српске књижевности и културе у Румунији.
Гвозденовић је захвалио УО ДКВ истичући да  његова одговорност према српској књижевности има своје велики претходнике који су у Румунији,тачније у Араду и Темишвару, били битни ствараоци српске културе и њених институција и у Новом Саду и у Београду. Посебну улогу у томе имају Сава Текелија и Милош Црњански.

6. ВладимирГвозден је поводом десетогодишњице смрти Александа Тишме рекао да је Тишма био најугледнији члан Друштва књижевника Војводине. Да је његово разумевање књижевност било мера разумевања човека и његове ситације у свету зла и насиља.

7. У другом делу, Никола Страјнић истакао да је ДКВ деловало у у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, са становиштва програмских циљева и садржаја, година је била успешна. ДКВ је већ годину дана, први пут у својој историји репрезентативно удружење. Међутим, очекивано субвенционирање текућих трошкова, на основу репрезентативности, од стране Министарства култуrе Србије је изостало. Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријет за културу, што је било недовољно Најзначајнија манифестација ДКВ је Међународни фестивал, који неспорно улази у ред  битних манифестација књижевности, посебно поезије. Фестивал је од Покрајине подржан изузетно коректно (2.000.000,00), тиме je омогућено да се одржи у повољним условима. Златна греда је укупно распoлагала са oко 1.000.000,00 динара, што је било недовољно. Ипак је изашло шест квалитетних свазака и Греда је један од најутицајнијих часописа код нас.
ДКВ је организовало у 2012. години око 75 програма и јавних активности, тј. преко двадесет и пет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, три књиге ( зборнике о Јакшићу и Змају и Антологију пољске поезије), одржало 6 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, три  наступа у Каравану писаца, са око 12 учесника, две промоције књига, две манифестације за  светски дан поезије, симпозијум о Змају, 13  изложби у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Румунији и др. Најзначајније активности ДКВ су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Змају, симпозијум о романтизму, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења. Први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника и да ствара боље услове за развијање међународне сарадње. Посебно треба истаћи да је националне пензије добило око двадесет писаца чланова ДКВ. Ове године неционалне пензије су добила двојица писаца.
Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више  од 15.000 читалаца и посетилаца.
Финасијски извештај је поднео Ласло Ремели. Констатовано је да су приходи ДКВ у току прошле године били 6.000.000,00 и да је исто толико утрошено на програмске делатности, уплате ПИО за самосталне уметнике и режијске тошкове. Дуговања су из претходне године у износу од нешто преко 1.000.000,00 за трошкове закупа, Информатике и осталих режијских трошкова. Тај проблем ће бити решен уколико Министарство културе Србије у складу са репрезентативни статусом ДКВ уплати одговарајућа средства.
Зивлак је поводом плана делатности рекао да Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма. Зивлак је нагласио да ДКВ има изузетну структуру чланства, велики број битних савремених писаца, али упркос томе оно је у великој мери на маргини јавног живота. Нови Сад, генерално, не пружа довољно простора нити добре воље да се афирмише књижевност нити да у јавном животу писци имају знатнију улогу. Писци и интелектуалци су у великој мери подређени интересима политичких сила које обликују друштвени живот и битно утичу на судбину књжевности и улогу интелекталаца и писаца у нашој стварности.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које афирмише и води рачуна о статусу писаца, проблематици хонорара, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности.
ДКВ ће осим часописа Златна греда и Међународног фестивала организовати низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума, али и Бранкове награда, Каравана писаца, и тематског броја о савременој мађарској књижевности у Војводини.
На Фестивалу ће учествовати преко сто писаца и уметника. Главни гости Фестивала ће бити румунски песници. Објавићемо и антологију румунске поезије. Посебно скрећемо пажњу на Мирчеа Картарескуа, светски познатог савременог писца, кандидата за Нобелову награду. Гости ће бити и писци из Енглеске, Кубе, Пољске, Русије, Француске, Немачке итд. На крају излагања, Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефафоризовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности, обесмишљава њену улоге у битним питањима друштвеног живота као и њена настојање да се отргне силама комерцијализације.
Скупштина је једногласно усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2011, као и План рада за 2012. годину.

   Комисија за оверу Записника:
Корнелија Фараго,
Владимир Гвозден
и Павел Гатајанцу

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2012. години


ДКВ је деловало у прошлој години у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, са становиштва програмских циљева и садржаја,   година је била успешна. ДКВ је већ годину дана, први пут у својој историји репрезентативно удружење. Међутим, очекивано субвенционирање текућих трошкова, на основу репрезентативности, од стране Министарства култуrе Србије је изостало.Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријет за културу, што је било недовољно ( Покрајина на основу  Закона о култури плаћа одговарајући износ од 45%). Најзначајнија манифестација ДКВ је Међународни фестивал, који неспорно улази у ред  битних манифестација књижевности, посебно поезије. Фестивал је од Покрајине подржан изузетно коректно ( 2.000. 000,00 ), тиме je омогућено да се одржи у повољним условима. То се не може рећи за  наш часопис који је укупно распoлагао са oко 1.000.000,00  динара, што је буџет за три и по броја једног од повлашћених часописа који излазе у Новом Саду.
Велики проблем за деловање ДКВ су материјални трошкови и техничка опремљеност. Надамо се да ћемо у наредном периоду решити ту врсту проблема.

РАД  УО
Управни одбор ДКВ је радио у складу са Статутом и правилницима о раду. Одржао је шест седница, што је статутарна обавеза и разматрао сва важна питања која су у његовој надлежности. ДКВ је у прошлој години остварио веће приходе за своје активности за 1.100 000,00 динара, што је допринело да се оствари већина програмских активности, али није финасирана ни трибина у Клубу ДКВ, ни годишње награде, ни  Светски дан поезије, ни Караван писаца – што изолује нашу организацију од себе саме и од окружења у коме делује.
Разматрана су различита питања,  од извештаја о раду  до конкурса за пројекте, Завршног рачуна,  Пописа инвентара, концепције и рада Златне греде, Међународног новосадског књижевног фестивала, међународне сарадње, рада комисија и жирија,  сарадње са писцима Петрограда,  симпозијума о Змају, Светског дана поезије, Конкурса за посебна признања Министарства културе Србије, информација о коришћењу просторија ДКВ,   пријема у чланство, Скупштине итд.
УО је радио у саставу Никола Страјнић ( председник), Корнелија Фараго, Јанош Бањаи (потпредседник), Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Јован Зивлак (потпредседник), Гордана Ђилас, Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић, Весна Кораћ, Давид Кецман Дако, Владимир Гвозден, Ахнета Бућко,  Михал Ђуга, и Ђорђе Писарев.
УО није имао проблема са кворумом и свака седница је протицала у настојању да се проблеми решавају. Оно што је посебно битно за УО је поштовање  института јавности рада и уважавање вредности мултикултуралне средине као  реалности у Војводини и Србији. Службе УО су водиле евиденцију о самосталним уметницима и плаћале одговарајуће доприносе, и истовремено вршиле кореспонденцију са неколико општина ( Бачка Паланка, Кикинда) да се нађе решење за самосталне уметнике у њиховим општинама.
Велики проблем представљају  трошкови закупа и остале комуналне обавезе у Браће Рибникар 5. Средства која добијамо за те сврхе су недовољна и ДКВ не може оптимално да опреми своје просторије, као ни да запосли једног стручног радника, како би успешније функционисало.
На Скупштини би требало да се постави питање закупа и да се упути  захтев да се ослободимо плаћања или да Град компензује те трошкове и усклади свој однос према нама у складу са Законом о култури.
Упркос наведеним околностима, УО је створио услове за напредак наше организације и за опстанак свих њених битних делатности: од Златне греде, Фестивала, до међународне сарадње. Такав развој догађаја може само да обезбеди компетентна и одговорна управа.
ДКВ је за Фестивал добило 3.000.000,00 динара ( од Секретаријата за културу АП Војводине, 2.500 000,00; Града Новог Сада и од Министарства за културу Р. Србије укупно 500.000,00). За Златну греду ДКВ је добило је 1.030.000 динара (од Покрајине  90.000,00, од Републике смо добили 550.000,00, а од Града 400.000,00). За Бранкову награду смо добили 280.000,00 од Покрајине, Републике и Града. За Симпозијум о Змају добили смо 80.000,00 од Покрајине а за материјалне трошкове 880.000,00 динара.
За чланарину је уплаћено 120.000,00 динара. Друштво је располагало са нешто преко 6.089.022.47 динара, укључијући и средства из буџета града за доприносе самосталних уметника у износу од  609,022,47  динара.
Средства су у највећој мери усмерена на организацију Фестивала, Златну греду, Бранкову награду и режијске трошкове. Будући да је ДКВ за Златну греду примило скромна средства, логично је што је било проблема са редовношћу излажења.
У комисијама за доделу средстава у области културе су често били повлашћени корисници што значи да у њима није било независних интелектуалца и стваралаца. Према Закону у таквим пословима не би смео да постоји сукоб интереса, али до овога непрестано долази будући да су буџетски корисници средстава из Града били заинтересовани  директори и уредници.

Драгиња Рамадански и Милан Ненадић на  ФОРУМУ ПИСАЦА У ПЕТЕРБУРГУ
Од 26. до 29. априла гости Санкт-петербуршког одељења Савеза писаца Русије били су чланови Друштва књижевника Војводине, песник Милан Ненадић и књижевни преводилац Драгиња Рамадански.
Свечано отварање VII Међународног књижевног салона, одржаног у пространом павиљону ЛенЕКСПО, било је у знаку почасног госта Салона, града Нице. Основни тон овој значајној манифестацији дала је прослава јубилеја чувене битке на Бородину, 1812. године.
Домаћин писаца ДКВ био је угледни прозни писац Анатолиј Козлов (познат фестивалској публици у Новом Саду). Драгиња Рамадански и Милан Ненадић су упознали амбијент сајма, као и штанд Савеза писаца Русије, где је одржан низ занимљивих манифестација, укључујући сусрет са познатим петербуршким писцем Николајем Коњајевим, који је представио свој најновији историјски роман.
Првог дана Форума уприличен је сусрет са Председником савеза писаца Русије Валеријем Ганичевом. Одржани су разговори на тему Савремена многонационална књижевност Русије и Литература на постсовјетском простору: тачке пресека.
Наши представници су учествовали  у раду округлог стола са темом Словенско књижевно братство, којом приликом је Удружењу књижевника Белорусије уручена стаклена скулптура Пегаза. Другог дана Књижевног салона, одржан је разговор о руско-српским културним односима. Током боравка у Дому писаца разговарало се о даљој сарадњи између два удружења, односно њихових часописа: „Златне греде“ и „Књижевног Петербурга“ (“Литературный Петербург“).
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА СТЕВАНА ВРЕБАЛОВА „ЗАШТИЋЕНОСТ“ И ДУШАНА ВУЛЕТЕ „ЂАВОЉИ ПОТПИС“  У КЛУБУ ДКВ
У четвртак 22. марта, у Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено новом роману Стевана Мише Вребалова, Заштићеност (Адреса, 2011).
Вече је водио Јован Зивлак, а о књизи су, поред аутора, говорили i Анђелко Ердељанин и Перо Зубац.
У четвртак 29. марта, у препуном  Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено роману Душана Вулете, Ђавољи потпис (Адреса, 2011).
Вече је водио Даниел Мандић, а о књизи су, поред аутора, говорили и Стеван Константиновић и Драган Бабић.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
По пети пут организована је манифестација поводом Светског дана поезије, 21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе

Организација уједињених нација за просвету, науку и културу - УНЕСКО - 1999. године прогласила је 21. март Светским даном поезије. Циљ манифестације је одавање признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај празник прихваћен је и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ пету годину у Новом Саду обележава овај значајан датум. Програм је одржан у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар између бројева 1 и 3, и започет је радиофонским записима стихова Езре Паунда и Милоша Црњанског, који је говорио своје Стражилово.
У музичком делу програма наступила је студенткиња виолине, са Академије уметности у Новом Саду, Соња Новчић.
Програм је водио Зоран Ђерић, а песме су читали Бранислав Живановић, Славко Алмажан, Михал Ђуга, Дубравка Миленковић, Гордана Шарчевић, Стеван Брадић, Емсура Хамзић, Вјера Бенкова, Радомир Миљојковић, Милан Мицић и Бенедек Миклош. Поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на мађарском, словачком и румунском језику.
У оближњој школи за основно и средње образовање Др Милан Петровић из Новог Сада, у свечаној сали наступала је друга група писаца чланова ДКВ, пред више од стотину ученика.
Стихове су читали Спасенија Сладојев Цана, Дивна Бијелић, Стеван Вребалов, Драган Матовић, Младен Дражетин, Пера Јанчић и Александар Павић.

СРПСКИ ПИСЦИ У РУМУНИЈИ
На књижевном сусрету у познатој бањи Херкулес учествовало десет српских писаца

У организацији жупанијског савета Караш-Северин и часописа Рефлекс, који излази у Решици и у сарадњи са Савезом писаца Румуније и Савезом Срба у Румунији, у хотелу Ђета, одржан је дванаести Међународни сусрет писаца у бањи Херкулес од 10. до 13. маја.
Сусрет је био посвећен теми „Балкан и балканизам“, поводом које је говорило око двадесетак румунских писаца. Са наше стране учествовали су Адам Пуслојић и Милош Латиновић. Латиновић  је говорио о Балкану као простору где се сукобљавају и изражавају интереси великих сила у формама политичких манипулација. Од румунских писаца говорили су компаратиста, критичар и универзитетски професор Корнел Унгуреану; песник и критичар Василе Дан; песник и универзитетски професор у Лос Анђелесу Георги Тома Мајореску; Јон Кокора, критичар; Јон Марин Алмажан, прозни писац и критичар; критичар и песник Георге Моцута; Октавијан Доклин, песник и главни уредник часописа Рефлекс и други.
Другог дана српски и румунски писци читали су своје текстове. У овом читању, учствовали су Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Милован Марчетић, Никола Вујичић, Милош Латиновић, Зоран Костић, Миљурко Вукадиновић, Бранислав Вељковић, Мићо Цвијетић, као и Василе Дан, Јоан Матуит, Георге Моцута, Георги Тома Мајореску, Николаје Србу и др.
Прилози са овог скупа су у целини објављени у часопису Рефлекс, и делимично у листу румунских Срба Књижевни живот.

Симпозијум о Јовану Јовановићу Змају

Друштво књижевника Војводине је организовало симпозијум о Јовану Јовановићу Змају (1833. године, у Новом Саду – 1904. године у Сремској Каменици) 12. јула, у четвртак, 2012, од 10,00 до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати у Позоришту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, Нови Сад.
Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања српских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевно-критички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу.
Симпозијум о Змају бавио се различитим аспектима богатог дела овог писца, подразумевајући новије књижевно-критичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу, емаципаторске улоге песника, политичких идеја и односа према историји, односа критике његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др.
У врло садржајној расправи учествовали су: др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Бојан Јовановић, др Горана Раичевић, др Миливоје Ненин, др Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић, др Јован Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сања Париповић, Јелена Станојев. Симпозијум је водио Јован Зивлак.
Одржавање симпозијума подржао је Покрајински секретаријат за културу, а радови су објављени у Зборнику о Змају, који је на научан начин представио доприносе учесника.Такође, објављен је и Зборник о Ђури Јакшићу који садржи 15 реферата, са сажецима на српском и енглеском. Оба зборника имају преко 220 страница, имају и прилоге, фото документацију и именски регистар.

САЛОН И КАРАВАН ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ
У три програма у четири града учествовало око дванаест, а на Салону преко 30 писаца

Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности : Караван писаца и Књижевни салон.
Књижевно караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору,  Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу итд. Ове године писци су гостовали У Сомбору, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци. Основна идеја је да се писци представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност, која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери писци су наступали пред већим бројем посетилаца.
Библиотеци „Глигорије Возаровић“ у Сремској Митровици 27.12.2012.године са почетком у 18 часова. Учествовали су - Ђорђе Писарев, Емсура Хамзић, Рале Нишавић, Гордана Ђилас и Мирјана Марковић .
У четвртак, 27. децембра са почетком у 18,00 сати у сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, одржано је још једно успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Песме су читали Јован Зивлак, Никола Страјнић и Пал Бендер, који је читао поезију и на матерњем, мађарском језику.
У четвртак, 28. децембра са почетком у 18,00 сати у сомборској читаоници „Лаза Костић“ одржано је успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Пред бројном публиком своју поезију представили су Иван Негришорац, Милан Ненадић и Илеана Урсу, која је читала и на матерњем румунском језику. У читању је учествовао и  домаћин вечери Давид Кецман Дако.
Књижевни салон се одржава већ седми пут  у клубу ДКВ. Идеја  да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца остварила  је свој смисао на трибини ДКВ пред препуним клубом. Поред читања, манифестацијом се афирмисало заједничко деловање у стварима књижевности, интерес писаца да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремену књижевност и савремено стваралаштво.
Књижевни салон Друштва књижевника Војводине одржан је  26. децембра у Клубу ДКВ, са почетком у 18 часова.
Салон је водио Ђорђе Писарев. Текстове су читали Пал Бендер, Емсура Хамзић, Никола Страјнић,  Петко Војнић Пурчар, Рале Нишавић, Бранислав Живановић, Нада Душанић, Владимир Кирда Болхорвес, Милан Мицић, Гордана Ђилас, Павел Гатејанцу, Весна Кораћ, Мирјана Марковић, Радован Влаховић, Срђан Тешин, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Фелићиа Мунтеану, Радомир Миљојковић, Бошко Радић, Срето Батрановић, Марина Жинић, Милан Живановић, Љубица Вуков Давчик, Бранислав Зубовић, Владимир Кочиш, Јован Зивлак...

ЗЛАТНА ГРЕДА је изашла у 6 (шест) свезака, у 12 бројева. Две свеске су посвећене Међународном новосадском књижевном фестивалу. У првом броју (129/130) су прилози (песнички и прозни) учесника из иностранства (Француска, Немачка, Мађарска, Румунија, Енглеска, Русија, Луксембург, Италија, Данска,  Пољска, и Србија). У броју је представљено око 30 аутора, а у другом броју (131/132) укључени су радови четрнаест учесника Симпозијума (Симпозијум о романтизму) и осам учесника  слем такмичења.
У сваком броју Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити зтаворена у кулу од слонове кости, те сматрам да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, те ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу,као и теорију, филозофију и друштвене науке.
У броју  127/128 објављени су радови Мартена Ларамеа  о делу трагичног писца холокауста Паула Целана; Басиља Махна из Украјине о поезији Езре Паунда и Лорке; Алена Бадјуа о позицији уметности у савременом друштву; Хонета Бивера у духу Бодријара који истражује савремено насиље;  Душана Пајина  који компаративно истражује различите традиционалне евроазијске типове мишљења и религије о поимању основних онтолошких модуса: нешто и ништа.
 Поезију објављују Збигњев Бјењковски, Урсула Андјекер Олсен, Нина Живанчевић,  Никола Страјнић  и др.
Прозу објављују  Ђорђе Писарев, Сергеј Довлатов, Милица Јефтимијевић.
Критику Игор Јавор, Бранислав Живановић, Драган Бабић, Маја Медан. У хроникама се пише о активностима ДКВ и о догађајима у свету књижевности.
У број 133/134 објављен је темат о неолиберализму ( истакнути социолози, филозофи и економисти – Пјер Бурдије, Венди Браун, Џејсон Хикел, Беланчић и др, као и темат о Змају - Проле, Смиљанић, З. Хаџић и Горана Раичевић.
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Овај часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Овај часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Од Ласла Вегела, Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Милице Мићић Димовске, до Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,  Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова,  Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева многих других. Али објављује  и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара,  или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.).
Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.)
Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.
Поезију и прозу у Греди објављују најбитнији српски аутори: од М. Данојлића, Данилова, Рисојевића, Шајтинца, Ерића, Крстића, Лауре Барне, Писарева, Тишме, Звонка Карановића, Матијевића и др.
Часопис се приказује у већини штампаних и електронских медија у Србији. Представљен је, такође, поводом Фестивала, у медијима у Словачкој, Румунији, Русији, Бугарској, Немачкој, Пољској...

МНКФ  један од најпрестижнијих књижевних догађаја у Србији
На Фестивалу одржано око 25 програма
Седми пут одржан  је Међународни новосадски књижевни фестивал  од 27. до 30 августа. Места одржавања су била Трг младенаца, Позориште младих, Клуб ДКВ, Кафе књижара, Кафе Бистро, балкони у Змај Јовиној, Магистрат у Сремским Карловцима, Сомбор и Сремска Митровица...
Славиша Грујић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу отворио је манифестацију и рекао је да  је реч о културном догађају који оплемењује град. Грујић је нагласио да је реч о интеракцији и са Европом, и потврди мултикултуралности ове средине.
Преко  20 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Италије, Мађарске, Румуније, Данске и др) и преко 30 из Србије наступали су у средишњим програмима Фестивала. Раду Фестивала допринело је  и 15 преводилаца, као и 20 младих песника који су учествовали у такмичењу за најбољег слемера, и око 30 музичара који су обележавали својом уметношћу програ-ме Фестивала.
У програмима су учествовали: Ени Фројд, Тим Каминг (Енглеска),  Улф Штолтерфот, Ханс Михаел Шпајер (Немачка), Линда Марија Барош, Жан Портан (Француска), Тибор Залањ  (Мађарска), Владимир Сергејевич Симаков, Георгиј Александрович Лебедев  (Русија), Василе Дан, Славомир Гвозденовић (Румунија), Биргите Косовиц (Данска), Елиза Бјађини (Италија); Адам Пуслојић, Марија Шимоковић, Никола Вујичић, Зоран Петровић, Угљеша Шајтинац, Иштван Беседеш, Павел Гатајанцу, Срђан Тешин ( Србија)... Реч је о ауторима који су добитници најзначај-них националних и међународних награда за поезију и за прозу.
Фестивал је отворен музичко-балетским перформансом композитора Мирослава Штаткића, а настављен је читањем са балкона Абсолут  у Змај Јовиној, са којег су се у два дана оглашавали Тим Каминг (Енглеска), Адам Пуслојић (Србија), Улф Штолтерфот (Немачка) и Маћej Число ( Пољска).
Гости фестивала били су  пољски песници: Ана Јанко, Маћеј Ћисло, Адријана Шимањска, Кшиштоф Карасек, Пјотр Мативјецки, Гжегож Латушињски, Еугенијуш Касјанович. О савременој поезији Пољске говорио је  др Војћех Калишевски. Мала сала Позоришта младих је била место за сусрет са  једном од најзначајнијих песничких култура у Европи. Тим поводом издата је  Антологија савремене пољске поезије Живимо на речима ( дванаест песника) у преводу и избору Гжегожа Латушињског и са поговором Војћеха Калишевског.
Симпозијум је био посвећен теми Романтизам, савремена књижевност и култура – митови, политика, спектакл, слава, иронија. Учествовали су: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Сава Дамјанов, Душан Пајин,  Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић, Никола Страјнић, Богдан Косановић, Бошко Томашевић. Романтизам је средишња појава европске модерне идеосфере. Он је једна од матрица савремене културе и књижевности.
Организовано је дијалошко представљање писаца у Кафе књижари у улици Модене. Разговоре су водили Бранислав Живановић, Драган Бабић и Стеван Брадић. У два програма су наступали Елиза Бјађини, Биргите Косовиц, Ени Фројд и Марија Шимоковић.
Фестивал је потврдио важност поезије у амбијенту  Новог Сада,  као и смисао мишљења које се бави њеним значајем. Она  је ујединила око стотину писаца и уметника из различитих земаља и велики број поштовалаца који су заједнички обнављали  и градили право јединствену величину која упућује људе  да у речима ове уметности виде непрелазну вредност.   
Седми пут Друштво књижевника додељује Међународну награду за књижевност – Нови Сад (досадашњи добитници су Кристоф Мекел, Немачка; Жан Пјер Фај, Француска; Бен Окри, Нигерија; Шон О Брајен, Енглеска; Љубомир Левчев Бугарска; Катрин Шмит, Немачка) настојећи да афирмише доприносе књижевности, посебно поезије у пољу изражавања и истраживања смисла и судбине човека и обнављању њене улоге.
Жири Међународног новосадског књижевног фестивала у саставу Владимир Гвозден, Зоран Ђерић и Јован Зивлак (председник) донео је одлуку да се Међународна награда за књижевност – Нови Сад за 2012. годину додели Krzysztofу Karasekу, 1937, песнику, романсијеру, есејисти и антологичару, за допринос савременој поезији у амбијенту сила историје и политике, што је битно утицало на модерну пољску културну реалност, што га сврстава у најистакнутије савремене песнике пољског језика, поред таквих аутора попут Еве Липске, Ришарда Крињицког, Адама Загајевског, генерације која је наследила златно доба класика пољске речи, светски познатих аутора, као што су Збигњев Хербет, Вислава Шимборска или Тадеуш Ружевич.
Награда се састоји из дипломе и новчаног износа.
Кшиштоф Карасек је низ година био директор књижевног програма пољског радија и уредник часописа: Оријентација, Нови израз, Књижевност. Током седамдесетих био је један од најеминентнијих представника песничке групе „Нови талас“. Године 2008 је награђен за културне заслуге сребрном медаљом Министарства културе и националне баштине, „Gloria Artis”. Његова књига поезије, Аутопутеви и коњи, проглашена је за књигу године, 2008. У фебруару 2009. добио је књижевну награду Рејмонт за животно дело. Недавно је награђен престижном наградом  „Орфеј“, за књигу поезије Ветроломи, као за књигу године. Поред тога, недавно се појавио обиман избор Карасекових песама у Италији. Представљен је и као битан глас савремене поезије и у најважнијем енглескојезичком израелском часопису "Jerusalem Review".
Он је био један од актера новог таласа, и уживао је поштовање културне и интелектуалне јавности као аутентични глас пољске реалности. „Нови талас“ је последње „снажно“ песничко поколење у Пољској. Аутор је обимне и важне антологије Савремени пољски песници. Пољска поезија од 1956 (1997).
Објавио је велики број књига поезије.  Објавио је шест избора поезије, једну књигу прозе и две књиге есеја.
Жири Бранкове награде Друштва књижевника Војводине радио je у саставу: Зоран Ђерић (председник), Владимир Гвозден и Бранислав Живановић (чланови). На конкурс је пристигло више од десет песничких књига. Жири сматра да се новијој поезији посвећује мала пажња. Али упркос томе жири је закључио да је продукција била квалитетна, убедљивија него прошле године. У обзир су узете књиге објављене између две доделе, од 1. августа 2011. до 1. августа 2012. године. Такође, поштовала се одредба да аутор који је објавио прву песничку књигу нема више од 29 година.
На седници одржаној 2. августа 2012. године, Жири је донео одлуку: да овогодишњу, 52. по реду, Бранкову награду добије Горан Живковић (рођен 1984. године у Нишу). Горан Живковић је афирмисани слем песник који је наступао у свим већим градовима у Србији. Његова поезија, како је оценио жири, представља глас истакнутог представника генерације који експресивно сведочи о искуству младог човека у контроверзном свету оскудице и афирмације потрошачког друштва и његових вредности.
Уручење је организовано 28. августа  у Магистрату у Сремским Карловцима уз учешће добитника, председника жирија Зорана Ђерића, члана жирија Бранислава Живановића, председника ДКВ Николе Страјнића, директора Фестивала Јована Зивлака, добитника награде Нови Сад пољског песника Криштофа Карасека и преводиоца са енглеског Иване Веља.У програму су учествовали и студенти Академије уметности у Новом Саду и млади новосадски музичари.
Једна од важних тачака Фестивала  је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење се одржало пети пут пут у Кафеу Бистро. У две вечери говорењу поезије присуствовало је око 400 посетилаца. Овогодишњи победник је Данило Бајчета (1978).
На Фестивалу је током четири дана одржано преко 25 књижевних и музичких програма ( претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. У току четири дана представљен је велики број ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова. Објављен је у две богате свеске Златне греде. Издат је и богато информативан Каталог фестивала. Штампане  су плакате. У простору Туристичког центра Новог сада у Змај Јовиној аранжиране су многе информације у излогу и Фестивал је презентован у видео форми. У Граду су постављене заставе. Медији овде и у свету пропратили су Фестивал са високом пажњом. Фестивал су пратили: ТВ Војводине, Новосадска ТВ и остале тве и радио станице Новог Сада. Посебно и београдски радио програми ( први и други итд). Писали су Дневник, Блиц, Политика, Новосадске, али и петроградски и пољски часописи су објавили похвалне извештаје. Писци су гостовали у Сремској Митровици и Сомбору.

НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ
На основу Јавног позива за подношење предлога за доделу признања за врхунски допринос националној култури, тј, на основу Конкурса који је расписало Министарство културе и информисања, Друштво књижевника је приступило организовању предлога и мишљења за признање водећи рачуна да кандидати ДКВ задовољавају формалне и уметничке критеријуме који се захтевају условима конкурса.
ЈАВНИ ПОЗИВ је захтевао да је писац стекао статус корисника пензије код надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији; да је држављанин
Републике Србије; да је остварио врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина итд.као и да  има образложену оцену вредности доприноса у области културе у делатностима коју дају уметничка и струковна удружења.
Рок достављања предлога је био од 26. септембра до 26. октобра 2012. године.
Посебно признање додељује уметнику у виду доживотног месечног новчаног примања, у нето износу од 50.000,00 динара.
Комисија ДКВ је предложила следеће кандидате:
1. Вићазослав Хроњец, 2. Стојан Бербер, 3. Благоје Баковић, 4. Томислав Кетиг, 5. Анђелко Ердељанин, 6. Недељко Терзић и 7. Милутин Ж. Павлов
УО ДКВ сматра да национална признања доприносе побољшању положаја књижевника. Такође, национална признања схвата као рационалан гест државе у разумевању доприноса и социјалног положаја уметника. Међутим, зачуђени смо да се поводом националних признања често организују кампање и притисци, као и да се ствара посебна атмосфера која доприноси да одлуке комисије не буду у складу са чињеницама. Удружења из Војводине имају велики број уметника који заслужују пажњу због својих неспорних доприноса култури Србије.  Из тих разлога, дакле, УО ДКВ сматра да би у комисији морао бити изабран један представник уметничких удружења из Војводине.
Ове године, националне пензије са горенаведеног списка добила су наша два члана. Укупно  досад  Министарство културе је промовисало 15 корисника националне пензије чланова ДКВ.

САМОСТАЛНИ УМЕТНИЦИ

ДКВ има пренесене надлежности да квалификује и води евиденцију о самосталним уметницима од краја 2011. године, а почело је да води евиденцију о самосталним уметницима од првог квартала 2012. године. Захваљујући Секретаријату за културу Града Новог Сада,  девет  писаца користи поменути статус и за њих су уплаћивни одговарајући доприноси.
У току године два члана су стекла услове за старосну пензију, тако да седам чланова тренутно има статус самосталног уметника. У току су договори са Општином у Бачкој Паланци, где постоји могућност да два члана ДКВ остваре статус а да за њих  доприносе уплаћује Општина. Поменути послови су у надлежности Комисије за самосталне уметнике и УО.
Услови за стицање статуса су прописани Правилником Министарства културе и нашим правилником. Статус могу стећи писци чијим је делима призната уметничка вредност и којима се  за једну ауторску  књигу признаје две године стажа; или за петнаест књижевних текстова објављених у значајним  зборницима, часописима, листовима или ревијама  итд. а за преводилаштво за једну преведену  књигу – признају се  две године стажа; или за петнаест преведених текстова објављених у значајним  зборницима, часописима, листовима или ревијама- итд.
Чланарина
Чланарина је одлуком УО из 2013. године износи 1200,00 динара. Чланарину, уобичајено у ДКВ плаћа редовно мање од пола чланства, а то је недовољно да би се на реалан начин помогло Друштву. Требало би учинити да се обавезе поштују. Друштво је увођењем статуса активног члана на одређен начин санкцинисало оне који не испуњавају своје обавезе. Друга друштва овог типа већ дуже време имају чланарину далеко вишу него ДКВ (нпр. чланарина УКС је 1800,00 динара) и неплаћање санкционишу искључењем из удружења. Према Сатуту и Првилнику о чланству члан 8. чланарине су ослобођени чланови чији је плата нижа од минималне у Републици, као и чланови старији од 75 година.  Усвојено је да писци који чланарину нису плаћали више од четири године (има оних који је не плаћају деценијама), а желе да поново стекну статус активног члана, морају да плате пет  чланарина.

Годишње награде ДКВ
ДКВ додељује годишње и јубиларне награде својим члановима за допринос у књижевности. Постоје награде за најбољу књигу и за најбољи превод године, као и награда за животно дело. Како је ДКВ вишејезично удружење, било је врло тешко донети компетентну одлуку за књигу године, па су ради реалнијег и доличнијег вредновања основане награде за све књижевности. Награде се у већини случајева додељују повремено, зависно од продукције, а најучесталије за књигу на српском, па потом на мађарском језику. Награда за књигу године се додељује сваке године за српски језик. Остале награде подразумевају конкуренцију и разматрање целокупне продукције на свим званичним језицима у Војводини. Основане су следеће награде: Иштван Конц за књигу на мађарском језику, Паљо Бохуш, за књигу на словачком језику, Василе Васко Попа, за књигу на румунском језику, Мирослав Стрибер, за књигу на русинском језику и Илија Округић Сријемац за књигу на хрватском језику.
Нагрде се повремено додељују и за посебне доприносе који се тичу афирмације књижевности у Војводини, афирмације међусобног разумевања итд. Одлуку о овим наградама доноси УО.
У протеклом периоду награде су додељене значајним писцима: Радивоју Шајтинцу, Владимиру Копицлу,  Светозару Кољевићу, Алпару Лошонцу, Славку Алмажану, Јаношу Бањаију, Јовану Попову, Зорану Ђерићу, Предрагу Шапоњи, Наташи Пралици, Вићазославу Хроњецу,  Алпару Лошонцу, Славку Гордићу,  Палу Бендеру, Јану Лабату, Јовану Дунђину,  Николи Страјнићу, Томиславу Кетигу, Ференцу Мауричу, Милошу Латиновићу...

Пријем нових чланова
Комисија за пријем окончава процес вредновања и примања нових чланова у ДКВ крајем сваке године. Услови пријема су регулисани правилником а резултати се саопштавају на годишњој Скупштини. Води се рачуна да поред српских писаца, који највише конкуришу, буду с пажњом разматрани захтеви кандидата из редова националних заједница. Комисија годишње прими до десет чланова. Ове године је примила 17, с тим што је по позиву примила 6. Комисију чине: Зоран Ђерић, Ирина Харди Ковачевић, Михал Ђуга, Бранислав Живановић, Весна Кораћ и Корнелија Фараго. Комисија је радила према пропозицијама Правилника о раду, и на свим заседањима имала кворум, чиме су одлуке које је донела правоснажне.

Изложбе у Галерији ДКВ
1) Јануар 2012.Изложба цртежа и слика чланова „Арс академије“, Центар за ликовно образовање деце и омладине, Нови Сад; 2) Фебруар 2012, Изложба цртежа и акварела Слободан Парежанин, Нови Сад; 3) Фебруар – април 2012, Изложба слика „Жене, та дивна бића“ Мирослава Огорелика, Нови Сад; 4) Март 2012, Љубица Арсенић и Драгана Пајкович, чланови Удружења ликовних уметника „ЛИКУМ“, Нови Сад; 5) Април 2012, Изложба слика Снежане Вујошевић, Удружење „Атеље 05“, Врбас; 6) Мај 2012,  Изложба слика Петра Степановића, удружење „УЛНУС“, ликовни ствараоци Новог Сада; 7) Јун 2012, Групна изложба слика чланова удружења ликовних уметника „ЛИКУМ“, Нови Сад; 8) Јул 2012, Изложба фотографија Дивне Бијелић „Ђорђе и Милева“, Нови Сад: 9) Септембар 2012,  Изложба слика Снежане Мишовић, „Атеље 05“, Врбас; 10) Октобар 2012, Изложба слика Јованке Бекан, „Призваше ме Карловци“, Нови Сад; 11) Октобар – новембар 2012, Изложба слика чланова мађарског културног центра „Петефи Шандор“, Нови Сад; 12) Новембар 2012,  Годишња изложба чланова удружења ликовних стваралаца „УЛНУС“, Нови Сад; 13) Децембар 2012, Изложба Наде Панић, удружење ликовних уметника „ЛИКУМ“, Нови Сад

ДКВ је организовало у 2012. години  око 75 програма и јавних активности, тј. преко двадесет и пет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, издало три књиге (зборнике о Јакшићу и Змају и Антологију пољске поезије), одржало  6 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, три  наступа у Каравану писаца, са око 12 учесника, две промоције књига, две манифестације за  светски дан поезије, симпозијум о Змају,  13  изложби у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Румунији и др.
Најзначајније активности ДКВ су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Змају, симпозијум о  романтизму, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења, први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника и да ствара  боље услове за развијање међународне сарадње.
ДКВ је успело да постави и одржава ефикасан и квалитетан сајт, да у Клубу ДКВ покрене динамичну културну активност и поред, може се рећи,  врло тешког периода у свом деловању. Својим активностима ДКВ се доказало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а  његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око  600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више  од 15 000 читалаца и посетилаца. У овај број нисмо укључили и садржаје  емитованене у електронским  медијима или објављене у штампи, као ни на нашем сајту.


ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ У 2013. ГОДИНИ


Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, око 360 из града Новог Сада, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које  афирмише и води рачуна о статусу писаца, проблематици хонорара, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности. ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво, како савремено, тако и посвећује пажњу значајним и недовољно разматраним ауторима који припадају књижевној традицији. Такође, један од важнијих аспеката деловања ДКВ је афирмисање и успостављање веза са репрезентативним актерима књижевности у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основне видове реализације таквих намера.
ДКВ осим часописа и фестивала организује низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума о Лази Костићу, Ђури Јакшићи, Критичкој књижевности, Јоану Флори, Војиславу Деспотову до Бранкове награде,  међународне сарадње, издавачке делатности...
У току 2012. ДКВ је организовало  преко 70 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, заседања Скупштине... издато је 12 бројева часописа Златне греде ( тј. 6 свезака), осми пут је организован Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме су  додељене  Међународна награда за књижевност «Нови Сад», угледном пољском песнику Кшиштофу Карасеку, добитнику најзначајнијих пољских награда за књижевност и педесети други пут Бранкова награда. На Фестивалу је представљено седам актера савремене пољске  поезије ( о којима је говорио Војћех Калишевски, критичар из института за Пољску књижевнст у Варшави), организован је симпозијум о романтизму књижевности, представљено  низ писаца у преко 20 програма, организовано слем такмичење итд.
На фестивалу је учествовао велики број гостију из иностранства, као и чланова Друштва, али и стваралаца из читаве Србије.
ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. националне пензије, пружајући подршку члановима који задовољавају услове конкурса који је расписало Министарство културе Србије.
Посебно се мора истаћи одговоран рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само два радника), као и финансијска подршка Републике, Секретаријата за културу Покрајине  и града Новог Сада активностима Друштва.


1.    Осми међународни новосадски књижевни фестивал

Осми Међународни новосадски књижевни фестивал. одржаће се  од 26. до 30 августа. Места одржавања ће бити Трг младенаца, Позориште младих, Клуб ДКВ, Кафе књижара, Кафе Би-стро, балкони у Змај Јовиној, Магистрат у Сремским Карловцима, Сомбор, Сремска Митрови-ца и Београд.
Преко  20 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Италије, Мађар-ске, Румуније, Данске и др) и преко 30 из Србије наступиће су у средишњим програмима Фестивала. У процес ће бити укључено 15 преводилаца, као и 20 младих песника у Слем такмичењу. Учествоваће и око 30 музичара У програмима ће учествовати Даниел Банулеску,  Мирчеа Картареску,  Дан Коман,  Данијела Краснару, Габи Ефтимије, Адела Грецеану, Нора Југа, Клаудију Комартин, Илеана Маланћоју, Дан Сочиу,  Лилијана Урсу, Раду Ванку ( Румунија),Урсула Андекјер ( Данска), Ајнмар Гудмасон ( Исланд), Михаел Кригер(Немачка), Патрик Буве ( Француска), Михајл Јаснов, Сергеј Гандлевски /Русија/, Рита Ен Хигинс  /Енглеска/, Ришард Крињицки /Пољска/,   Андреас Санчез Робања /Шпанија/,  Ференц Шиј, Софија Бала /Мађарска/, Драго Кекановић /Хрватска/,  Нији Осундаре /Нигерија/, Роберто Мусапи /Италија/, Ана Паула Таварес, /Португалија/,  Мартин   Солотрук  /Словачка/, Иван Матанов /Бугарска/, Ефтим Клетников /Македонија/, Александар Гаталица, Љиљана Ђурђић, Немања Ротар, Крсто Попоски, Катарина Брајовић, Владислав Бајац, Зоран Богнар, Стојан Бербер...  ( Србија)
На Фестивалу ћ наступити велики број музичара. Румунска поезија ће бити представљена у Позоришту младих. Биће објављена  и  Антологија савремене румунске поезије ( дванаест песника) у преводу и избору Славомира Гвозденовића и са поговором Ал. Чистелкануа.
Симпозијум ће био посвећен теми Откровења и митови савремене књижевности у добу неолиберализма. Учествоваће: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Сава Дамјанов, Душан Пајин,  Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић, Никола Страјнић, Драгиња Рамадански,  Бошко Томашевић.
Биће организовано је дијалошко представљање писаца у Кафе књижари у улици Модене. Разговоре ће водити млади критичари Бранислав Живановић, Драган Бабић и Стеван Брадић. Осми пут ће бити уручена Међународна награда за књижевност Нови Сад. У оквиру фестивала је биће додељена 53. Бранкова награда у Сремским Карловцима, у свечаној сали Магистрата. Једна од важних тачака Фестивала  је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење ће се се одржати шести пут у Кафеу Бистро. На Фестивалу је током четири дана одржаће се преко 25 књижевних и музичких програма (претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. Репрезентативан избор ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова, реализован на Фестивалу, биће објављен у две богате свеске Златне греде. Биће штампан Каталог фестивала,  плакате, мајице, заставе. У простору Туристичког центра Новог Сада у Змај Јовиној аранжираће се  информације о Фестивалу у видео форми.

Трошкови пансиона                 200 пансиона                                         700.000,00  динара                             
Награда Нови Сад                                                                                    280.000,00 динара
Трошкови симп.                                                                                       250.000,00 динара    
муз.програма                                                                                             250.000,00 динара
Публикације ( књига која представља
10 румунских песника земље госта,
2 тематска броја Златне греде посвећене Фестивалу,
разгледнице, плакати, афише, мајице и др)                                           450. 000,00
Путни трошкови и др.                                                                              750.000,00
Трошкови превођења ( текстови учесника и
консекутивни преводи разговора)                                                           250.000,00 динара
Трошкови за учеснике Слем такмичења ( дневнице,
Путни трошкови  )                                                                                     250.000,00 динара                                                                                
Трошкови транспорта до аеродрома у Београду,  
организације излета на Фрушку гору и Сремске Карловце као и
путовања у Сомбор, Митровицу, Београд
                                                                                                                     250.000,00 динара                                                                                                         
Трошкови Интернет  комуникације, одржавања сајта,
веб дизајна, конференција за штампу,                                                     100.000,00 дин
Трошкови озвучења и расвете                                                                   150.000,00                                                                                                         
За орг. Фестивала, за орг.  Слем такмичења,  
ангажовање  техничке помоћи, транспорта,
физичких послова возачких послова и др                                             400.00000, дин                                                                                                                                                                            
Укупни трошкови                                                                                4. 080.000,00 дин      


2. Бранкова награда

Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др.Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима, уз учешће добитника, председника жирија, чланаова жирија председника ДКВ, директора Фестивала, добитника Међународне награде Нови Сад и преводиоца са енглеског.У програму учествују млади новосадски музичари.Свечаности присуствују представници медија, учесници Фестивала, гости из Сремских Карловаца и Новог Сада.Средства су намењена за део трошкова награде; за хонорар добитнику награде, за израду дипломе, за хонорар члановима жирија, за озвучење, за трошкове изнајмљивања аутобуса за превоз од Сремских Карловаца до Фрушке горе на излет и свечани ручак у част добитника награде


ТРОШКОВИ
1. Трошкови  награде                                                           120.000,00дин. бруто
2. Хонорари и трошкови седница  за жири                        90.000, 00 дин.
3. Штампа  дипломе   и мапа                                               20. 000, 00 дин.
4. Трошкови организације, дневнице,
     глумци, музичари                                                             35. 000,00  дин.
5. Свечани ручак за добитника  Бранкове награде,
Међународне награде Нови Сад, жири  и госте                 30. 000,00  дин        
                                                                                        
                  Укупни трошкови: 295.000,00 дин.

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење
                                трошкови за једну свеску: 310. 000,00 дин.
                                   за 10 свезака: 3.100.000,00 дин.
Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице , кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86 -100 Тираж 800-1000.
ТРОШКОВИ ПО БРОЈУ

штампарски трошкови,  лектура, коректура,
унос                                                                                   105.000,00 дин.
ауторски хонорари за уреднике и сараднике               150.000, 00 дин. бруто   
административни  и пошт.трошкови                             35. 000,00 дин.
осветљавање филма за штампу                                   5.000, 00 дин.
телефонски трошкови                                                     5.000,00 дин.
трошкови организације,
контаката са сарадницима,
медијима, установама, дистрибуција                            15. 000,00 дин. бруто
                                                                                       ______________________________
                                                                               Свега: 310. 000, 00 динара

Укупно за 10 свезака/  дванаест бројева                      3.100. 000, 00 динара

               У сваком број Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити затворена у кулу од слонове кости, те сматрамо да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу,као и теорију, филозофију и друштвене науке.
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Oд Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,  Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова,  Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева до Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Ласла Вегела, Фрање Петриновића, Милице Мићић Димовске и многих других. Али и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара,  или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.)
Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.

Трошкови за лист "Златна греда" износе око 310. 000, 00 динара по броју. Трошкови штампања листа износе око 105.000,00 динара. Хонорари сарадника и редакције износе 150.000.00 динара, Поштански и административни трошкови износе око 35.000,00 динара.
Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
Пошто је Греда некомерцијални часопис (што је случај са књижевном периодиком свуда у свету), очекујемо да ћете, полазећи од његовог значаја за српску књижевност и нашу културу,  као и за Нови Сад и Војводину, подржати на одговарајући начин његово излажење.
Часопис ће током 2013 прећи преко 130 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.
       
4. Симпозијум о  Бранку Радичевићу

Симпозијум о Бранку Радичевићу, који ће се одржати у јулу, бавиће се различитим аспектима Бранковог дела, од поезије, преписке, односа према српском језику, културном и емаципаторском улогом, политичким идејама и односом према историје, Бранкоm у светлу критике његовог доба и др. У распону између повлашћености  и побуне против традиционалних структура српског друштва, лирског као утопија, егзотизама, новог стиха у односу на класицизам,  сензибилитет за ноћно, мртвe драгe, између секуларизма побуне, љубави и лирског осећања света, настојања да се нађу модуси епског у романтизму итд. можемо препознати основу књижевног деловања једног од најзначајнијих српских писаца деветнаестог века. Ово је четврти симпозијум о српским романтичарима који ангажује најзначаније стручњаке, истраживаче са универзитета и писце. Симпозијуми и зборници о писцима романтизма ( Костић, Јакшић и Змај, као и симпозијум о романтизму), оцењени су са високом пажњом као допринос изучавању наше деветнестовековне културе и њеног утицаја на потоњи развој српске књижевности и друштва. Наше скупове одликује интердисциплинарност, тј. укључивање различитих оптика и методологија у изучавање поменутих феномена: од књижевне науке, филозофије, социологије, антропологије и др.
У раду симпозијума ће учествовати: др Никола Грдинић, др Душан Иванић, др Милош Ковачевић, др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић,   др Горана Кркљуш, др Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић,  мр Соња Париповић, др Драгиња Рамадански, др Сава Дамјанов, др Милош Милошевић, др Владимир Гвозден и др.
Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 — Беч, 1. јул 1853), романтичарски песник,  уз Ђуру Даничића био је истакнути следбеник Вукове реформе.. Написао је педесет четири лирске и седам епских, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Радичевић је рођен у Славонском Броду, у породици Тодора и Руже Радичевић, кћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића. У књигу рођених уписан је као Алексије, али је пред објављивање прве књиге, име променио у Бранко. Бранков отац Тодор је био чиновник, али се такође бавио и књижевношћу.
Његова породица се 1830. преселила у Земун, где је Бранко завршио пет разреда српске (1830 — 1832) и немачке (1832 — 1835) основне школе. У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. Сремски Карловци и Стражилово су имали велик утицај на његова каснија дела, од којих су најпознатија „Ђачки растанак“. Седми и осми разред је завршио у Темишвару, где му је отац био премештен 1841. године. У Темишвару му је преминуо брат Стеван.
Године 1843. је уписао студије права у Бечу, али након три године одустаје. Ступио је у круг Вукових сарадника и пријатеља. Прве стихове је написао још док је похађао Карловачку гимназију, а одушљевљен Вуковим реформама почео се бавити књижевним радом. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године, на народном језику, у духу романтичарског песништва. Исте године су објављени и Вуков превод Новог завета, Даничићев „Рат за српски језик и правопис“ и Његошев „Горски вијенац“, тако да се та година сматра преломном годином у борби за реформу језика.
Због револуције која је захватила Хабзбуршку монархију, Радичевић је напустио Беч и живео је по разним местима у Срему. Слава коју су му донеле прве песме била је велика и у Кнежевини Србији, у коју је неколико пута долазио. У страху да његово присуство не изазове немире међу омладином, власти су га протерале из Београда.
У то време обољева од туберкулозе. Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама.
Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници. Постхумно збирку песма је објавио његов отац 1862.  Његови посмртни остаци пренети су 1883. из Беча на Стражилово.
Са Бранком Радичевићем су у националну књижевност ушле песме са лирским мотивима и тоном.Већи део песама, као што су „Кад млидија' умрети“ или Ђачки растанак Радичевић је писао као елегије (тужне песме). Поред лирских песама, Радичевић је био и аутор епских песама. Две епске песме изашле су 1851,  кад и друга збирка песама. Остале необјављене песме су издане у збирци из 1862. Бранко Радичевић се првенствено угледао на народну десетерачку песму и местимично на Џорџа Бајрона.
Као присталица Вукових схватања, Радичевић је написао алегоричну-сатиричну песму „Пут“, уперену против псеудокласичарске поезије и старог књижевног језика.

ТРОШКОВИ                                                                               
.
Трошкови организације, путни трошкови
 и штампе плаката и каталога                                                                                   30.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 15 учесника                                                                          120.000,00  дин
Ручак за учеснике                                                                                                       20.000,00
Укупни трошкови                                                                                                        170.000,00 дин      

5. Зборник о Бранку Радичевићу
Са Симпозијума о Радичевићу, који ће се одражати у Новом Саду, током јула 2013. године, биће објављен зборник  радова. Радови учесника овог скупа бавиће се различитим аспектима Радичевићевог дела, од поезије до културне и емаципаторске улоге, политичким идејама и односом према историје, Радичевић у светлу критике његовог доба, Бранко  и Костић и др. У распону између побуне против класицистички оријентисане грађанске класе до лирског као утопије, егзотизма, новог стиха,  сензибилитет за ноћно, између секуларизма побуне, љубави и лирског осећања света, настојања да се нађу модуси епског у романтизму итд. можемо препознати основу књижевног деловања овог писца.
Иако је о Радичевићу сразмерно писано доста, посебно о његовој поезији,  већ дуги низ година његовом делу се не посвећује посебна пажња. Он  важи више као општи амблем нашег раног  романтизма, песник игре, лакоће и младалачке жудње за срећом у везама са рококом, народни песник чије се дело сматра саморазумљивим, песник који на посебан начин носи печат еманципатора  са одликама културног и књижевног демократизма, међутим, постоје многа отворена питања поводом његове књижевности и у српској култури.
Зборник ће у светлу новог читања дати значајан допринос поновном читању и нешто другачијем разумевању дела овог нашег важног и утицајног романтичара.
Зборник ће имати увод, сваки текст ће имати сажетак на енглеском, а на крају ће бити објављене биографије  и именски регистар.
Аутори радова су: др Никола Грдинић, др Душан Иванић, др Милош Ковачевић, др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић,   др Горана Кркљуш, др Спасоје Граховац, др Бранко Ристић, др Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић,  мр Соња Париповић, и др.

1.Зборник о Бранку Радичевићу. Рецензенти Вићазослав Хроњец и Анђелко Ердељанин.   Стр 220. Формат 14/20. Ћирилица. Повез мек, кунстдрук . Ћирилица. Тираж 600
Припрема                                                                 20.000, 00 динара
Штампа                                                                    80.000,00 динара
Ауторски хонорари                                                 84.000,00 динара
Лектура и коректура                                               16.000,00 динара
                                                                    -------------------------------------
Укупно                                                                    200.000,00 динара


6. Светски дан поезије

УНЕСКО је 1999. године прогласио "21. март" Светским даном поезије. Друштво књижевника са сопственим доприносом и организацијом догађаја придружило бројним градовима широм света који тог дана славе поезију. Неспорно је да поезија у Србији нема повлашћено место и да је у највећој мери скрајнута са главне сцене. Песници не представљају више личности који су изложени великој друштвеној пажњи, напротив. Ни у програмима издавачких кућа, ни у јавном животу поезија не заузима важно место. Све мање је младих песника и нису примерене оцене домаћих оптимиста да наша поезија улази у ред најбитнијих у Европи и у свету.
Поезија без подршке не може створити и одржати свој књижевни космос. Зато је неопходно да се овакви догађаји обележавају и да се књижевних удружења више ангажују у афирмацији поезије Шесто обележавање светског дана поезије предвиђено је за  21. март 2013. године, у 12 сати на углу улице Браће Рибникар и Булевара Ослобођења. Поезију ће читати истакнути песници, чланови ДКВ: ДКВ: Перо Зубац, Милан Ненадић, Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Пал Бендер,  Михал Ђуга, Илеана Урсу Ненадић, Недељко Терзић, Ирина Харди Ковачевић,  Зоран Ђерић и Никола Страјнић. Уз најављене песнике биће емитовани  са  гласовима Милоша Црњанског, Иве Андрића, Сергеја Јесењина, Вилијема Батлера Јејтса, Езре Паунда и Томаса Стернса Елиота.
Поводом овог догађаја ДКВ ће штампати плакате.
Делегација ДКВ, ће посетити гробове  познатих песника Новог Сада Мике Антића, Војислава Деспотова и  Јожефа Папа  и положити цвеће.

ТРОШКОВИ
Трошкови организације, озвучење, техничке услуге,
путни трошкови,и штампа плаката, цвеће                                                             30.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 15 учесника                                                                         25.000,00  дин
Коктел за учеснике                                                                                                   15.000,00
Укупни трошкови                                                                                                       70.000,00 дин      

7.Савремена мађарска књижевност у Војводини
Усмена антологија у Клубу ДКВ и избор текстова за Златну греду

Постоји потреба да се српској публици презентује савремена мађарска књижевност у Војводини. Додуше, постоје различити преводи ових аутора који фигурирају у часописима, али то није довољно јер је потребно свеобухватно сагледавање књижевних токова. А то може обезбедити само антологија која је довољно професионално уређена и која носи на себи жиг промишљаног бирања најбољих и најрелевантнијих остварења. Осим наведених момената, ваља приметити да је у војвођанској мађарској прози стасала и нова генерација младих писаца која је унела свеже тонове и нови књижевни дискурс, у токове војвођанске мађарске књижевности. Индикативно је да је ова генерација веома брзо привукла пажњу критичке јавности, и да постоји рецепција исте генерације и у Мађарској. Очигледно да ова генерација завређује пажњу као што завређује и рецепцију  у српском књижевном дискурсу. Наиме, ради се и о томе да поменута генерација још није присутна, или барем не у довољној мери у српској књижевној јавности. Сматрамо да се постојећа ситуација може кориговати са одговарајућом репрезентацијом ових младих, или, млађих писаца, али у оквирима  једне репрезентативне презентације, а касније и антологије. То значи да сматрамо да је пожељно да се и њима посвети посебни део у часопису Златна греда, као и на Трибини ДКВ.
Доле наводимо она имена (рођених:  1965–1993) која су релевантна за наведену антологију и која би долазила у обзир при избору и превођењу текстова. Сматрамо да се ради о одговарајућим писцима који заједно на адекватан начин могу представити најбитније тенденције савремене мађарске књижевности у Војводини.
Арпад Нађ Абоњи (Nagy Abonyi Arpad), Илдико Ловаш (Lovas Ildiko), Калман Јодал (Jodal Kalman), Золтан  Дањи (Danyi Zoltan), Габор Вираг (Aaron Blumm) Virag Gabor,  Чаба Пресбургер (Pressburger Csaba ), Габриела Бичкеи (Bicskei Gabriella )Ђула Мирнич (Mirnics Gyula), Атила Ширбик (Sirbik Attila,)  Акош Деисингер  (Deissinger Akos), Миклош Бенедек (Benedek Miklos),  Ева Ловра (Lovra Eva),  Оршоља Бенчик (Bencsik Orsolya), Карољ Барлог (Barlog Karoly),  Тамаш  T. Киш (T. Kiss Tamas), Tамаш Олах (Olah Tamas), Терек Ана (Terek Anna) ,  Давид  Лабади (Labadi David), Петер Анталович (Antalovics Peter).
Поуздајемо се  у стручне квалитете састављача ове могуће антологије који ће обезбедити одговарајући избор а који ће омогућити српској књижевној јавности да стекне увид у најновије токове савремене мађарске књижевности у Војводини.
Аутор пројекта др професорКорнелија Фараго.Преводиоци Драгиња Рамадански и Вицко Арпад.

ТРОШКОВИ
Трошкови организације, техничке услуге,
путни трошкови  и штампа плаката                                                                       15.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 10 учесника
Трошкови хонорара за преводиоце                                                                        45.000,00  дин
Коктел за учеснике                                                                                                  35.000,00

Укупни трошкови                                                                                                      95.000,00 дин      
8. Књижевни караван по градовима Војводине
Друштво књижевника сваке године завршава сезону са  Караваном писаца.
Књижевни караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Старој Пазови, Суботици, Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу итд. Ове године писци ће гостовати у Сомбору, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци и Суботици. Основна идеја  да се писци представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност, која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери наишо на врло добар пријем у свим срединама у Војводини. Учесници Каравана биће: Угљеша Шајтинац, Ђорђе Писарев, Марија Шимоковић, Недељко Терзић, Павел Гатајанцу, Ева Ваш, Пал Бендер, Ласло Вегел, Милош Латиновић, Бошко Крстић, Ахнета Бућко и др.
ТРОШКОВИ
Трошкови организације,  техничке услуге,
путни трошкови  и штампа плаката                                                                        30.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 15 учесника                                                                         65.000,00  дин
Укупни трошкови                                                                                                       95.000,00 дин      

9. Књижевне трибине у Клубу ДКВ
       
У току прошле године ДКВ је организовало преко 80 програма и активности (књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, седница Скупштине, мноштво програма на Међународном новосадском фестивалу, издато је 6 свесака часописа Златне греде, додељена Бранкова награда, Међународну награду за књижевност – Нови Сад, као и Награда најбољем слем песнику итд.), укључујући велики број чланова, писаца, интелектуалаца...
Трибине писаца и Секција писаца ДКВ, и поред низа нових активности, су нужне са циљем да се афирмишу појединачни доприноси чланова ДКВ и да се презентује савремено књижевно стваралаштво из читаве земље, као и  из иностранства и да писци успоставе непосреднију комуникацију са средином у којој делују.
На  књижевној трибини ДКВ представљаће се домаћи и страни писци, планира се да се организује представљање значајних часописа националних заједница Војводине, да се воде се разговори о књижевнокритичким и теоријским књигама, представљају књижевности Војводине, стране књижевности или књижевни пројекти. Смисао наших трибина је афирмација књижевности и подизање нивоа у пољу књижевне комуникације. Трибине ДКВ требало би подржати због њиховог мултикултуралног карактера и због квалитета који се заснива на компетентној структури учесника и сарадника.
Планира се 15 програма, по два представљање појава у русинској, румунској и словачкој књижевност, три разговора о темама из мађарске књижевносто и шест трибина на српском језику.
Руске слово са сарадницима
Нови живот,
Михал Ђуга, Вићазослав Хроњец
Лумина и Европа
Јон Баба, Славко Алмажан, Павел Гатејанцу
Хид
О најбољим текстовима године: Корнелија Фараго и  редакција Хида  
Српско-мађарске књижевне везе
Провинција и мањинска књижевност - Јанош  Бањаи
 
програми на српском
Драго Кекановић
Милош Латиновић
Вече новопртимљених чланова ДКВ
Вече сатиричара чланова ДКВ
Књижевни салон ( учествује око 50 писаца)
 сусрет преводилаца и књижевност у свету- реалност преводилачке улоге у савременом српском издаваштву / Драгиња Рамадански, Предраг Шапоња, Радивоје Константиновић, Вицко Арпад, Максим Сантини...
Ауторске вечери и промоције
 Слободан Владушић
 Владимир Гвозден
Јасна Мелвингер
Алпар Лошонц

ТРОШКОВИ (трошкови по програму)
Путни трошкови                                                1.500,00
Хонорари за два учесника                               8 000,00
Плакат                                                                2.000,00 дин
Хонорар уредника                                             2.500
трошкови реализације по програму                14.000, 00  дин.

 трошкови реализације за 15 програма укупно:  210.000,00 дин.

10. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда

Сарадња са секцијом писаца из Петрограда настала је на основу уговора, који подразумева да по два писца из Русије и Србије, тј. из Петроградског и Војвођанског удружења учествују на изабраним манифестацијама у наше две земље. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сносе гостујуће организације, а трошкове боравка домаћини.
Наши писци ( Иван Негришорац и Милош Латиновић) треба да учествују на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији  Секције петроградских писаца Руског савеза писаца  у априлу месецу. Руски писци сносе трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.
Ова сарадња подразумева различите типове наступа, превођење књижевних текстова гостију, њихово објављивање у часописима обе земље, као и разговоре о руско – српским везама.
Значај ових сусрета је врло важан, утолико више, јер ће током сарадње ови сусрети допринете да се појави неколико публикација о српској и руској књижевности и у Србији и у Русији.

ТРОШКОВИ                                                                               
.
Путни трошкови пута за Петроград  2 повратне авионске карте
( авион: Београд – Москва – Петоград)                                                                  95.000,00  дин                                                       
Трошкови четири дневнице                                                                                    16.000,00  дин                                                                 
Укупни трошкови                                                                                                      111.000,00 дин      


11. НАГРАДЕ ДКВ
Редовна скупштина се одржава сваке године у фебруару или марту. На скупштини се подноси програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова.
Скупштина  се одржавава у складу са Статутом и законом и са  намером да се афирмише ДКВ и његова делатност, да се чланству предоче оквири и начини унутар којих је УО водио и развијао програмску делатност ДКВ.
На скупштини се уручују годишње награде за најбољу књигу писаца објављених на различитим језицима, чланова ДКВ, о чему одлучују стручни жирији.
Друштво сваке године додељује награде својим чланове за најзначајније доприносе у издавачкој години. О наградама одлучују компетентни жирији које бира Управни одбор ДКВ. У конкуренцији за награде на српском језику учествује сваке године преко 20 аутора. За награде за књиге националних мањина учествује такође толико (за мађарски се нагрда додељује тријенално, а за остале језике – квартално). Вредност књижевности коју стварају чланови ДКВ је на врло високом нивоу. О томе говори чињеница да су чланови наше организације добијали најзначајније награде у земљи. Нинову, више од четири пута; Виталову, Миљковићеву, Дисову, Душан Васиљев, Бранкову, Змајеву, Никола Милошевић итд.
Средства за реализацију награда се троше за трошкове жирија, путне трошкове, израду дипломе  и за трошкове уручења.

а. Награда ДКВ за књигу године на српском језику. Додељује се годишње. О награди одлучује трочлани жири.
                                          трошкови реализације: 80.000 дин.
б. Награда ДКВ за књигу године на језицима народности додељује се квартално
(награда за најбољу књигу на словачком). О награди одлучује трочлани жири.

                                           трошкови реализације: 80.000 дин.
в. Награда ДКВ за превод године. Награда се додељује годишње за превод на српски. Награђују се најбољи преводи са страних језика, са посебном пажњом према преводима са језика националних мањина. О награди одлучује трочлани жири.
                                                                трошкови реализације: 80.000 дин.
г. Награда ДКВ за животно дело
Награђују се допринос аутора који имају преко 70 година. У конкуренцији учествују аутори припадници свих језичких група.О награди одлучује седмочлани жири.
                                                                                                  трошкови реализације: 80.000 дин.                                           
 320.000,00 дин.                            


УКУПНО ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМСКЕ ДЕЛАТНОСТИ ДКВ( Фестивала,Златне греде,Бранкове награде, Симпозијум о Змају, Зборник о Змају, Скупштина и награде)                                                                                           8.746.000,00 динара                                                                          
                                
ЗАКЉУЧАК

1. 8. Међународни новосадски књижевни фестивал                   4. 080.000,00 дин             .
2. 53. Бранкова награда                                                                  295.000,00 дин
3. Часопис Златна греда                                                                  3.100.000,00
4. Симпозијум о Бранку Радичевићу                                              170.000,00
5. Зборник о Бранку Радичевићу                                                    200.000,00
6. Књижeвни Караван по градовима Војводине                           95.000,00
7. Светски дан поезије                                                                     70.000,00
8. Савремено стваралаштво мађарских писаца Војводине      95.000,00
9. Трибине у Клубу ДКВ                                                                   210.000,00
      10. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда           111.000,00
11.Годишње награде ДКВ                                                                 320.000,00
Укупно за делатност ДКВ.                                                               8.746.000,00 динара

 

 

Наставак текста...
 
СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ У НОВОМ САДУ

Председништво

У Свечаној сали Електровојводине, у недељу 11. марта 2012. године , са почетком у 10 часова, одржана је редовна скупштина Друштва књижевника Војводине.
Преседавајући Скупштине Никола Страјнић предложио је дневни ред који је усвојен 6. марта на XIII седници Управног одбора ДКВ:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц
5. Саопштење о пријему нових чланова
    ПАУЗА
6. Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2011. годину и План делатности за 2012. годину
7. Дискусија и текућа питања

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.

Посетиоци Посетиоци


1. Председник ДКВ је предложио радно председништво, поред преседавајућег
по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи.
Предлог је једногласно усвојен.

2. Скупштина је минутом ћутања одала пошту својим члановима, приминулим између две скупштине: Јон Марковићан (1922-2012), Милан Туторов (1923-2011), Ференц Деак (1938-2011), Татјана Цвејин (1948-2011), Владимир Миларић (1930-2012), Петру Крду (1952-2011), Слободан Ненин (1950-2011), Боривој Маринковић (1930-2011), Андреј Ферко (1925-2011), Иштван Сели (1922-2011), Михајло Милошевић (1942-2011)...

3. Председавајући је предложио састав верификационе комисије, која ће
утврдити кворум, тј. услове за рад Скупштине, записничара и Комисију за
оверу  записника.
За састав Верификационе комисије предложени су Драгица Рајићевић, Александар Павић и Михал Ђуга. За Комисију за оверу записника предложени су Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су једногласно усвојени.

На основу члана 16, Статута и члана 11 Пословника о раду Скупштине, Скупштина ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем активних чланова, 30 минута након заказаног почетка.
Верификациона комисија је утврдила да су присутна 72 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине.

 

Владимир Гвозден Игор Цвијановић  Габор Вираг

4. У Свечаном делу  скупштинског заседања уручене су награде за књигу године Владимиру Гвоздену, за књигу Српска путописна култура 1914–1941, у издању Службеног гласника. Председник жирија Никола Страјнић је истакао темељитост и аналитичност ове студије која обухвата српски путопис између два рата, посвећујући пажњу његовим најзначајнијим представницима, од Дучића, Андрића, Растка Петровића, Исидоре Секулић, Црњанског, Драгише Васића, Станислава Кракова и др.
Председник жирија за превод године Павел Гатајанцу је уручио награду Игору Цвијановићу истакавши да је он преводилац око двадесетак књига и да је превод књиге приповедака познатог америчког писца Џона Барта Изгубљен у кући смех, у издању Агоре из Зрењанина, догађај за нашу књижевност јер се дело овог писца данас сматра канонским у контексту  постмодернистичке књижевности.
Јанош Бањаи је, образлажући награду Иштван Конц Габору Вирагу, за књигу кратких прозних текстова, под насловом Biciklizeseink Torok Zolival (Вожње бициклом Золике Терека) у издању Јoжефа Атиле из Будимпеште и Симпозиона из Суботице 2011. године, рекао да Габор Вираг спада у ред млађих мађарских писаца из Војводине који је својим прозним делима отворио нове перспективе за наративну књижевност са посебним нагласком на кратким формама.

Зоран Ђерић

Председник комисије за пријем Зоран Ђерић саопштио је Скупштини списак новопримљених  чланова на основу конкурса и чланства у сличним удружењима у Србији: Љубица Вуков-Давчик из Петроварадина, Јован Михајило из Петроварадина, Татјана Тадић из Вршца, Јелена Зарубица из Куле, Гордана Шарчевић из Новог Сада, Дубравка Миленковић из Кикинде, Срето Батрановић из Новог Сада, Хаџи Зоран Лазин из Новог Сада, Горан Ибрајтер из Новог Сада; а по позиву су примљени Горана Раичевић из Новог Сада, Драган Проле из Новог Сада, Дамир Смиљанић из Новог Сада и Игор Цвијановић из Новог Сада.

Коктел Коктел Коктел

6. У другом делу, Никола Страјнић истакао је да су чланови ДКВ ове године на посебан начин обележили књижевну годину у Србији. Писци из Новог Сада и Војводине добитници су назначајнијих књижевних награда, од Нинове, Виталове, Бора Станковић, Никола Милошевић, Лаза Костић, Европске награде за поезију, Милице Стојадиновић Српкиња, Карољ Сирмаи и др.
Страјнић је истакао значај добијање статуса репрезентативног удружења, први пут у историји ДКВ, од стране Министарства културе Србије, што је, поред осталог, велико признање раду Друштва књижевника Војводине.
Страјнић је истакао да је Друштво књижевника у прошлој години деловало у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за своје најважније активности, али упркос томе, закључио је Страјнић, са становиштва програмских циљева и садржаја, иза нас је успешна година.

Ремели Ласло

У 2011. години Друштво је организовало око 80 програма и јавних активности - тј. преко двадесет програма на Фестивалу, затим издало је шест свесака часописа Златна греда, одржало 7 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, четири  наступа у оквиру Каравану писаца, са око 20 учесника, дан посвећен јапанској култури, две манифестације којима је обележен Светски дан поезије, Симпозијум о Ђури Јакшићу, Разговор о делу Војислава Деспотова, изложбе у Клубу ДКВ, гостовање у Петрограду и Варшави, и др.
Ласло Ремели је презентовао завршни рачун за 2011. годину са приходима од 4.664.000,00 и расходима у висини од 5.719.000,00 динара. Приходи су у односу на претходну 2010. годину нижи за милион динара. Трошкови су у том износу остали непокривени, посебно трошкови закупа, хонорари и трошкови годишњих награда.
Речено је да председник Никола Страјнић води разговоре да се трошкови закупа покрију или донацијом или компензацијом.
Зивлак је нагласио важност стицања статуса репрезентативног удружења, који ће омогућити бољи финасијски положај ДКВ, ингеренције решавања питања слободних уметника, и боље услове за развијање међународне сарадње. Захваљујући Управи за културу града Новог Сада, објаснио је Зивлак, већ је шесторо писаца ДКВ решило и стекло статус слободних уметника, а Друштво ће и у наредном периоду настојати да подржи све чланове који испуњавају услове за стицање овог статуса, којим ће се олакшати решавање многих значајних административних питања, као што су пензионо и инвалидско осигурање (ПИО) и здравствено осигурање (ЗО).
Најзначајније активности Друштва су Међународни новосадски књижевни фестивал,  најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, симпозијуми о Ђури Јакшићу, симпозијум о  односа књижевности и идеологија, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ.

Јован Зивлак

ДКВ се, додао је Зивлак, афирмисало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а  његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. ДКВ је организација која афирмише књижевност, сарадњу, демократичност, мултикултуралност, као и борбу за бољи положај домаћег писца у контексту експанзије издавачке нискожанровске индустрије и потрошачке културе која омета озбиљан дијалог и релативизује улогу писца. Зивлак је истакао забринутост да се таквом културном политиком маргинализује улога културе и књижевности у друштву где се стварају услови за осиромашење мишљења и дијалога.
Зивлак је посебно истакао и велики проблем трошкова закупа просторија у Браће Рибникар 5 и осталих комуналних намета ДКВ. Предложио је да се надлежнима упути апел за дуготрајно решавање просторија ДКВ, по угледу на успешну праксу сличних удружења у Европи, где су организације писаца добиле примерене просторије за своје деловање. Нагласио је да и Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво и Удружење преводилаца Србије из Београда у том смислу имају знатно повољнији положај.
Упућивање апела је усвојено.
Зивлак је посебно истакао неповољан положај чланова ДКВ у додели националних пензија, и нагласио и то да ниједан члан Друштва у 2011. години - од шеснаесторо који су конкурисали - није остварио то право. Пензије износе 50.000,00 динара, а конкурс Министарства води комисија формирана од представника удружења књижевника и уметника Србије - где није било ниједног члана из састава удружења писаца или уметника са територије Војводине, што ствара лоше претпоставке за процену доприноса књижевника и уметника из Војводине. Националне пензије за уметнике су изузетан гест Дражаве, међутим критеријуми комисије су често арбитрарни, и стиче се утисак да у сфери књижевности ова признања добија не мали број писаца чије дело нема примерени значај. Предложио је да се Министраству упути јасан примедба да се у рад те комисије укључи представник ДКВ. Такође је навео пример позитивне праксе у свету, где се, на пример у Аргентини, сваком писцу са две објављене две књиге додељује додатак од 600 фунти.
Предлог за упућивање апела је једногласно усвојен.
У односу на решења у региону организација писаца Војводине је у изузетно неповољном положају. Средства која Друштво добија су недовољна па се доводе у питање његове најзначаније активности. У односу на 2010, средства су са пет милиона смањена на четири, а ове године је најављено смањење за још 20 %, што је у крајњем смислу угрожава књижевност, која је ионако у најнеповољнијем положају.
На крају излагања, Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефафоризовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности, обесмишљава њену улоге у битним питањима друштвеног живота као и њена настојање да се отргне силама комерцијализације.
Зивлак је највио Симпозијум и зборник радова посвећен Јовану Јовановићу Змају, који ће настојати да расветли улогу и значај тог српског писца у свом времену, тако и у садашњем.
Нагласио је да ће деловање ДКВ и даље бити у афирмисању високе културе, у стабилизовању Међународног фестивала и Златне греде и посебно у настојању да трибине ДКВ буду место где ће се афирмисати  уметничка књижевност, као и мултикултурализам. Трибина би требало да буде место где ће се покретати питања важна за улогу писца у нашем времену, за савремену културу и друштвену реалност. Јер, закључио је Зивлак, књижевност не сме бити одвојена од света и од друштва.
Скупштина је једногласно усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2011, као и План рада за 2012. годину.
На основу Статута ДКВ, члан 13, због неиспуњавања својих дужности у раду УО, уместо Небојше Деветка и Милице Мићић Димовске, на предлог председавајућег Николе Страјнића, Скупштина је изабрала Гордану Ђилас и Давида Кецмана до истека мандата у састав УО.

7. У оквиру дискусије, Петко Војнић Пурчар предложио је да би Друштво књижевника Војводине требало да конкурише и за фондове изван Србије.

У име новопримљених чланова захвалио се Јован Михајило.

Коктел Коктел Коктел

Комисија за оверу Записника:
Рајица Драгићевић
Александар Павић
Михал Ђуга

 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2011. ГОДИНИ

ДКВ је деловало у прошлој години у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за своје најважније активности. Па ипак се може рећи да је  година, са становиштва програмских циљева и садржаја, била успешна. Посебно је битно да је ДКВ добило први пут у својој историји репрезентативност и да, између осталог, може самостално решавати статус самосталних уметника чланова ДКВ.
Међународни књижевни фестивал је био значајан културни догађај, од стране Покрајине подржан је релативно коректно (1.700.000,00), тиме je омогућено да се одржи у повољним условима. То се не може рећи за  часопис Златну греду  који је укупно распoлагао са 590.000,00  динара, што је буџет за један и по број једног од повлашћених часописа који излазе у Новом Саду.
Велики проблем за деловање ДКВ су материјални трошкови и техничка опремљеност. Надамо се да ћемо у наредном периоду решити ту врсту проблема.

РАД УО
Управни одбор ДКВ је, међутим, са одговорним радом, и рационалном политиком успео да прошлу годину обележи значајним и континуираним активностима. Требало би рећи да је ДКВ остварило мење прихода него претходне године за 1.100 000,00 динара.
УО је одржао седам седница на којима су разматрана различита питања,  од концепције и рада Златне греде, Међународног новосадског књижевног фестивала, Конкурса за пројекте, Разматрања Завршног рачуна и Пописа инвентара, међународне сарадње, рада комисија и жирија, репрезентативности удружења, сарадње са писцима Петрограда, сарадње са Савезом писаца Бугарске, симпозијума о Ђури Јакшићу, Војиславу Деспотову, Светског дана поезије, Конкурса за посебна признања Министарства културе Србије, информација о коришћењу просторија ДКВ, Закона о  култури, рада жирија и комисија за годишње награде и пријема у чланство, Скупштине итд.
УО је радио у саставу Никола Страјнић (председник), Корнелија Фараго, Јанош Бањаи (потпредседник), Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Јован Зивлак (потпредседник), Небојша Деветак, Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић, Весна Кораћ, Владимир Гвозден, Милица Мићић-Димовска, Михал Ђуга, и Ђорђе Писарев.
Рад УО  је одликовала одговорност. УО није имао проблема са кворумом и свака седница је протицала у настојању да се проблеми решавају, да наша организација буде одговорна и професионална.
Оно што је посебно карактеристично за рад УО је толеранција, демократичност, вера у институт јавности рада и уважавање вредности наше мултикултуралне средине као и реалности у Војводини и Србије и и значења културе и књижевности за укупну еманципацију нашег друштва.
Велики проблем представљају  трошкови закупа за просторије и остали комунални намети у Браће Рибникар 5. Средства која добијамо за те сврхе су недовољна и ДКВ, не може оптимално да опреми своје просторије, као ни да запосли једног стручног радника, како би успешније функционисало.
На Скупштини би требало да се постави питање закупа и да се упути  захтев да се ослободимо плаћања или да Град компензује те трошкове и усклади свој однос према нама у складу са Законом о култури.
Упркос наведеним околностима, УО је створио услове за напредак наше организације и за опстанак свих њених битних делатности: од Златне греде, Фестивала, до међународне сарадње. Такав развој догађаја може само да обезбеди компетентна управа.

ДКВ је за Фестивал добило 2.100.000,00 динара (од Секретаријата за културу АП Војводине, 1.700.000,00 (од Града Новог Сада и од Министарства за културу Р. Србије 400.000,00). За Златну греду ДКВ је добило је 590.000 динара (од Покрајине 90.000,00, од Републике смо добили 300.000,00, а од Града 200.000,00). За Бранкову награду смо добили 200.000,00 од Покрајине и Републике. За Симпозијума о Ђури Јакшићи добили смо 100.000,00, а за Трибине 100.000,00 од Града.
За режијске трошкове као и за трошкове хонорарних административних сарадника од Покрајине смо добили 1.050.000,00 динара. Од откупа књига, чланарина и Златне греде остварили смо око 170.000,00 динара. Друштво је располагало са нешто преко 4.300.000,00 динара, а средства су у највећој мери усмерена на организацију Фестивала, Златну греду, Бранкову награду и режијске трошкове. Будући да је ДКВ за Златну греду примило скромна средства, логично је што је било проблема са редовношћу излажења.
У комисијама за доделу средстава у области културе су често повлашћени корисници средстава, што значи да у њима нема незавизних интелектуалца и стваралаца. Према Закону у таквим пословима не би смео да постоји сукоб интереса, али до овога непрестано долази будући да буџетски корисници средстава из Града, директори и уредници, седе у комисијама и одлучују о нама.

НИКОЛА СТРАЈНИЋ И ЗОРАН ЂЕРИЋ НА ФОРУМУ ПИСАЦА У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ
На позив Савеза писаца Русије, као гости Међународног књижевног салона, који је одржан од 21. до 24.априла у Санкт-Петербургу боравили су Никола Страјнић, председник Друштва књижевника Војводине и Зоран Ђерић. Они су присуствовали свечаном отварању Књижевног салона, у пратњи Бориса Орлова, председника Санкт-Петербуршког одељења и других руских писаца, обишли изложбени простор  сајамског комплекса „Ленекспо“ и задржали се на изложбеном простору Савеза писаца Русије, где су се сусретали и разговарали са писцима из Санкт-Петербурга, као и из других руских градова. У посебним салама, на спрату, вођен је Међународни форум писаца. На првом Форуму писаца, били су присутни писци и издавача из Русије, као и представници власти, градоначелница Санкт-Петербурга и министри за области културе и образовања. Говорили су о проблемима који су у вези са издавањем књига, пласманом, како у земљи, тако и у иностранству, као и положају писаца и издавача данас. Другог дана Књижевног салона, одржан је разговор о руско-српским културним односима. У овом разговору учествовали су: Јуриј Конопљаников, секретар Међународне организације књижевних савеза из Москве; др Михаил Аникин, организатор књижевних програма у музеју „Ермитаж“ и главни уредник часописа „Петербуршке строфе“; Валентина Ефимовска, песникиња и заменица главног уредника часописа „Роднаја ладога“, Анатолиј Козлов, прозни писац, као и други писци и уредници часописа и листова, који су позвали српске писце на сарадњу. Током боравка у Дому писаца, где се налази седиште Санкт-Петербуршког одељења Савеза писаца Русије, разговарало се о даљој сарадњи између два удружења, односно њихових часописа: „Златне греде“ и „Књижевног Петербурга“ („Литературный Петербург“).

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
По четврти  пут ДКВ је  организовало манифестацију поводом Светског дана поезије, 21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе.
Манифестација Светски дан поезије, која је као светски дан уврштена у календар УНЕСКА, обележава се свакогодишње 21. марта у свим значајнијим културним центрима света. Уместо уобичајеног места – платоа на почетку улице Браће Рибникар – манифестација је одржана  због кише у малој сали  Позоришту младих, а програм  је био сачињен из два дела.
После уводних речи председника ДКВ Николе Страјнића о тешкоћама поезије у оскудним временима, песници Зоран Ђерић и Пал Бендер су пред од око 50 присутних у десетоминутним тематским беседама одговорили на питање зашто пишу поезију.
У другом делу програма, песме  су читали су Бранислав Живановић, Јон Баба, Ева Харкаи Ваш, Радован Влаховић, Спасенија Сладојев, Звонко Сарић, Јелена Станојев и Ирина Харди Ковачевић и током тог дела манифестације поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на румунском, мађарском и хрватском језику.

ПЕТРУ КРДУ: ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН КЊИЖЕВНОСТИ
У Друштву књижевника Војводине 10.05. у 12,00 сати одржан je скуп под називом Сећање на Петру Крдуа (1952–2011), на коме су о овом песнику, преводиоцу, новинару и издавачу говорили Илеана Урсу, Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу и Јован Зивлак.
Крду је преминуо 30. априла, а током свог богатог стваралаштва објавио више књига и антологија поезије (румунске, српске и словеначке) и двадесетак превода, био је дугогодишњи уредник Књижевне општине Вршац (КОВ), уређивао је часопис „Ковине” и основао Европску награду за књижевност, чији су добитници значајни европски писци.
Крду је преводио са српског на румунски језик и обратно, као и са француског и словеначког, а његова дела превођена су на српски, француски, енглески...
За стваралаштво је добио многе награде и признања, између осталих – награду Фондације Лучафарул (Букурешт) за поезију и награду „Милош Ђурић” за преводилаштво.

СИМПОЗИЈУМ О ЂУРИ ЈАКШИЋУ
Друштво књижевника Војводине и Народна Библиотека Ђура Јакшић организовали су  симпозијум о Ђури Јакшићу у оквиру 50. дана Ђуре Јакшића, 21 јуна, уторак, у библиотеци у Српској Црњи (од 11,00 до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати).
Симпозијум се организује, како је истакао Јован Зивлак, са намером да се са становишта нових увида и методологија размотри дело овог значајног српског романтичарског писца. У фокусу пажње учесника , поред поезије, о којој је највише и писано,  требало би да буду многи други видови Јакшићевог стваралаштва: од приповедаштва, драме, преписке, као и посебних аспеката њговог дела, од стиха па до идеологије.
Ђура Јакшић (1832-1878), један од најзначајнијих српских романтичара, песник, приповедач, драмски писац, сликар. Песник и драмски писац, Јакшић је за српску књижевност важан и као приповедач. Огласио се у тренутку када се код нас јављају наговештаји реализма, посебно видљиви у продору савремене тематике.
На симпозијуму у две сесије саопштења су поднели: др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић, др Милена Владић Јованов, др Миливоје Ненин, др Горана Кркљуш, др Спасоје Граховац, др Бранко Ристић, др Зорица Хаџић, мр Милан Мицић, мр Соња Париповић, мр Михаило Олејников.
Одржавање симпозијума подржао је Покрајински секретаријат за културу, а радови ће бити објављени у посебном зборнику.

ДАН ЈАПАНСКЕ КУЛТУРЕ

У оквиру програмске делатности ДКВ, одржан је Дан јапанске културе у Клубу ДКВ, у петак 19. августа  са почетком у 18,30 сати.
У оквиру планираног програма Хироши-Јамасаки Вукелић, професор на Катедри за јапански језик, говорио је о хаику поезији од Башоа до данас.
Након тога промовисана је књига Александра Павића Песма као уздах, о рецепцији хаику поезије у српској књижевности. О књизи су говорили Небојша Симин и Зоран Ђерић. У музичком делу учествовали су Марко Шалић, гитара, и Никола Танасковић, хармоника. Програме је водила  Кармен Антић.
Дану јапанске културе, присуствовао је и први секретар Јапанске ампасаде у Београду Тетсуја Цубота.
Поводом разорних земљотреса у Јапану, чланови  ДКВ позвани су да у складу са могућностима помогну настрадалима у тој катастрофи.

На промоцијама у Варшави и у Сједлцу говорили Јован Зивлак и Младен Весковић
На позив варшавског издавача Агава, који је у новије време објавио неколико значајних српских књига (Антологија српске поезије XX века, као и изборе из поезије Црњанског и Стевана Раичковића), у Варшави су гостовали Јован Зивлак и Младен Весковић, поводом промоције изабраних песама (Извор живе речи) Васка Попе на пољском. Избор је сачињен из целокупног песниковог дела, обима око 260 страница, опремљен је поговором приређивача и преводиоца Гжегожа Латушињског.
Промоција Попине књиге одржана је 15. новембра у Дому пољских писаца, пред препуном салом. Ово је треће књига Попиних песама на пољском од 1960, са којом дело овог истакнутог песника броји више од шездесет преведених књига на стране језике.
О Попиној поезији су говорили Гжегож Латушињски, преводилац и песник; Пјотр Мативјецки, пољски критичар и песник; Јануш Џевуцки, песник; Младен Весковић и  Јован Зивлак. Попине стихове је читала угледна пољска глумица Елизабета Кијовска.
Промоција је одржана под покровитељством амбасадора Републике Србије у Варшави Радојка Богојевића.
16. новембра, у Регионалном Музеју града Сједлце, у организацији Градске библиотеке, уз велико интересовање публике, одржана је друга промоција Попине пољске књиге. О Попи су говорили Јован Зивлак, Младен Весковић и Гжегож Латушињски. Учесник програма је био и песник и преводилац Владан Стаменковић, српски песник који већ деценију живи у Пољској.
Овом догађају су допринос дали академски образовани афирматори српске традиционалне музике у Пољској Павел Сулеја (хармоника) и Маћеј Шукстула (виолина), који су изводили познате српске народне песме у оригиналним аранжманима.
Пољска интелектуална публика, слависти из пољских универзитетских центара и представници кулурне јавности показали су високо интересовање за дело једног од најзначајнијих српских песника друге половине двадесетог века.

ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ
Друштво књижевника Војводине у оквиру пројекта Књижевни караван организовало је 6. децембра  књижевно вече у градској библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици. Део свог песничког стваралаштва митровачкој књижевној публици представили су Никола Страјнић, Илеана Урсу,  Зорана Ђерић и Недељко Терзић, а колегама су се у читању придружили  и писци из Сремске Митровице Јован К. Радуновић и Слађана Миленковић. У музичком делу програма наступили су кантаутори Златко Гамбош и Хајрудин Рудмановић.
У Старој Пазови 7. децембра у 19,00 сати у Народној библиотеци „Доситеј Обрадовић“  на другој сесији овог књижевног пројекта поезију и прозу читали су Ласло Вегел, Вићазослав Хроњец Иван Негришорац и Гордана Ђилас.
Читаоница старопазовачке Библиотеке била је испуњена поштоваоцима савремене књижевности. Ласло Вегел и Вићазослав Хроњец су своје текстове читали на матерњем и на српском језику.
У четвртак, 8. децембра са почетком у 19 часова, у препуној сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, одржано је још једно успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Песме су читали Перо Зубац, Милан Ненадић и Михал Ђуга, који je читао на матерњем словачком и на српском језику, а прозу је читао Ђорђе Писарев. Писце је на почетку програма поздравила и водила програм директорка Библиотеке Ковиљка Добрић.
У читаоници Градске библиотеке у Суботици, у петак 9. децембра са почетком у 19,30 часова, одржано је четврто књижевно вече у оквиру програма ДКВ у градовима Војводине.
Пред релативно скромним бројем љубитеља књижевности, одржано је садржајно вече у оквиру кога су  Бошко Крстић и Слободан Тишма читали своју новију прозу, а Пал Бендер и Јован Зивлак поезију. Поезију Пала Бендера превела је Драгиња Рамадански.
Госте је поздравила Јудит Планкош, водитељ културних програма у Библиотеци.
Након читања одражан је кратак разговор између писаца и заинтересованих посетилаца.

РАЗГОВОР О ПЕСНИЧКОМ ДЕЛУ ВОЈИСЛАВА ДЕСПОТОВА
У четвртак, 15. децембра са почетком у 18 часова, у Клубу ДКВ у Новом саду, одржан је разговор о песничком делу Војислава Деспотова (1950–2000). Деспотов је објавио преко двадесет песничких и прозних књига, више од двадесет радио драма и двадесетак књига превода са енглеског, немачког и словеначког језика. Највећи део свог стваралачког живота провео у Новом Саду. Један је од најистакнутијих неоавангадних стваралаца у Србији и Новом Саду. Његов утицај је  био најизраженији осамдесетих и  деведесетих  година прошлог века. Радио је на Радио Новом Саду, уређивао часопис за књижевност HEY JOE. Учествовао на многим књижевним фестивалима и авангардним манифестацијама везаним за конкретизам, боравио као писац у САД.
У разговору су учествовали Зоран Ђерић, Стеван Брадић и Јован Зивлак.

ТРЕЋИ КЊИЖЕВНИ САЛОН
У четвртак 22. децембра, 2011. године у 18,00 часова, око 30 писаца у препуном Клубу ДКВ читало је нове текстове у посебним околностима, завршавајући књижевну годину са привилегијом да чита пред својим књижевним савременицима као публиком. Поред писаца публику су чинили и многи љубитељи савремене књижевности. Салон је отворио председник ДКВ Никола Страјнић. Модератори Салона били су Рајица Драгићевић и Бранислав Живановић.
Текстове прозе и поезије читали су и говорили Јелена Станојев, Слободан Тишма, Никола Шанта, Милан Ненадић, Илеана Урсу, Милан Мицић, Ирина Харди Ковачевић, Вићазослав Хроњец, Ђорђе Писарев, Јованка Николић, Павел Гатејанцу, Александар Павић, Недељко Терзић, Ева Харкаи Ваш, Анђелко Ердељанин, Рајица Драгићевић, Михал Ђуга, Пал Бендер, Стеван Вребалов, Јован Богдановић, Радован Влаховић...

ЗЛАТНА ГРЕДА
Златна греда је изашла у 6 (шест) свезака, тј. у 12 бројева. Две свеске су посвећене Међународном новосадском књижевном фестивалу. У првом броју (117/118) су прилози (песнички и прозни) учесника из иностранства (Француска, Немачка, Шведска, Мађарска, Румунија, Словачка, Енглеска, Русија, Бугарска, Велс, Шкотска, Пољска, Белгија, Република Српска и Србија). У броју је представљено око 30 аутора, а у другом броју (119/120) укључени су радови четрнаест учесника Симпозијума (Крај критичке књижевности) и осам учесника слем такмичења.
Греда је објавила неколико тематских целина, о Прусту (у броју 113/114, о Селину (у броју 115/116), о Ђури Јакшићу (у броју 115 /116), о Балзаку (у броју 121/122).
У Греди је с пажњом писано о битним писцима српске и светске модерне модерне, о Андрићу, Кочићу, Драинцу, Хемингвеју, Тагореу, Прусту, Кишу, Кафки; о појмовима компаративне књижевности у четири броја (аутор В. Гвозден), о кинеској књижевности, о хаику поезији и др.
Сарадници Греде су тренутно најзначајнији припадници средње и новије генерације у српској књижевности и филозофији, теорији, књижевности итд, у Србији: од Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролета, Дамира Смиљанића, Душана Пајина, Драгана Јовановића Данилова, Стевана Тонтића, Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева, Милете Продановића, Слободана Владушића, Јовице Аћина, Ласла Вегела, Ивана Негришорца, Милана Ненадића, Милоша Латиновића, Милице Мићић Димовске, до Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Михаила Ђуге и многих других. Такође, присутни су и значајни страни аутори: од Бадјуа, Негрија, Дејвида Харвеја, Џудит Батлер, Валтера Бењамина, Ватима, Гандлевског, или Метјуа Свинија, Тибора Фишера, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Шона О Брајена, Томаса Боберга, Метјуа Келија, Свете Литвак итд.
Поезију и прозу у Греди објављују најбитнији српски аутори: од М. Данојлића, Данилова, Рисојевића, Шајтинца, Ерића, Крстића, Лауре Барне, Писарева, Тишме, Звонка Карановића, Матијевића и др.
Часопис је због финансијских проблема изишао само у шест свезака, тј. у дванаест бројева. До сада је објављено 122 броја. Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Отворен, аналитичан, информативан, овај лист окупља битне писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.
Часопис се приказује у већини штампаних и електронских медија у Србији. Представљен је, такође, поводом Фестивала, у медијима у Словачкој, Румунији, Русији, Бугарској, Немачкој, Пољској...

МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
МНКФ  један од најпрестижнијих књижевних догађаја у Србији
На Фестивалу одржано око 20 програма
Шести Међународни новосадски књижевни фестивал је почео 29. августа. На отварању су говорили Радослав Петковић, подсекретар за културу у секретаријату за културу Покрајине Војводине и Никола Страјнић, председник Друштва књижевника Војводине.
Радослав Петковић је поздравио писце из земље и иностранства, учеснике Фестивала, госте, новосадску публику окупљену на Тргу младенаца и све оне који су допринели да манифестација стекне углед и поштовање књижевне и културне јавности.
Петковић је истакао да "књижевности не би било без оних који је стварају, али би била потпуно бесмислена без оних који у њој уживају. И зато посебну захвалност дугујемо публици која је овде. Овај фестивал је значајан по томе што на посебан начин излази у сусрет публици, што одвијајући се на трговима и улицама града Новог Сада омогућује посебну врсту суочавања писаца и публике и обогаћује градске просторе, продубљујући дух урбанитета и његове везе са живом културом и књижевношћу".
Никола Страјнић је истакао да ће књижевност имати будућност тек онда, уколико не буде она сама бринула о себи, небринући и о животу и о свету око нас, и ако живот и свет око нас не буду бринули и о себи и о књижевности. Ако се то деси у будућности, онда ће и живот и књижевност имати смисла.
Пред отварање VI међународног књижевног фестивала Нови Сад верујемо да књижевност још увек има ону моћ којом може да нас усмерава према лепшој будућности.
Тачно је да ми живимо гледајући у оно што ће доћи. Али то што ће доћи нема смисла без онога што је прошло.
То што је било – посебно када је реч о књижевности и уметности које га "сликају" – мора да има суштински смисао и утицај на оно што ће доћи. Без тог утицаја, живот ће постати бесмислен и празан. Наш фестивал одржава се на трговима. То је и најјаснија порука који је смисао књижевности. Да буде оно што је била у колевци Европе: у старој Грчкој, којој дугујемо све."
Шести Међународни новосадски књижевни фестивал, одржао се између 29. августа и 2. септембра. Средишњи програми су се одржавали на Тргу младенаца, Позоришту младих, Клубу ДКВ, Музеју Војводине, Кафеу Бистро, новосадским кафеима, Магистрату у Сремским Карловцима, Бачком Петровцу и Сремској Митровици...
Окосницу програма чинило је 25 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Словачке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Белгије, Шведске и др) и преко 30 из Србије. Раду и угледу Фестивала је допринело 15 преводилаца, као и 20 младих песника који су учествовали у такмичењу за најбољег слемера, и око 30 музичара који су учествовали и обележавали својом уметношћу програме Фестивала.
Велики број писаца је учествовао у програмима: Роди Ламсден и Зои Скоулдинг из Велике Британије; Андреј Родоски и Анатолиј Козлов, Русија; Марк Алин и Лионел Реј, Француска; Ноа Салема, Француска, Либан; Јануш Џевуцки и Гжегож Латушињски, Пољска; Раду Ванку и Марин Хондрари, Румунија; Улф Петер Халберг, Шведска; Јан Мишкин, Белгија; Дана Подрацка, Словачка; Захари Иванов, Бугарска; Атила Балаж, Мађарска; Слободан Тишма, Владан Матијевић, Бошко Томашевић, Звонко Карановић, Давид Кецман Дако, Срђан Срдић, Жељко Јанковић, Србија... Реч је о ауторима који су добитници значајних националних награда за поезију и за књижевност укупно, као и међународних.
Први пут на фестивалу је једна национална књижевност исцрпније представљена поезијом. Гост сусрета била је Немачка са престижним ауторима: Герхард Фалкнер, Уљана Волф, Фолкер Зилаф и Катрин Шмид. О њима је говорила Ирис Радич, критичарка угледног листа Цајт.
Симпозијум је био посвећен теми Књижевност и нове идеологије – крај критичке књижевности. Учесници су били: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Зоран Ђерић, Милена Владић Јованов, Бојан Јовановић, Младен Шукало, Дамир Смиљанић, Бранко Ристић, Никола Страјнић...
Од овогодишњег фестивала, сваке године ће бити представљена по једна битна песничка књига нашег аутора преведена на други језик. Овај пут је организована промоција превода поезије Васка Попе на пољски. Књигу је приредио и превео Гжегож Латушињски, песник и преводилац из Варшаве.
У оквиру фестивала је додељена 51. Бранкова награда Жељку Јанковићу, песнику из Панчева. Награда је уручена у Сремским Карловцима, у свечаној сали Магистрата.
На Фестивалу је уручена шести пут Међународна награда за књижевност Нови Сад. Добитник је Катрина Шмид, истакнута и престижна песникиња и прозни писац из Немачке. Досадашњи добитници су најеминентнији песници, носиоци многих међународних и националних награда: Кристоф Мекел (Немачка), Жан Пјер Фај (Француска), Бен Окри (Нигерија) Шон О Брајен (Енглеска) и Љубомир Левчев (Бугарска).
Једна од важних тачака Фестивала било је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење се одржало четврти пут у Кафеу Бистро и у њему учествују углавном млађи писци. Такмичење изазива велику пажњу, а у две вечери говорењу поезије присуствује око 500 посетилаца. Овогодишњи победник је Горан Живковић, песник из Ниша.
Писци су гостовали у Сремској Митровици, Бачком Петровцу и посетили колонију Руса који рада у оквиру НИС Нафтагаса.

НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ
Друштво књижевника Војводине је средином августа 2011. године обавестило своје чланове да могу поднети документацију ради конкурисања за националне пезније, на основу позива Министарства културе Републике Србије. На Позив се јавило седам чланова (Благоје Баковић, Вјера Бенкова, Петко Војнић Пурчар, Ласло Геролд, Анђелко Ердељанин, Томислав Кетиг, Недељко Терзић). Управни одбор је прихватио све пријаве и  спровео поступак формулисања препорука, и на време упутио документацију.
Конкурс Министарства води комисија формирана од представника удружења књижевника и уметника Србије. Пензије износе 50.000,00 динара. У комисији није било ниједног члана из састава удружења писаца или уметника са територије Војводине, што ствара лоше претпоставке за процену доприноса књижевника и уметника из Војводине. Националне пензије за уметнике су изузетан гест Дражаве, међутим критеријуми комисије су често арбитрарни, и стиче се утисак да у сфери књижевности ова признања добија не мали број писаца чије дело нема примерени значај.
Иако је национална признања добио већи број чланова ДКВ (Милан Ненадић, Ласло Вегел, Милица Мићић Димовска, Каталин Ладик, Радивој Шајтинац, Ото Толнаи... умрли су Вујица Решин Туцић, Ђура Папхархаи, Ференц Деак, Бошко Ивков), не можемо бити задовољни односом према нашим члановима који су кандидовани за тзв. нациналне пензије.

САМОСТАЛНИ УМЕТНИЦИ
Захваљујући чињеници да је ДКВ одлуком Министарства културе Србије добило статус репрезентативности, УО је могао у складу са Законом о култури да издаје решења о стицању статруса самосталног уметника, да на основу уговора са Управом за културу града Новог Сада  покрене поступак за реализацију статуса и да врши евиденцију и уплату доприноса за пензијско и здравствено осигурање за чланове који испуњавају услове.
Почев од јануара 2012. шест наших чланова је стекло статус и то је  први пут у историји ДКВа  да наша организација може да плаћа поменуте доприносе, захваљујући томе што је Град одобрио средства за поменуте намене. У току текуће године, ДКВ ће настојати да сви чланови копји испуњавају услове добију статус самосталних уметника.

ЧЛАНАРИНА
Чланарина је одлуком УО из 2010. године износи 1.000,00 динара. Чланарину, уобичајено, у ДКВ плаћа редовно мање од пола чланства, а то је недовољно да би се на реалан начин помогло Друштву. Требало учинити да се обавезе поштују. Друштво је увођењем статуса активног члана на одређен начин санкцинисало оне који не регулишу своје обавезе. Друга друштва овог типа већ дуже време имају чланарину далеко вишу него ДКВ (нпр. чланарина УКС је 1800,00 динара). Према Сатуту и Правилнику о чланству члан 8. чланарине су ослобођени чланови чији је доходак нижи од просечног минималног дохотка, као и чланови старији од 75 година. Усвојено је да писци који чланарину нису плаћали више од четири године (има оних који је не плаћају деценијама), а желе да поново стекну статус активног члана, морају да плате четири  заостале чланарине и једну актуалну, тј. укупно пет.

ИЗЛОЖБЕ У ГАЛЕРИЈИ ДКВ
Јануар: Дипломска изложба фотографија Мрија Керекеш (Зрењанин)
Фебруар: Изложба радова студената завршне године Академије уметности из Новог Сада
Март: Изложба слика „Цветне импресије“ Јованке Беман (Нови Сад)
Април: изложба слика „Лишће мења боју“ академске сликарке Радмиле Ћурђић (Нови Сад); изложба слика Мирјане Панчић (Нови Сад)
Мај: Изложба слика „Импресије“, ликовне групе „АлБи“-арт (Нови Сад)
Јун: Изложба слика „У сусрет лету“, удружења ликовних уметника „Ликум“ (Нови Сад)
Јул: Изложба слика „Рашки пејзажи“, академског сликара Хаџи-Сретена Вујанца (Рашка)
Август:Изложба слика „Истина“ Ранка Вулина (Нови Сад)
Септембар: Изложба слика и примењене уметности „Сећање-надање“ Љубице Писарев-Илишевић (Нови Сад)
Октобар: Изложба слика „Војвођанска поезија“ Љиљане Кузмановић (Нови Сад)
Новембар: изложба слика на свили „Снови на нитима свиле“ Славице Ходолић (Нови Сад): изложба слика „Сећање“ Драгице Нићетић (Нови Сад)
Децембар: Годишња изложба слика Удружења ликовних стваралаца Новог Сада

ДКВ је организовало у 2011. години око 80 програма и јавних активности, тј. преко двадесет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, одржало 7 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, четири  наступа у Каравану писаца, са око 20 учесника, Дан посвећен јапанској култури, две манифестације за  светски дан поезије, симпозијум о Ђури Јакшићу, Разговор о делу Војислава Деспотова, изложбе у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Варшави и др.
Најзначајније активности нашег Друштва су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Ђури Јакшићу, симпозијум о односа књижевности и идеологија, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна оријентација у политици годишњих награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења, први пут у историји ДКВ, од стране Министарства културе Србије, што је признање раду нашег Друштва. Статус репрезентативног удружења омогућиће нам бољи финасијски положај, ингеренције да решавамо питања слободних уметника и боље услове за развијање међународне сарадње.
ДКВ је успело да постави и одржава ефикасан и квалитетан сајт, да у Клубу ДКВ покрене динамичну културну активност и поред, може се рећи, врло тешког периода у свом деловању. Својим активностима ДКВ се доказало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. ДКВ мора бити одговорна организација са интегритетом која афирмише књижевност, сарадњу, демократичност, мултикултуралност, као и бољи положај домаћег писца у контексту експанзије издавачке нискожанровске индустрије.
Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др, у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више од 15.000 читалаца и посетилаца. У овај број нисмо укључили и садржаје емитованене у електронским медијима или објављене у штампи, као ни на нашем сајту.
 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ У 2012. ГОДИНИ


Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које  афирмише оригинално књижевно, како савремено, тако и оно које  припада књижевној традицији. Један од важнијих аспеката деловања ДКВ  је афирмисање веза са репрезентативним актерима књижевности у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основна места реализације таквих намера.
Друштво књижевника окупља око 470 стваралаца из Војводине, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање толеранције, демократичности и мултикултурализма.
ДКВ организује низ активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума о Лази Костићу, Ђури Јакшићу, Критичкој књижевности, Јоану Флори, Војиславу Деспотову до Бранкове награде,  међународне сарадње, издавачке делатности...
У току 2011. ДКВ је организовало  преко 80 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, седницу  Скупштине... издато је 12 бројева часописа Златне греде (тј. 6 свезака), шести пут је организован Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме су додељене Међународна награда за књижевност «Нови Сад», угледној немачкој песникињи Катарини Шмид, добитници најзначајнијих немачких награда за књижевност и педесети први пут Бранкова награда. На Фестивалу је представљено шест актера савремене немачке поезије (о којима је говорила Ирис Радиш, критичарка Цајта), организован је симпозијум о критичкој књижевности, представљена књига Васка Попе на пољском, организовано слем такмичење итд.
На фестивалу је учествовао велики број гостију из иностранства, као и чланова Друштва, али и стваралаца из читаве Србије.
ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. националне пензије, пружајући подршку члановима који задовољавају услове конкурса који је расписало Министарство културе Србије.
Mора се истаћи рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само два радника).

1. Седми међународни новосадски књижевни фестивал
Нови Сад, август 2012 /пет дана/, домаћи писци и писци из европских и околних земаља - око 100 учесника ће у различитим просторима водити разговоре о савременој књижевности и читати своје текстове.
Гост фестивала је Пољска која ће бити представљена са шест водећих песника: Кшиштоф Карасек, Јежи Гужањски, Адриана Шимањска, Ернест Брил, Кристина Родивска, Ришард Криницки, Марек Римкјевич, Станислав Стабро...
Поводом представљања земље госта биће објављен избор (око 160 стр) савремене пољске поезије у који ће бити уврштено десет аутора.
На Фестивалу ће учествовати, између осталих, и Филип Делво, Жан Портан / ранцуска/, Ендрју Бубије, /Енглеска/, Михајл Јаснов, Михаил Шишкин /Русија/, Пер Аге Бранд (Данска) Ајнар Гудмунсон (Исланд),  Михаел Кригер, Јан Конефке, /Немачка/, Франко Буфони, Антонио Рикарди /Италија/, Енрике Гарсија-Маикез /Шпанија/, Дан Сочиу /Румунија/, Тери Јанош, Залан Тибор, Балаж Залингер, /Мађарска/,  Мартин  Солотрук /Словачка/, Иван Матанов /Бугарска/, Ефтим Клетников /Македонија/, Марија Шимоковић, Зоран Петровић, Sava Damjanov, Иштван Беседеш /Србија/...
Нови Сад је постао престижни књижевни центар са афирмисаним фестивалом (о фестивалу постоје већ стотине текстова у листовима и часописима). Непосредни учинци проистекли из досадашњих Фестивала, видљиви су у реализацији низа превода српске поезије и прозе у САД, Енглеској, Пољској, Русији, Чешкој, Мађарској, Румунији, Немачкој, Бугарској итд.
Шести фестивал је окупио око 100 учесника (песника, прозних писаца, критичара, преводилаца, музичара итд), преко 2000 посетилаца је пратило књижевне програме, у Позоришту младих, Клубу ДКВ, кафеу Бистро, Сремским Карловцима, те у Бачком Петровцу и Сремској Митровици... Присуство у медијима је било знатно (Новости, Данас, Блиц, Политика, Дневник, Грађански...ТВ Нови Сад, Панонија, ТВ Београд... велики број радио станица).
Све више се афирмише слем такмичење, на којем је, у финалу, учествовало десет песника, а такмичење је пратило између четиристо и петсто посетилаца током две вечери кафеу Бистро.
Гост сусрета Пољска ће имати посебно вече где ће представити савремену поезију и тиме поново отвори плодотворни дијалог српске и пољске књижевности.
Симпозијум ће бити посвећен теми Романтизам и савремена књижевност – иронија, митови, политика, спектакл, слава. Учесници су критичари и писци који су актери савремене ситуације у српској књижевности и у књижевностима Србије: Душан Пајин, Владимир Гвозден, Алпар Лошонц, Драган Проле, Мило Ломпар, Душан Иванић, Никола Грдинић, Милорад Беланчић, Никола Страјнић, Дивна Вуксановић, Корнелија Фараго, Горана Кркљуш, Дамир Смиљанић, Зоран Ђерић,  Бојан Јовановић, Слободан Владушић, Иван Негришорац, Предраг Крстић, Ненад Даковић...
У току пет дана у 11,00, у 16,00 и у 19,00 часова - укупно око 20 догађаја-читаће се поезија, проза, водити разговори. Писци ће гостовати у Београду, Суботици, Кикинди, Сомбору и Сремској Митровици.
У оквиру сусрета биће организовано предстваљање изабраних песама Милоша Црњанског у преводу и избору Гжегожа Латушињског. Овим се жели подстаћи и афирмисати превођење наше поезије у свету.
У оквиру фестивала биће додељена Бранкова награда и одржано Пето слем такмичење. На Фестивалу ће бити додељена Међународна награда за књижевност Нови Сад, која ће бити свечано уручена на Тргу младенаца.
Програми ће се одржавати на Тргу младенаца, Позоришту младих, Клубу ДКВ, Кафеу Бистро, новосадским кафеима, Музеју Војводине, Магистрату у Сремским Карловцима итд.

ТРОШКОВИ
Трошкови пансиона и репрезентације 250 пансиона                   1.000.000,00 дин
Трошкови Књижевне награде Нови Сад                                        280.000,00 дин
Трошкови симпозијума и разговори о преводилаштву               220.000,00 дин
Трошкови за орг. музичких програма                                             250.000,00 дин
Трошкови званичног каталога, и фестивалских
Публикација (књиге која представља 10 песника земље госта,
2 тематска броја Златне греде посвећене Фестивалу,
разгледнице, плакати, афише, мајице и др)                                   350.000,00 диn
Трошкови превођења (текстови учесника и
консекутивни преводи разговора)                                                 250.000,00 дин
Трошкови за учеснике Слем такмичења (дневнице,
Путни трошкови  и награде)                                                            250.000,00 дин
Трошкови транспорта до аеродрома у Београду,
организације излета на Фрушку гору и Сремске Карловце као и
путовања у Суботицу, Митровицу, Кикинду, Бачки Петровац
                                                                                                            250.000,00 дин
Трошкови Интернет  комуникације, одржавања сајта,
веб дизајна, конференција за штампу,                                            150.000,00 дин
Трошкови озвучења и расвете                                                       170.000,00 дин
Путни трошкови и дневница за учеснике (авионске
карте, возне карте,  дневнице ѕа пет дана Фестивала)               950.000,00 дин
Трошкови хонорара за жирије и организацију (хонорар
За орг. Фестивала, за орг.  Слем такмичења,
                                                                                                             430.000,00 дин
                                                                                            --------------------------                                                                 
                                                                                            УКУПНО: 4.550.000,00 дин
                                                                      
2. Бранкова награда
Нови Сад, Сремски Карловци, крај августа 2012. у сарадњи са Општином Сремски Карловци, свечано уручење Бранкове награде за 2011. годину у Магистрату.
Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за младе песнике до 29 година. Ова награда је најафирмисанија у свој категорији и представља значајан догађај у сфери српске поезије. Низ већ афирмисаних песника, добитника ове награде сведочи о објективном значају њене улоге у афирмацији и социјализацији најмлађих актера српске књижевности. Награда се уручује у Магистрату, са учешћем глумца, чланова жирија и музичког састава који свира у част добитника.
Гости свечаности Бранкове награде и учесници биће двојица добитника сличне награде за прву књигу из Немачке и Енглеске.

ТРОШКОВИ
1. Трошкови награде                                                                          100.000,00 дин бруто
2. Хонорари и трошкови седница за жири                                       48.000,00 дин
4. Штампа  дипломе и мапа                                                              20.000,00 дин
6. Трошкови организације, дневнице,глумци, музичари                35.000,00 дин
7. Свечани ручак за добитника Бранкове награде,
Међународне награде Нови Сад, жири и госте                               30.000,00 дин
                                                                                             --------------------------------
                                                                                             УКУПНО: 233.000,00 дин

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење
                                                                трошкови за једну свеску: 310.000,00 дин
                                                                трошкови за десет свезака: 3.100.000,00 дин

Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице, кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86-100 Тираж 800-1000.

ТРОШКОВИ ПО БРОЈУ
штампарски трошкови, лектура, коректура,унос                           105.000,00 дин
ауторски хонорари за уреднике и сараднике                                  150.000,00 дин бруто   
административни  и пошт.трошкови                                                35.000,00 дин
осветљавање филма за штампу                                                      5.000,00 дин
телефонски трошкови                                                                        5.000,00 дин
трошкови организације,
контаката са сарадницима,
медијима, установама, дистрибуција                                              15.000,00 дин бруто
                                                                                              --------------------------------
                                                                                             УКУПНО: 310.000,00 дин

                                        Укупно за 10 свезака/дванаест бројева: 3.100.000,00 дин

Часопис је у функцији афирмације савремене књижевности, савременог теоријског и аналитичког мишљења, нових аутора, омогућавања писцима и домаћем читаоцу да прати кретања у књижевном и културном животу у нас и у свету.
Часопис објављује савремену прозу и поезију, књижевни есеј и аналитичке текстове о књижевности и књижевним и културним појавама посвећене савременом стваралаштву и осветљавању дела значајних аутора и појава из наше и прошлости светске књижевности.
Часопис прати књижевну продукцију у земљи, као и књиге из области теорије и филозофије у рубрици критика. Негујући магазински приступ у појединим аспектима, часопис прати активности ДКВ, као и значајне појаве у свету, почев од светских награда, преводилаштва, тржишта књига, положаја писца, односа према уметничким слободама и др.
Часопис објављује и тематске блокове посвећене појединим књижевним или друштвеним појавама и питањима, укључујући резултате симпозијума о делу појединих класичним или савремених писаца, или о питањима која непосредно у промењеној реалности имају снажног утицаја на књижевност и културу, тј. на стаус културних вредности и човека уопште.
Часопис заступа критичко становиште према различитим аспектима књижевности, културе и друштва.
Трошкови за лист "Златна греда" износе око 310.000,00 динара по броју. Трошкови штампања листа износе око 105.000,00 динара. Хонорари сарадника и редакције износе 150.000.00 динара, Поштански и административни трошкови износе око 35.000,00 динара.
Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
Часопис излази 10 пута годишње. До сада је објављено 120 бројева. Неспорно је да се Греда афирмисала као један од бољих часописа у земљи. Златна греда окупља изузетне писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд. Од Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина, Драгана Јовановића Данилова, Ранка Рисојевића, Тасића, Стевана Тонтића, Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева, Милете Продановића, Слободана Владушића, Јовице Аћина, Ласла Вегела, Ивана Негришорца, Милана Ненадића, Милоша Латиновића, Милице Мићић Димовске, до Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Маје Солар, Михаила Ђуге, многих других. Али и Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара, Иглтона, Ватима, Гандлевског, или Метјуа Свинија, Тибора Фишера, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Шона О Брајена, Томаса Боберга, Метјуа Келија, Свете Литвак итд.
У току године биће објављено  преко 350 прилога, преведено око 120 књижевних и филозофских текстова, са знатним присуством писаца из Војводине који пишу на језицима националних мањина.Пажња ће бити посвећенаљ и младим писцима.
У току године биће објављен број Греде посвећен руској књижевности, на основу сарадње са петроградском организацијом писаца, а сличан пројекат биће објављен у Новој Аурори, где ће бити представљени на руском наши писци.
Након седмог фестивала изаћи ће два броја посвећена радовима учесника, поезији и прози, као и радовима са симпозијума. Један блок у току године биће посвећен тумачењу дела Јована Јовановића Змаја, а део ће бити посвећен Светском дану поезије. Октобарска свеска ће бити посвећена књижевној критици у Србији са неколико књижевнокритичких прегледа и теоријских промишљања улоге критике у савременој ситуацији. Поред тога  биће објављено око педесет приказа савремене књижевности у последњих неколико година.
Часопис ће током 2012. прећи преко 130 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, и Алпар Лошонц.

4. Књижевне трибине, обележавање светског дана поезије
ДКВ је претпрошле године одржао око 35 трибина, а прошле, без финансијских средства око петнаестак. Организован је разговор о Војиславу Деспотову, симпозијум о Ђури Јакшићу у Српској Црњи, књижевни караван у Сремској Митровици, Старој Пазови, Суботици, Кикинди...
Трибине су су важнији моменат активности ДКВ јер тиме не само да мотивишу публику да прати савремене књижевне токове, него и писце да се непосредније упознају са сложеном сликом култура и књижевности у Војводини и Србији. Трибине су посвећене у највећој мери презентовању актуалне књижевне продукције, као и представљању дела чланова ДКВ. На трибинама у Клуби ДКВ гостују и познати писци из других средина, те критичари, теоретичари, филозофи... као и гости из иностранства. Посебно је значајан Светски дан поезије, на коме учествује, 21. марта, на платоу испред ДКВ, око 15 писаца.

Књижевне трибине у Клубу ДКВ, Браће Рибникар 5, Нови Сад.
Трибине су посвећене актуалној књижевној продукције чланова ДКВ, заједничким наступима секција из градова Војводине, дискусијама и разговорима о битним питањима књижевности, статусном положају писаца, као и о различитим видовима представљања и заступања књижевности од књиге до часописа (програми се одвијају на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском језику).

а) Програм Секције русинских писаца, 4 програма
- Тенденције у савременој русинској књижевности"; разговор воде Ахнета Бућко, Владимир Кочиш, Ирина Харди Ковачевић, (Издавачка делатност на русинском: књижевност, књижевна наука, часописи (Руско слово), Нове књиге                    
                                             - трошкови реализације, 4 програма: 40.000,00 дин

б) Програм Секције румунских писаца, 4 програма
- Издавачка делатност на румунском (Либертатеа, Панчево); говоре Јоан Баба, Павел Гатајанцу, положај, тендеције и токови у савременој румунској књижевности / разговор 5 учесника/, Румунска књижевност и њен положај у српској култури (Илеана Урсу, Милан Ненадић, Павел Гатејанцу, Славко Алмажан...)
                                             - трошкови реализације, 5 програма: 60.000,00 дин

ц) Програм Секције словачких писаца, 4 програма
- Михаил Харпањ, Вићазослав Хроњец, Часопис за књижевност "Нови живот", Михал Ђуга. Положај, тенденције и токови у савременој словачкој књижевности /разговор: пет учесника/
- Програме воде Михал Ђуга и Вићазослав Хроњец
                                             - трошкови реализације, 4 програма: 40.000,00 дин

д) Програм Секције мађарских писаца, 7 програма
- Издавачка делатност на мађарском. Учествују: Ћезе Бордаш, Јанош Бањаи, Корнелија Фараго,  Провинција и мањинска књижевност - Јанош  Бањаи,  Дисиденство, емиграција, слобода – Алпар Лошонц, О најбољим текстовима године: Корнелија Фараго и  редакција Хида, Српско-мађарске књижевне везе, положај, трошкови и тенденције у савременој мађарској књижевности /разговор – пет учесника/
                                             - трошкови реализације, 7 програма: 80.000,00 дин

е) Програми на српском и страним језицима, 15 програма
- Гостовања писаца из других књижевних центара са територије Војводине
(Суботица, Вршац, Сремска Митровица...), Писци Црне Горе /Уљаревић, Вуковић, Никчевић/, Обележавање  Светског дана поезије (15 учесника), сусрет преводилаца и књижевност у свету - реалност преводилачке улоге у савременом српском издаваштву /Драгиња Рамадански, Радивоје Константиновић, Вицко Арпад...
Ауторске вечери и промоције: Милета Продановић, Владимир Гвозден, Ђорђе Писарев, Јасна Мелвингер, Алпар Лошонц. Читање текстова и разговор о савременој мађарској књижевности.
Разговор о књижевном делу Ласла Вегела. За пројекат позвали бисмо неколико значајнијих зналаца његове књижевности (Арпад Вицко, Ендре Кукорели, Корнелија Фараго, Јован Зивлак). Радови ће бити објављени у часопису Златна греда.
                                               - трошкови реализације, 15 програма: 320.000,00 дин

                                                                                                --------------------------
                                                                                                  - укупно 34 програма
                                                                                                  УКУПНО: 540.000,00 дин

5. Књижевност као сусрет – књижевна читања у градовима Војводине
Друштво књижевника ће од маја до децембра организовати  књижевне сусрете у градовима Војводине са циљем шире афирмације стваралаштва чланова ДКВ, као и писаца из читаве Србије. Окосницу ових читалачких и дијалошких сусрета чиниће чланови ДКВ. Сусрети су замишљени као читалачки часови на којима се читају нови рукописи, а потом се воде разговори.Сусрети ће се одржавати у градовима Војводине: Вршац, Панчево, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Кикинда, Сомбор, Сента, Суботица, Врбас и Зрењанин. Завршни сусрет одржаће се у Новом Саду.
Учесници: Милица Мићић Димовска, Милан Ненадић, Ото Толнаи, Ласло Вегел, Иван Негришорац, Перо Зубац, Слободан Тишма, Радивоје Шајтинац, Петко Војнић Пурчар, Ева Ваш, Јованка Николић, Павел Гатајанцу, Пал Бендер, Јасна Мелвингер, Ахнета Бучко, Илеана Урсу,  Никола Страјнић, Бранислав Живановић, Јелена Станојев, Угљеша Шајтинац,  Ђорђе Писарев, Иштван Беседеш, Недељко Терзић, Золтан Вираг, Фрања Петриновић, Вићазослав Хроњец, Михал Ђуга,  Небојша Деветак, Давид Кецман, Рале Нишавић, Зоран Ђерић, Владимир Копицл, Милош Латиновић, Благоје Баковић, Стојан Бербер, Немања Ротар...

ТРОШКОВИ
10 књижевних сусрета у градовима Војводине. У просеку 4 учесника на књижевној вечери.
Путни трошкови за Панчево, Зрењанин, Суботицу,
Митровицу, Кикинду                                                                                45.000,00 дин

Трошкови Интернет презент., плаката...                                              15,000,00 дин
Трошкови хонорара, 40 учесника, и режијски трошкови
/телефони, поштарина                                                                            250.000,00 дин
                                                                                                 --------------------------
                                                                                                 УКУПНО: 310.000,00 дин
                                                                      
6. Симпозијум о Јован Јовановићу Змају
Јован Јовановић Змај (1833–1904). Основну школу је похађао у Новом Саду и имназијукао и у Халашу и Пожуну. Студира права у Пешти, у Прагу и Бечу. 1860. вратио се у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник у новосадском магистрату. Покренуо књижевни часопис Јавор и сатирични лист Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај.
Змај је 1870 завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео лекарску праксу. У том периоду му умиру деца а потом и супруга. Након тог догађаја написао је низ елегичних песама објављених под заједничким називом Ђулићи увеоци.
Две најбоље збирке његових песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“. Велики број његових шаљивих и дечијих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изашао је у два издања целокупних дела: „Певанија“ и „Друга певанија“. Последње су штампане збирке: „Снохватице“ и „Девесиље“. У прози је написао песничку легенду („Видосава Бранковић“) и шаљиви позоришни комад („Шаран“).
Змај је и преводио са мађарског Шандора Петефија . Из немачке поезије преводио је Гетеа („Херман и Доротеја“, „Ифигенија у Тауриди“) и с успехом подражавао Хајнеову љубавну лирику и епиграм и оријенталну поезију Фридриха Боденштета. Од осталих превода из стране књижевности знатнији су му: „Демон“, Љермонтова и „Енох Арден“, Тенисона.
3мај је уређивао  и сатиричне листове Жижу и Стармали. Од 1880. па до смрти издавао је дечији лист Невен, најбољи српски дечији лист онога доба.
Змај је лирик, ослоњен на народни стих он је у великој мери успео да евоцира сложену драму љубави и интимног живота. Његове песнички програм је такође био усмерен на друштвену и политичку стварност. Отуда Змају наша књижевност  дугује инспирацију ангажоване и сатиричке политичке песме. Такви моменти могу бити најзанимљивији за истраживање.
Учесници симпозијума ће расправљати о Змајевом стиху, лиризму, егзотизму, политичкој димензији његове поезије, његовом разумевању љубави и др.
Учесници: Милош Ковачевић, Никола Грдинић, Никола Страјнић, Драган Проле, Зоран Ђерић, Миливој Ненин, Младен Весковић, Младен Шукало, Зорица Хаџић, Спасоје Граховац, Бојан Јовановић, Дамир Смиљанић, Горана Раичевић, Снежана Шаранчић Чутура...
Радови ће бити објављени у посебном зборнику.

ТРОШКОВИ
Путни трошкови                                                                                        10.000,00 дин
Трошкови организације и репрезентације                                              45.000,00 дин
Трошкови хонорара за 15 учесника                                                       140.000,00 дин
                                                                                                  --------------------------
                                                                                                  УКУПНО: 195.000,00 дин

7. Зборник о Јовану Јовановићу Змају
Са Симпозијума о Змају који ће се одржати у Сремској Каменици, током јуна 2012. године, биће објављен зборник  радова. Радови учесника овог скупа бавиће се различитим аспектима Змајевог дела, од песничког, сатиричког, Змај као писац за децу, између побуне против друштва и жртве друштва, лирско као утопија, Змајев сензибилитет за ноћно, између секуларизма побуне и вере у спасење, Змајев стих итд.
Иако је о Змају сразмерно писано доста, већ дуги низ година његовом делу се не посвећује посебна пажња. Змај важи више као популарни песник, за разлику од Костића који на посебан начин носи печат еманципатора и образованости. Змајевом политичком демократизму доприне је и његов тежак живот, његова секуларистичка побуњеност и стална сукобљеност са конзервативним круговима у српском друштву у Војводини, тако и у Београду. То је дало, свакако, врло снажан печат његовој књижевности.
Зборник ће  дати важан допринос поновном читању и известан начин другачијем разумевању дела овог нашег вашног и утицајног романтичара.
Зборник ће имати увод, сваки текст ће имати сажетак на енглеском, а на крају ће бити објављен и именски регистар.

Зборник о Јовану Јовановићу Змају. Рецензенти Перо Зубац и Ђорђе Писарев. Стр 220. Формат 14/20. Ћирилица. Повез мек, кунстдрук са пластификацијом Ћирилица. Тираж 800
Припрема                                                                                   20.000,00 дин
Штампа                                                                                      80.000,00 дин
Ауторска хонорари                                                                   64.000,00 дин
Лектура и коректура                                                                16.000,00 дин
                                                                                                   --------------------------
                                                                                                   УКУПНО: 180.000,00 дин

8. Зборник о Ђури Јакшићу
Са Симпозијума о Ђури Јакшићу, који је одржан у Српској Црњи, током јуна 2011. године, биће објављен зборник  радова. Радови учесника овог скупа бавили су се се различитим аспектима Јакшићевог дела, од поезије, драмског и односа према историје, Јакшић у светлу критике његовог доба и др. У распону између побуне против друштва и жртве друштва, лирско као утопија, Јакшићев сензибилитет за ноћно, између секуларизма побуне и вере у спасење, Јакшићев стих итд. можемо препознати основу књижевног деловања овог писца.
Иако је о Јакшићу сразмерно писано доста, већ дуги низ година његовом делу се не посвећује посебна пажња. Јакшић важи више као народни, популарни песник, за разлику од Змаја и Костића који сваки за себе, на посебан начин, носе печат еманципатора и образованости.Јакшићевом народном демократизму доприне је и његов тежак живот, његова секуларистичка побуњеност и стална сукобљеност са средином. То је дало, свакако, врло снажан печат његовој књижевности.
Зборник ће дати важан допринос поновном читању и нешто другачијем разумевању дела овог нашег важног и утицајног романтичара.
Зборник ће имати увод, сваки текст ће имати сажетак на енглеском, а на крају ће бити објављен и именски регистар.
Аутори радова су: Драган Проле, Никола Страјнић, Мирослав Егерић, Зоран Ђерић, Милена Владић Јованов, Миливој Ненин, Горана Кркљуш Раичевић, Спасоје Граховац, Михаило Олејникив, Зорица Хаџић, Бранко Ристић, Марија Танацков и др.

Зборник о Ђури Јакшићу. Рецензенти Вићазослав Хроњец и Анђелко Ердељанин.   Стр 220. Формат 14/20. Ћирилица. Повез мек, кунстдрук са пластификацијом Ћирилица. Тираж 800
Припрема                                                                                   20.000,00 дин
Штампа                                                                                      80.000,00 дин
Ауторска хонорари                                                                   64.000,00 дин
Лектура и коректура                                                                16.000,00 дин
                                                                                                   ------------------------------
                                                                                                   УКУПНО: 180.000,00 дин

9. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда
Сарадња са секцијом писаца из Перограда настала је на основу уговора, који подразумева по два писца. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сноси њихова секција, а трошкове боравка ДКВ.
Наши писци (Милан Ненадић и Јован Зивлак) треба да учествују на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији  Секције петроградских писаца Руског савеза писаца  у априлу месецу. Руски писци плаћају трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.

ТРОШКОВИ                                                                               
Путни трошкови пута за Петроград (воз и авион)                 70.000,00 дин
Трошкови четири дневнице                                                      30.000,00 дин
                                                                                                     ------------------------------
                                                                                                     УКУПНО: 100.000,00 дин

10. Скупштина ДКВ и Годишње награде за 2011.
Редовна скупштина се одржава сваке године у јануару или фебруару месецу. На скупштини се подноси програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова. Скупштина ће се одржати у Новом Саду.
Трошкови скупштине су израда годишњих извештаја (програмски и финансијски), поштарина, приређивање изложбе о активностима ДКВ.
На скупштини један од значајних чланова ДКВ излаже свечану беседу о позицији књиге и књижевности у нашем времену и уручују се годишње награде за најбољу књигу писаца објављених на различитим језицима, чланова ДКВ, о чему одлучују стручни жирији.                            
                                                                                                       УКУПНО: 70.000,00 дин
НАГРАДЕ ДКВ
Друштво сваке године додељује награде својим чланове за најзначајније доприносе у издавачкој години. О наградама одлучују компетентни жирији које бира Управни одбор ДКВ.

а. Награда ДКВ за књигу године
                                                                                    трошкови реализације: 70.000 дин
б. Награда ДКВ за књигу године на језицима народности (награда за најбољу књигу на хрватском и мађарском)
                                                                                    трошкови реализације: 140.000 дин
в. Награда ДКВ за превод године
                                                                                    трошкови реализације: 70.000 дин
г. Награда ДКВ за животно дело                                                  
                                                                                    трошкови реализације: 70.000 дин.
                                                                                                                            350.000,00 дин
                                                                                                            ------------------------------
                                                                                                            УКУПНО: 420.00,00 дин
ЗАКЉУЧАК

1. 7. Међународни новосадски књижевни фестивал                          4.550.000,00 дин
2. Часопис Златна греда                                                                         3.100.000,00 дин
3. 52. Бранкова награда                                                                          233.000,00 дин
4. Трибине                                                                                                 540.000,00 дин
5. Књижевност као сусрет /караван/                                                    310.000,00 дин
6. Симпозијум о Јовану Јовановићу Змају                                           95.000,00 дин
7. Зборник радова о Јовану Јовановићу Змају                                    180.000,00 дин
8. Зборник радова о Ђури Јакшићу                                                        180.000,00 дин
9. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда                            100.000,00 дин
10. Скупштина и награде                                                                          420.000,00 дин
                                                                      -----------------------------------------------
                                                                 УКУПНО за делатности ДКВ: 9.708.000,00 дин

 
ЗАПИСНИК СА СКУПШТИНЕ ДКВ ОДРЖАНЕ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ


У свечаној сали бачкопаланачке општине у недељу, 6. марта 2011. године одржана је редовна скупштина Друштва књижевника Војводине.
Преседавајући Скупштине Никола Страјнић предложио је дневни ред који је усвојен на седници УО фебруара месеца:
1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу
записника
4. Беседа
5. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за
 превод године, Награде Илија Округић Сријемац и Признање Јовану Радину
 Пејанову за допринос развијању српско-румунских књижевних веза)
6. Саопштење о пријему нових чланова
7. Апел Скупштине ДКВ за решавање статуса самосталних уметника у
Војводини и проблема закупа
        КРАТКА ПАУЗА
8. Извештај о раду и финансијски извештај  ДКВ  за 2010. годину и План
 делатности за 2011. годину
9. Дискусија и текућа питања
Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.

 

Никола Страјнић Јован Зивлак Председник општине Бачка Паланка Драган Бозало

1. Председник ДКВ је предложио радно председништво, поред преседавајућег
по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и
Корнелија Фараго.
Предлог је једногласно усвојен.

2. Скупштина је својим приминулим члановима током прошле године минутом ћутања одала пошту: Бошку Ивкову, Луки Хајдуковићи, Ани Никулини Урсулеску, Сими Газибарићу и Добривоју Зечевићу.

3. Председавајући је предложио састав верификационе комисије, која ће
утврдити кворум, тј. услове за рад Скупштине, записничара и Комисију за
оверу  записника.
За састав Верификационе комисије предложени су Весна Кораћ, Давид
Кецман Дако и  Михаил Ђуга. За Комисију за оверу записника
предложени су Спасенија Сладојев, Рајица Драгићевић и Александар
Павић. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су једногласно усвојени.
На основу члана  16, Статута  и члана 11 Пословника о раду Скупштине,
Скупштина ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних
чланова, или уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним
бројем активних чланова, пола сата након заказаног почетка. Верификациона
комисија је утврдила да је присутно 58 активних чланова, што је мање од
половине састава  од 90 активних чланова, али да може пуноважно да
ради са присутним бројем чланова, пола сата након заказаног почетка.
Скупштину је као домаћин поздравио Драган Бозало, председник општине Бачка Паланка и гост Бачке Паланке, потпредседник општине града Вуковара Дејан Дракулић.

4. Песник, критичар и преводилац  др Зоран Ђерић је свечану беседу посветио песничком дому, тумачећи га у распону од стваралачког простора до разумевања његових политичких значења.

5. На Скупштини су уручене и годишње награде Друштва.
Срђан Тешин је добио награду „Књига година“ за збирку прича „Испод црте“.  Саопштење и образложење прочитао је председник жирија Никола Страјнић. Награде за превод године добили су Илеана Урсу за превод са румунског романа Болница Георге Шварца и Ален Бешић за превод са енглеског романа Џојс Керол Оутс Лепотица.
Саопштење и образложење је прочитао председник жирија Павел Гатајанцу.
Др Јасна Мелвингер награђена је за приређивање дела Илије Округића Сријемца и унапређивање хрватске књижевности у Војводини истоименом наградом.
Саопштење и образложење је прочитао председник жирија Звонко Сарић.  
Посмртно признање за неговање румунско-српских књижевних веза добио је Јован Пејанов, преводилац и прозни писац из Темишвара.
Саопштење и образложење је прочитао потпредседник ДКВ Јован Зивлак.

 

Никола Страјнић и Срђан В. Тешин Илеана Урсу и Никола Страјнић Ален Бешлић и Никола Страјнић Јасна Мелвингер и Никола Страјнић Борис Пејанов и Никола Страјнић

6. На основу одлуке Управног одбора у ДКВ је примљено шест нових чланова: Синиша Живковић, прозни писац из Новог Сада; Јелена Станојев, песникиња из Зрењанина; Срђан Тешин, прозни писац из Кикинде; Бранислав Живановић, добитник Бранкове награде, песник из Новог Сада; Славица Шовс, прозни писац из Врбаса и Радован Влаховић, песник и прозни писац из Новог Милошева.
Саопштење је прочитала Весна Кораћ, председник Комисије за пријем нових чланова.

7. Скупштина је упутила апел за решавање статуса самосталних уметника у Војводини, који је прочитала Весна Кораћ, члан УО ДКВ и Проблем текућих расхода и коришћења просторија у којим ДКВ има седиште, који је прочитао председник ДКВ Никола Страјнић.
Према важећем Закону о култури, члан 70, средства за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање за лице које је стекло статус лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе обезбеђују се у буџету Аутономне покрајине, односно буџету јединице локалне самоуправе. Скупштина је поставила питање зашто су војвођански писци дискриминсани и зашто се не регулише њихов статус као у Београду и у многим градовима Србије, где се издвајају средства за решавање статуса самосталних уметника, док се у Покрајини и у граду Новом Саду овај важан животни проблем писаца Војводине игнорише.
Скупштина је затражила од Града Новог Сада да се ДКВ ослободи трошкова закупа за радне просторије за наредних 25 година, јер се Друштво војвођанских писаца не може изједначавати са богатим политичким партијама и невладиним организацијама које су у знатно бољем положају. Скупштина је навела чињеницу да ниједно уметничко удружење у региону не плаћа закуп, да она имају седишта у власништву, располажу са пословним простором од кога финансирају своју делатност, имају хотеле за одмор и за писање, као и за међународну размену. У Закону о култури, члан 77, постоји, такође, став да „Република Србија, Покрајина и јединице локалне самоуправе могу суфинансирати текуће расходе и издатке установа и других субјеката у култури, у висини од 45 % постојећих трошкова, који се не финансирају редовно из њихових буџета, ако својим програмима трајније задовољавају културне потребе грађана на одговарајућем подручју.“ Скупштина је затражила да Град Нови Сад уважи неспорну чињеницу да је ДКВ битан и незаобилазан чинилац у култури Новог Сада.

Скупштинска сала Скупштинска сала Скупштинска сала

Пауза Пауза Пауза

Коктел Коктел Коктел

8. Подносећи извештај о раду за прошлу годину  и план делатности за текућу, председник ДКВ Никола Страјнић је рекао да је ДКВ деловало у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за своје најважније активности. Мора се рећи да је Фестивал од стране Покрајине подржан снажније него раније и да је тиме омогућено да се одржи у  повољним условима. То се не може рећи за  наш часопис Златна греда који је укупно распoлагао са 800.000,00 и посебно за наше књижевне трибине које смо организовали без одговарајућих средстава. Друштво је у највећој мери финансирано од Покрајине, потом од Републике и од града Новог Сада. Оно је током прошле године располагало са пет милиона динара, за два више него претпрошле године, а за  деловање у задовољавајућим условима било би потребно око девет милиона  динара.  И поред тога, ДКВ је организовало у 2010. године  око 90 програма и активности, преко двадесет програма на Међународном фестивалу, издало седам свесака часописа Златна греда, одржало  8 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, седам  наступа у Каравану писаца, са око 35 учесника, гостовања М. Лукезија из Бразила. Представљена је књига Слободана Владушића, одржане су две манифестације за  светски дан поезије, симпозијуми о Лази Костићу и Јоану Флори, изложбе у Клубу ДКВ и др. Најзначајније активности Друштва су Међународни новосадски књижевни фестивал, који је током последњих година постао најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама, редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Лази Костићу, Јоану Флори и о питањима моћи и књижевности, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ. Својим активностима ДКВ се доказало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а  његови потенцијали отварају широке могућности за еманципацију књижевности, афирмацију демократичности, мултикултуралности и положаја домаћег писца у контексту експанзије издавачке нискожанровске индустрије. Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више од 15000 читалаца и посетилаца. Друштво књижевника представља једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које афирмише савремено стваралаштво. У средишту пажње је књижевност и настојање да ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво, као и да успостави интензивне културне везе са репрезентантима европске културе и културе у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основна места реализације таквих намера и, истовремено, места изузетних културних и књижевних постигнућа. Друштво књижевника окупља око 470 стваралаца из Војводине, и његов основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште.
Скупштина је усвојила Извештај о раду, План делатности за текућу години, и Финансијски извештај.

9. У дискусији, у којој је узео учешће Давид Кецман Дако, наглашено је да ДКВ и писци морају имати знатнију подршку од Покрајине и од јединица локалне самоуправе у својим активностима, у издавачкој делатности, као и у решавању својих социјалних питања.

Весна Кораћ  Давид Кецман Дако

 
ПЕСНИЧКА БЕСЕДА
ДОМ ПЕСНИКА – ПЕСНИЧКИ ДОМ

Полазећи од хајдегеровске претпоставке да је језик дом бића, односно од Хелдерлинове вере да се у њему песнички станује, дошли смо до синтагми “дом песника” и “песнички дом”. Између њих може да стоји знак једнакости, мада је, чешће, знак супротности. Претпоставимо да нема разлике између спољашњег и унутрашњег доживљаја дома,  тј. да не размишљамо о намештају, распореду ствари и стамбеног простора, ипак ће се наша мишљења разликовати, јер ће једни под домом песника подразумевати искључиво место становања, а други ће, већ према степену сопствене уобразиље, прихватити реални простор, али и могућност да ту постоји и нешто више. Не само окружење песника: његове књиге, слике, фотографије, омиљени предмети и други детаљи, него и посебна атмосфера, која се може осетити кад се уђе у тај простор, који није више обичан и свакодневан, постаје посвећен.
Како не постоје два иста човека, тако не постоје ни два иста дома. А дом песника, или песников дом, може имати и додатне привлачности, пре свега за оне који су поклоници поезије, било да су обични читаоци, или научни истраживачи. Може, подвлачимо, али и не мора. Понекад се дом песника ни по чему не разликује од других домова, односно – поједини песници једноставно немају ни адекватно ни битно друкчије окружење од обичних станара, јер су се потпуно подредили бризи своје домаћице, или свог домаћина, односно својих укућана. Тек у појединим ситницама, тек на појединим местима, у неком ћошку, можда, постоји нешто што само по себи нема специфично обележје, али у релацији са власником, или кад га доведемо у везу са неким догађајем или личноћу, рефлектује се на нашу спознају.
         С друге стране, стварни дом песника, може да се трансцендентира у песнички дом, који постоји изван емпиријске стварности. Ова два дома могу да се надопуњавају, да чине једну целину, али, понекад, и да се осамостале.
Књижевна поимања дома, крећу се од очигледности до симболике; од реалног дома до песничког. За разлику од антрополошког “архетипа дома”, социолошког “животног простора”, психолошких “представа дома”, за разлику од преосталих “фигура”, књижевне “фигуре дома” немају прецизно одређење. “Дом може да буде троп (метафора, метонимија, синегдоха), фигура речи или фигура мисли (алегорија, симбол)”. А поетски дом је “конструкција сачињена захваљујући средствима која постоје у сфери елокуције” (изражајности, стила), али и “у сфери инвенције и диспозиције (кроз тематику, мотив, топос)”.
         Фигуре дома су присутне на различите начине - сагласно духу индивидуалних поетика, односно “моделу простора, као и реторско-стилским конструкцијама”.
         Већ и сама реч “дом” означава истовремено и доктрину и традицију. Дом, “као место”, подразумева “своје и туђе”, самим тим постаје “домовина идеологије”. Када томе додамо “визију”, а с њом и “утопију”, односно мање или више одређен “пројекат будућности”, добијамо комплексност појма “дом”.
         Евидентне су три књижевне фигуре дома: “стварни” дом,  метафорични дом и ментални дом.  “Стварни” дом описује, у ствари, зграду, здање, без икаквих емоција, споља и изнутра. Метафорични дом је описан на основу “негативних аналогија”: уместо блискости - непријатност, уместо препознатљивости - демоничност, дом је као затвор, чак - гробница. Ментални дом је онај који је унутар, односно онај који је у песнику. На претходно најбоље се надовезује Гастон Башлар тврдећи да је дом само предмет успомена, снова и маштања.
         Отуда и дом као музеј. Иако се не зна увек поуздано да је у неким домовима живео управо песник по коме је добио име, поједини домови постоју спомен-домови. Бројни су музеји, или спомен-домови писаца у свету, али најчешће то нису били домови песника, или су, тек у једном периоду свог живота, песници у њима боравили. Свеједно, сада чувају успомене на песнике (писце уопште), чија имена носе.
    
         Али - шта учинити са домовима песника којих више нема: или су срушени, или су изгорели у неком од минулих ратова, или у њима већ одавно станују неки други, страни људи? Шта учинити са домовима оних који су рођени у некој забити, у неком малом месту, где су давно већ заборавили да су у њима рођени (какви то?) писци?

         На крају, најпоузданији песнички дом је песникова књига, односно његово песничко дело.  Због тог и таквог песништва смо и ми данас овде.


Зоран Ђерић
Наставак текста...
 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2010.


ДКВ је деловао у прошлој години у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за своје најважније активности. Па ипак се може рећи да је Фестивал од стране Покрајине подржан снажније него раније и да је тиме омогућено да се одржи у релативно повољним условима. То се не може рећи за  наш часопис који је укупно распoлагао са 800.000,00  динара, што је буџет за један и по број једног од повлашћених часописа који излазе у Новом Саду. Наравно, о квалитету часописа не може бити дискусије. Многа удружења и организације писаца и уметника су, у постојећим околностима финансијске кризе, биле на ивици да прекину делатност.
РАД  УО
Управни одбор ДКВ је, међутим, са изузетним ангажовањем, и рационалном политиком успео да прошлу годину обележи значајним и континуираним активностима. Треба само рећи да је ДКВ остварило више приходa него претходне године за 2.000 000,00 динара, али и да је повећало број програма и квалитет.
УО је одржао осам седница на којима су разматрана различита питања,  од концепције и рада Златне греде, Међународног новосадског књижевног фестивала, Конкурса за пројекте, Разматрања Завршног рачуна и Пописа инвентара, Књижевног фестивала у Будимпешти, сарадње са писцима Петрограда, сарадње са Савезом писаца Бугарске, симпозијума о Лази Костићу, Јоану Флори, Светског дана поезије, Конкурса за посебна признања Министарства културе Србије, информација о коришћењу просторија ДКВ, Закона о  култури и прилагођавања Статута ДКВ и осталих аката, рада жирија и комисија за годишње награде и пријема у чланство, Скупштине и избора комисије за припрему.
УО је радио у саставу Никола Страјнић ( председник), Корнелија Фараго, Фрања Петриновић, Ахнета Бућко, Павел Гатајанцу, Јован Зивлак (потпредседник), Небојша Деветак, Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић, Весна Кораћ, Владимир Гвозден, Милица Мићић-Димовска, Михал Ђуга, Јанош Бањаи (потпредседник) и Ђорђе Писарев.
Рад УО  је одликовала стручност, посвећеност и одговорност. УО никада није имао проблема са кворумом и свака седница је протицала у настојању да се проблеми решавају, да наша организација буде одговорна и професионална. У томе се у многоме успело и оно што је посебно битно за УО је толеранција, демократичност, вера у институт јавности рада и уважавање вредности наше мултикултуралне средине као и реалности Србије и значења културе и књижевности за њену еманципацију. УО је пратио и радио на реализовању одговарајућих законских решења за побољшање ситуације слободник уметника, тако да се ове године први пут у историји нашег Друштва може очекивати да наши чланови реше те проблеме- да им буде плаћен стаж и омогућена једнакост са осталим уметницима у другим срединама у Србији. Питање трошкова закупа за просторије у Браће Рибникар 5, које користи ДКВ, је нерешено, јер је Град императивно покренуо плаћање закупа, изједначавајући ДКВ као удружење грађана са богатим политичким партијама и другим НВО. На Скупштини ћемо обновити захтев да се ослободимо плаћања закупа или да Град компензује те трошкове и усклади свој однос према нама у складу са Законом о култури.
УО је створио услове за напредак наше организације и за опстанак свих њених битних делатности: од Златне греде, Фестивала, до међународне сарадње. Такав развој догађаја може само да обезбеди компетентна и одговорна управа.
ДКВ је за Фестивал добило 2.000.000,00 динара од Секретаријата за културу АП Војводине, 500.000 од Града Новог Сада и 400.000,00 од Министарства за културу Р. Србије. За Златну греду добило је 200.000 динара од Покрајине и 400.000,00 од Републике. Од Републике смо добили 200.000 за Бранкову награду и 120.000,00 од Покрајине, а за Антологију добитника Бранкове награде добили смо још 90.000,00 од Покрајине. За зборник радова са Симпозијума о Лази Костићу добили смо 90.000,00 од Покрајине, а за сам Симпозијум 80.000,00 динара и још 40.000,00 од града Сомбора.
За режијске трошкове као и за трошкове хонорарних административних сарадника од Покрајине смо добили 1.050.000,00 динара. Друштво је располагало са нешто преко 5.300.000,00 динара, али се мора напоменути да су средства у највећој мери усмерена на организацију Фестивала, Златну греду, Бранкову награду и режијске трошкове. Будући да је ДКВ за Златну греду примило скромна средства, логично је што је било проблема са редовношћу излажења.
У комисијама за доделу средстава у области културе су искључиво повлашћени корисници средстава, што значи да у њима нема ниједног слободног интелектуалца. Према Закону у таквим пословима не би смео да постоји сукоб интереса, али до овога непрестано долази будући да буџетски корисници средстава из Града, директори и уредници, седе у комисијама и одлучују о нама.
Пети међународни новосадски књижевни фестивал је најзначајнија књижевна манифестација у Србији. Окупио је око 70 учесника. Фестивал је трајао четири дана, од 30. августа до 2. септембра. Места на којима се одржавао била су: Хол Позоришта младих, где је читало преко 25 песника из земље и иностранства  и где је 1. септембра уручена Међународна награда Нови Сад ( програм је почињао у 21,00 сат); Магистрат у Сремским Карловцима где је уручена 50. пут Бранкова награда; мала сала Позоришта младих где је  одржана свечаност поводом 50. доделе Бранкове награде; Градска библиотека у Новом Саду где  се водио разгово о француској књижевности и српско – бугарској књижевној сарадњи; клуб ДКВ где је 31. августа одржан симпозијум; кафе Бистро где је организовано слем такмичење и још многи неконвенционални простори у граду.
Поезију су током четири дана читали познати песници и приповедачи из иностранства и из Србије: Љубомир Левчев ( Бугарска), Ханс Тил (Немачка), Серж Пеј (Француска), Кјара Милас (Француска), Метју Кејли (Енглеска), Петер Демењи (Мађарска), Еугенијуш Касјанович (Пољска), Звонимир Хусић (Хрватска), Борис Орлов (Русија), Јевгениј Лукин (Русија), Света Литвак (Русија), Етела Фаркашова (Словачка), Кристина Хаслехолд (Данска), Слави Георгиев (Бугарска), Томас Боберг (Данска), Ласло Вегел, Драган Великић,  Габор Вираг, Владимир Копицл, Гордана Ђилас, Бранислав Живановић и др.
Као учесници  обележавања јубилеја 50. доделе Бранкове награде позвани су: Тања Крагујевић, Рајко Петров Ного, Владимир Копицл, Звонимир Хусић, Драган Јовановић Данилов, Ана Ристовић, Радомир Д. Митрић. Свечаност је одржана у Позоришту младих 31. августа. Том приликом  је представљена и Антологија добитника Бранкове награде.
Симпозијум  Књижевност и моћ: између политике и поетике
Одржан је 01. септембра, у просторијама ДКВ. Књижевност је један од битних видова културе где се изражава моћ, не само у особеној рефлексивности којом  се она разоткрива, него и у различитим вантекстовним пољима у којима се књижевност бори или припрема да буде разоткривач или оглашивач моћи. Учесници : др Јанош Бањаи, др Никола Страјнић,  др Алпар Лошонц, др Зоран Ђерић, др Владимир Гвозден,  др Драган Проле, др Иван Миленковић,  др Милена Владић Јованов, мр Предраг Крстић, др Дамир Смиљанић,  Јован Зивлак...
Слем такмичење је одржано у  кафеу Бистро  1. и 2. септембра, пријављено је преко тридесет песника. Одабрано је 10 финалиста који су се борили за наслов најбољег слемера Србије. Победник је био Марјан Тодоровић, песник и глумац. Гости слем такмичења били су енглески песник Метју Кејли и двоје песника перформера из Француске Серж Пеј и Кјара Милас.
На Фестивалу су одржана два разговора. Савремена француска поезија о којој су разговарали Серж Пеј и Кјара Милас и Разговор о  бугарској књижевности. Преглед бугарске савремене књижевности са преко тридесет аутора у часопису Златна греда и преглед савремене српске књижевност објављен на бугарском у часопису Словото днес са преко тридесет савремених српских писаца, били су повод за разговор. У разговору су учествовали Слави Георгиев, Бранко Ристић и Јован Зивлак
Писци су гостовали у Сремској Митровици, Бачком Петровцу и Кикинди.
За госте Фестивала био је организован излет на Фрушку гору и посета фрушкогорским манастирима, као и посета Петроварадинској тврђави.
Фестивал је  поред седамдесет писаца, песника, прозних писаца и књижевних критичара и филозофа окупио и преко петнаестак преводилаца из Србије, Румуније и Бугарске, као и преко двадесет младих музичара.
Фестивал је отворио Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу у Извршном већу АП Војводине.
Међународна награда Нови Сад за 2010. годину је  припала Љубомиру Левчеву, за допринос савременој књижевности, посебно због његовог оригиналног песничког дела, које га сврстава у најистакнутије савремене песнике бугарског језика. Пет пута Друштво књижевника је доделило Међународну награду за књижевност – Нови Сад ( досадашњи добитници су Кристоф Мекел, Немачка; Жан Пјер Фај, Француска; Бен Окри, Нигерија и Шон О Брајен, Енглеска).
Бранислав Живановић из Новог Сада је постао 31. августа у Сремским Карловцима педесети добитник Бранкове награде за најбољу прву књигу песама на српском језику, Погледало, Логос Бачка Паланка и Бистрица, Нови Сад, 2010. године.
Друштво књижевника Војводине, пету деценију додељује Бранкову награду (аутору до 29 година) за најбољу прву књигу песама на српском језику, која је објављена између два уручивања награде (август 2009 – август 2010). Реч је, несумњиво, о најзначајнијој песничкој награди за младе ауторе, која сведочи о континуитету и традицији, али и о угледу који има међу писцима код нас.
Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године за 2010. додељена је
Срђану В. Тешину, Испод црте, Стубови културе, Београд.
Срђан В. Тешин (1971) објавио је осам књига. Добитник је књижевне стипендије "Борислав Пекић" за 2004. годину за роман Куварове клетве и друге гадости.
Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама и изборима из српске савремене књижевности.
Награда ДКВ за преводилаштво додедљена је  Илеани Урсу и Алену Бешићу.
Илеана Урсу (1954), најистакнутија песникиња румунског језика у Војводини, са дугогодишњим  преводилачким искуством,  превела је преко 30 песничких и прозних књига румунских аутора. Ален Бешић (1975. године у Бихаћу), дипломирао је српску књижевност у Новом Саду. Објавио две књиге поезије. Уредник је часописа Поља. Живи у Новом Саду.
Награду за допринoс хрватској књижевности Илија Округић Сријемац добила је Јасна Мелвингер (1940, Петроварадин) најистакнутија песникиња хрватског језика у Војводини, аутор преко дванаест књига поезије, прозни писац, лингвиста, преводилац и дугогодишњи професор универзитета.
Признање за допринос развијању српско- румунских књижевних веза Јовану Радину Пејанову ( 1945 – 2010) из Темишвара.
Поводом 30 година од смрти Милоша Црњанског објавио је 33 песме из Лирике Итаке (двојезично); Дневник о Чарнојевићу и  Стражилово (двојезично). Превео је драму Данила Киша Електра и роман Башта, пепео.
Објавио је стотине превода српских песника и приповедача по часописима и листовима  широм Румуније и започео неколико значајних пројеката на којима је страствено радио. Јован Радин Пејанов је био цењен писац и преводилац у Румунији.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СЛОБОДАНА ВЛАДУШИЋА
У среду 17. 03. 2010. године, у Галерије Матице српске, пред великим бројем посетилаца, одржано је представљање романа „Forward“ Слободана Владушића, за коју је писац добио Виталову награду Златни сунцокрет. На књижевној вечери су о делу говорили Јован Зивлак, Никола Страјнић, Владимир Гвозден и аутор.

НОВОСАДСКИ ПИСЦИ У БУДИМПЕШТИ
У оквиру сарадње Друштва књижевника Војводине, тј. Међународног новосадског књижевног фестивала и будимпештанског фестивала Еуропоетика 30. априла 2010, у галерији Радај и  истоименој улици у Будимпешти, по други пут су представљени писци чланови ДКВ.
На Фестивалу Еуропоетика гостовали су Зоран Ђерић и Весна Кораћ, а програм под насловом Писци из Новог Сада, који  је одржан 30 априла са почетком у 17, 30 сати, водио је домаћин фестивала Ђерђ Орбан.
Преведени текстови наших писаца су  објављени у часопису ХИД,  штампани су у фестивалској публикацији и постављени на сајт Еуропоетике.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ У НОВОМ САДУ
Читањем поезије чланова ДКВ  и обележавањем јубилеја Душана Васиљева, Љубише Јоциће и Лазе Костића, ДКВ  је обележило Светски дан поезије.
Друштво књижевника Војводине по трећи пут је организовало Светски дан поезије 21. марта. Тим поводом је читана поезија на платоу испред Кафеа The Pub, у 12,00 сати, пригодно су обележене годишњице рођења Душана Васиљева (1900 - 1924) и Љубише Јоцића (1910 - 1978). У вечерњим часовима, у 19,00 сати у Малој сали Позоришта младих, новосадски песници, поводом сто година од смрти Лазе Костића, читали су песме посвећене великом песнику.У програму су учествовали Фрања Петриновић,  Јован Зивлак и Зоран Ђерић. Песме су читали: Анђелко Ердељанин, Јозеф Клаћик, Рајица Драгићевић, Павел Гатајанцу, Стојан Симић Крпица, Симон Грабовац, Гордана Ђилас, Петко Војнић Пурчар, Спасенија Цана Сладојев, Арон Блум, Рале Нишавић, Никола Шанта и Мирослав Алексић.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА ЛАЗИ КОСТИЋУ У НОВОМ САДУ
Поводом сто година од смрти Лазе Костића, на Малој сцени Позоришта младих, у оквиру Светског дана поезије, присутнима су се обратили Зоран Ђерић, Никола Страјнић и Зоран Лазин.Никола Страјнић, председник Друштва књижевника Војводине рекао је да је Лаза Костић несумњиво један од најзначајнијих српских песника и да је Светски дан поезије адекватан датум за подсећање на његово ствралаштво. Додао је и да је ово подсећање и  јавни позив за подизање споменика великом песнику.
Приређивач антологије песама посвећених Лази Костићу Хаџи Зоран Лазин истакао је да име Лазе Костића носи тек једна мања улица и однедавно најмлађа новосадска гимназија. Залагања Николе Страјнића, председника ДКВ и Хаџи Зорана Лазина, да се подигне споменик Лази Костићу у Новом Саду, бурним аплаузом поздравила је читава сала.
Песме посвећене Лази Костићу су читали: Анђелко Ердељанин, Перо Зубац, Гордана Ђилас, Зоран Ђерић, Рале Нишавић, Иван Негришорац, Миодраг Петровић, Ђорђо Сладоје, Рајица Драгићевић, Милан Живановић, Даница Вујков, Симон Грабовац и др.
Гостовање бразилског песника Марка Лукезија
У среду 7. јула у читаоници Градске библиотеке у Новом Саду, а у сарадњи са Друштвом књижевника Војводине, одржано је књижевно вече посвећено бразилском песнику, компаратисти и преводиоцу Марку Лукезију. Његово гостовање омогућено је посредовањем Библиотеке града Београда на чији позив је и дошао у посету Србији.
Марко Лукези (1963) је студирао историју, књижевност и филозофију, докторирао у Бразилу, а постдокторске студије завршио у Келну.
Пише поезију, бави се новинарством, преводилаштвом, критиком и књижевном науком. Предајe компаративну књижевност на државном универзитету у Рио де Жанеиру. Гостујући професор је на универзитету у Риму, као и у Крајови у Румунији. Био је учесник  Берлинског песничког фестивала 2008. године.
Лукези је објавио велики број песничких књига. Добитник је значајних награда и превођен је на многе језика.

КАРАВАН ПИСАЦА ДКВ У ГРАДОВИМA ВОЈВОДИНЕ
ДКВ је 2010. године организовао Караван писаца, у циљу популаризације књижевности и  деловања у другим срединама широм Војводине, а не само у Новом Саду. Организовано је осам књижевних програма, и поред врло малих средстава (свега 130.000,00 динара) у Пригревици, Сомбору и Новом Милошеву  и још пет у октобру: у Врбасу, Сремској Митровици, Старој Пазови, Суботици и Темерину. У осам програма учествовало је око 35 аутора, чаланова ДКВ уз високу пажњу домаћина и уз запажени одзив књижевне публике.
Писци у Пригревици
На позив Народне библиотеке из Апатина, у сарадњи са Друштвом књижевника Војводине, а поводом дана библиотеке, 8. маја, у свечаној сали Спомен библиотеке у Пригревици, са почетком у 18,00 сати, организовано је гостовање књижевника Милице Мићић Димовске, Пере Зупца и Фрање Петриновића.
Програм је водила управница Народне библиотеке у Апатину Бранка Вејин.
Књижевни караван у Врбасу
„Књижевни караван“ Друштва књижевника Војводине, у Народној библиотеци „Данило Киш“ организовао је 7. 10. гостовање Ђорђа Сладоја, Ђезе Бордаша, Ралета Нишавића и Бранислава Зубовића. Они су врбаској књижевној публици представили своје новије песничке текстове, а Бордаш је читао делове својих прозних дела.
Књижевни караван у Сремској Митровици
У години књиге, а у сусрет 55. међународном Сајму књига, Библиотека "Глигорије Возаревић" 7. октобра, била је домаћин Каравана писаца Друштва књижевника Војводине. Митровчани су угостили истакнуте књижевнике Николу Страјнића, Павела Гатајанцуа, Небојшу Деветака, Момчила Бакрача и Недељка Терзића.
Књижевни караван у Старој Пазови
Милица Мићић Димовска, Петко Војнић Пурчар, Михаил Ђуга и Ђорђе Писарев гостовали  14. 10. у Билиотеци Доситеј Обрадовић у Старој Пазови, пред великим бројем љубитеља књижевности. Програм је водио писац и директор библиотеке Ратко Чолаковић
Књижевни караван у Суботици
У оквиру програма обележавања 120. годишњице постојања библиотеке у Суботици и програма Каравана писаца, Друштво књижевника Војводине је 15. октобра 2010. године приредило књижевно вече у читаоници Градске библиотеке.
Гости програма су били Ласло Вегел, Владимир Копицл, Зоран Ђерић и Јован Зивлак, а водитељ програма Јудита Планкош.
Књижевни караван у Темерину
Књижевни караван Друштва књижевника Војводине гостовао је 22. октобра 2010. године у галерији Културно-информативног центра „Лукијан Мушицки“ у Темерину. Своју поезију темеринској публици говорили су: Илеана Урсу  Ненадић, Пал Бендер, Иван Негришорац и Никола Страјнић.
 Поздрављајући госте у име локалне самоуправе, Бела Чорба, помоћник председника општине, књижевник и члан ДКВ, рекао је да зна колика је улога Каравана писаца у презентацији књижевних вредности у сусрету са читалачком публиком.
Гостовање писаца ДКВ у Сомбору
У просторијама Српске читаонице Лаза Костић у Сомбору, у петак, 30 јула. 2010, пред бројном публиком, у сарадњи Друштва књижевника Војводине и ЗУС Корјени организовано је књижевно вече на коме су учествовали Никола Страјнић, Перо Зубац, Фрања Петриновић, Стојан Бербер, и Давид Кецман. Књижевно вече је одржано у склопу Књижевног каравана.
Гостовање у Новом Милошеву
У Новoм Милошеву, на тераси некадашњег Карчоњијевог дворца, 29. јула 2010. пред бројном публиком је одржано књижевно вече на коме су учествовали Перо Зубац, Фрања Петриновић и Јован Зивлак, док је програм водио директор Банатског културног центра Радован Влаховић.
Књижевно вече је организовано у сарадњи Банатског културног центра и Друштва књижевника Војводине, као заједнички пројекат манифестација Дани Тодора Павловића и Књижевни караван.Том приликом је представљен часопис Златна греда.

СИМПОЗИЈУМ ПОСВЕЋЕН ДЕЛУ ЈОАНА ФЛОРЕ
У четвртак, 13. маја 2010, у Друштву књижевника Војводине  одржан је симпозијум посвећен књижевном, преводилачком и уређивачком раду Јоана Флоре: Јоан Флора (1950-2005), песник, преводилац, уредник. Симпозијум је организован у сарадњи Центра за дијалог култура из Новог Сада и ДКВа.
Радови на румунском и српском су излагани у две сесије. О Флори је говорила  проф. др Марина Пуја Бадеску,  проф. др Есперанца Миланковић, Душица Ристин,  проф. др Кармен Церасела Дарабуш, проф. др Офелија Меза, мр Вирџинија Поповић, Павел Гатајанцу, проф. др Никола Страјнић;  Срба Игњатовић, Адам Пуслојић, Петар Томић,  Мићо Цвијетић, Ивана Јањић, Јован Зивлак Прилoзи са симпозијума су објављни у часописима Europa и Златна греда.

СИМПОЗИЈУМ ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД СМРТИ ЛАЗЕ КОСТИЋА
У просторијама Српске читаонице „Лаза Костић“ у Сомбору, у четвртак 27. маја 2010, одржан је симпозијум посвећен књижевном делу Лазе Костића: Симпозијум о Лази Костићу (1841 – 1910), поводом стогодишњице смрти.
Друштво књижевника Војводине је, у сарадњи са Заједницом писаца Сомбора, Српском читаоницом „Лаза Костић“ и ЗУС Коријени, обележило годишњицу. Симпозијум је организован под покровитељством Секретаријата за културу Извршног већа АП Војводине и Градског већа града Сомбора.
Пре почетка рада Симпозијума учесници су положили венац на песников горб, као и на спомен плочу на кући Паланачких у којој је живео.
Модератор симпозијума био је Јован Зивлак. Радови су пред бројним слушаоцима, излагани у две сесије, од 10,30 до 13,00 сати и од 15,00 до 18,00 сати. У паузи учесници су посетили спомен собу Лазе Костића, у Музеју града Сомбора.
Учесници симпозијума су бил: проф. др Никола Страјнић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Никола Грдинић проф. др Драган Станић, проф. др Дамир Смиљанић, проф. др Алпар Лошонц, др Драган Проле, проф. др Јелена Косановић, Фрања Петриновић, проф. др Зоран Ђерић, др Снежана Шаранчић, Миленко Попић; Давид Кецман Дако, др Стојан Бербер, проф. др Тихомир Петровић, мр Милан Мицић  и др.

ДРУГИ КЊИЖЕВНИ САЛОН
Други књижевни салон чланова Друштва књижевника Војводине, одржан је у четвртак 23. децембра, окупио је око тридесет писаца  и преко седамдесет слушалаца који су дупке испунили Клуб ДКВ.
Отварајући салон Никола Страјнић је  изразио уверење да ћемо убудуће сваке године на крају сезоне користити прилику да позовемо тридесетак писаца да читају своје  текстове из нових рукописа и нових књига.
Нове текстове читали су Јован Дунђин, Арон Блум (Габор Вираг), Иван Негришорац, Владимир Копицл, Весна Кораћ, Милан Ненадић, Момчило Бакрач, Милан Мицић, Михал Ђуга, Небојша Деветак, Жарко Аћимовић, Павел Гатајанцу, Перо Зубац, Бранислав Живановић, Давид Кецман Дако, Благоје Баковић, Спасенија Цана Сладојев, Татјана Делибашић, Фрања Петриновић, Томислав Кетиг, Илеана Урсу Ненадић, Рале Нишавић, Недељко Терзић, Симон Грабовац, Милош Латиновић, Стојан Симић Крпица, Владимир Стеванов и Јован Зивлак.

НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ
Друштво књижевника Војводине је средином августа 2010. године обавестило своје чланове да могу поднети  документацију ради конкурисања за националне пезније, на основу  позива Министарства културе Републике Србије. На Позив се јавило једанаест чланова ДКВ (Благоје Баковић, Стојан Бербер, Вјера Бенкова, Петко Војнић Пурчар, Славко Гордић, Ласло Геролд, Анђелко Ердељанин,   Томислав Кетиг, Јасна Мелвингер, Милутин Ж. Павлов, Недељко Терзић). Управни одбор је прихватио једанаест пријава. Председник ДКВ Никола Страјнић је спровео поступак формулисања препорука, тј. Мишљења, ДКВ формирао досијеа за сваког члана и на време упутио документацију.
Конкурс Министарства води комисија формирана од представника удружења књижевника и уметника Србије. Пензије износе 50.000,00 динара. У комисији није било ниједног члана из састава удружења писаца или уметника са територије Војводине, што ствара лоше претпоставке за процену доприноса књижевника и уметника из Војводине. Националне пензије за уметнике су изузетан гест Дражаве, међутим критеријуми комисије су често арбитрарни, и стиче се утисак да у сфери књижевности ова признања добија не мали број писаца чије дело нема примерени значај.
ДКВ обавило је усклађивање Статута и свих осталих аката са новим Законом о култури и да се успешно уписало у Привредни регистар Р. Србије.
За усклађивање је био одговоран Јован Зивлак, који је прилагодио Статут ДКВ новој законској реалности и пратећа правна акта која из њега произилазе.
Друштво је прво удружење у Србији, које је извршило усаглашавање и  Статут је усвојен већ при првом подношењу у Регистар. Пошто је Статут усвојен и на Изборној скупштини ДКВ он је правно важећи и рад Друштва може да се неометано одвија у складу са њиме.
Чланарина
Чланарина је одлуком УО повећана са  500,00 на 1000,00 динара. Чланарину, уобичајено, у ДКВ плаћа редовно мање од пола чланства, а то је недовољно да би се на реалан начин помогло Друштву. С таквом праксом би требало прекинути и учинити да се обавезе поштују. Друштво је увођењем статуса активног члана на одређен начин санкцинисало оне који не регулишу своје обавезе. Друга друштва овог типа већ дуже време имају чланарину далеко вишу него ДКВ (нпр. чланарина УКС је 1800,00 динара). Према Сатуту и Првилнику о чланству члан 8. чланарине су ослобођени чланови чији је доходак нижи од просечног минималног дохотка, као и чланови старији од 75 година.  Усвојено је да писци који чланарину нису плаћали више од четири године (има оних који је не плаћају деценијама), а желе да поново стекну статус активног члана, морају да плате три  заостале чланарине и једну актуалну, тј. укупно четири.

ЗЛАТНА ГРЕДА
Златна греда је током прошле године била у врло тешкој ситуацији и поред чињенице што улази у ред најквалитенијих часописа у земљи, као и да излази изузетно редовно и да је изашло преко сто бројева. Тираж Греде је 1000 примерака, и часопис нема ремитенде. Часопис је у функцији афирмације  савремене књижевности, теоријског и аналитичког мишљења, афирмације нових аутора, те омогућавања писцима и домаћем читаоцу да прати кретања у  књижевном и културном животу у свету.
Часопис има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка у току године. У иностранство се шаље преко сто примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
Њени сарадници су, како афирмисани, тако и неафирмисани аутори, млађи и старији. Основа је вредност и релевантност књижевних идеологија и поступака. Греда је часопис за модерну књижевност, отворена и за формалне и за садржинске иновације. Њени су сарадници Давид Албахари, Душан Пајин, Милорад Беланчић, Жарко Требјешанин, Алпар Лошонц, Корнелија Фараго,  Дамир Смиљанић, Иван Миленковић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Владимир Тасић, Милисав Савић, Јовица Аћин, Лаура Барна, Милица Мићић Димовска, Илдико Ловаш, Милета Продановић, Ђорђе Писарев, Милош Латиновић и многи други, али и Драган Јовановић Данилов, Милан Ненадић, Небојша Деветак, Зоран Ђерић, Иван Негришорац, Душко Новаковић, Драган Радованчевић... Од страних аутора навешћемо само неколицину, од Жака Рансијера, Жана Бодријара до Дејвида Хокса... Али и Бадјуа, Иглтона, Ватима, Гандлевског, или Метјуа Свинија, Тибора Фишера, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Шона О Брајена, Томаса Боберга, Метјуа Келија, Свету Литвак итд.  У току године објављено је преко 350 прилога, преведено је око 120 текстова, знатно је присуство наших чланова који пишу на језицима националних мањина, уведен је велики број младих писаца. Греда је високо оцењена у културној јавности у земљи и иностранству, као и у медијима.
Две свеске су биле посвећене Фестивалу, једна непосредно књижевним текстовима учесника, а друга Симпозијуму. Греда је часопис који се, највероватније, највише чита у Србији, у својој категорији. Разлога за то има више. Поред тога што доноси висококвалитетне и актуалне теоријске текстове из земље и света, доноси, такође, квалитетне текстове песничких и прозних аутора, као и квалитене књижевнокритичке прилоге. Греда годишње објави преко шездесет приказа релевантних књига са осетљивошћу за жанровску разноликост ( од прозе, поезије, теорије, филозофије, хуманистичких наука и др). Сарадници су млађи и изузетно образовани: Од Јасмине Радојичић до Оливере Миок, али и афирмисани аутори као што су Владимир Гвозден, Зоран Ђерић, Ђорђе Писарев, Саша Радојчић, Златко Јелисавац и др. Греда, такође није регионално ограничена, она прати и афирмише велики број аутора из читаве земље, као и из света.
Објављен је бугарски број у коме су представљени најзначајнији бугарски писци, од Левчева, Петева, Светлозара Игова, Грише Трифонова, Маје Длгачеве,  Благовесте Касабове и др, али и Словото днес, лист писаца Бугарске који је у целини посвећен нашим писцима, где су заступљени радови преко тридесет аутора ( Раичковића, Данилова, Албахарија, Тасића, Ђерића, Ненадића, Милице Мићић Димовске, Корнелије Фараго,  Аћина, Пајина, А. Лошонца,  Јованке Николић, Илеане Урсу, Весне Кораћ, Милете Продановића итд. Такође, објављен је и у њујоршком руско – америчком часопису Кардинал поинт избор наших писаца на енглеском, учесника нашег Фестивала ( Тасић, Савић, Албахари, Данилов, Зивлак, Н. Деветак и др).
Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, и Алпар Лошонц.

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
Антологије добитника Бранкове награде, издата је поводом педесетог уручивања Бранкове награде. Приређивач издања је Јован Зивлак. Документацију је скупио  Стеван Брадић. У антологији  су заступљени песнички текстови 52 аутора добитника Бранкове награде из награђених збирки, биобиблиографске белешке, као и различита фактографска грађа, документација и поговор итд. Бранкова награда је основана 1954. године поводом 130 година од смрти великог песника. Основао ју је Општински народни одбор  Сремских Карловаца. Награда је почела свој живот са жиријем у којем су били Михиз, Бошко Петровић и Теодора Павловић, а први добитник награде био је Васко Попа. Уз два прекида крајем педесетих и у другој половини шездесетих, ова награда траје преко шест деценија у мисији откривања и афирмисања нових песничких аутора. Награда је током педесетих и шездесетих лоше медијски пропраћена, а 1967. је додељивање награде преузело ДКВ као секција Удружења књижевника Србије. Од добитника награде највећу репутацију су стекли Васко Попа, Александар Тишма, Павле Угринов, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Владимир Копицл, Д. Ј. Данилов, Ана Ристовић и Радомир Д. Митрић.
Издавање ове антологије је значајан гест у осветљавању положаја српске и српскохрватске поезије током више од пола века.
Поезија и естетика Лазе Костића
Зборник  радова
У зборник су уврштени радови око двадесет истраживача. Уводни текст је написао приређивач Јован Зивлак. Сваки текст је опремљен резимеом на српском и енглеском. Посебно су значајни радови који су се бавили естетичким доприносима Лазе Костића. Издвајају се прилози Алпара Лошонца, Дамира Смиљанића, Драгана Прола. Радови Милоша Ковачевића О Поетизмима Лазе Костића и Неметричким стиховима Николе Грдинића, посебан су допринос са овог симпозијума.
Никола Страјнић је анализирајући лексички и тематски репертоар  изложио генезу песме Santa Maria della  salute, а Иван Негришорац се бавио односом Костићеве поезије и наступајуће модерне и авангардне књижевности у Срба. Овај зборник, обима око 300 стр,  је најзначајнији и најнаучнији, изван свих ритуализација, допринос обележавању годишњице Лазе Костића.
Пријем нових чланова
Комисија за пријем нових чланова, одржала је четири седнице на којима су разматрана 29 захтева и предлога за пријем у чланство ДКВ. Комисију су чинили: Весна Кораћ (председница), Алекандар Павић, Мирјана Марковић, Ђезе Бордаш, Ирина Харди Ковачевић, Михал Ђуга. Комисија радила према пропозицијама Правилника о раду, и на свим заседањима имала кворум, чиме су одлуке које је донела правоснажне. Комисија је донела одлуку да се у чланство на основу конкурса приме следећи кандидати:  Бранислав Живановић, као  добитник Бранкове награде, Радована Влаховића,  Славица . Шовс, Јелена Станојев, Срђан Тешин, Синиша Живковић. Укупно је примљено 6 чланова.
Изложбе у Галерији ДКВ
1)    Мирјана Панчић, Нови Сад, Изложба слика – Сећања, акварели, јануар 2010.
2)    Брацо Азарић, Изложба слика – акрилик на платну, март-април 2010.
3)    Јелисавета Ставенов, Изложба слика – Изобел, уље на платну,     мај 2010.
4)    Марко Цветичанин, Изложба слика – Пејзажи, уље и акрил на платну, мај 2010.
5)    Ликум, Удружење ликовних уметника, Нови Сад – полугодишња изложба чланова, јун 2010.
6)    Јосип Чор, Изложба слика – Извор живота, комбиноване технике, октобар 2010.
7)    Регионална смотра ликовних стваралаца Новог Сада (32 излагача), октобар 2010.
8)    Ленка Цуцић – Леца, Самостална изложба, комбинована техника (рециклирани материјали),     новембар 2010.
9)    Годишња изложба слика, Удружење ликовних стваралаца Новог Сада, новембар 2010.
10)    Персида Малуцков, Изложба икона, децембар 2010.
Јанош Бањаи и Вицко Арпад су од стране УО предложени  за Медаљу културе за укупно стваралаштво која се додељује као вид јавног признања за дугогодишњи континуиран допринос уметничком стваралаштву, односно културним делатностима који је обележио време у ком је настајао и представља трајно културно добро АП Војводине, тј. за Медаљу културе за мултикултуралност и интеркултуралност, која се додељује у области очувања и развијања вишејезичности и културне баштине националних заједница које традиционално живе у АП Војводини и доприносе међусобном уважавању и упознавању различитих језика, култура и вероисповести у Војводини.
Вицко Арпад је  добио Медаљу културе за мултикултуралност и интеркултуралност коју додељује Завод за културу Војводине.

ЗАКЉУЧАК
ДКВ је организовало у 2010. године  око 90 програма и јавних активности, тј. преко двадесет програма на Фестивалу, издало седам свесака часописа Златна греда, одржало  8 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, седам  наступа у Каравану писаца, са око 35 учесника, гостовања М. Лукезија из Бразила, представљања књига С. Владушића, две манифестације за  светски дан поезије, два  симпозијума о Лази Костићу и Јоану Флори, изложбе у Клубу ДКВ и др.
Најзначајније активности нашег Друштва су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама, редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Лази Костићу, Јоану Флори или о проблематици моћи и књижевности, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ.
ДКВ је успело даа постави и одржава ефикасан и квалитетан сајт, да у Клубу ДКВ покрене динамичну културну активност и поред, може се рећи,  врло тешког периода у свом деловању. Својим активностима ДКВ се доказало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а  његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. ДКВ мора остати неполитична, али одговорна организација са интегритетом која афирмише књижевност, сарадњу, демократичност, мултикултуралност, као и статус домаћег писца у контексту експанзије издавачке нискожанровске индустрије.
Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око  600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више  од 15 000 читалаца и посетилаца. У овај број нисмо укључили и садржаје  емитованена електронским  медијима или објављене у штампи, као ни на нашем сајту.

ПЛАН   ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ  ДКВ у 2011. години
Друштво књижевника представља једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које  афирмише савремено стваралаштво. У средишту пажње је књижевност и настојање да ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво у Новом Саду, Војводини и у Србији, као и да успостави интензивне културне везе са репрезентантима европске културе и културе у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основна места реализације таквих намера и, истовремено, места изузетних културних и књижевних постигнућа.
Друштво књижевника окупља око 470 стваралаца из Војводине, око 70% чланова су из Новог Сада, и његов основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за  културне доприносе који су основа културне еманципације, толеранције, демократичност и развијања мултикултурализма.
ДКВ осим часописа и фестивала организује низ других активности, од светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, симпозијума о Лази Костићу, Јоану Флори, доделе Бранкове награде,  међународне сарадње, издавачке делатности до излагачке активности...
У току 2010. ДКВ је организовало  преко 90 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, седницу  Скупштине, издало 12 бројева часописа Златне греде ( тј. 7 свезака) и пети пут организовало Међународни новосадски књижевни фестивал, на којем су  додељене  Међународна награда за књижевност «Нови Сад», угледном бугарском песнику Љубомиру Левчеву и педесети пут Бранкова награда, Браниславу Живановићу, песнику из Новог Сада. На Фестивалу је учествовао велики број чланова Друштва, али и других стваралаца, интелектуалаца ... како наших, тако и многих истакнутих из света.
ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. националне пензије, пружајући подршку члановима који задовољавају услове конкурса које је расписало Министарство културе Србије. Посебно се мора истаћи одговоран рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само два радника), као и финансијска подршка Републике, Секретаријата за културу Покрајине  и града Новог Сада активностима Друштва.

1.    Шести међународни новосадски књижевни фестивал
Нови Сад, август- септембар 2011 /пет дана/, домаћи писци и писци из европских и околних земаља, око 45 учесника  ће у различитим просторима водити разговоре о савременој књижевности и читати своје текстове.
Силвестер Клансије, Жак Дара / Француска/, Роди Лумсден,  /Енглеска/, Михајл Јаснов, Mihail Шишкин /Русија/, Дон Патерсон /САД/,  Ulf Peter Halberg (Шvedska), Per Age Brand ( Данска) Einar Gudmunson ( Island),  Михаел Кригер, Улф Штолтерфохт, Луц Сајлер, Марион Пошман,  Тобијас Лемкул /Немачка/,   Франко Буфони, Antonio Riкardi  /Италија/, Enriкe Garсиа-Mаiкез /Шпанија/,  Јануш Древуцки ( Пољска), Марин Малаичу – Хондрари, Раду Ванку /Румунија/, Ференц Шиј, Софија Бала /Мађарска/,  Мартин  Солотрук /Словачка/, Војимир Асенов, Иван Матанов /Бугарска/, Ефтим Клетников /Македонија/,  Драгослав Михаиловић, Владан Матијевић, Гордана Ћирјанић, Слободан Тишма, Немања Ротар, Звонко Карановић, Атила Балаж, Каталин Ладик, Иштван Беседеш /Србија/ ...  
 У циљу афирмације модерне српске књижевности и очувања интереса за високом културом, покретање оваквог фестивала и његов концепт вишеструко афирмишу  град Нови Сад, као и књижевност у Србији.
Пети фестивал је окупио око 100 учесника (песника, прозних писаца, критичара, преводилаца, музичара итд), преко 2000 посетилаца је пратило различите књижевне програме, у Позоришту младих, Градској библиотеци, Клубу ДКВ, кафеу Бистро, Сремским Карловцима, те у Бачком Петровцу, Кикинди и Сремској Митровици... Присуство у медијима је било изузетно (Новости, Данас, Блиц, Политика, Дневник, Грађански...), као и у електронским медијима (ТВ Нови Сад, Панонија, ТВ Београд... велики број радио станица). Публицитет поводом Међународне награде Нови Сад, коју је добио бугарски песник Љубомир Левчев, био је врло снажан, као и поводом јубиларне 50. Бранкове награде. Изузетно је повољно прихваћено слем такмичење за најбољег слемера Србије, на којем је, у финалу, учествовало дванаест младих песника, а такмичење је пратило око шесто посетилаца током две вечери у кафеу Бистро.
Гост сусрета Немачка ће имати посебно вече да представи савремену књижевност, укључујући и прозу и поезију.
Симпозијум ће бити посвећен теми Књижевност и нове идеологије - крај критичке књижевности. Учесници су критичари и писци који су у највећој мери актери савремене ситуације у српској књижевности: Корнелија Фараго, Никола Грдинић, Милорад Беланчић, Душан Пајин, Владимир Гвозден, Миле Савић, Гордана Кркљуш, Алпар Лошонц, Зоран Ђерић, Драган Проле, Бојан Јовановић, Слободан Владушић,  Иван Негришорац, Предраг Крстић, Ненад Даковић...
У току пет дана  у 11,00, у  16,00 и у 19,00 часова - укупно око 20 догађаја- читаће се поезија, проза, водити разговори и одржаће се симпозијум. Писци ће гостовати у Београду, Суботици, Кикинди, Сомбору и Сремској Митровици.
У оквиру сусрета биће организован  разговор о преводилаштву на који ће бити позвани домаћи преводиоци и неколико страних. У оквиру сусрета преводилаца, један разговор ће бити посвећен новој књизи Васка Попе на пољском, гост ће бити Гжегож Латушињски. У оквиру фестивала биће додељена  Бранкова награда и одржано Четврто слем такмичење за најбољег слемера Србије.
На Фестивалу ће бити додељена Међународна награда за књижевност Нови Сад, која ће бити свечано уручена на Тргу младенаца.
Програми ће се одржавати на Тргу младенаца, Позоришту младих, Клубу ДКВ, Градској библиотеци, Кафеу Бистро, новосадским кафеима, Магистрату у Сремским Карловцима итд.

2. Бранкова награда
Нови Сад, Сремски Карловци, септембар 2011. у  сарадњи са Општином Сремски Карловци, свечано уручење Бранкове награде за 2010. годину  у Магистрату.
Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за младе песнике до 29 година. Уз извесне релативизације, ова награда је најафирмисанија у овој категорији и представља значајан догађај у сфери српске поезије. Награда се уручује у Магистрату, са учешћем глумца, чланова жирија и музичког састава који свира у част добитника.

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење                                 
трошкови за један број: 310. 000,00 дин.За 10 бројева: 3.100.000,00 дин.
Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице, кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86. Тираж 800-1000.
Часопис  ДКВ је у функцији афирмације  савремене књижевности, савременог теоријског и аналитичког мишљења, афирмације нових аутора, те омогућавања писцима и домаћем читаоцу да прати кретања у књижевном и културном животу у свету.
Трошкови за лист "Златна греда" износе око 310. 000, 00 динара по броју. Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко сто примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
       Часопис излази 10 пута годишње. До сада је објављено 110 бројева.   Греда  се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Отворен, модеран, аналитичан, информативан, овај лист окупља изузетне писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Од Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,  Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића,Тасића, Милете Продановића, Слободана Владушића, Јовице Аћина, Ласла Вегела, Ивана Негришорца, Милоша Латиновића,  Милице Мићић Димовске, до Владимира Гвоздена, Драгана Јовановића Данилова, Михаила Ђуге, Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева многих других. Али и Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара, Иглтона, Ватима, Гандлевског, или Метјуа Свинија, Тибора Фишера, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Шона О Брајена, Томаса Боберга, Метјуа Келија, Свете Литвак итд.
Утицај и Фестивала и Греде се шири, па је тако објављен у њујоршком руско – америчком часопису Кардинал поинт избор наших писаца на енглеском, учесника нашег Фестивала ( Тасић, Савић, Албахари, Данилов, Зивлак, М. Солар, Н. Деветак и др).
У току године биће објављен број Греде посвећен руској књижевности, на основу сарадње са петроградском организацијом писаца, а сличан пројекат биће објављен у Новој Аурори, где ће бити представљени на руском наши писци. Након шестог фестивала изаћи ће два броја посвећена радовима учесника, поезији и прози, као и радовима са симпозијума. Досадашњих осам бројева посвећених фестивалу изазвали су високу пажњу и сматрају се најквалитенијим свескама Златне греде. Један број ће бити посвећен стваралаштву Војислава Деспотова, а део ће бити посвећен Светском дану поезије. Октобарска свеска ће бити посвећена књижевној критици у Србији са неколико књижевнокритичких прегледа и теоријских промишљања улоге критике у савременој ситуацији. Поред тога  биће објављено око педесет приказа савремене књижевности у последњих неколико година.
Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, и Алпар Лошонц.
4. Књижевне трибине, обележавање светског дана поезије и разговор о делу Војислава Деспотова
 ДКВ је претпрошле године одржао око 35 трибина, а прошле, без финансијских средства око десет. Организован је такође разговор о Јоану Флори. Симпозијум о Лази Костићу, поводом 100 година од смрти, читање поезије посвећене Лази Костићу у Позоришту младих и многи други догађаји. Трибине су важнији моменат активности ДКВ јер тиме не само да мотивишу књижевну публику да прати савремене књижевне токове, него и писце да се непосредније упознају са сложеном сликом култура и књижевности у Војводини и Србији. Без учешћа ДКВ у овим процесима слика ствари ће бити сиромашнија а и ефекти мултикултурализма у домену књижевности мање продуктивни.
Три¬би¬не су по¬све¬ће¬не у нај¬ве¬ћој ме¬ри пре¬зен¬то¬ва¬њу ак¬ту¬ал¬не књи¬жев¬не про¬дук¬ци¬је, као и пред¬ста¬вља¬њу де¬ла чла¬но¬ва ДКВ. На три¬би¬нама у Клуби ДКВ го¬сту¬ју и по¬зна¬ти пи¬сци из других средина,  те кри¬ти¬ча¬ри, те¬о¬ре¬ти¬ча¬ри, фи¬ло¬зо¬фи... као и го¬сти из ино¬стран¬ства.
Посебно је значајан Светски дан поезије, на коме учествује, 21. марта, на платоу испред ДКВ, око 15 писаца.
Књижевне трибине у Клубу ДКВ, Браће Рибникар 5, Нови Сад
Одржавају се у Клубу  ДКВ, у просеку три пута месечно.
Трибине су посвећене актуалној књижевној продукције  чланова ДКВ, заједничким наступима секција из градова Војводине, дискусијама и разговорима о битним питањима књижевности, статусном положају писаца, као и о различитим видовима представљања и заступања књижевности од књиге до часописа. (Програми се одвијају на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском језику).
а) Програм Секције русинских писаца  4 програма
б) Програм Секције румунских писаца 4 програма
ц) Програм Секције словачких писаца- 4 програма
д) Програм Секције мађарских писаца 7 програма
е) Програми на српском и страним језицима 15 програма
Гостовања писаца из других књижевних центар са територије Војводине
Обележавање  Светског дана поезије ( 15 учесника )
Сусрет преводилаца и књижевност у свету- реалност преводилачке улоге у савременом српском издаваштву / Драгиња Рамадански, Предраг Шапоња, Радивоје Константиновић, Вицко Арпад, Максим Сантини...
Ауторске вечери и промоције
- Милета Продановић, Давид Албахари,  Владимир Гвозден,  Ђорђе Писарев, Јасна Мелвингер,  Момчило Бакрач,  Алпар Лошонц
- Гостовање писаца из Мађарске ( два писца): читање текстова и разговор о савременој мађарској књижевности.
Разговор о књижевном делу Војислава Деспотова
Војислав Деспотов је једна од најзначајнијих књижевних појава новијег доба у нашој средини па и у српској књижевности. Једанаест година после његове смрти ( 1950 – 2000) дају нам могућност да поново сагледамо и промислимо његово књижевно дело. За тај пројекат позвали бисмо за мај месец неколико значајнијих зналаца његове књижевности ( Иван Негришорац, Владимир Копицл, Зоран Ђерић, Јован Зивлак, Стеван Брадић, Владимир Гвозден,  Михајло Пантић и Бојана Пантовић)  да покушају из нове тачке гледишта да разговарају о књижевности овог писца.
Радови ће бити објављени у часопису Златна греда.

5. Књижевност као сусрет – књижевна читања у градовима Војводине
Друштво књижевника  ће од маја до децембра организовати  књижевне сусрете у градовима Војводине са циљем шире афирмације стваралаштва чланова  ДКВ, као и писаца из читаве Србије. Окосницу ових читалачких и дијалошких сусрета чиниће чланови ДКВ. Сусрети ће се одржавати у градовима Војводине: Вршац, Панчево, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Кикинда, Сомбор, Сента, Суботица, Врбас и Зрењанин. Завршни сусрет одржаће се у Новом Саду.
Учесници: Милица Мићић Димовска, Милан Ненадић, Ото Толнаи, Ласло Вегел, Иван Негришорац, Перо Зубац, Гордана Ђилас, Слободан Тишма, Радивоје Шајтинац, Павел Гатајанцу, Пал Бендер, Ахнета Бучко, Илеана Урсу,  Никола Страјнић, Ђорђе Писарев, Илија Бакић, Иштван Беседеш, Недељко Терзић, Золтан Вираг, Илдико Ловаш, Вићазослав Хроњец, Михал Ђуга, Весна Кораћ, Небојша Деветак, Давид Кецман, Саша Радојчић, Рале Нишавић, Зоран Ђерић, Владимир Копицл, Маја Солар, Милош Латиновић, Благоје Баковић, Момчило Бакрач, Стојан Бербер, Немања Ротар, Петко Војнић Пурчар, Срђан Тешин...
                                                          
6. Симпозијум о Ђури Јакшићу
 Поводом 50. Ђуриних дана   ДКВ ће у Српској Црњи у првој половини јуна 2011. године одржати симпозијум. Ђура Јакшић (1832-1878), један од најзначајнијих српских   романтичара, песник, приповедач, драмски писац, сликар. Школовао се у Сегедину, Темишвару, Пешти, Бечу. Живео и радио у Великом Бечкереку, Пешти, Великој Кикинди, Новом Саду, Подгорцу, Крагујевцу, Сабанти, Пожаревцу , Јагодини, Београду. Службовао у Војводини, по селима Србије и у Београду где и умире. Није успео да се формално образује, студирао сликарство у Минхену,а после прекида у зрелим годинама покушавао да заврши студије у Бечу. Песник и драмски писац, Јакшић је за српску књижевност важан и као приповедач. Огласио се у тренутку када се код нас јављају наговештаји реализма, посебно видљиви у продору савремене тематике.
Јакшић је један од најплоднијих српских приповедача. Написао је око четрдесет приповедака и скица, од којих неколико недовршених.
Од драма, уметнички је најуспелија Јелисавета кнегиња црногорска. Јакшић је створио мањи број песама од трајне и класичне вредности. Неке од њих, као „На Липару“, „Мила“, „Кога да љубим“, „Пут у Горњак“, 'Кроз поноћ нему“, спадају у најбоље стихове српске поезије.
На симпозијуму ће учествовати 15 писаца, професора и критичара: Никола Страјнић, Мирослав Егерић, Душан Иванић, Дамир Смиљанић, Никола Грдинић, Владимир Гвозден, Зоран Ђерић, Милан Мицић, Иван Негришорац, Миливој Ненин, Јанош Бањаи, Милена Владић,  Гордана Кркљуш и др.
Радови ће бити објављени у посебном зборнику.

7.Зборник о Ђури Јакшићу
Са Симпозијума о Ђури Јакшићу, који ће се одржати у Српској Црњи, током јуна 2011. године, биће објављен зборник  радова. Радови учесника овог скупа бавиће се различитим аспектима Јакшићевог дела, од драмског и односа према историје, Јакшић као реалистички писац, између побуне против друштва и жртве друштва, лирско као утопија, Јакшићев сензибилитет за ноћно, између секуларизма побуне и вере у спасење, Јакшићев стих итд.
Зборник ће имати увод, сваки текст ће имати сажетак на енглеском, а на крају ће бити објављен и именски регистар.
1.Зборник о Ђури Јакшићу. Рецензенти Драган Проле и Милош Латиновић Стр 220. Формат 14/20. Ћирилица. Повез мек, кунстдрук са пластификацијом Ћирилица. Тираж 800

8. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда и Удружењем издавача из Подгорице                                
Сарадња са секцијом писаца из Петрограда настала је на основу уговора, који подразумева размену по два писца. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сноси њихова секција, а трошкове боравка ДКВ. Наши писци ( Никола Страјнић и Зоран Ђерић) треба да учествују на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији  Секције петроградских писаца у априлу месецу. Руски писци плаћају трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.
Удружење издавача из Црне горе у Подгорици организује Међународни књижевни сусрет, на коме учествују писци из региона ( из Албаније, Македоније,Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије). Сусрет се организује у фебруару. Писци у току три дана трајања манифестације читају у Дому културе у Подгорици, на Филозофском факултету и у средњим школама.
Удружење издавача плаћа трошкове боравка, а ДКВ трошкове пута и четири дневнице.

9.Скупштина ДКВ и Годишње награде за  2010.
 Редовна Скупштина ДКВ, Нови Сад, крајем јануара 2011.
Редовна скупштина се одржава сваке године од јануара до марта. На Скупштини се подносе програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова.
Скупштина ће се одржати у Бачкој Паланци – са намером да се афирмише ДКВ и у другим културним центрима Војводине и да се мотивишу писци чланови ДКВ из свих средина.
Трошкови скупштине су израда годишњих извештаја (програмски и финансијски), поштарина, приређивање изложбе о активностима ДКВ и трошкови транспорта (изнајмљивање аутобуса).

 
Изборна скупштина ДКВ
( Записник)
Беочин, 30. јануар, 2010.

Изборна скупштина Друштва књижевника Војводине одржана је 30. јануара 2010. у Културном центру у Беочину. Заказана је за 10,00 сати, а почела је са радом у 10,30 сати.
Скупштина је отворена стиховима Јована Грчића Миленка и поздравним обраћањем Секуле Петровића, начелника Општинске управе Беочин.
 
skupstina
 
Скупштином је према Статуту председавао председник ДКВ Јован Зивлак. Он се захвалио општини Беочин, начелнику општинске управе и Недељку Терзићу, на чију иницијативу је Скупштина и организована у Беочину. Потом се обратио присутнима наводећи да су значајни резултати које је ДКВ остварило у последње четири године поседица рада УО који је изабрало чланство на изборној Скупштини пре четири године. Учесницима ове Скупштине предстоје две обавезе: свечани део, на коме ће се доделити награде и примити нови чланови, и радни део, на коме ће се бирати нови председник и чланови Управног одбора ДКВ. Зивлак је истакао  да према члану 15. Статута Скупштину сазива и припрема Управни одбор, као што је сада случај или једна трећина чланова Друштва, ако се за то укаже потреба.
 
Наставак текста...
 
Извештај о раду ДКВ за 2009. годину

Управни одбор

ДКВ је деловао у најтежим условима последњих година. Многа удружења и организације писаца и уметника су, у постојећим околностима финансијске кризе, биле на ивици да прекину делатност. Управни одбор ДКВ је, међутим, са изузетним ангажовањем, и рационалном политиком успео да прошлу годину обележи значајним и континуираним активностима. Треба само рећи да је ДКВ у односу на 2008. годину, када је добио за пројекте око  5,5 милиона, своју програмску концепцијu реализовао са два милиона мање.
Наставак текста...
 
<<  1 2 3 4  >  >>

Резултати 21 - 30 од 32

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432