Друштво књижевника Војводине
 
 


Скупштина
ЗАПИСНИК СА ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ

У Великој сали Скупштине града Новог Сада, I спрат, Жарка Зрењанина 2, са почетком у 10 часова, одржана је редовна Скупштина Друштва књижевника Војводине. Председавајући Скупштине, Никола Страјнић предложио је дневни ред који је усвојен 1. априла на XXIV седници Управног одбора ДКВ:   

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника, Надзорне комисије и Изборне комисије
4. Саопштење о пријему нових чланова
5.Зоран Ђерић Реч о делу Милице Мицић Димовски (1947 – 2013)
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц, Награда за Животно дело
Пауза 10 минута.
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2013. годину и План делатности за 2014. годину
8. Дискусија и текућа питања
9 Избор председника ДКВ и чланова Управног одбора

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.   
 
1 2 3 9 7 8
4 5 6  

1.   Председник ДКВ предложио је Радно председништво, поред председавајућег по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи. Предлог је једногласно усвојен.         

2.    Скупштина је минутом ћутања одала пошту преминулим члановима између две Скупштине: Милица Мићић Димовска, Жарко Аћимовић, Јован Михајило, Лазар Каурин, Велимир Суботић, Иван Даников, Зоран Граховац.   

3.   Председавајући је предложио састав Верификационе комисије која ће утврдити кворум, тј. услове за рад Скупштине, записничара, Комисију за оверу записника, Изборну комисије и Надзорну комисију. За састав Верификационе комисије предложени су: Зоран Лазин, Александар Павић и Милена Летић. За Комисију за оверу записника предложени су: Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За Изборну комисију предложени су: Стеван Брадић, Јозеф Клаћик и Драгомир Шошкић. За Надзорну комисију предложени су: Миленко Попић, Владимир Кочиш и Рале Нишавић. За записничара је предложен Бранислав Живановић, технички секретар ДКВ. Предлози су једногласно усвојени.   
    На основу члана 16, Статута и члана 11 Пословника о раду Скупштине, Скупштина може да ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или, уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем активних чланова, 15 минута након заказаног почетка. Верификациона комисија је утврдила да су присутна 79 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине.   

4.  Председник комисије за пријем нових чланова, Зоран Ђерић, саопштио је Скупштини списак новопримљених чланова: Марија Ненадић (1986), преводилац, Петроварадин; Драгана Белеслијин (1975), књижевни критичар, Нови Сад; Бранка Клаћик (1956), песникиња, Петроварадин; Тања Пекић (1978), преводилац, Нови Сад; Виктор Радун Теон (1965), песник, Нови Сад; Драгомир Дујмов (1963), песник и прозни писац, Будимпештa; Славомир Гвозденовић (1953), песник, преводилац, Темишвар; Светислав Стојановић (1944), песник, прозни писац и писац за децу, из Новог Сада ; Добрица В. Чолаковић (1958), писац за децу, из Новог Сада; Ладислав Варга (1962), прозни писац, из Новог Сада; Пирошка Матић (1944), преводилац, из Новог Сада; Саша Јовановић (1965), писац за децу, из Сремске Митровице; Жико Николић (1969), прозни писац, из Новог Сада; Весна Вукајловић (1951), писац за децу, из Новог Сада; Мелина Панаотовић (1974), преводилац, Нови Сад; Маја Фамилић (1973), песник, Нови Сад; Биљана Димитријевић Мартинов (1944),  прозни писац, Зрењанин и Миодраг Асановић (1956), писац за децу, из Врбаса. У име новопримљених чланова захвалила се Биљана Димитријевић Мартинов.   

5.     У Настваку заседања Скупштине, Зоран Ђерић је прочитао беседу поводом дела преминуле чланице ДКВ, Милице Мићић Димовсеке: „Милица Мићић Димовска (1947-2013) je од самог почетка свог књижевног рада била прихваћена и објављивана код најзначајнијих домаћих издавача, најпре код „Матице српске“, потом код „Нолита“ и „Народне књиге“. Њена проза је била високо вреднована од књижевне критике, награђивана и сврставана у изборе савремене српске прозе, тако да је ауторка стекла статус једне од најистакнутијих српских списатељица последњих деценија ХХ века.     
„Матица српска“ јој је објавила четири књиге: од прве, Приче о жени (1972), преко збирке прича Познаници (1980), до романа Утваре (1987) и збирке прича Одмрзавање (1991).     
„Нолит“ јој је објавио роман Последњи заноси МСС (1996, 1997), потом књигу прича У процепу (1998).     
У „Народној књизи“ је објавила три романа: најпре роман Мрена (2002), потом ново (треће) издање романа Последњи заноси МСС (2003), као и свој последњи, кратки роман Уточиште (2005).     
Поред наведених прозних књига, објавила је и књигу Путописи (1999), коју је означила као „документарну прозу“, у издању Књижевне заједнице "Борисав Станковић", Врање.   
Наслови су индикативни за ауторкин приповедни свет, као и за одабране наративне поступке, па и семантику њених прича, односно романа. Психологија ликова, без обзира на њихову фикционалност (поједини су, претпостављам, засновани на реалним, постојећим особама), представља главни извор инспирације, потом и радње и моделативног оквира њених прича, као и дужих наративних целина, па и романа, којима се све више окреће (од Утвара, преко Последњих заноса МСС, до Мрене и Уточишта).   
У већини прича о женама, ауторка је исписивала тзв. експлицитне текстуре, којима је конструисала фикционалне чињенице, мање или више аутентичне наративне структуре.     
Приче Милице Мићић Димовске, најчешће, теже реалистичкој фикцији, „стремећи највишем степену потпуности“.   
На другој страни је роман Последњи заноси МСС који је „отворен за симболичко ишчитавање“. Заснован на чињеницама из живота романтичне песникиње Милице Стојадиновић Српкиње (1828-1878), њеним последњим данима и трагичном завршетку.     
У настојању да се покрију празнине, како би се досегли жуђени идеали, како животни, тако и стваралачки, роман Последњи заноси МСС „трансцендира домен могућег и обухвата логички немогуће“.     
Овај роман је типична конструкција не/могућих светова, подрива се иронијом, односно „увођењем противречности у фикционални свет“. Тих противречности, све време је свесна Мићић Димовска. Многих противречности у свом животу, несумњиво, свесна је и сама јунакиња овог романа. Отуда утисак да нарушава мит, који је изграђен о романтичној песникињи, а који је, очигледно, у опозицији са литерарном јунакињом. И један и други домен, како митски свет, тако и фикцијски, су конструисани, само у различитим временима и са различитим циљем. Први је експлицитан, романтичарски мит, детерминисан и несумњив, тј. није се доводио у питање. Други је имплицитан, трансформише класичан мит, али како би створио нови, модеран мит, о несрећној жени, пре свега, али и великој песникињи, родољубу, или, другим речима, изградио један ентитет одржив у фикционалном домену, односно у корицама једне књиге.     
Желим да укажем на урбану страну прозе Милице Мићић Димовске. Рођена у Новом Саду, она се ни у својој прози не удаљава од њега. Град (Нови Сад) је за њу, од прве странице, био „просторна стварност“, не само локација, предмет, „културни извор“, него логичан избор у ком су њени јунаци обављали своју, урбану, друштвену праксу, али и у коме су обављали и своје свакодневне радње, поједностављено: живели и умирали.   
Пишући, својевремено, о употреби града, односно о новосадском роману, истакао сам да проза Милице Мићић Димовске, осим што, на првом нивоу, прича о женама, на другом, мање или више доследно спроведеном вишем нивоу, представља породичну хронику града. Најбоља потврда за то је њен последњи роман, Уточиште (2005).     
Из данашње перспективе, ови прозни редови делују нам пророчки, чак и злокобно, јер Милица Мићић Димовски није више међу нама. Слава јој!“   

6.   У Свечаном делу скупштинског заседања уручене су годишње награде ДКВ: Књига године Драгану Пролe за књигу Унутрашње иностранство у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Председник жирија, Никола Страјнић, истакао је да је награђена  Пролеова књига Унутрашње иностранство, посвећена европском и српском романтизму. Посебну вредност у овој књизи имају есеји о Радичевићу, Змају, Костићу и Ђури Јакшићу где је Проле садржајно и компетентно осветлио доприносе српског романтизма.     
Председник жирија за превод године, Владимир Гвозден, уручио је награду Драгињи Рамадански за превод са мађарског књиге Ота Толнаија Кишињевска ружа у издању Академске књиге из Новог Сада. Драгиња Рамадански је професор на групи за руски језик, Филозофског факултета у Новом Саду и истакнути преводилац са руског и мађарског, превела је наративни песнички текст, једног од наистакнутијих представника мађарске књижевности у Војводини Ота Толнаија у складу са најбољим осећањем за транспозицију  вишеслојног и особеног песничког језика.      
Јанош Бањаи је образлажући награду Иштван Конц Еви Харкаи Ваш за целокупно песничко дело, истакао сликовни и појмовни начин песничког говора Еве Харкаи Ваш, иначе, представника средње генерације мађарских песника у Војводини, која је својим песничким делом обележила последњу деценију прошлог века и деценију новог века. Посебно место у њеној поезији заузима књига песама под насловом Ami feltárul s ami nem (Оно што се открива и оно што не), Форум (Нови Сад, 2013.).     
Жири награде за Животно дело који је радио у саставу: Зоран Ђерић (председник), Јанош Бањаи и Никола Страјнић, донео је одлуку да ово угледно признање добије Петко Војнић Пурчар, романописац, приповдач, песник, драмски писац, добитник  НИН-ове награде за роман  "Дом, све даљи" 1997. године, награде за приповедаштво Карољ Сирмаи, Награде Вечерњег листа за кратку причу, скоро шест деценија делује као писац који је давао допринос најбитнијим токовима савременог приповедаштва на нашим просторима.     

7.  У другом делу заседања Скупштине, Никола Страјнић је истакао да је ДКВ деловало у у врло тешким условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, ДКВ је остварило успех у програмском деловању. Страјнић је посебно истакао да је најзначајнија манифестација ДКВ Међународни новосадски књижевни фестивал, који неспорно улази у ред  битних манифестација књижевности, посебно поезије, не само у нас, него и шире у региону. Фестивал је од подржан од Покрајине изузетно и од Града, чиме je омогућено да се одржи у релативно повољним условима.     
Међународни новосадски књижевни фестивал је широко афирмисана манифестација, на којој је учествовало преко сто уметника, тј. око 20 песника из иностранства (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Мађарске, Данске, Кубе, Пољске итд) и око 50 домаћих писаца и преко 20-ак музичара. Додељене су три награде; Бранкова, за слем поезију и Међународна награда Нови Сад. Значајни писац Мирче Картареску је добитник највеће награде Фестивала; писац високог реномеа, превођен на преко педесет језика. Гост Фестивала била је селекција румунских песника, а поводом тога издата је Антологија савремене румунске поезије.     
С друге стране, иако је Златна греда распoлагала са скромним средствима, изашла је у шест квалитетних свазака. Греда је један од најутицајнијих часописа код нас.     
ДКВ је одржало велики број програма. Осим великог ангажовања Управног одбора и многих писаца чланова ДКВ, Друштво је организовало рад комисија и жирија, пратило реализацију подршке самосталним уметницима, учествовало у деловању да се одржи институт националних пензија, обележило и организовало Светски дан поезије, Књижевни салон, међународну сарадњу (Петроград, Пољска, Република Српска), одржало неколико књижевних вечери, као и симпозијум о Бранку Радичевићу.   
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења. Први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника (уз разумевање Управе за културу града Новог Сада и Општине Бачка Паланка).     
Друштво има проблема са финансирањем, а посебно са субвенционирањем текућих трошкова, на основу репрезентативности. Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријат за културу, а финансирање је изостало од стране Министарства културе Републике Србије и Града.     
Финасијски извештај је поднео Ласло Ремели. Констатовано је да су приходи ДКВ у току прошле године били око 6.000.000,00 и да је исто толико утрошено на програмске делатности, уплате ПИО за самосталне уметнике и режијске тошкове.Дуговања су из претходне године у износу од нешто преко 1.000.000,00 за трошкове закупа, Информатике и осталих режијских трошкова. Тај проблем ће бити решен уколико Министарство културе Србије у складу са репрезентативни статусом ДКВ уплати одговарајућа средства.   
Јован Зивлак је поводом плана делатности рекао да Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма. Зивлак је нагласио да ДКВ има изузетну структуру чланства, велики број битних савремених писаца, али упркос томе оно је у великој мери на маргини јавног живота. Нови Сад, генерално, не пружа довољно простора нити добре воље да се афирмише књижевност нити да у јавном животу писци имају знатнију улогу.     
ДКВ ће осим часописа Златна греда и Међународног фестивала организовати низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума, али и Бранкове награде, тематског броја о савременој мађарској књижевности у Војводини. На Фестивалу ће учествовати преко сто писаца и уметника. Главни гости Фестивала ће бити мексички песници. Објавићемо и антологију мексичке поезије. Посебно скрећемо пажњу на Едуарда Лизалда, светски познатог савременог писца , добитника угледен Лоркине награде. Гости ће бити и знаменити песници Ришард Крињицки( Пољска), Јоахим Сарторијус (Немачка), Филип Делво (Француска), Мирјам Монтоја (Колумбија) и други песници из Енглеске, Румуније, Русије, Мађарске, Данске итд.     
Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефаворизовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности и обесмишљава њену улогу. Видимо да се по медијима смањује простор за књижевност, а посебно за књижевну критику. У нашем граду то је очито. С друге стране, наше удружење изложено различитим типовима провизорног мишљења и одлучивања. Једне године за исти пројекат добијемо преко два и по милиона, а наредне 300.000,00. Промена политике према нашем пројекту није последица ниског квалитеа пројекта, него извесних необичних рефлексија, личних и незаснованих становишта, политичких спекулација и неодговорности према култури. Такву праксу ДКВ не разуме и свака критика у неспорно проблематичној демократској атмосфери изазваће још веће штете по наше Друштво. Друштво мора да делује у јавности како би променило те особене и недемократске форме које често заступају политички фактори поводом култре.     
У наредном периоду ДКВ мора да реши питање радних просторија и да реши начин финансирања текућих трошкова. ДКВ, такође, мора да настави деловање у правцу очувања националних пензија и заустављања осиромашења писаца. Посебно би требало унапређивати међународну сарадњу, успоставити стипендије за књижевни рад и утицати да се депривилегизују поједине књижевне групе у Србији које користе политику да унапређују без основа свој материјални и књижевни положај.   
Скупштина је усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2013, као и План рада за 2014. годину.     

8.   У оквиру дискусије, Зоран Лазин је истакао да се ове године обележава 150 година од пресељења Матице српске у Нови Сад, те је предложио да ДКВ Матици српској упути писмо које ће делом бити честитка а делом примедба, будући да у одбору Матице српске, парадоксално, нема писаца, односно, да је једини књижевни делатник садашњи дирерктор Матице српске а члан ДКВ, Драган Станић (Иван Негришорац). Предлог је једногласно усвојен.     

9.  Скупштина је једногласно одлучила да повери други мандат др Николи Страјнићу и изаберала га да води ДКВ у наредне четири године. На предлог Николе Страјнића, изабран је нови Управни одбор ДКВ у коме се налазе:  Корнелија Фараго, Владимир Гвозден, Недељко Терзић, Давид Кецман Дако, Милена Летић, Илеана Урсу, Павел Гатајанцу, Михаил Ђуга, Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Петко Војнић Пурчар, Ђезе Бордаш и Владимир Кочиш.     





 
ДНЕВНИ РЕД

Поштовани,

Позивамо Вас на  Изборну Скупштину Друштва књижевника коју заказујем за 5. април  у 10,00 сати у  Великој сали Скупштине града Новог Сада, I спрат,  Жарка Зрењанина 2.

За седницу предлажем следећи дневни ред:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника, Надзорне комисије и Изборне комисије
4. Саопштење о пријему нових чланова
5.Зоран Ђерић Реч о делу Милице Мицић Димовски ( 1947 – 2013)
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц, Награда за Животно дело
Пауза 10 минута.
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2013. годину и План делатности за 2014. годину
8. Дискусија и текућа питања
9 Избор председника ДКВ и чланова Управног одбора



За ДКВ,
Председник,
Никола Страјнић
 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ У 2014. ГОДИНИ

Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, око 360 из града Новог Сада, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које  афирмише и води рачуна о статусу писаца, самосталних уметника, националних пензија до укључивању у токове савремене књижевности. ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво, како савремено, тако и посвећује пажњу значајним и недовољно разматраним ауторима који припадају књижевној традицији. Такође, један од важнијих аспеката деловања ДКВ је афирмисање и успостављање веза са репрезентативним актерима књижевности у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основне видове реализације таквих намера.
ДКВ осим часописа и фестивала организује низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума о Лази Костићу, Ђури Јакшићи Змају, Бранку Радичевићу, Критичкој књижевности, Јоану Флори, Војиславу Деспотову до Бранкове награде,  међународне сарадње, издавачке делатности...
У току 2013. ДКВ је организовало  преко 80 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, заседања Скупштине... издато је 12 бројева часописа Златне греде ( тј. 6 свезака), осми пут је организован Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме су  додељене  Међународна награда за књижевност «Нови Сад», угледном румунском песнику Мирчи Картареску, добитнику најзначајнијих румунских награда за књижевност и педесети трећипут Бранкова награда. На Фестивалу је представљено пет актера савремене румунске  поезије (o којима је говорио Корнел Унгуреану, критичар и провесор универзитета у Темишвару), организован је симпозијум о значењима отпора у књижевности, представљено  низ писаца у преко 20 програма, организовано слем такмичење итд.
На фестивалу је учествовао велики број гостију из иностранства, као и чланова Друштва, али и ствараоци из читаве Србије.
ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. националне пензије, пружајући подршку члановима који задовољавају услове конкурса који је расписало Министарство културе Србије.
Посебно се мора истаћи одговоран рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само три радника), као и финансијска подршка Републике, Секретаријата за културу Покрајине  и града Новог Сада активностима Друштва.

Девети  међународни новосадски књижевни фестивал
Девети Међународни новосадски књижевни фестивал. одр¬жаће се  од 25. до 29 ав-гу¬ста. Места одржавања ће бити Тр¬г мла¬де¬на¬ца, Библиотека града Новог Сада, Свечана слала Сану у Новом Саду, Ка¬фе Би¬стро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној,Ресторан Марина, Ма¬ги¬стра¬т у Срем¬ским Кар¬лов¬ци¬ма, Бачки Петровац, Срем¬ска Ми¬тро¬ви¬ца и Београд.
Преко  20 стра¬них пи¬са¬ца (из Ен¬гле¬ске, Фран¬цу¬ске, Не¬мач¬ке, Ру¬си¬је, Мексика, Пољ¬ске, Италије, Ма¬ђа¬р¬ске, Ру¬му¬ни¬је, Данске, Колумбије и др) и пре¬ко 30 из Ср-би¬је наступиће су у средишњим програмима Фестивала. У процес ће бити укључено 15 пре¬во¬ди¬ла¬ца, као и 20 мла¬дих пе¬сни¬ка у Слем такмичењу. Учествоваће и око 30 му¬зи¬ча¬ра У про¬гра¬ми¬ма ће учествовати  Гост фестивала Мексико са пет песника и са једним критичарем: Едуардо Лизалде, Пабло Молинет Агуилар,  Браво Варела, Антонио Делотро,  Хосе Ангел Леваја, Жулијета Гамбоа, као и Јеспер Стернберг Ниелсен (Данска), Јоахим Сарторијус, Хендрик Јаксон (Немачка), Филип Делво, Габријел Алтен ( Француска), Дмитриј Кузмин, Михајл Јаснов, /Русија/, Роберт Шербан ( Румунија), Рејчел Боаст, Марк Валдрон  /Енглеска/, Мирјам Монтоја ( Колумбија), Ришард Крињицки, Јарослав Миколајевски /Пољска/,  Јанош Сентмаратони, Ото Фењвеши /Мађарска/, Драго Кекановић /Хрватска  /, Иван Матанов /Бугарска/, Стеван Брадић, Александар Петров, Ранко Павловић, Пал Бендер, Драган Јовановић Данилов, Душко Новаковић, Драгомир Шошкић, Стојан Бербер  (Србија)
Мексичка поезија ће бити представљена у свечаној сали САНУ у Новом Саду. Биће објављена  и  Антологија савремене мексичке поезије ( дванаест песника) у преводу Радивоја Константиноваића и са поговором и избором Пабло Молинета Агуилара.
Сим¬по¬зи¬јум ће био по¬све¬ћен те¬ми Авангарда, идеологија, уметност, антиуметност. Уче¬ствоваће: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Горана Раичевић,   Милена Владић,  Душан Пајин,  Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић, Драгиња Рамадански,  Бошко Томашевић.
Биће ор¬га¬ни¬зо¬ва¬но је дијалошко представљање писаца у кафеу Абсолут у Змајјовиној. Разговоре ће водити критичари и преводиоци Зоран Ђерић,  Стеван Брадић, Тања Секић, Бранислав Живановић.
Девети пут ће бити уру¬че¬на Ме¬ђу¬на¬род¬на на¬гра¬да за књи¬жев¬ност Но¬ви Сад. У окви¬ру фе¬сти¬ва¬ла је биће до¬де¬ље¬на 54. Бран¬ко¬ва на¬гра¬да у Срем¬ским Кар¬лов¬ци¬ма, у све¬ча¬ној са¬ли Ма¬ги¬стра¬та.
Јед¬на од ва¬жних та¬ча¬ка Фе¬сти¬ва¬ла  је Слем так¬ми¬че¬ње за нај¬бо¬љег сле¬ме¬ра Ср¬би¬је. Так¬ми¬че¬ње ће се се одр¬жа¬ти седми пут у Ка¬феу Би¬стро.
На Фестивалу током четири дана одржаће се преко 25 књижевних и музичких програма (претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. Репрезентативан избор ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова, реализован на Фестивалу, биће објављен у две богате свеске Златне греде. Биће штампан Каталог фестивала,  плакате, мајице, заставе. У Змај Јовиној биће постављено преко 20 застава а у излогу Библиотеке града Новог Сада биће постављен видео бим на коме ће бити емитовани садржаји и програм Фестивала.
На Фестивалу ће наступити велики број музичара.
Трошкови пансиона  180 пансиона/ страни и домаћи гости/                 560.000,00  динара                                                               
Награда Нови Сад                                                                                       280.000,00 динара
Трошкови симп. о авангарди                                                                     210.000,00 динара    
Муз.програми 15 x 3 музичара                                                                  150.000,00 динара                                                                                            
Антологија мексичке поезије ( књига која представља
12 мексичких песника земље госта, ауторски хонорари  
приређивача и преводиоца)                                                                     240.000,00
2 тематска броја Златне греде посвећене Фестивалу                         150 000,00
Каталог, плакати, разгледнице, дипломе, позивнице,
мајице, заставе                                                                                          410. 000,00
Путни трошкови страних учесника / авио, воз/                                    750.000,00                                                                             
Трошкови превођења ( текстови учесника и
консекутивни преводи разговора)                                                           160.000,00 динара
Трошкови за учеснике Слем такмичења ( дневнице,
путни трошкови  )                                                                                       120.000,00 динара                                                                                
Трошкови транспорта до аеродрома у Београду,  
организације излета на Фрушку гору и Сремске Карловце као и
путовања у Сомбор, Митровицу, Београд                                                240.000,00 динара                                                                                                         
Трошкови Интернет  комуникације, одржавања сајта,
веб дизајна, видео бима, конференција за штампу,                                100.000,00 дин
Трошкови озвучења и расвете                                                                  140.000,00                                                                                                         
За орг. Фестивала, за орг.  Слем такмичења,  
ангажовање  техничке помоћи,
физичких послова, возачких послова и др                                              400.00000, дин                                                                                                                                                                            
Укупни трошкови                                                                                         3. 900.000,00 дин      

2. Бранкова награда
Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др. Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима, уз учешће добитника, председника жирија, чланова жирија председника ДКВ, директора Фестивала, добитника Међународне награде Нови Сад и преводиоца са енглеског.
У програму учествују млади новосадски музичари.Свечаности присуствују представници медија, учесници Фестивала, гости из Сремских Карловаца и Новог Сада.
Средства су намењена за део трошкова награде; за хонорар добитнику награде, за израду дипломе, за хонорар члановима жирија, за озвучење, за трошкове изнајмљивања аутобуса за превоз од Сремских Карловаца до Фрушке горе на излет и свечани ручак у част добитника награде
ТРОШКОВИ
1. Трошкови  награде                                                          120.000,00 дин. бруто
2. Хонорари и трошкови седница  за жири                        90.000, 00 дин.
3. Штампа  дипломе   и мапа                                               20. 000, 00 дин.
4. Трошкови организације, дневнице,
     глумци, музичари                                                             35. 000,00  дин.
5. Свечани ручак за добитника  Бранкове награде,
Међународне награде Нови Сад, жири  и госте Фест       36. 000,00  дин        
                                                Укупни трошкови:             301.000,00 дин.

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење
 трошкови за једну свеску: 310. 000,00 дин.    за 8 свезака: 2.416.000,00 дин.
Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице , кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86 -100 Тираж 800-1000.
ТРОШКОВИ ПО  БРОЈУ
Припрема, лектура, коректура                                      32.000,00  
Штампарски трошкови                                                   75.000,00 дин.
ауторски хонорари за уреднике и сараднике             135.000, 00 дин. бруто   
административни  и пошт.трошкови                           35. 000,00 дин.
осветљавање филма за штампу                                      5.000, 00 дин.
телефонски трошкови                                                     5.000,00 дин.
трошкови организације,
контакати са сарадницима,
медијима, установама, дистрибуција                            15. 000,00 дин. бруто
                                                                                    ______________________________
                                                                               Свега: 302.000, 00 динара

Укупно за 8 свезака/  дванаест бројева                   2.416. 000, 00 динара
               У сваком број Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити затворена у кулу од слонове кости, те сматрамо да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу, као и теорију, филозофију и друштвене науке.
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Oд Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,  Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова,  Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева до Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Ласла Вегела, Фрање Петриновића... и многих других. Али и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара,  или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, П. Бендера, Д. Ј. Данилова, С. Тонтића, Д. Прола, М. Беланчића,  А. Лошонц и др.).
Поједини бројеви часописа биће посвећени односу авангарде и неоавангарде, утицају друштвених идеологија на књижевност и уметност, савременој руској, немачкој и јужноамеричкој поезији. Критичка рубрика ће бити савременој књижевности. Такође, на страницама Греде биће писано о савременој прози у свету, као и о нашој прози.
Греда ће, такође, пратити најзначајније мислиоце и њихов однос према савременим друштвима и култури.
Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.
Укупни трошкови за израду листа "Златна греда" по броју 302.000,00 а укупно за осам свезака износе око 2.416 000, 00 динара. Трошкови штампања листа износе по броју  око 102.000,00 динара. Хонорари сарадника и редакције износе 135.000.00 динара. Поштански и административни трошкови износе око 35.000,00 динара.
Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
Пошто је Греда некомерцијални часопис (што је случај са књижевном периодиком свуда у свету), очекујемо да ћете, полазећи од његовог значаја за српску књижевност и нашу културу,  као и за Нови Сад и Војводину, подржати на одговарајући начин његово излажење.
Часопис ће током 2013 прећи преко 150 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.

 4. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда
Сарадња са секцијом писаца из Петрограда настала је на основу уговора, који подразумева да по два писца из Русије и Србије, тј. из Петроградског и Војвођанског удружења учествују на изабраним манифестацијама у наше две земље. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сносе гостујуће организације, а трошкове боравка домаћини.
Наши писци ( Перо Зубац и Милан Мицић) треба да учествују на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији  Секције петроградских писаца Руског савеза писаца  у мају месецу. Руски писци сносе трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.
Ова сарадња подразумева различите типове наступа, превођење књижевних текстова гостију, њихово објављивање у часописима обе земље, као и разговоре о руско – српским везама.
ТРОШКОВИ                                                                               
.Путни трошкови пута за Петроград  2 повратне авионске карте
( авион: Београд – Москва – Петоград)                             125.000,00  дин                                                       
Трошкови четири дневнице                                                 16.000,00  дин                                                                 
Укупни трошкови                                                             141.000,00 дин      
5. НАГРАДЕ ДКВ
Редовна скупштина се одржава сваке године у фебруару или марту. На скупштини се подноси програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова.
Скупштина  се одржавава у складу са Статутом и законом и са  намером да се афирмише ДКВ и његова делатност, да се чланству предоче оквири и начини унутар којих је УО водио и развијао програмску делатност ДКВ.
На скупштини се уручују годишње награде за најбољу књигу писаца објављених на различитим језицима, чланова ДКВ, о чему одлучују стручни жирији.
Друштво сваке године додељује награде својим чланове за најзначајније доприносе у издавачкој години. О наградама одлучују компетентни жирији које бира Управни одбор ДКВ. У конкуренцији за награде на српском језику учествује сваке године преко 20 аутора. За награде за књиге националних мањина учествује такође толико ( за мађарски се награда додељује тријенално, а за остале језике – квартално). Вредност књижевности коју стварају чланови ДКВ је на врло високом нивоу. О томе говори чињеница да су чланови наше организације добијали најзначајније награде у земљи. Нинову, више од четири пута; Виталову, Миљковићеву, Дисову, Душан Васиљев, Бранкову, Змајеву, Никола Милошевић итд.
Средства за реализацију награда се троше за трошкове жирија, путне трошкове, израду дипломе  и за трошкове уручења.
а. Награда ДКВ за књигу године на српском језику. Додељује се годишње.
О награди одлучује трочлани жири.
                                          трошкови реализације: 80.000 дин.
б. Награда ДКВ за књигу године на језицима народности додељује се сваке године  припаднику друге књижевности
(награда Иштван Конц за најбољу књигу на мађарском). О награди одлучује трочлани жири.
                                           трошкови реализације: 80.000 дин.
в. Награда ДКВ за превод године. Награда се додељује годишње за превод на српски. Награђују се најбољи преводи са страних језика, са посебном пажњом према преводима са језика националних мањина. О награди одлучује трочлани жири.
                                                        трошкови реализације: 80.000 дин.
г. Награда ДКВ за животно дело
Награђују се допринос аутора који имају преко 70 година. У конкуренцији учествују аутори припадници свих језичких група.м О награди одлучује седмочлани жири.                                                               трошкови реализације: 80.000 дин.                                           
Укупно                                                                                                       320.000,00 дин.                            

6. Караван писаца
Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности : Караван писаца и Књижевни салон. Књижевно караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Старој Пазови, Суботици, Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу, Зрењанину итд. Ове године писци ће гостовати У Сомбору, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци. Основна идеја је да се представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери писци наступају пред већим пројем посетилаца.
Трошкови наступа у три града у Војводини
Ауторски     хонорари                                                                                 80.000,00
Путни трошкови                                                                                           15.000,00
Укупно                                                                                                          95.000,00

7. Манифестација Светски дан поезије
Манифестација Светски дан поезије је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Већ седми пут у организацији ДКВ у Новом Саду одржава се програм у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар.
Трошкови организације Светског дана поезије
Ауторски  хонорари     35000,00                                                                                                
Путни трошкови   15.000,00                                                                                                          
Трошкови штампе плаката    10.000,00                                                                                         
Укупно 60.000,00                                                                                                                         

8. Организовање књижевних трибина и Књижевног салона:
Редовне књижевне трибине у просторијама ДКВ, Трибине писаца и  Секција писаца, програм Секције русинских писаца, програм Секције румунских писаца, програм Секције словачких писаца, програм Секције мађарских писаца, програми на српском и страним језицима. Годишње се планира 20 трибина. Представљање нових књига, разговори о битним темама књижевности националних заједница. Представљање часописа. Разговори о о статусу удружења, књижевности и издавачке делатности.
Књижевни салон се одржава већ седми пут  у клубу ДКВ. Наступа се са идејом да се представи већи број писаца, да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година једним догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца. Поред читања овом манифестацијом се наглашава заједничко деловање писаца у стварима књижевности, њихов интерес да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност писаца једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремено књижевност и савремено стваралаштво.
Караван и Књижевни Салон се одржавају од 26. до 28. децембра. У ове две манифестације укључено је преко шездесет писаца.
Трошкови организације Књижевни трибина и Књижевног салона
Уреднички хонорари                        45 000,00
Хонорари учесника                         120.000,00
Путни трошкови                               30.000,00
Трошкови штампе плаката             50..000,00
Укупно                                            245.000,00

9. Самостални уметници и националне пензије
Чланом 56. Закона о култури („Службени гласник РС”, број 72/09), прописано је да уколико у једној културној делатности постоји више регистрованих удружења, статус репрезентативног удружења у култури за територију Републике Србије (у даљем тексту: репрезентативно удружење у култури), на предлог Комисије за утврђивање репрезентативности удружења у култури, решењем утврђује министар.
Чланом 67. тог закона прописано је да се послови утврђивања статуса лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе, послови издавања уверења и вођења евиденције, које репрезентативна удружења у култури обављају у складу са овим законом, врше као поверени послови. Средства за самосталне уметнике ДКВ добија од Општине Бачка Паланка и од града Новог Сада. Сатату самосталних уметника ина од 10 до 15 писаца годишње.
Бачка Паланка   188.000,00
Нови Сад           836.000,00
Укупно            1.024. 000,00
                         
ЗАКЉУЧАК
1. 9. Међународни новосадски књижевни фестивал         3. 900.000,00 дин             .
2. 54. Бранкова награда                                                            301.000,00 дин
3. Часопис Златна греда                                                       2.416.000,00
4. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда      141.000,00
5. Годишње награде ДКВ                                                         320.000,00
6. Књижевни караван ДКВ                                                     95.000,00
7. Светски дан поезије                                                               60.000,00
8. Трибине и Књижевни салон ДКВ                                     245.000,00
9. Поверени послови о евиденцији и спровођењу  процедуре за самосталне уметнике и кандидате за посебна признања, тј. за националне пензије
                                                                                                      1.024. 000,00
10. Трошкови текућих раскода и издатака                                 3.336.500,00
Укупно за  делатност ДКВ                                                   11. 838.500,00 динара                                                                                


 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2013. ГОДИНИ
 
 
ДКВ је основано да  унапређује и афирмише оригинално књижевно и преводилачко стваралаштво и културу народа и националних заједница у Војводини, да штити слободу књижевног стваралаштва и залаже се за повољан материјални и друштвени положај књижевних стваралаца и књижевног стваралаштва у Војводини, да води бригу о заштити моралних и материјалних ауторских права својих чланова, да се залаже  за културну, националну, језичку, верску, етничку толеранцију, толеранцију уверења и равноправност, да приређује књижевне расправе, организује националне, регионалне и међународне манифестације, обележава јубилеје и значајне догађаје културе и књижевности, организује семинаре,  скупове и трибине; бави се непрофитном издавачком делатношћу у циљу унапређивања и популаризације и ширења књижевности и стваралаштва и да уопште сарађује са другим удружењима књижевних стваралаца, уметничким и културним удружењима, организацијама и институцијама у земљи и иностранству.
Управни одбор и Скупштина
Да би рад УО био примерен и стручан, у његовом саставу би требало да буду најодговорнијих и најзначајнији писци, са организационим способностима и са осећањем за вредности. У данашњем тренутку наше Друштво је попут предузећа са многим захтевима, од разумевања финасија, разумевања преговарачких вештина, способношћу за планирање, познавањем закона и прописа и посебно познавањем сложених културних и друштвених прилика. Без тога је немогуће да се неко прихвати рада у Управном одбору, јер то више није ни у малој мери формална и почасна улога. У претходном периоду помeнута стратегија је у многоме успела да се оствари. УО се борио да створи боље услове за рад ДКВ, како финансијске тако и кадровске. И поред чињенице да су сви наши стручни сарадници хонорарно ангажовани са ниским хонорарима, ми смо успели да реализујемо већину наших планова. Међутим, то захтева много напора и захтева велики и неуобичајен ангажман за неколицину чланова УО. Тај проблем се мора решавати, запошљавањем једног компетентног техничког секретара. Такође, и у Покрајини и у граду Новом Саду требало би се изборити за бољу финансијску позицију наше књижевничке организације. Она то свакако по свом значају и доприносима заслужује и да се не бавимо поређењима са другим организацијама и институцијама у нашој средини.
УО би требало да се бори и за стварање бољих услова за рад и деловање ДКВ, од техничких, кадровских до финансијских.
УО, са својим комисијама, одборима, жиријима и др. успешно се носи са обавезама организације Фестивала, часописа „Златна греда“, трибина, решавања социјалних проблема писаца, међународне сарадње, афирмације културе и књижевних доприноса националних заједница, као и високоуметничке књижевности у условима тржишта и тривијализације културе.
Важну улогу у решавању опште оријентације друштва, њеног положаја у новим условима и у борби за афирмацију књижевности има и Скупштина. Она би требало да буде место договора и разумевања деликатне улоге књижевности и писаца у контроверзном времену, а не раздора и партикуларних и краткорочних интереса.
УО је имао пет седница на којима је расправљано о свим битним питањима у надлежности ДКВ. Од проблема самосталних уметника, националних пензија, међународне сарадње, светског дана поезије, каравана писаца, издавачке делатности, Златне греде, жирија и награда ДКВ, Међународног фестивала, Бранкове награде, планова и извештаја о раду, финансирању и односа према нашим финансијерима, Покрајини Републици, Граду, те о обавезама према пословном простору, текућим трошковима и сл.
УО је све проблеме решавао на најбољи могући начин, осим финансирања стручних служби и текућих трошкова. УО је и даље у преговорима са  градским и републичким властима о томе да ће прихватити да финансирају део текућих трошкова, у складу са Законом о култури Републике Србије. То су средства за трошкове грејања, информатику, ел. енергију, канцеларијски материјал, ситни  инвентар, хонораре књиговође, рачуновође, техничког секретара, трошкове транспорта, горива, тв претплате, смећа,  путних трошкова чланова који раде у органима и комисијама  ДКВ и др.
Средства која добијамо су знатно нижа од стварних трошкова. На основу Закона о култури у покривању наведених трошкова требало би да партиципирају Министарство културе Србије и Управа за културу Града Новог Сада. На жалост, и поред чињенице што смо репрезентативно удружење, које има важну улогу у култури Града, Војводине и Србије, изложени смо великим проблемима и опасностима да будемо исељени из закупљених просторија којима управља Пословни простор Новог Сада.У току текуће године настојаћемо да решимо постојеће проблеме.
У последњих пет година нисмо обновили, нити набавили ниједан компјутер или него друго техничко средство непходно за рад. Нисмо у последњих десет година окречили просторије, иако су нам чести гости, не само чланови, него и многи угледни страни писци. Сви наши сарадници раде хонорарно за минималне накнаде. Наша дуговања према Пословном простору и Информатици су преко милион динара.  
Неспорно је да је вићина чланова УО учествовала у раду, дајући максималан допринос. Такође је чињеница да поједини чланови нису испунили очекивања.
Осми међународни новосадски књижевни фестивал Нови Сад, 26 – 29 август 2013
Фестивал је окупио око 100 учесника (писаца, преводилаца, музичара). Трајао је четири дана, допринос квалитету догађаја дали су домаћи писци и писци из европских и околних земаља (Немачка, Енглеска, Француска, Пољска, Русија, Мађарска, Румунија, Данска, Куба, Луксембург...).
Гост фестивала је била Румунија која је на посебној вечери представљена са шест водећих песника: Мирча Картареску, Јон Ес. Поп, Раду Ванку, Дан Коман, Корнел Унгуреану и као преводилац Славомир Гвозденовић,
Поводом представљања земље госта објављена је антологија, дванаест румунских песника (око 160 стр).
На Фестивалу су учествовали, између осталих, Михаел Кригер, Ален Ланс, Јан Вагнер, Виктор Родригез, Лор Камбо, Томас Крогсбел, Ана Терек, Јасна Мелвингер, Братислав Милановић, Селимир Радуловић...  
У циљу афирмације модерне српске књижевности и очувања интереса за високом културом, развијања непосредне комуникације са страним писцима и књижевностима, афирмације Србије, Војводине и Новог Сада као културног и мултикултуралног простора, ДКВ је покренуо истоимене међународне сусрете писaца. Нови Сад је постао престижни књижевни центар за изузетно прихваћеним и све више афирмисаним фестивалом (о фестивалу постоје већ стотине текстова у листовима и часописима, као исто толико радио извештаја: у Немачкој, Чешкој, Бугарској, Румунији, Русији, САД итд). Осми фестивал је пратило преко 2000 посетилаца, присуствујући програмима на Тргу младенаца, Градској библотеци, кафеу Бистро, Кафеу Абсолут, Српској академији наука и уметности у Новом Саду, Сремским Карловцима,. Присуство у медијима је било изузетно (Новости, Данас, Блиц, Политика, Дневник,.), као и у електронским медијима (ТВ Нови Сад, ТВ Београд... велики број радио станица).
Посебан публицитет поводом Међународне награде Нови Сад, добио је Мирча Картареску,  као добитница 53. Бранкове награде.
Изузетно је  прихваћено слем такмичење, на којем је, у финалу, учествовало десет младих песника, а такмичење је пратило око триста посетилаца током две вечери у кафеу Бистро, у касним вечерњим сатима, у центру Новог Сада. Слем такмичење на нашем фестивалу има сличне размере као и на најпрестижнијим европским књижевним фестивалима.
Симпозијум је био посвећен теми Књижевност отпора. Учесници су били: Душан Пајин, Владимир Гвозден, Алпар Лошонц, Драган Проле,  Никола Страјнић, Корнелија Фараго, Дамир Смиљанић, Зоран Ђерић, Бојан Јовановић, Драгиња Рамадански, Горана Раичевић, Богдан Косановић и др.
Златна греда
Изашло је 6 свезака у 12 бројева. Свака свеска садржавала је око  300 ауторских шлајфни, тј. Око 19. ауторских табака.
Греда је часопис за књижевност, уметност, културу и мишљење. У складу са тим часопис је заступао широки опсег тема и дисциплина. Најприсутнија је књижевност, потом општи текстови из уметности и мишљења (од филозофије, културне историје, естетике, антропологије идр).
Из књижевности објавили смо тематске прилоге о британској, америчкој, мексичкој, руској и пољској поезији. Текстови су преводи најзначајнијих критичара и књижевних историчара у поменутим књижевностима. Објавили смо преводе поезије Пола Малдуна, Дагласа Дана, Амета Мејџмјудара Алексеја Паршчикова, Кирила Медведева, Нику Скандиаки и др. Од домаћих аутора Драгана Јовановића Данилова Зорана Ђерића, Бошка Томашевића, Стевана Брадића, Давида Кецмана Даку, Ранка Павловића, Илеану Урсу и многе песнике из наше средине. Проза је, такође, представљена са прилозима водећих аутора у нас и у свету: Мирче Картареску, Томас Еспедал, Зоран Петровић, Војћех Хмјелевски, Золтан Дањи и др. Објављен је и тематски блок посвећен Бранку Радичевићу ( Проле, Гвозден, Страјнић, Горана Раичевић и др), као и о Милици Димовски Мићић и Жарку Аћимовићу ( Ђерић, Д. Белеслијин, С. Брадић, Н. Страјнић, Б. Живановић, А. Ердељанин). У домену друштвене теорије објављени су текстови о неолиберализму од Харвија, Рансијера, Коца, Лошонца, С. Фиша до К. Лавала и М. Беланчића. Часопис се бавио најбитнијим темама теорије књижевности, културне историје и савременог мишљења.
Греда објави преко 220 прилога различитих жанрова. Преко 90 песничких текстова, домаћих и преведених. Посебна пажња се посвећује књижевној критици. Гредини критичари ( Б. Живановић, Д. Бабић, Игор Јавор, Маја Медан и др. су приказали преко тридесет наслова најзначајнијих прозних, песничких и књига других жанрова / филозофија, друштвене теме, теорија, критика, уметност.../.
Греда има сарадњу са пољским часописом Виспа, са неколицином румунских часописа, као и са руским ревијама. Греда је приказивана на ТВ Србије, ТВ Војводине, Новосадске телевизије и Прве телевизије. Повремено, такође, у штампи. Часопис има тираж од 800 до 1000. Читав тираж се исцрпи за недељу дана.
Осим библиотека, часописа, штампе и др. Греда се пласира у иностранству у преко 60 примерака. А по књижарама Новог Сада, Београда, Ниша, Суботице, Зрењанина, Крагујевца и др. пласира се преко 300 примерака. Сарадници  примају, такође, око 300 примерака.
Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.
Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. Раз¬ло¬зи за та¬кав њен по¬ло¬жај са¬др¬жа¬ни су у не¬ко¬ли¬ко бит¬них пре¬ми¬са. Она је осно-ва¬на у част Бран¬ка Ра¬ди¬че¬ви¬ћа, пе¬сни¬ка ко¬ји је као ам¬бле¬мат¬ска лич¬ност срп¬ског ро¬ман¬ти¬зма обе¬ле¬жен атри¬бу¬ти¬ма мла¬до¬сти, као и од¬ре¬ђе¬њи¬ма да је у срп¬ску књи¬жев¬ност унео дух про-ме¬не, мо¬дер¬но¬сти и де¬мо¬кра¬ти¬зма. На¬гра¬да кон¬ти¬ну¬и¬ра¬но од 1954. го¬ди¬не про¬мо¬ви¬ше пр¬ве пе¬снич¬ке књи¬ге ко¬је об¬ја¬вљу¬ју ауто¬ри до на¬вр¬ше¬не 29. го¬ди¬не. На¬гра¬ду осно¬вао На¬род¬ни од-бор Оп¬шти¬не Срем¬ски Кар¬лов¬ци и с пре¬ки¬ди¬ма је до¬де¬љи¬вао до 1965. го¬ди¬не а од на¬ред¬не го¬ди¬не до¬де¬љу¬је је све до да¬нас Вој¬во¬ђан¬ска сек¬ци¬ја удру¬же¬ња књи¬жев¬ни¬ка Ср¬би¬је, ка¬сни¬је Дру¬штво књи¬жев¬ни¬ка Вој¬во¬ди¬не.
Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др. Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима. Награду је добила Ања Марковић (рођена 1988. године у Београду), за књигу песама Напољу су људи, у издању Студентског културног центра  из Крагујевца, објављену 2012. Године.На уручењу су говорили Мирча Картареску, Никола Страјнић, Јован Зивлак, Стеван Брадић и Владимир Гвозден, као и добитник Ања Марковић.. На свечаности музику је изводио гудачки дуо Мина Младеновић и Ангелина Новаковић.
Светски дан поезије
Програм је 21. марта у Кафеу Јамајка, у улици Браће Рибникар. Учествовало је десет песника чланова ДКВ. Они су читали своје новије песничке текстове: Јован Дунђин, Јасна Мелвингер, Пал Бендер, Анђелко Анушић, Ирина Харди Ковачевић, Драгомир Шошкић, Селимир Радуловић, Мартин Пребуђила, Љиљана Грошин и Горан Ибрајтер. Током програма емитовани су и радиофонски записи стихова познатих домаћих и светских песника. Програм је водио Зоран Хаџи Лазин.
Песници, чланови ДКВ наступили су и у две школе у исто време. У средњој школи Милан Петровић на Новом насељу и у Основној школи Коста Трифковић. У тим програмима су наступили Никола Страјнић, Стеван Брадић, Гордана Ђилас, Илеана Урсу, Анђелко Ердељанин, Саша Нишавић, Рале Нишавић, Рајица Драгићевић, Миодраг Петровић, Светозар Савковић, Спасенија Цана Сладојев и Марина Жинић.
Поезија је читана на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Вече у Градској библиотеци са почетком у 19,00 сати посвећено је преминулим песницима Новог Сада и Војводине, члановима ДКВ, који су својим делом обележили другу половину двадесетог века. Избор из поезија двадесет и пет
песника је именован  као Течни глаголи и влажне метафоре, по стиховима Војислава Деспотова. Прочитана је по једна песма од сваког песника, саопштене су кратке биобиблиографске белешке. Читани су стихови: Бранка Андрића, Мирослава Антића, Кароља Ача, Михаља Бабинке, Паља Бохуша, Иштвана Брашња, Ласла Гала, Војислава Деспотова, Милана Дунђерског, Бошка Ивкова, Гојка Јањушевића, Иштвана Конца, Петру Крдуа, Јочефа Папа, Ђуре Папхархаија, Павла Поповића, Славка Матковића, Јаноша Сиверија, Ђорђа Сударског Реда, Радета Томића, Душка Трифуновића, Вујице Решина Туцића, Ференца Фехера, Јоана Флоре и Јудите Шалго. Избор је сачинио Јован Зивлак, а глумци Емил Курцинак и Драган Стојменовић читали су поезију. Уводну реч су дали Перо Зубац и Драган Којић, програм је водио Бранислав Живановић, један од недавних добитника Бранкове награде.
Симпозијум о Бранку Радичевићу
У намери да осветли епоху романтизма и српску културу 19. века, Друштво књижевника Војводине организовало је симпозијуме о Лази Костићу, Ђури Јакшићу и Јовану Јовановићу Змају. Разговор о романтизму је настављен на симпозијуму о Бранку Радичевићу, 27. јуна, четвртак, у просторијама Друштва књижевника Војводине. Водитељ и организатор симпозијума био је Јован Зивлак.
Петнаестак учесника бавили су се различитим аспектима дела овог песника – од поезије, преписке, односа према српском језику, културној и емаципаторској улози, политичким идејама, историји, као и Бранком у светлу критике његовог доба.
У разговору су учествовали Драган Проле, Владимир Гвозден, Бојан Јовановић, Дамир Смиљанић,Сања Париповић, Никола Страјнић,Горана Раичевић, Јован Љуштановић, Зорица Хаџић, Миливој Ненин, Богдан Косановић, Драгиња Рамадански  и Љуба Вукмановић. Иако је о Бранку Радичевићу доста писано, посебно о његовој поезији, већ низ година његовом делу се не посвећује одговарјућа пажња, са становишта нових приступа.Радови саопштени на симпозијуму, објављени су у зборнику са одговарајућом научном апаратуром и прилозима.
Разговор о делу Милице Мићић Димовске и Жарка Аћимовића
У сардањи са Градском библиотеком ДКВ је организовала 30. и 31. октобра  разговор о делу Милице Мићић-Димовске  и Жарка Аћимовића.
Милица Мићић Димовска (1947 -2013) је је објавила неколико збирки приповедака: “Приче о жени”, “Познаници”, “Одмрзавање”, “У процепу” и “Заручнице” (избор из прозе), као и романе “Утваре”, “Последњи заноси МСС”, “Мрена” и књигу “Путописи”. Најчешће је тематизовала женске ликове и њихову интиму. Један од њених кључних романа “Последњи заноси МСС” је прича о историјској судбини прве српске модерне списатељице на граници деветнаестог века Милице Стојадиновић Српкиње. Добитник је многих значајних књижевних награда.  Радила је и као преводилац, новинар и уредник. У Издавачком предузећу Матице српске била је уредник, а затим главни уредник едиције “Прва књига”, члан редакције Летописа Матице српске. Кратко је била председница Друштва књижевника Војводине.
Жарко Аћимовић (1931- 2013). Објавио је преко 20 књига поезије и поетске прозе. Наjвећи број књига је објавио код новосадских издавача, у Матици српској, Стражилову, Световима и Прометеју. Од прве књиге у Матици српској, С краја на крај, преко Куполе времена (изабране песме), такође у Матици, Тачности и изгубљености, Дневник Нови Сад до последње са насловом Жижа, коју је објавио у Српској књижевној задрузи, Аћимовић је доследно спроводио своју песничку филозофију. Пишући кратке језгровите песме, сажете извештаје о фантастици живота, као и елиптичне и густе редове поетске прозе, читалац је стицао утисак како су Аћимовићеве речи  преузете из језгра живота, из његових необичних и тамних тренутака који сведоче о нашем самозабораву, изгубљености и усамљености. Аћимовић је три  пута био добитник књижевне награде  „Стражилово“. Био је члан Друштва књижевника Војводине.
У разговору су учествовали Драгана Белеслијин, Зоран Ђерић, Стеван Брадић, Никола Страјнић, Анђелко Ердељанин и Бранислав Живановић.
Сарадњи ДКВ и огранка Градске библиотеке из Новог Сада организована је 22. 11. 2013. промоција књиге Grab stories младих ромских писаца Grubb центра у Београду и Нишу, на којој је учествовала наша чланица Марина Жинић. Домаћин сусрета је била Драгана Димитров из огранка Библиотеке - Шангај. У Библиотеци у Шангају, пред препуном салом деце и одраслих говориле су Марина Жинић, Добрила Караулић, директорка GRABB-а из Београда и управник Градске Библиотеке из Новог Сада, Драган Којић.
Међународна сарадња
Русија
Чланови Друштва књижевника Војводине, песник и проф. др и председник Матице српске Драган Станић (Нови Сад) и прозни и драмски писац Милош Латиновић (Кикинда), представљали су Србију и нашу организацију на Осмом салону књига и III Међународном књижевном форуму у Санктпетерсбургу, који је од 24. до 28. априла 2013. године, организовао огранак Савеза писаца Русије из овога града.
Иван Негришорац и Милош Латиновић учествовали су са колегама из Бугарске, Украјине и Русије у програму "Сусрет словенских писаца", где су читали своје најновије радове и говорили на тему сродности и проблема који прожимају словенске културе.
Пољска
На позив пољског издавача и преводиоца Гжегожа Латушињског који води издавачку кућу Агава, где му је објављен избор из поезије, под насловом Сабијање времена, Зивлак је у Варшави и оближњем градићу Пултуску 12. и 13. новембра имао две промоције. Обе књижевне вечери су биле посећене. О Зивлаку је у Дому писаца у Варшави говорио познати критичар др Војћех Калишевски, а у пултуској библиотеци песникиња Адријана Шимањска.
Република Српска
Удружење књижевника Републике Српске, на иницијативу свог првог председника др Николе Кољевића, основано на Палама 1993. године, обележило је 24. децембра, двадесету годишњицу постојања. У Великој вјећници Банског двора у Бања Луци, тим поводом је одржано књижевно вече, а покровитељ свечаности био је Милорада Додик, председник
Републике Српске.
Неколицини истакнутих писаца из Републике Српске уручено је Велика повеља, а постхумно је ово признање најпре додељено тројици председника УКРС, Николи Кољевићу, Бранку Милановићу и Владимиру Настићу.
Позиву Управе Удружења књижевника Републике Српске да присуствују свечаности и учествују у књижевној вечери у Банском двору одазвали су се чланови Удружења књижевника Србије, Српског књижевног и Друштва Књижевника Војводине. Драгомир Шошкић, из Новог Сада и Давид Кецман Кецман Дако, књижевник из Сомбора, иначе, члан Управног одбора ДКВ, учествовали су на овој свечаности.
*   
ДКВ ће у наредном периоду обогатити и проширити међународну сарадњу. ДКВ има намеру да покрене поступак установљења радне размене, где бисмо прихватили годишње два писца из суседних земаља, укључујући и Аустрију, да бораве као гости три месеца у Новом Саду, а с друге стране да наши писци, такође, исти период бораве у једној од суседних земаља.
ДКВ ће настојати да створи услове да најмање петнаестак наших писаца борави на различитим фестивалима или у радним боравцима у суседним или осталим европским земљама.
КЊИЖЕВНИ САЛОН
У четвртак 26. децембра 2013. године са почетком у 18 часова, педесетак писаца у пуном Клубу Друштва књижевника Војводине је читало своје нове текстове, завршавајући књижевну годину. Пети књижевни Салон отворио је потпредседник ДКВ, Јован Зивлак, док је модератор Салона био Бранислав Живановић.
Прозне и поетске текстове читали су: Милан Ненадић, Зоран Ђерић, Стеван Брадић, Ђезе Бордаш, Душан Радак, Никола Страјнић, Илеана Урсу, Милан Мицић,  Милан Живановић, Бранислав Зубовић, Фрања Петриновић, Павел Гатејанцу, Спасенија Цана Сладојев, Марина Жинић,  Мића М. Тумарић,  Зоран Гаши, Милена Летић, Драгомир Шошкић, Рале Нишавић, Мирјана Марковић, Анђелко Ердељанин, Владимир Кирда Болхорвес, Рајица Драгићевић, Михал Ђуга, Павел Гатајанцу, Ирина Харди Ковачевић, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Радован Влаховић.
Изложбе у Галерији ДКВ
ДКВ је ради афирмације културе у најширем смислу наставити са неговањем галеријске активности. Ради подизања њеног нивоа залагаће се за обезбеђење финансијских услова, што досад није био случај. Галерија ће излагати и афирмисати широки спектар уметничко – визуалних дисциплина од  уља, графика, цртежа, скулптура, радова примењене уметности, инасталација до фотографија. Повремено ће се организовати изложбе на којима ће своје радове излагати и писци, чланови књижевних удружења у Србији. Прошле године организовано је четрнаест изложби. Од појединачних, ауторских, до колективних. Од изложби студената АЛУ до истакнутих аутора попут Марине Пополшине и Ђорђа Беаре.
Годишње награде ДКВ
ДКВ додељује годишње и јубиларне награде својим члановима за допринос у књижевности. Награде за најбољу књигу и за најбољи превод године, као и награда за животно дело су већ широко афирмисане. До пре пет године поменуте награде су укључивале у конкуренцију дела свих националних заједница. Међутим, у таквој констелацији је немогуће постићи правичан и књижевно релевантан став. Те су због тога основане посебне награде за достигнућа у књижевностима националних мањина. Награде су додељене за књигу године Бошку Томашевићу, за превод године Богдану Косановићу, а награда Паљо Бохуш додељена је словачком писцу Златку Бенки.
Пријем нових чланова у ДКВ
ДКВ има разумевања за афирмацију књижевног стваралаштва у читавом нашем друштву, те и за афирмацију књижевности у мањим културним срединама. То значи да ће политика пријема бити осетљива за кандидате из малих средина, али у принципу постављена са високим критеријумима и са заступањем високих књижевних стандарда.
Такође, ДКВ ће задржати афирмативан став према кандидатима из реда националних заједница, али ће, такође,  настојати да се ослободи некритичког и масовног пријема. ДКВ ће годишње примати највише десет кандидата са одговарајућим условима.
Годишња чланарина
Одлуком УО, на седници одржаној 14. фебруара 2013, износ годишње чланарине je 1.200,00 динара. Плаћање чланарине је статутарна обавеза (члан 10 и 11. Статута ДКВ). Уколико  члан не плаћа чланарину губи право да учествује у раду Скупштине и осталих органа ДКВ, као и право да буде биран у органе ДКВ (на основу Статута и Правилника о чланству из 2010. године), тј. губи статус активног члана.Чланови који нису плаћали чланарину четири године или дуже, да би стекли статус активног члана, требало би да плате најмање пет чланарина.
Према члану 8. Правилника о чланству плаћања чланарине су ослобођени
чланови чији су месечна примања нижа од минималних примања на територији Републике Србије, чланови старији од 75 година, и чланови који су ангажовани у органима ДКВ. Чланови који су Статутом и Правилником ослобођени плаћања чланарине, могу, уколико то желе, плаћати годишњу чланарину.
Новопримљени чланови поред чланарине плаћају и трошкове уписа у чланство у износу од 500,00 динара. Питање чланарине је озбиљан проблем ДКВ. Чланарину од 490 чланова плаћа око 150 писаца. Рачунајући писце у органима ДКВ, старије од 75 године, рате оне који не могу да због социјалних разлога испуне своје обавезе, чланарину не плаћа око 200 писаца. Чланарина се плаћа добровољно, плаћањем чланарине писац изражава свој интерес да учествује у раду своје организације. Онима који не плаћају чланарину нико не може одузети статус писца, али они не могу да одлучују о заједничким стварима  у органима ДКВ.
Положај писаца и њихових удружења
Важан аспект деловања ДКВ је борба за регулисање статуса самосталних уметника, тј. укључивање Покрајине и локалних заједница у стварање услова да се поменута проблематика реши, те оспособљавање наше организације да се систематски брине о том важном проблему.
Значајно је да ДКВ даље обавља послове око посебних  признања, тј. тзв. националних пензија, чиме ће се једном делу значајних писаца омогућити оптималнији материјални услови.
Један од важних залагања ДКВ биће да се створе услови да град Нови Сад или Покрајина установе тромесечну или годишњу награду за писца резидента, чиме ће се омогућити да по један писац, члан ДКВ, слично као у многим земљама Европе, прима плату у сврху да пише или заврши започето књижевно дело, и да при том буде ослобођен материјалних брига.
ДКВ мора значајније да буде присутно у културном животу Војводине и Републике и отуда се мора борити за повољнији материјални положај, што ће непосредно произвести и бољи положај писаца и лакше остваривање њихових права.
*
У мандатном  периоду од четири године у којем је деловао УО, ДКВ је организовало четири Фестивала, издало четрдесет  осам бројева Греде, тј. око 40 свезака, објавило пет књига, одржало 8 симпозијума (о Л. Костићу, Змају, Ђури Јакшићи, Бранку Радићевићу, Односу тржишта и књижевности, О романтизму, Војиславу Деспотову, Петру Крдуу и др.) одржало четири обележавања Светског дана поезије, као и три каравана, четири Салона, 24 седнице УО, учествовало у реализацији процедура за самосталне уметнике и националне пензије, доделило преко 12 награда, организовало међународну сарадњу итд.
У овим активностима ангажовано је преко хиљаду писаца, чланова ДКВ и писаца Србије, као и из света. Успостављена је сарадња са представницима књижевности из преко тридесет земаља.
ДКВ је у текућем периоду афирмисао као релевантна организација писаца која је у простору Војводине и Србије заступала на квалификован и одговарајући начин интересе књижевности и својих чланова.


 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ у 2013. години

Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, око 360 из града Новог Сада, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које афирмише и води рачуна о статусу писаца, проблематици хонорара, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности. ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво, како савремено, тако и посвећује пажњу значајним и недовољно разматраним ауторима који припадају књижевној традицији. Такође, један од важнијих аспеката деловања ДКВ је афирмисање и успостављање веза са репрезентативним актерима књижевности у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основне видове реализације таквих намера.
ДКВ осим часописа и фестивала организује низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума о Лази Костићу, Ђури Јакшићи, критичкој књижевности, Јоану Флори, Војиславу Деспотову до Бранкове награде, међународне сарадње, издавачке делатности...
У току 2012. ДКВ је организовало преко 75 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, заседања Скупштине... издато је 12 бројева часописа Златне греде (тј. 6 свезака), осми пут је организован Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме су додељене Међународна награда за књижевност "Нови Сад", угледном пољском песнику Кшиштофу Карасеку, добитнику најзначајнијих пољских награда за књижевност и педесети други пут Бранкова награда. На Фестивалу је представљено седам актера савремене пољске поезије (о којима је говорио Војћех Калишевски, критичар из института за Пољску књижевнст у Варшави), организован је симпозијум о романтизму књижевности, представљено низ писаца у преко 20 програма, организовано слем такмичење итд.
На фестивалу је учествовао велики број гостију из иностранства, као и чланова Друштва, али и стваралаца из читаве Србије.
ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. националне пензије, пружајући подршку члановима који задовољавају услове конкурса који је расписало Министарство културе Србије.
Посебно се мора истаћи одговоран рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само два радника), као и финансијска подршка Републике, Секретаријата за културу Покрајине и града Новог Сада активностима Друштва.

1. Осми међународни новосадски књижевни фестивал

Осми Међународни новосадски књижевни фестивал. одржаће се од 26. до 30 августа. Места одржавања ће бити Трг младенаца, Позориште младих, Клуб ДКВ, Кафе књижара, Кафе Бистро, балкони у Змај Јовиној, Магистрат у Сремским Карловцима, Сомбор, Сремска Митровица и Београд.
Преко 20 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Италије, Мађарске, Румуније, Данске и др) и преко 30 из Србије наступиће су у средишњим програмима Фестивала. У процес ће бити укључено 15 преводилаца, као и 20 младих песника у Слем такмичењу. Учествоваће и око 30 музичара У програмима ће учествовати Даниел Банулеску, Мирчеа Картареску, Дан Коман, Данијела Краснару, Габи Ефтимије, Адела Грецеану, Нора Југа, Клаудију Комартин, Илеана Маланћоју, Дан Сочиу, Лилијана Урсу, Раду Ванку (Румунија),Урсула Андекјер (Данска), Ајнмар Гудмасон (Исланд), Михаел Кригер (Немачка), Патрик Буве (Француска), Михајл Јаснов, Сергеј Гандлевски /Русија/, Рита Ен Хигинс /Енглеска/, Ришард Крињицки /Пољска/, Андреас Санчез Робања /Шпанија/, Ференц Шиј, Софија Бала /Мађарска/, Драго Кекановић /Хрватска/, Нији Осундаре /Нигерија/, Роберто Мусапи /Италија/, Ана Паула Таварес, /Португалија/, Мартин Солотрук /Словачка/, Иван Матанов /Бугарска/, Ефтим Клетников /Македонија/, Александар Гаталица, Љиљана Ђурђић, Немања Ротар, Крсто Попоски, Катарина Брајовић, Владислав Бајац, Зоран Богнар, Стојан Бербер... (Србија)
На Фестивалу ћ наступити велики број музичара. Румунска поезија ће бити представљена у Позоришту младих. Биће објављена и Антологија савремене румунске поезије (дванаест песника) у преводу и избору Славомира Гвозденовића и са поговором Ал. Чистелкануа.
Симпозијум ће био посвећен теми Откровења и митови савремене књижевности у добу неолиберализма. Учествоваће: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Сава Дамјанов, Душан Пајин, Бојан Јовановић, Дамир Смиљанић, Никола Страјнић, Драгиња Рамадански, Бошко Томашевић.
Биће организовано дијалошко представљање писаца у Кафе књижари у улици Модене. Разговоре ће водити млади критичари Бранислав Живановић, Драган Бабић и Стеван Брадић. Осми пут ће бити уручена Међународна награда за књижевност Нови Сад. У оквиру фестивала је биће додељена 53. Бранкова награда у Сремским Карловцима, у свечаној сали Магистрата. Једна од важних тачака Фестивала је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење ће се се одржати шести пут у Кафеу Бистро. На Фестивалу је током четири дана одржаће се преко 25 књижевних и музичких програма (претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. Репрезентативан избор ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова, реализован на Фестивалу, биће објављен у две богате свеске Златне греде. Биће штампан Каталог фестивала, плакате, мајице, заставе. У простору Туристичког центра Новог Сада у Змај Јовиној аранжираће се информације о Фестивалу у видео форми.

Трошкови пансиона 200 пансиона     700.000,00 динара
Награда Нови Сад             280.000,00 динара
Трошкови симп.                 250.000,00 динара
муз. програма                 250.000,00 динара
Публикације (књига која представља
10 румунских песника земље госта,
2 тематска броја Златне греде
посвећене Фестивалу, разгледнице,
плакати, афише, мајице и др.)         450.000,00 динара
Путни трошкови и др.             750.000,00 динара
Трошкови превођења (текстови
учесника и консекутивни преводи
разговора)                              250.000,00 динара
Трошкови за учеснике Слем
такмичења (дневнице, Путни
трошкови)                              250.000,00 динара
Трошкови транспорта до аеродрома
у Београду, организације излета на
Фрушку гору и Сремске Карловце као
и путовања у Сомбор, Митровицу,
Београд                       250.000,00 динара
Трошкови Интернет комуникације,
одржавања сајта, веб дизајна,
конференција за штампу,                      100.000,00 динара
Трошкови озвучења и расвете                  150.000,00 динара
За орг. Фестивала, за орг. Слем
такмичења, ангажовање техничке
помоћи, транспорта, физичких
послова возачких послова и др.                400.000,00 динара
Укупни трошкови                 4. 080.000,00 динара

2. Бранкова награда

Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др. Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима, уз учешће добитника, председника жирија, чланаова жирија председника ДКВ, директора Фестивала, добитника Међународне награде Нови Сад и преводиоца са енглеског.У програму учествују млади новосадски музичари.Свечаности присуствују представници медија, учесници Фестивала, гости из Сремских Карловаца и Новог Сада.Средства су намењена за део трошкова награде; за хонорар добитнику награде, за израду дипломе, за хонорар члановима жирија, за озвучење, за трошкове изнајмљивања аутобуса за превоз од Сремских Карловаца до Фрушке горе на излет и свечани ручак у част добитника награде

ТРОШКОВИ

1. Трошкови награде             бруто 120.000,00 дин.
2. Хонорари и трошкови седница
    за жири                         90.000,00 дин.
3. Штампа дипломе и мапа             20.000,00 дин.
4. Трошкови организације, дневнице,
    глумци, музичари                 35.000,00 дин.
5. Свечани ручак за добитника Бранкове
    награде, Међународне награде Нови
    Сад, жири и госте                 30.000,00 дин
Укупни трошкови:                       295.000,00 дин.

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење

трошкови за једну свеску:             310. 000,00 дин.
за 10 свезака:                           3.100.000,00 дин.
Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1.
Корице, кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86–100
Тираж 800–1000.

ТРОШКОВИ ПО БРОЈУ

штампарски трошкови, лектура,
коректура, унос                             105.000,00 дин.
ауторски хонорари за уреднике
и сараднике                 бруто  150.000,00 дин.
административни и пошт. трошкови           35.000,00 дин.
осветљавање филма за штампу                         5.000,00 дин.
телефонски трошкови                     5.000,00 дин.
трошкови организације, контаката
са сарадницима, медијима, установама,
дистрибуција                 бруто    15.000,00 дин.
Свега:                         310.000,00 дин.

Укупно за 10 свезака/ дванаест бројева       3.100.000,00 дин.

У сваком број Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити затворена у кулу од слонове кости, те сматрамо да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу, као и теорију, филозофију и друштвене науке.
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд. Од Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина, Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова, Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева до Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Ласла Вегела, Фрање Петриновића, Милице Мићић Димовске и многих других. Али и изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара, или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др (Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.)
Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији (Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др.) у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.
Трошкови за лист "Златна греда" износе око 310.000,00 динара по броју. Трошкови штампања листа износе око 105.000,00 динара. Хонорари сарадника и редакције износе 150.000.00 динара, Поштански и административни трошкови износе око 35.000,00 динара.
Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
Пошто је Греда некомерцијални часопис (што је случај са књижевном периодиком свуда у свету), очекујемо да ћете, полазећи од његовог значаја за српску књижевност и нашу културу, као и за Нови Сад и Војводину, подржати на одговарајући начин његово излажење.
Часопис ће током 2013 прећи преко 130 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.

4. Симпозијум о Бранку Радичевићу

Симпозијум о Бранку Радичевићу, који ће се одржати у јулу, бавиће се различитим аспектима Бранковог дела, од поезије, преписке, односа према српском језику, културном и емаципаторском улогом, политичким идејама и односом према историје, Бранком у светлу критике његовог доба и др. У распону између повлашћености и побуне против традиционалних структура српског друштва, лирског као утопија, егзотизама, новог стиха у односу на класицизам, сензибилитет за ноћно, мртве драге, између секуларизма побуне, љубави и лирског осећања света, настојања да се нађу модуси епског у романтизму итд. можемо препознати основу књижевног деловања једног од најзначајнијих српских писаца деветнаестог века. Ово је четврти симпозијум о српским романтичарима који ангажује најзначаније стручњаке, истраживаче са универзитета и писце. Симпозијуми и зборници о писцима романтизма (Костић, Јакшић и Змај, као и симпозијум о романтизму), оцењени су са високом пажњом као допринос изучавању наше деветнестовековне културе и њеног утицаја на потоњи развој српске књижевности и друштва. Наше скупове одликује интердисциплинарност, тј. укључивање различитих оптика и методологија у изучавање поменутих феномена: од књижевне науке, филозофије, социологије, антропологије и др.
У раду симпозијума ће учествовати: др Никола Грдинић, др Душан Иванић, др Милош Ковачевић, др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић, др Горана Кркљуш, др Зорица Хаxић, др Зоран Ђерић, мр Соња Париповић, др Драгиња Рамадански, др Сава Дамјанов, др Милош Милошевић, др Владимир Гвозден и др.
Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 – Беч, 1. јул 1853), романтичарски песник, уз Ђуру Даничића био је истакнути следбеник Вукове реформе.. Написао је педесет четири лирске и седам епских, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Радичевић је рођен у Славонском Броду, у породици Тодора и Руже Радичевић, кћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића. У књигу рођених уписан је као Алексије, али је пред објављивање прве књиге, име променио у Бранко. Бранков отац Тодор је био чиновник, али се такође бавио и књижевношћу.
Његова породица се 1830. преселила у Земун, где је Бранко завршио пет разреда српске (1830–1832) и немачке (1832 –1835) основне школе. У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. Сремски Карловци и Стражилово су имали велик утицај на његова каснија дела, од којих су најпознатија "Ђачки растанак". Седми и осми разред је завршио у Темишвару, где му је отац био премештен 1841. године. У Темишвару му је преминуо брат Стеван.
Године 1843. је уписао студије права у Бечу, али након три године одустаје. Ступио је у круг Вукових сарадника и пријатеља. Прве стихове је написао још док је похађао Карловачку гимназију, а одушљевљен Вуковим реформама почео се бавити књижевним радом. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године, на народном језику, у духу романтичарског песништва. Исте године су објављени и Вуков превод Новог завета, Даничићев "Рат за српски језик и правопис" и Његошев "Горски вијенац", тако да се та година сматра преломном годином у борби за реформу језика.
Због револуције која је захватила Хабзбуршку монархију, Радичевић је напустио Беч и живео је по разним местима у Срему. Слава коју су му донеле прве песме била је велика и у Кнежевини Србији, у коју је неколико пута долазио. У страху да његово присуство не изазове немире међу омладином, власти су га протерале из Београда.
У то време обољева од туберкулозе. Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама.
Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници. Постхумно збирку песма је објавио његов отац 1862. Његови посмртни остаци пренети су 1883. из Беча на Стражилово.
Са Бранком Радичевићем су у националну књижевност ушле песме са лирским мотивима и тоном. Већи део песама, као што су "Кад млидија’ умрети" или Ђачки растанак Радичевић је писао као елегије (тужне песме). Поред лирских песама, Радичевић је био и аутор епских песама. Две епске песме изашле су 1851, кад и друга збирка песама. Остале необјављене песме су издане у збирци из 1862. Бранко Радичевић се првенствено угледао на народну десетерачку песму и местимично на Xорxа Бајрона.
Као присталица Вукових схватања, Радичевић је написао алегоричнусатиричну песму "Пут", уперену против псеудокласичарске поезије и старог књижевног језика.

ТРОШКОВИ

Трошкови организације, путни трошкови
и штампе плаката и каталога               30.000,00 дин.
Трошкови хонорара за 15 учесника         120.000,00 дин.
Ручак за учеснике                                20.000,00 дин.
Укупни трошкови                  170.000,00 дин.

5. Зборник о Бранку Радичевићу

Са Симпозијума о Радичевићу, који ће се одражати у Новом Саду, током јула 2013. године, биће објављен зборник радова. Радови учесника овог скупа бавиће се различитим аспектима Радичевићевог дела, од поезије до културне и емаципаторске улоге, политичким идејама и односом према историје, Радичевић у светлу критике његовог доба, Бранко и Костић и др. У распону између побуне против класицистички оријентисане грађанске класе до лирског као утопије, егзотизма, новог стиха, сензибилитет за ноћно, између секуларизма побуне, љубави и лирског осећања света, настојања да се нађу модуси епског у романтизму итд. можемо препознати основу књижевног деловања овог писца.
Иако је о Радичевићу сразмерно писано доста, посебно о његовој поезији, већ дуги низ година његовом делу се не посвећује посебна пажња. Он важи више као општи амблем нашег раног романтизма, песник игре, лакоће и младалачке жудње за срећом у везама са рококом, народни песник чије се дело сматра саморазумљивим, песник који на посебан начин носи печат еманципатора са одликама културног и књижевног демократизма, међутим, постоје многа отворена питања поводом његове књижевности и у српској култури.
Зборник ће у светлу новог читања дати значајан допринос поновном читању и нешто другачијем разумевању дела овог нашег важног и утицајног романтичара.
Зборник ће имати увод, сваки текст ће имати сажетак на енглеском, а на крају ће бити објављене биографије и именски регистар.
Аутори радова су: др Никола Грдинић, др Душан Иванић, др Милош Ковачевић, др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић, др Горана Кркљуш, др Спасоје Граховац, др Бранко Ристић, др Зорица Хаxић, др Зоран Ђерић, мр Соња Париповић, и др.
1. Зборник о Бранку Радичевићу. Рецензенти Вићазослав Хроњец и Анђелко Ердељанин. Стр. 220. Формат 14/20. ]ирилица. Повез мек, кунстдрук. ]ирилица. Тираж 600
Припрема                 20.000,00 динара
Штампа                 80.000,00 динара
Ауторски хонорари         84.000,00 динара
Лектура и коректура         16.000,00 динара
Укупно                       200.000,00 динара

6. Светски дан поезије

УНЕСКО је 1999. године прогласио "21. март" Светским даном поезије. Друштво књижевника са сопственим доприносом и организацијом догађаја придружило бројним градовима широм света који тог дана славе поезију. Неспорно је да поезија у Србији нема повлашћено место и да је у највећој мери скрајнута са главне сцене. Песници не представљају више личности који су изложени великој друштвеној пажњи, напротив. Ни у програмима издавачких кућа, ни у јавном животу поезија не заузима важно место. Све мање је младих песника и нису примерене оцене домаћих оптимиста да наша поезија улази у ред најбитнијих у Европи и у свету.
Поезија без подршке не може створити и одржати свој књижевни космос. Зато је неопходно да се овакви догађаји обележавају и да се књижевних удружења више ангажују у афирмацији поезије Шесто обележавање светског дана поезије предвиђено је за 21. март 2013. године, у 12 сати на углу улице Браће Рибникар и Булевара Ослобођења. Поезију ће читати истакнути песници, чланови ДКВ: Перо Зубац, Милан Ненадић, Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Пал Бендер, Михал Ђуга, Илеана Урсу Ненадић, Недељко Терзић, Ирина Харди Ковачевић, Зоран Ђерић и Никола Страјнић. Уз најављене песнике биће емитовани са гласовима Милоша Црњанског, Иве Андрића, Сергеја Јесењина, Вилијема Батлера Јејтса, Езре Паунда и Томаса Стернса Елиота.
Поводом овог догађаја ДКВ ће штампати плакате.
Делегација ДКВ, ће посетити гробове познатих песника Новог Сада Мике Антића, Војислава Деспотова и Јожефа Папа и положити цвеће.

ТРОШКОВИ

Трошкови организације, озвучење,
техничке услуге, путни трошкови,
и штампа плаката, цвеће                         30.000,00 дин.
Трошкови хонорара за 15 учесника         25.000,00 дин.
Коктел за учеснике                 15.000,00 дин.
Укупни трошкови                 70.000,00 дин.

7. Савремена мађарска књижевност у Војводини

Усмена антологија у Клубу ДКВ и избор текстова за Златну греду

Постоји потреба да се српској публици презентује савремена мађарска књижевност у Војводини. Додуше, постоје различити преводи ових аутора који фигурирају у часописима, али то није довољно јер је потребно свеобухватно сагледавање књижевних токова. А то може обезбедити само антологија која је довољно професионално уређена и која носи на себи жиг промишљаног бирања најбољих и најрелевантнијих остварења. Осим наведених момената, ваља приметити да је у војвођанској мађарској прози стасала и нова генерација младих писаца која је унела свеже тонове и нови књижевни дискурс, у токове војвођанске мађарске књижевности. Индикативно је да је ова генерација веома брзо привукла пажњу критичке јавности, и да постоји рецепција исте генерације и у Мађарској. Очигледно да ова генерација завређује пажњу као што завређује и рецепцију у српском књижевном дискурсу. Наиме, ради се и о томе да поменута генерација још није присутна, или барем не у довољној мери у српској књижевној јавности. Сматрамо да се постојећа ситуација може кориговати са одговарајућом репрезентацијом ових младих, или, млађих писаца, али у оквирима једне репрезентативне презентације, а касније и антологије. То значи да сматрамо да је пожељно да се и њима посвети посебни део у часопису Златна греда, као и на Трибини ДКВ.
Доле наводимо она имена (рођених: 1965–1993) која су релевантна за наведену антологију и која би долазила у обзир при избору и превођењу текстова. Сматрамо да се ради о одговарајућим писцима који заједно на адекватан начин могу представити најбитније тенденције савремене мађарске књижевности у Војводини.
Арпад Нађ Абоњи (Nagy Abonyi Arpad), Илдико Ловаш (Lovas Ildiko), Калман Јодал (Jodal Kalman), Золтан Дањи (Danyi Zoltan), Габор Вираг (Aaron Blumm Virag Gabor), Чаба Пресбургер (Pressburger Csaba), Габриела Бичкеи (Bicskei Gabriella) Ђула Мирнич (Mirnics Gyula), Атила Ширбик (Sirbik Attila), Акош Деисингер (Deissinger Akos), Миклош Бенедек (Benedek Miklos), Ева Ловра (Lovra Eva), Оршоља Бенчик (Bencsik Orsolya), Карољ Барлог (Barlog Karoly), Тамаш Т. Киш (T. Kiss Tamas), Тамаш Олах (Olah Tamas), Терек Ана (Terek Anna), Давид Лабади (Labadi David), Петер Анталович (Antalovics Peter).
Поуздајемо се у стручне квалитете састављача ове могуће антологије који ће обезбедити одговарајући избор а који ће омогућити српској књижевној јавности да стекне увид у најновије токове савремене мађарске књижевности у Војводини.
Аутор пројекта др професор Корнелија Фараго. Преводиоци Драгиња Рамадански и Вицко Арпад.

ТРОШКОВИ

Трошкови организације, техничке услуге,
путни трошкови и штампа плаката         15.000,00 дин.
Трошкови хонорара за 10 учесника
Трошкови хонорара за преводиоце         45.000,00 дин.
Коктел за учеснике                 35.000,00 дин.
Укупни трошкови                 95.000,00 дин.

8. Књижевни караван по градовима Војводине

Друштво књижевника сваке године завршава сезону са Караваном писаца.
Књижевни караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Старој Пазови, Суботици, Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу итд. Ове године писци ће гостовати у Сомбору, Сремској Митровици и Бачкој Паланци и Суботици. Основна идеја да се писци представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност, која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери наишо на врло добар пријем у свим срединама у Војводини. Учесници Каравана биће: Угљеша Шајтинац, Ђорђе Писарев, Марија Шимоковић, Недељко Терзић, Павел Гатајанцу, Ева Ваш, Пал Бендер, Ласло Вегел, Милош Латиновић, Бошко Крстић, Ахнета Бућко и др.

ТРОШКОВИ

Трошкови организације, техничке услуге,
путни трошкови и штампа плаката         30.000,00 дин.
Трошкови хонорара за 15 учесника         65.000,00 дин.
Укупни трошкови                 95.000,00 дин.

9. Књижевне трибине у Клубу ДКВ
     
У току прошле године ДКВ је организовало преко 80 програма и активности (књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, седница Скупштине, мноштво програма на Међународном новосадском фестивалу, издато је 6 свесака часописа Златне греде, додељена Бранкова награда, Међународну награду за књижевност – Нови Сад, као и Награда најбољем слем песнику итд.), укључујући велики број чланова, писаца, интелектуалаца...
Трибине писаца и Секција писаца ДКВ, и поред низа нових активности, су нужне са циљем да се афирмишу појединачни доприноси чланова ДКВ и да се презентује савремено књижевно стваралаштво из читаве земље, као и из иностранства и да писци успоставе непосреднију комуникацију са средином у којој делују.
На књижевној трибини ДКВ представљаће се домаћи и страни писци, планира се да се организује представљање значајних часописа националних заједница Војводине, да се воде се разговори о књижевнокритичким и теоријским књигама, представљају књижевности Војводине, стране књижевности или књижевни пројекти. Смисао наших трибина је афирмација књижевности и подизање нивоа у пољу књижевне комуникације. Трибине ДКВ требало би подржати због њиховог мултикултуралног карактера и због квалитета који се заснива на компетентној структури учесника и сарадника.
Планира се 15 програма, по два представљање појава у русинској, румунској и словачкој књижевност, три разговора о темама из мађарске књижевносто и шест трибина на српском језику.

Руске слово са сарадницима
Нови живот,
Михал Ђуга, Вићазослав Хроњец
Лумина и Европа
Јон Баба, Славко Алмажан, Павел Гатејанцу
Хид
О најбољим текстовима године:
Корнелија Фараго и редакција Хида
Српскомађарске књижевне везе
Провинција и мањинска књижевност – Јанош Бањаи

програми на српском
Драго Кекановић
Милош Латиновић
Вече новопртимљених чланова ДКВ
Вече сатиричара чланова ДКВ
Књижевни салон (учествује око 50 писаца)
сусрет преводилаца и књижевност у свету – реалност преводилачке улоге у савременом српском издаваштву / Драгиња Рамадански, Предраг Шапоња, Радивоје Константиновић, Вицко Арпад, Максим Сантини...
Ауторске вечери и промоције
Слободан Владушић
Владимир Гвозден
Јасна Мелвингер
Алпар Лошонц
ТРОШКОВИ (трошкови по програму)

Путни трошкови                           1.500,00 дин.
Хонорари за два учесника           8.000,00 дин.
Плакат                       2.000,00 дин.
Хонорар уредника               2.500,00 дин.
трошкови реализације по програму     14.000,00 дин.
трошкови реализације  
за 15 програма укупно:                   210.000,00 дин.

10. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда

Сарадња са секцијом писаца из Петрограда настала је на основу уговора, који подразумева да по два писца из Русије и Србије, тј. из Петроградског и Војвођанског удружења учествују на изабраним манифестацијама у наше две земље. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сносе гостујуће организације, а трошкове боравка домаћини.
Наши писци (Иван Негришорац и Милош Латиновић) треба да учествују на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији Секције петроградских писаца Руског савеза писаца у априлу месецу. Руски писци сносе трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.
Ова сарадња подразумева различите типове наступа, превођење књижевних текстова гостију, њихово објављивање у часописима обе земље, као и разговоре о рускосрпским везама.
Значај ових сусрета је врло важан, утолико више, јер ће током сарадње ови сусрети допринете да се појави неколико публикација о српској и руској књижевности и у Србији и у Русији.

ТРОШКОВИ

Путни трошкови пута за Петроград
2 повратне авионске карте
(авион: Београд – Москва – Петоград)               95.000,00 дин.
Трошкови четири дневнице             16.000,00 дин.
Укупни трошкови                       111.000,00 дин.

11. Награде ДКВ

Редовна скупштина се одржава сваке године у фебруару или марту. На скупштини се подноси програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова.
Скупштина се одржавава у складу са Статутом и законом и са намером да се афирмише ДКВ и његова делатност, да се чланству предоче оквири и начини унутар којих је УО водио и развијао програмску делатност ДКВ.
На скупштини се уручују годишње награде за најбољу књигу писаца објављених на различитим језицима, чланова ДКВ, о чему одлучују стручни жирији.
Друштво сваке године додељује награде својим чланове за најзначајније доприносе у издавачкој години. О наградама одлучују компетентни жирији које бира Управни одбор ДКВ. У конкуренцији за награде на српском језику учествује сваке године преко 20 аутора. За награде за књиге националних мањина учествује такође толико (за мађарски се награда додељује тријенално, а за остале језике – квартално). Вредност књижевности коју стварају чланови ДКВ је на врло високом нивоу. О томе говори чињеница да су чланови наше организације добијали најзначајније награде у земљи. Нинову, више од четири пута; Виталову, Миљковићеву, Дисову, Душан Васиљев, Бранкову, Змајеву, Никола Милошевић итд.
Средства за реализацију награда се троше за трошкове жирија, путне трошкове, израду дипломе и за трошкове уручења.

а. Награда ДКВ за књигу године на српском језику. Додељује се годишње. О награди одлучује трочлани жири.
    трошкови реализације:     80.000 дин.
б. Награда ДКВ за књигу године на језицима народности додељује се квартално (награда за најбољу књигу на словачком). О награди одлучује трочлани жири.
    трошкови реализације:     80.000 дин.
в. Награда ДКВ за превод године. Награда се додељује годишње за превод на српски. Награђују се најбољи преводи са страних језика, са посебном пажњом према преводима са језика националних мањина. О награди одлучује трочлани жири.
    трошкови реализације:     80.000 дин.
г. Награда ДКВ за животно дело
    Награђују се допринос аутора који имају преко 70 година. У конкуренцији учествују аутори припадници свих језичких група.О награди одлучује седмочлани жири.
    трошкови реализације:     80.000 дин.
       Укупни трошкови             320.000,00 дин.


УКУПНО ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМСКЕ ДЕЛАТНОСТИ ДКВ (Фестивала, Златне греде, Бранкове награде, Симпозијум о Змају, Зборник о Змају, Скупштина и награде)     8.746.000,00 динара
 
ЗАКЉУЧАК

1. 8. Међународни новосадски
    књижевни фестивал                 4.080.000,00 дин.
2. 53. Бранкова награда                    295.000,00 дин.
3. Часопис Златна греда                         3.100.000,00 дин.
4. Симпозијум о Бранку Радичевићу            170.000,00 дин.
5. Зборник о Бранку Радичевићу            200.000,00 дин.
6. Књижевни Караван по градовима
    Војводине                          95.000,00 дин.
7. Светски дан поезије                      70.000,00 дин.
8. Савремено стваралаштво мађарских
    писаца Војводине                      95.000,00 дин.
9. Трибине у Клубу ДКВ                            210.000,00 дин.
10. Сарадња са организацијом писаца
      из Петрограда                                111.000,00 дин.
11. Годишње награде ДКВ                320.000,00 дин.
      Укупно за делатност ДКВ.             8.746.000,00 динара
 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2012. години

ДКВ је деловало у прошлој години у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, са становиштва програмских циљева и садржаја, година је била успешна. ДКВ је већ годину дана, први пут у својој историји репрезентативно удружење. Међутим, очекивано субвенционирање текућих трошкова, на основу репрезентативности, од стране Министарства културе Србије је изостало. Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријет за културу, што је било недовољно (Покрајина на основу Закона о култури плаћа одговарајући износ од 45%). Најзначајнија манифестација ДКВ је Међународни фестивал, који неспорно улази у ред битних манифестација књижевности, посебно поезије. Фестивал је од Покрајине подржан изузетно коректно (2.000.000,00), тиме је омогућено да се одржи у повољним условима. То се не може рећи за наш часопис који је укупно располагао са око 1.000.000,00 динара, што је буџет за три и по броја једног од повлашћених часописа који излазе у Новом Саду.
Велики проблем за деловање ДКВ су материјални трошкови и техничка опремљеност. Надамо се да ћемо у наредном периоду решити ту врсту проблема.

РАД  УО

Управни одбор ДКВ је радио у складу са Статутом и правилницима о раду. Одржао је шест седница, што је статутарна обавеза и разматрао сва важна питања која су у његовој надлежности. ДКВ је у прошлој години остварио веће приходе за своје активности за 1.100.000,00 динара, што је допринело да се оствари већина програмских активности, али није финансирана ни трибина у Клубу ДКВ, ни годишње награде, ни Светски дан поезије, ни Караван писаца – што изолује нашу организацију од себе саме и од окружења у коме делује.
Разматрана су различита питања, од Извештаја о раду до Конкурса за пројекте, Завршног рачуна, Пописа инвентара, концепције и рада Златне греде, Међународног новосадског књижевног фестивала, међународне сарадње, рада комисија и жирија, сарадње са писцима Петрограда, симпозијума о Змају, Светског дана поезије, Конкурса за посебна признања Министарства културе Србије, информација о коришћењу просторија ДКВ, пријема у чланство, Скупштине итд.
УО је радио у саставу Никола Страјнић (председник), Корнелија Фараго, Јанош Бањаи (потпредседник), Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Јован Зивлак (потпредседник), Гордана Ђилас, Петко ВојнићПурчар, Недељко Терзић, Весна Кораћ, Давид Кецман Дако, Владимир Гвозден, Ахнета Бућко, Михал Ђуга, и Ђорђе Писарев.
УО није имао проблема са кворумом и свака седница је протицала у настојању да се проблеми решавају. Оно што је посебно битно за УО је поштовање института јавности рада и уважавање вредности мултикултуралне средине као реалности у Војводини и Србији. Службе УО су водиле евиденцију о самосталним уметницима и плаћале одговарајуће доприносе, и истовремено вршиле кореспонденцију са неколико општина (Бачка Паланка, Кикинда) да се нађе решење за самосталне уметнике у њиховим општинама.
Велики проблем представљају трошкови закупа и остале комуналне обавезе у Браће Рибникар 5. Средства која добијамо за те сврхе су недовољна и ДКВ не може оптимално да опреми своје просторије, као ни да запосли једног стручног радника, како би успешније функционисало.
На Скупштини би требало да се постави питање закупа и да се упути захтев да се ослободимо плаћања или да Град компензује те трошкове и усклади свој однос према нама у складу са Законом о култури.
Упркос наведеним околностима, УО је створио услове за напредак наше организације и за опстанак свих њених битних делатности: од Златне греде, Фестивала, до међународне сарадње. Такав развој догађаја може само да обезбеди компетентна и одговорна управа.
ДКВ је за Фестивал добило 3.000.000,00 динара (од Секретаријата за културу АП Војводине, 2.500.000,00; Града Новог Сада и од Министарства за културу Р. Србије укупно 500.000,00). За Златну греду ДКВ је добило је 1.030.000 динара (од Покрајине 90.000,00, од Републике смо добили 550.000,00, а од Града 400.000,00). За Бранкову награду смо добили 280.000,00 од Покрајине, Републике и Града. За Симпозијум о Змају добили смо 80.000,00 од Покрајине а за материјалне трошкове 880.000,00 динара.
За чланарину је уплаћено 120.000,00 динара. Друштво је располагало са нешто преко 6.089.022,47 динара, укључијући и средства из буџета града за доприносе самосталних уметника у износу од 609.022,47 динара.
Средства су у највећој мери усмерена на организацију Фестивала, Златну греду, Бранкову награду и режијске трошкове. Будући да је ДКВ за Златну греду примило скромна средства, логично је што је било проблема са редовношћу излажења.
У комисијама за доделу средстава у области културе су често били повлашћени корисници што значи да у њима није било независних интелектуалца и стваралаца. Према Закону у таквим пословима не би смео да постоји сукоб интереса, али до овога непрестано долази будући да су буџетски корисници средстава из Града били заинтересовани директори и уредници.

ДРАГИЊА РАМАДАНСКИ И МИЛАН НЕНАДИЋ НА ФОРУМУ ПИСАЦА У ПЕТЕРБУРГУ

Од 26. до 29. априла гости Санктпетербуршког одељења Савеза писаца Русије били су чланови Друштва књижевника Војводине, песник Милан Ненадић и књижевни преводилац Драгиња Рамадански.
Свечано отварање VII Међународног књижевног салона, одржаног у пространом павиљону ЛенЕКСПО, било је у знаку почасног госта Салона, града Нице. Основни тон овој значајној манифестацији дала је прослава јубилеја чувене битке на Бородину, 1812. године.
Домаћин писаца ДКВ био је угледни прозни писац Анатолиј Козлов (познат фестивалској публици у Новом Саду). Драгиња Рамадански и Милан Ненадић су упознали амбијент сајма, као и штанд Савеза писаца Русије, где је одржан низ занимљивих манифестација, укључујући сусрет са познатим петербуршким писцем Николајем Коњајевим, који је представио свој најновији историјски роман.
Првог дана Форума уприличен је сусрет са председником Савеза писаца Русије Валеријем Ганичевом. Одржани су разговори на тему Савремена многонационална књижевност Русије и Литература на постсовјетском простору: тачке пресека.
Наши представници су учествовали у раду округлог стола са темом Словенско књижевно братство, којом приликом је Удружењу књижевника Белорусије уручена стаклена скулптура Пегаза. Другог дана Књижевног салона, одржан је разговор о рускосрпским културним односима. Током боравка у Дому писаца разговарало се о даљој сарадњи између два удружења, односно њихових часописа: "Златне греде" и "Књижевног Петербурга" ("Liтeraтуrniy Peтerbуrg").

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА СТЕВАНА
ВРЕБАЛОВА "ЗАШТИЋЕНОСТ" И ДУШАНА ВУЛЕТЕ "ЂАВОЉИ ПОТПИС" У КЛУБУ ДКВ

У четвртак 22. марта, у Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено новом роману Стевана Мише Вребалова, Заштићеност (Адреса, 2011).
Вече је водио Јован Зивлак, а о књизи су, поред аутора, говорили и Анђелко Ердељанин и Перо Зубац.
У четвртак 29. марта, у препуном Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено роману Душана Вулете, Ђавољи потпис (Адреса, 2011).
Вече је водио Даниел Мандић, а о књизи су, поред аутора, говорили и Стеван Константиновић и Драган Бабић.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

По пети пут организована је манифестација поводом Светског дана поезије, 21. марта, који се обележава
у свим светским значајнијим престоницама културе

Организација уједињених нација за просвету, науку и културу – УНЕСКО – 1999. године прогласила је 21. март Светским даном поезије. Циљ манифестације је одавање признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај празник прихваћен је и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ пету годину у Новом Саду обележава овај значајан датум. Програм је одржан у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар између бројева 1 и 3, и започет је радиофонским записима стихова Езре Паунда и Милоша Црњанског, који је говорио своје Стражилово.
У музичком делу програма наступила је студенткиња виолине, са Академије уметности у Новом Саду, Соња Новчић.
Програм је водио Зоран Ђерић, а песме су читали Бранислав Живановић, Славко Алмажан, Михал Ђуга, Дубравка Миленковић, Гордана Шарчевић, Стеван Брадић, Емсура Хамзић, Вјера Бенкова, Радомир Миљојковић, Милан Мицић и Бенедек Миклош. Поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на мађарском, словачком и румунском језику.
У оближњој школи за основно и средње образовање Др Милан Петровић из Новог Сада, у свечаној сали наступала је друга група писаца чланова ДКВ, пред више од стотину ученика.
Стихове су читали: Спасенија Сладојев Цана, Дивна Бијелић, Стеван Вребалов, Драган Матовић, Младен Дражетин, Пера Јанчић и Александар Павић.

СРПСКИ ПИСЦИ У РУМУНИЈИ

На књижевном сусрету у познатој бањи Херкулес учествовало десет српских писаца

У организацији жупанијског савета КарашСеверин и часописа Рефлекс, који излази у Решици и у сарадњи са Савезом писаца Румуније и Савезом Срба у Румунији, у хотелу Ђета, одржан је дванаести Међународни сусрет писаца у бањи Херкулес од 10. до 13. маја.
Сусрет је био посвећен теми "Балкан и балканизам", поводом које је говорило око двадесетак румунских писаца. Са наше стране учествовали су Адам Пуслојић и Милош Латиновић. Латиновић је говорио о Балкану као простору где се сукобљавају и изражавају интереси великих сила у формама политичких манипулација. Од румунских писаца говорили су компаратиста, критичар и универзитетски професор Корнел Унгуреану; песник и критичар Василе Дан; песник и универзитетски професор у Лос Анђелесу Георги Тома Мајореску; Јон Кокора, критичар; Јон Марин Алмажан, прозни писац и критичар; критичар и песник Георге Моцута; Октавијан Доклин, песник и главни уредник часописа Рефлекс и други.
Другог дана српски и румунски писци читали су своје текстове. У овом читању, учствовали су Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Милован Марчетић, Никола Вујичић, Милош Латиновић, Зоран Костић, Миљурко Вукадиновић, Бранислав Вељковић, Мићо Цвијетић, као и Василе Дан, Јоан Матуит, Георге Моцута, Георги Тома Мајореску, Николаје Србу и др.
Прилози са овог скупа су у целини објављени у часопису Рефлекс, и делимично у листу румунских Срба Књижевни живот.

СИМПОЗИЈУМ О ЈОВАНУ ЈОВАНОВИ]У ЗМАЈУ

Друштво књижевника Војводине је организовало симпозијум о Јовану Јовановићу Змају (1833. године, у Новом Саду – 1904. године у Сремској Каменици) 12. јула, у четвртак, 2012, од 10,00 до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати у Позоришту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, Нови Сад.
Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања српских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевнокритички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу.
Симпозијум о Змају бавио се различитим аспектима богатог дела овог писца, подразумевајући новије књижевнокритичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу, еманципаторске улоге песника, политичких идеја и односа према историји, односа критике његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др.
У врло садржајној расправи учествовали су: др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Бојан Јовановић, др Горана Раичевић, др Миливоје Ненин, др Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић, др Јован Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сања Париповић, Јелена Станојев. Симпозијум је водио Јован Зивлак.
Одржавање симпозијума подржао је Покрајински секретаријат за културу, а радови су објављени у Зборнику о Змају, који је на научан начин представио доприносе учесника.Такође, објављен је и Зборник о Ђури Јакшићу који садржи 15 реферата, са сажецима на српском и енглеском. Оба зборника имају преко 220 страница, имају и прилоге, фото документацију и именски регистар.

САЛОН И КАРАВАН – ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ

У три програма у четири града учествовало
око дванаест, а на Салону преко 30 писаца

Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности: Караван писаца и Књижевни салон.
Књижевни караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу итд. Ове године писци су гостовали У Сомбору, Сремској Митровици и Бачкој Паланци. Основна идеја је да се писци представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност, која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери писци су наступали пред већим бројем посетилаца.
У библиотеци "Глигорије Возаровић" у Сремској Митровици 27. 12. 2012. године са почетком у 18 часова учествовали су: Ђорђе Писарев, Емсура Хамзић, Рале Нишавић, Гордана Ђилас и Мирјана Марковић.
У четвртак, 27. децембра са почетком у 18,00 сати у сали Народне библиотеке "Вељко Петровић" у Бачкој Паланци, одржано је успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Песме су читали Јован Зивлак, Никола Страјнић и Пал Бендер, који је читао поезију и на матерњем, мађарском језику.
У четвртак, 28. децембра са почетком у 18,00 сати у сомборској читаоници "Лаза Костић" одржано је успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Пред бројном публиком своју поезију представили су Иван Негришорац, Милан Ненадић и Илеана Урсу, која је читала и на матерњем румунском језику. У читању је учествовао и домаћин вечери Давид Кецман Дако.
Књижевни салон се одржава већ седми пут у клубу ДКВ. Идеја да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца остварила је свој смисао на трибини ДКВ пред препуним клубом. Поред читања, манифестацијом се афирмисало заједничко деловање у стварима књижевности, интерес писаца да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремену књижевност и савремено стваралаштво.
Књижевни салон Друштва књижевника Војводине одржан је 26. децембра у Клубу ДКВ, са почетком у 18 часова.
Салон је водио Ђорђе Писарев. Текстове су читали Пал Бендер, Емсура Хамзић, Никола Страјнић, Петко Војнић Пурчар, Рале Нишавић, Бранислав Живановић, Нада Душанић, Владимир Кирда Болхорвес, Милан Мицић, Гордана Ђилас, Павел Гатајанцу, Весна Кораћ, Мирјана Марковић, Радован Влаховић, Срђан Тешин, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Фелићиа Мунтеану, Радомир Миљојковић, Бошко Радић, Срето Батрановић, Марина Жинић, Милан Живановић, Љубица Вуков Давчик, Бранислав Зубовић, Владимир Кочиш, Јован Зивлак...

*

ЗЛАТНА ГРЕДА је изашла у 6 (шест) свезака, у 12 бројева. Две свеске су посвећене Међународном новосадском књижевном фестивалу. У првом броју (129/130) су прилози (песнички и прозни) учесника из иностранства (Француска, Немачка, Мађарска, Румунија, Енглеска, Русија, Луксембург, Италија, Данска, Пољска, и Србија). У броју је представљено око 30 аутора, а у другом броју (131/132) укључени су радови четрнаест учесника Симпозијума (Симпозијум о романтизму) и осам учесника слем такмичења.
У сваком броју Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити затворена у кулу од слонове кости, те сматрамо да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу, као и теорију, филозофију и друштвене науке.
У броју 127/128 објављени су радови Мартена Ларамеа о делу трагичног писца холокауста Паула Целана; Басиља Махна из Украјине о поезији Езре Паунда и Лорке; Алена Бадјуа о позицији уметности у савременом друштву; Хонета Бивера у духу Бодријара који истражује савремено насиље; Душана Пајина који компаративно истражује различите традиционалне евроазијске типове мишљења и религије о поимању основних онтолошких модуса: нешто и ништа.
Поезију објављују Збигњев Бјењковски, Урсула Андјекер Олсен, Нина Живанчевић, Никола Страјнић и др.
Прозу објављују Ђорђе Писарев, Сергеј Довлатов, Милица Јефтимијевић.
Критику Игор Јавор, Бранислав Живановић, Драган Бабић, Маја Медан. У хроникама се пише о активностима ДКВ и о догађајима у свету књижевности.
У број 133/134 објављен је темат о неолиберализму (истакнути социолози, филозофи и економисти – Пјер Бурдије, Венди Браун, Џејсон Хикел, Беланчић и др, као и темат о Змају – Проле, Смиљанић, З. Хаџић и Горана Раичевић.
Златна греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Овај часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд. Од Ласла Вегела, Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Милице Мићић Димовске, до Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина, Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова, Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева многих других. Али објављује и изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара, или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др (Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.).
Часопис се штампа од 800 до 1.000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији (Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др.) у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.
Поезију и прозу у Греди објављују најбитнији српски аутори: од М. Данојлића, Данилова, Рисојевића, Шајтинца, Ерића, Крстића, Лауре Барне, Писарева, Тишме, Звонка Карановића, Матијевића и др.
Часопис се приказује у већини штампаних и електронских медија у Србији. Представљен је, такође, поводом Фестивала, у медијима у Словачкој, Румунији, Русији, Бугарској, Немачкој, Пољској...

МНКФ ЈЕДАН ОД НАЈПРЕСТИЖНИЈИХ
КЊИЖЕВНИХ ДОГАЂАЈА У СРБИЈИ

На Фестивалу одржано око 25 програма

Седми пут одржан је Међународни новосадски књижевни фестивал од 27. до 30 августа. Места одржавања су била Трг младенаца, Позориште младих, Клуб ДКВ, Кафе књижара, Кафе Бистро, балкони у Змај Јовиној, Магистрат у Сремским Карловцима, Сомбор и Сремска Митровица...
Славиша Грујић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу отворио је манифестацију и рекао да је реч о културном догађају који оплемењује град. Грујић је нагласио да је реч о интеракцији и са Европом, и потврди мултикултуралности ове средине.
Преко 20 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Италије, Мађарске, Румуније, Данске и др.) и преко 30 из Србије наступали су у средишњим програмима Фестивала. Раду Фестивала допринело је и 15 преводилаца, као и 20 младих песника који су учествовали у такмичењу за најбољег слемера, и око 30 музичара који су обележавали својом уметношћу програме Фестивала.
У програмима су учествовали: Ени Фројд, Тим Каминг (Енглеска), Улф Штолтерфот, Ханс Михаел Шпајер (Немачка), Линда Марија Барош, Жан Портан (Француска), Тибор Залањ (Мађарска), Владимир Сергејевич Симаков, Георгиј Александрович Лебедев (Русија), Василе Дан, Славомир Гвозденовић (Румунија), Биргите Косовиц (Данска), Елиза Бјађини (Италија); Адам Пуслојић, Марија Шимоковић, Никола Вујичић, Зоран Петровић, Угљеша Шајтинац, Иштван Беседеш, Павел Гатајанцу, Срђан Тешин (Србија)... Реч је о ауторима који су добитници најзначајних националних и међународних награда за поезију и за прозу.
Фестивал је отворен музичкобалетским перформансом композитора Мирослава Штаткића, а настављен је читањем са балкона Абсолут у Змај Јовиној, са којег су се у два дана оглашавали Тим Каминг (Енглеска), Адам Пуслојић (Србија), Улф Штолтерфот (Немачка) и Маћеј Число (Пољска).
Гости фестивала били су пољски песници: Ана Јанко, Маћеј Число, Адријана Шимањска, Кшиштоф Карасек, Пјотр Мативјецки, Гжегож Латушињски, Еугенијуш Касјанович. О савременој поезији Пољске говорио је др Војћех Калишевски. Мала сала Позоришта младих је била место за сусрет са једном од најзначајнијих песничких култура у Европи. Тим поводом издата је Антологија савремене пољске поезије Живимо на речима (дванаест песника) у преводу и избору Гжегожа Латушињског и са поговором Војћеха Калишевског.
Симпозијум је био посвећен теми Романтизам, савремена књижевност и култура – митови, политика, спектакл, слава, иронија. Учествовали су: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Сава Дамјанов, Душан Пајин, Бојан Јовановић, Дамир Смиљанић, Никола Страјнић, Богдан Косановић, Бошко Томашевић. Романтизам је средишња појава европске модерне идеосфере. Он је једна од матрица савремене културе и књижевности.
Организовано је дијалошко представљање писаца у Кафе књижари у улици Модене. Разговоре су водили Бранислав Живановић, Драган Бабић и Стеван Брадић. У два програма су наступали Елиза Бјађини, Биргите Косовиц, Ени Фројд и Марија Шимоковић.
Фестивал је потврдио важност поезије у амбијенту Новог Сада, као и смисао мишљења које се бави њеним значајем. Она је ујединила око стотину писаца и уметника из различитих земаља и велики број поштовалаца који су заједнички обнављали и градили право јединствену величину која упућује људе да у речима ове уметности виде непрелазну вредност.
Седми пут Друштво књижевника додељује Међународну награду за књижевност – Нови Сад (досадашњи добитници су Кристоф Мекел, Немачка; Жан Пјер Фај, Француска; Бен Окри, Нигерија; Шон О Брајен, Енглеска; Љубомир Левчев Бугарска; Катрин Шмит, Немачка) настојећи да афирмише доприносе књижевности, посебно поезије у пољу изражавања и истраживања смисла и судбине човека и обнављању њене улоге.
Жири Међународног новосадског књижевног фестивала у саставу Владимир Гвозден, Зоран Ђерић и Јован Зивлак (председник) донео је одлуку да се Међународна награда за књижевност – Нови Сад за 2012. годину додели Крзyсзтофу Карасеку, 1937, песнику, романсијеру, есејисти и антологичару, за допринос савременој поезији у амбијенту сила историје и политике, што је битно утицало на модерну пољску културну реалност, што га сврстава у најистакнутије савремене песнике пољског језика, поред таквих аутора попут Еве Липске, Ришарда Крињицког, Адама Загајевског, генерације која је наследила златно доба класика пољске речи, светски познатих аутора, као што су Збигњев Хербет, Вислава Шимборска или Тадеуш Ружевич.
Награда се састоји из дипломе и новчаног износа.
Кшиштоф Карасек је низ година био директор књижевног програма пољског радија и уредник часописа: Оријентација, Нови израз, Књижевност. Током седамдесетих био је један од најеминентнијих представника песничке групе "Нови талас". Године 2008 је награђен за културне заслуге сребрном медаљом Министарства културе и националне баштине, "Глориа Артис". Његова књига поезије, Аутопутеви и коњи, проглашена је за књигу године, 2008. У фебруару 2009. добио је књижевну награду Рејмонт за животно дело. Недавно је награђен престижном наградом "Орфеј", за књигу поезије Ветроломи, као за књигу године. Поред тога, недавно се појавио обиман избор Карасекових песама у Италији. Представљен је и као битан глас савремене поезије и у најважнијем енглескојезичком израелском часопису "Jerusalem Revienj".
Он је био један од актера новог таласа, и уживао је поштовање културне и интелектуалне јавности као аутентични глас пољске реалности. "Нови талас" је последње "снажно" песничко поколење у Пољској. Аутор је обимне и важне антологије Савремени пољски песници. Пољска поезија од 1956 (1997).
Објавио је велики број књига поезије. Објавио је шест избора поезије, једну књигу прозе и две књиге есеја.
Жири Бранкове награде Друштва књижевника Војводине радио је у саставу: Зоран Ђерић (председник), Владимир Гвозден и Бранислав Живановић (чланови). На конкурс је пристигло више од десет песничких књига. Жири сматра да се новијој поезији посвећује мала пажња. Али упркос томе жири је закључио да је продукција била квалитетна, убедљивија него прошле године. У обзир су узете књиге објављене између две доделе, од 1. августа 2011. до 1. августа 2012. године. Такође, поштовала се одредба да аутор који је објавио прву песничку књигу нема више од 29 година.
На седници одржаној 2. августа 2012. године, Жири је донео одлуку: да овогодишњу, 52. по реду, Бранкову награду добије Горан Живковић (рођен 1984. године у Нишу). Горан Живковић је афирмисани слем песник који је наступао у свим већим градовима у Србији. Његова поезија, како је оценио жири, представља глас истакнутог представника генерације који експресивно сведочи о искуству младог човека у контроверзном свету оскудице и афирмације потрошачког друштва и његових вредности.
Уручење је организовано 28. августа у Магистрату у Сремским Карловцима уз учешће добитника, председника жирија Зорана Ђерића, члана жирија Бранислава Живановића, председника ДКВ Николе Страјнића, директора Фестивала Јована Зивлака, добитника награде Нови Сад пољског песника Криштофа Карасека и преводиоца са енглеског Иване Веља. У програму су учествовали и студенти Академије уметности у Новом Саду и млади новосадски музичари.
Једна од важних тачака Фестивала је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење се одржало пети пут у Кафеу Бистро. У две вечери говорењу поезије присуствовало је око 400 посетилаца. Овогодишњи победник је Данило Бајчета (1978).
На Фестивалу је током четири дана одржано преко 25 књижевних и музичких програма (претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2.000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. У току четири дана представљен је велики број ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова. Објављен је у две богате свеске Златне греде. Издат је и богато информативан Каталог фестивала. Штампане су плакате. У простору Туристичког центра Новог сада у Змај Јовиној аранжиране су многе информације у излогу и Фестивал је презентован у видео форми. У Граду су постављене заставе. Медији овде и у свету пропратили су Фестивал са високом пажњом. Фестивал су пратили: ТВ Војводине, Новосадска ТВ и остале ТВ и радио станице Новог Сада. Посебно и београдски радио програми (први и други итд). Писали су Дневник, Блиц, Политика, Новосадске, али и петроградски и пољски часописи су објавили похвалне извештаје. Писци су гостовали у Сремској Митровици и Сомбору.

НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ

На основу Јавног позива за подношење предлога за доделу признања за врхунски допринос националној култури, тј, на основу Конкурса који је расписало Министарство културе и информисања, Друштво књижевника је приступило организовању предлога и мишљења за признање водећи рачуна да кандидати ДКВ задовољавају формалне и уметничке критеријуме који се захтевају условима конкурса.
ЈАВНИ ПОЗИВ је захтевао да је писац стекао статус корисника пензије код надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији; да је држављанин Републике Србије; да је остварио врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина итд. као и да има образложену оцену вредности доприноса у области културе у делатностима коју дају уметничка и струковна удружења.
Рок достављања предлога је био од 26. септембра до 26. октобра 2012. године.
Посебно признање додељује уметнику у виду доживотног месечног новчаног примања, у нето износу од 50.000,00 динара.
Комисија ДКВ је предложила следеће кандидате:
1. Вићазослав Хроњец, 2. Стојан Бербер, 3. Благоје Баковић, 4. Томислав Кетиг, 5. Анђелко Ердељанин, 6. Недељко Терзић и 7. Милутин Ж. Павлов.
УО ДКВ сматра да национална признања доприносе побољшању положаја књижевника. Такође, национална признања схвата као рационалан гест државе у разумевању доприноса и социјалног положаја уметника. Међутим, зачуђени смо да се поводом националних признања често организују кампање и притисци, као и да се ствара посебна атмосфера која доприноси да одлуке комисије не буду у складу са чињеницама. Удружења из Војводине имају велики број уметника који заслужују пажњу због својих неспорних доприноса култури Србије. Из тих разлога, дакле, УО ДКВ сматра да би у комисији морао бити изабран један представник уметничких удружења из Војводине.
Ове године, националне пензије са горенаведеног списка добила су наша два члана. Укупно досад Министарство културе је промовисало 15 корисника националне пензије чланова ДКВ.

САМОСТАЛНИ УМЕТНИЦИ

ДКВ има пренесене надлежности да квалификује и води евиденцију о самосталним уметницима од краја 2011. године, а почело је да води евиденцију о самосталним уметницима од првог квартала 2012. године. Захваљујући Секретаријату за културу Града Новог Сада, девет писаца користи поменути статус и за њих су уплаћивни одговарајући доприноси.
У току године два члана су стекла услове за старосну пензију, тако да седам чланова тренутно има статус самосталног уметника. У току су договори са Општином у Бачкој Паланци, где постоји могућност да два члана ДКВ остваре статус а да за њих доприносе уплаћује Општина. Поменути послови су у надлежности Комисије за самосталне уметнике и УО.
Услови за стицање статуса су прописани Правилником Министарства културе и нашим правилником. Статус могу стећи писци чијим је делима призната уметничка вредност и којима се за једну ауторску књигу признаје две године стажа; или за петнаест књижевних текстова објављених у значајним зборницима, часописима, листовима или ревијама итд. а за преводилаштво за једну преведену књигу – признају се две године стажа; или за петнаест преведених текстова објављених у значајним зборницима, часописима, листовима или ревијама итд.


ЧЛАНАРИНА

Чланарина је одлуком УО из 2013. године износи 1.200,00 динара. Чланарину, уобичајено у ДКВ плаћа редовно мање од пола чланства, а то је недовољно да би се на реалан начин помогло Друштву. Требало би учинити да се обавезе поштују. Друштво је увођењем статуса активног члана на одређен начин санкционисало оне који не испуњавају своје обавезе. Друга друштва овог типа већ дуже време имају чланарину далеко вишу него ДКВ (нпр. чланарина УКС је 1.800,00 динара) и неплаћање санкционишу искључењем из удружења. Према Сатуту и Првилнику о чланству члан 8. чланарине су ослобођени чланови чији је плата нижа од минималне у Републици, као и чланови старији од 75 година. Усвојено је да писци који чланарину нису плаћали више од четири године (има оних који је не плаћају деценијама), а желе да поново стекну статус активног члана, морају да плате пет чланарина.

ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ДКВ

ДКВ додељује годишње и јубиларне награде својим члановима за допринос у књижевности. Постоје награде за најбољу књигу и за најбољи превод године, као и награда за животно дело. Како је ДКВ вишејезично удружење, било је врло тешко донети компетентну одлуку за књигу године, па су ради реалнијег и доличнијег вредновања основане награде за све књижевности. Награде се у већини случајева додељују повремено, зависно од продукције, а најучесталије за књигу на српском, па потом на мађарском језику. Награда за књигу године се додељује сваке године за српски језик. Остале награде подразумевају конкуренцију и разматрање целокупне продукције на свим званичним језицима у Војводини. Основане су следеће награде: Иштван Конц за књигу на мађарском језику, Паљо Бохуш, за књигу на словачком језику, Василе Васко Попа, за књигу на румунском језику, Мирослав Стрибер, за књигу на русинском језику и Илија Округић Сријемац за књигу на хрватском језику.
Награде се повремено додељују и за посебне доприносе који се тичу афирмације књижевности у Војводини, афирмације међусобног разумевања итд. Одлуку о овим наградама доноси УО.
У протеклом периоду награде су додељене значајним писцима: Радивоју Шајтинцу, Владимиру Копицлу, Светозару Кољевићу, Алпару Лошонцу, Славку Алмажану, Јаношу Бањаију, Јовану Попову, Зорану Ђерићу, Предрагу Шапоњи, Наташи Пралици, Вићазославу Хроњецу, Алпару Лошонцу, Славку Гордићу, Палу Бендеру, Јану Лабату, Јовану Дунђину, Николи Страјнићу, Томиславу Кетигу, Ференцу Мауричу, Милошу Латиновићу...

ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА

Комисија за пријем окончава процес вредновања и примања нових чланова у ДКВ крајем сваке године. Услови пријема су регулисани правилником а резултати се саопштавају на годишњој Скупштини. Води се рачуна да поред српских писаца, који највише конкуришу, буду с пажњом разматрани захтеви кандидата из редова националних заједница. Комисија годишње прими до десет чланова. Ове године је примила 17, с тим што је по позиву примила 6. Комисију чине: Зоран Ђерић, Ирина Харди Ковачевић, Михал Ђуга, Бранислав Живановић, Весна Кораћ и Корнелија Фараго. Комисија је радила према пропозицијама Правилника о раду, и на свим заседањима имала кворум, чиме су одлуке које је донела правоснажне.

ИЗЛОЖБЕ У ГАЛЕРИЈИ ДКВ

1) Јануар 2012. Изложба цртежа и слика чланова "Арс академије", Центар за ликовно образовање деце и омладине, Нови Сад; 2) Фебруар 2012, Изложба цртежа и акварела Слободан Парежанин, Нови Сад; 3) Фебруар – април 2012, Изложба слика "Жене, та дивна бића" Мирослава Огорелика, Нови Сад; 4) Март 2012, Љубица Арсенић и Драгана Пајкович, чланови Удружења ликовних уметника "ЛИКУМ", Нови Сад; 5) Април 2012, Изложба слика Снежане Вујошевић, Удружење "Атеље 05", Врбас; 6) Мај 2012, Изложба слика Петра Степановића, удружење "УЛНУС", ликовни ствараоци Новог Сада; 7) Јун 2012, Групна изложба слика чланова удружења ликовних уметника "ЛИКУМ", Нови Сад; 8) Јул 2012, Изложба фотографија Дивне Бијелић "Ђорђе и Милева", Нови Сад: 9) Септембар 2012, Изложба слика Снежане Мишовић, "Атеље 05", Врбас; 10) Октобар 2012, Изложба слика Јованке Бекан, "Призваше ме Карловци", Нови Сад; 11) Октобар – новембар 2012, Изложба слика чланова мађарског културног центра "Петефи Шандор", Нови Сад; 12) Новембар 2012, Годишња изложба чланова удружења ликовних стваралаца "УЛНУС", Нови Сад; 13) Децембар 2012, Изложба Наде Панић, удружење ликовних уметника "ЛИКУМ", Нови Сад
ДКВ је организовало у 2012. години око 75 програма и јавних активности, тј. преко двадесет и пет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, издало три књиге (зборнике о Јакшићу и Змају и Антологију пољске поезије), одржало 6 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, три наступа у Каравану писаца, са око 12 учесника, две промоције књига, две манифестације за светски дан поезије, симпозијум о Змају, 13 изложби у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Румунији и др.
Најзначајније активности ДКВ су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Змају, симпозијум о романтизму, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна оријентација у политици годишњих награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења, први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника и да ствара боље услове за развијање међународне сарадње.
ДКВ је успело да постави и одржава ефикасан и квалитетан сајт, да у Клубу ДКВ покрене динамичну културну активност и поред, може се рећи, врло тешког периода у свом деловању. Својим активностима ДКВ се доказало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више од 15.000 читалаца и посетилаца. У овај број нисмо укључили и садржаје емитованене у електронским медијима или објављене у штампи, као ни на нашем сајту.
 
ЗАПИСНИК - СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА

У Свечаној сали Електровојводине, у недељу 3. марта.2013, са почетком у 10 часова, одржана је редовна Скупштина Друштва књижевника Војводине.
Председавајући Скупштине Никола Страјнић предложио је дневни ред који је предложен на XVIII седници Управног одбора ДКВ:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две Скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Саопштење о пријему нових чланова
5. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Паљо Бохуш
6. Владимир Гвозден: Беседа о Александар Тишми поводом десетогодишњице смрти.
7. Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2012. годину и План делатности за 2013. годину
8. Дискусија и текућа питања

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.

1. Председник ДКВ је предложио радно Председништво, поред преседавајућег по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи.
Предлог је једногласно усвојен.

2. Скупштина је минутом ћутања одала пошту својим члановима, приминулим између две Скупштине: Иштван Сели и Сава Бабић, као и Слободану Ракитићу.

3. За састав Верификационе комисије предложени су Рајица Драгићевић, Александар Павић и Михал Ђуга. За Комисију за оверу записника предложени су Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су једногласно усвојени.
На основу члана 16, Статута и члана 11 Пословника о раду Скупштине, Скупштина ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем активних чланова, 30 минута након заказаног почетка.
Верификациона комисија је утврдила да су присутна 75 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине. Скупштини је током рада присуствовало око 100 чланова ДКВ.

4. Председник Комисије за пријем нових чланова Зоран Ђерић, у складу са Правилником о пријему, саопштио је одлуку о пријему нових чланова по позиву и на основу конкурса. У ДКВ су примљени: Часлав Ђорђевић, Нови Сад; Анђелко Анушић, Нови Сад; Слободан Мандић, Сутјеска; Калман Јодал, Нови Сад; Стеван Брадић, Нови Сад; Вирxинија Поповић, Нови Сад. На основу конкурса су примљени: Љиљана Грошин, Кикинда; Милена Летић Јовеш, Нови Сад; Снежана Писарић Милић, Сомбор; Катица Татић, Марадик; Олег Томић, Суботица; Марија Танацков, Кикинда; Снежана Илић, Нови Сад; Ружица Кљајић, Сомбор; Снежана Радојевић, Кула; Мара Кнежевић, Сомбор; Душан Савић, Сомбор; Марко Иванчевић, Нови Сад.
У име новопримљених чланова захвалио се Стеван Брадић.

5. Жири ДКВ за књигу године, у саставу Никола Страјнић, Недељко Терзић и Милош Латиновић, одлучио је да се награда за књигу године ДКВ, додели Бошку Томашевићу за књигу огледа Мишљење писања, у издању Малог Нема из Панчева.
Бошко Томашевић (1947, Бечеј), доцент универзитета. Држао је предавања из књижевне теорије, поетике, херменеутике и књижевне епистемологије на универзитетима у Фрајбургу, Гетингену, Нансију, Инсбруку, Бечу и Берлину. Члан је Европске Академије наука, уметности и књижевности (Париз), француског и аустријског ПЕНа, као и Француског друштва писаца (Париз) те Аустријског савеза писаца (Беч).
Тематика књижевнотеоријских радова Бошка Томашевића окренута је проблемима књижевне теорије као секундарног дискурса, разлозима постојања књижевне теорије, вредновању њених циљева и резултата. Објавио је око двадесет књижевнотеоријских књига. Бошко Томашевић једнако је афирмисан као песник. Тај део његовог стваралачког опуса броји готово тридесет књига, на српском и немачком језику. изашао му је први том изабране поезије и на српском језику. Томашевић се опробао и као романописац: Закаснели извештај једној академији (2004) и Нико, никад (2012).
Књига огледа Мишљење писања садржи укупно деветнаест текстова у њу је укључено Томашевићево целокупно мисаоно, па и песничко искуство. Темељи на којима почива су филозофски и воде, с једне стране, према филозофији предсократоваца, а, с друге, према филозофији двадесетог века. Оно што говори о вредности ове проблематике у Томашевићевој књизи, јесте чињеница да се она не задржава само у сфери теоријског разматрања, него се сели и у сферу песничког стварања, што се посебно показује у ауторовим Изабраним песмама, објављеним у овој истој години у којој је објављена и књига Мишљење писања.
У одсуству добитника прочитано је његово писмо где је Томашевић, између осталог рекао:
Веома поштоване колегинице и колеге, поштовани чланови жирија, приморан сам, стицајем околности, да Вам се из далека захвалим на признању које ми уручујете и да то, можда, учиним на неспретан начин. Ово је мени прво признање које добијам у шездесетшестој години живота након што сам објавио око шездесет наслова било белетристичких, било књижевнонаучних и теоријских књига. После ове награде која би требала да буде и моја последња, ја немам потребу да добијем иједну другу. Касно је за било коју награду да бих потом могао да кажем да ће ми ова или она награда бити подстицајем или да јесте подстицај. Није! Нисам писао за награде, писао сам за писање. Чак не ни за публику. Писао сам низакога! Књижевност, каже Морис Бланшо, "не тргује него она свакога баца у ону дубину тубивствовања, која је нити Биће нити Ништа и где је свака нада да се нешто може учинити одбачена с гнушањем". Питати, стога, "за кога се пише" онако како то чини Сартр, за нас се чини плаузибилним. Аутор незназакога пише и, штавише, не треба о томе да се пита. Писатинизакога јесте део књижевности Негације, оне књижевности која је уморна од велике лажи Комуникације: од књига насталих под знаком Таштине.

Жири за превод године је радио у саставу Павел Гатајанцу, Корнелија Фараго и Владимир Гвозден и једногласно је одлучио да награду додели Богдану Косановићу за превод књиге Владимира Јаковљевича Пропа, Руски аграрни празници: покушај историјскоетнографског истраживања у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Награду је образложио Павел Гатајанцу: Владимир Проп (1895–1970) био је и остао ауторитет на пољу фолклористике и структуралне семиотике. Књига Руски аграрни празници је Пропово значајно позно дело, објављено на руском 1963. године, у којем се вратио методолошким захватима из ране фазе рада како би осветлио опште елементе у сеоским календарским ритуалима. Жири сматра да је ова сложена књига нашла у Богдану Косановићу компетентног преводиоца који је – премда је за многим решењима морао да трага у дубинама српског језика, као и да уз мноштво напомена на одговарајући начин објасни смисао појединих руских речи везаних за народне обичаје – уверљиво дочарао јасноћу и изузетан интелектуални тон Проповог излагања.
Богдан Косановић је редовни професор славистике на Универзитету у Новом Саду Међу његовим радовима истичу се монографије: Трагично у делу [олохова (1988), Расправе из руске књижевности (1994), Истраживања руске авангарде (1995), Славистичке компаративне теме (2006), Сава ВладиславићРагузински у свом и нашем времену (2009), Нове компаративне теме (2011). Преводио је дела различитих жанрова са руског, пољског и украјинског.
Косановић је у свом обраћању посебно истакао одговорност преводиоца према очувању смисла текста и његових стилских карактеристика, што захтева стваралачки однос према могућностима које пружа српски језик.

Жири за доделу Награде "Паљо Бохуш" Словачке секције Друштва књижевника Војводине (у саставу Ладислав Чањи, Владимир Валенћик и Вићазослав Хроњец, председник) је одлучио да награду додели песничкој књизи КЕD ПО ХРДИНСТВЕ (Када после јунаштва), Златка Бенке и која је објављена у Словачком издавачком центру у Бачком Петровцу 2008. године.
Председник жирија Вићазослав Хроњец је рекао да књига песама Када после јунаштва словачког војвођанског песника Златка Бенке представља највиши домет у читавом његовом песничком опусу. Класицистичка фактура његове песме досегла је овде најсрећнији склад свог значењског слоја и свог израза, чак у толикој мери да су антологичари у најновијим својим изборима највише песама овог песника преузимали управо из ове његове књиге. Златко Бенка рођен је 22. јула 1951. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио је као новинар у Информационом центру у Оxацима. Живи у Лалићу.
На српском је објавио две збирке песама и десетак књига песама и прозе на словачком. Добитник је неколико значајних награда У Војводини и Словачкој за своје књижевно дело.
Златко Бенка је захвалио жирију и истакао да је мисија писца да открива и афирмише нематеријалне вредности, у свету који је препуштен забави.

Управни одбор ДКВ је одлучио да посебно признање додели Славомиру Гвозденовићу (1953), песнику, преводиоцу, антологичару, уреднику и издавачу и културном делатнику из Темишвара, због његовог изузетног доприноса у преводилачком и културном раду у развијању српскорумунских веза и за његово оригинално песничко дело. О Славомиру Гвозденовићу говорио је Јован Зивлак. Гвозденовић је дипломирао српски језик и југословенске књижевности у Букурешту, где је докторирао на поезији Васка Попе. Члан је Савеза писаца Румуније, почасни члан Удружења књижевника Србије и члан је Удружења књижевника Републике Српске. Главни је уредник темишварског часописа "Књижевни живот". Друштвени је и јавни радник српске националне мањине у Румунији, више година био је српски посланик у Парламету Румуније, а данас је председник Скупштине дијаспоре Срба у региону. За национално и политичко ангажовање добио је државна признања Румуније и Србије. Приредио је у Румунији и Србији десетак антологија српске књижевности.
Заступљен је у више десетина српских, румунских и европских антологија, као и у српским уxбеницима. Његова библиографија превода српске и румунске поезије, појединачно преведених аутора, избора и антологија је огромна и говори о Гвозденовићевом изузетном стваралачком доприносу, посебно у афирмисању српске књижевности и културе у Румунији.
Гвозденовић је захвалио УО ДКВ истичући да његова одговорност према српској књижевности има своје велике претходнике који су у Румунији, тачније у Араду и Темишвару, били битни ствараоци српске културе и њених институција и у Новом Саду и у Београду. Посебну улогу у томе имају Сава Текелија и Милош Црњански.

6. Владимир Гвозден је поводом десетогодишњице смрти Александра Тишме рекао да је Тишма био најугледнији члан Друштва књижевника Војводине. Да је његово разумевање књижевности било мера разумевања човека и његове позиције у свету зла и насиља.

7. У другом делу, Никола Страјнић истакао је да је ДКВ деловало у веома тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, са становиштва програмских циљева и садржаја, година је била успешна. ДКВ је већ годину дана, први пут у својој историји репрезентативно удружење. Међутим, очекивано субвенционирање текућих трошкова, на основу репрезентативности, од стране Министарства културе Србије је изостало. Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријет за културу, што је било недовољно. Најзначајнија манифестација ДКВ је Међународни фестивал, који неспорно улази у ред битних манифестација књижевности, посебно поезије; Фестивал је од Покрајине подржан изузетно коректно (2.000.000,00), тиме је омогућено да се одржи у повољним условима. Златна греда је укупно располагала са око 1.000.000,00 динара, што је било недовољно. Ипак је изашло шест квалитетних свазака и Греда је један од најутицајнијих часописа код нас.
ДКВ је организовало у 2012. години око 75 програма и јавних активности, тј. преко двадесет и пет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, три књиге (зборнике о Јакшићу и Змају и Антологију пољске поезије), одржало 6 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, три наступа у Каравану писаца, са око 12 учесника, две промоције књига, две манифестације за светски дан поезије, симпозијум о Змају, 13 изложби у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Румунији и др. Најзначајније активности ДКВ су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Змају, Симпозијум о романтизму, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна оријентација у политици годишњих награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења. Први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника и да ствара боље услове за развијање међународне сарадње. Посебно треба истаћи да је националне пензије добило око двадесет писаца чланова ДКВ. Ове године националне пензије су добили двоје писаца.
Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више од 15.000 читалаца и посетилаца.
Финасијски извештај је поднео Ласло Ремели. Констатовано је да су приходи ДКВ у току прошле године били 6.000.000,00 и да је исто толико утрошено на програмске делатности, уплате ПИО за самосталне уметнике и режијске тошкове. Дуговања су из претходне године у износу од нешто преко 1.000.000,00 за трошкове закупа, Информатике и осталих режијских трошкова. Тај проблем ће бити решен уколико Министарство културе Србије у складу са репрезентативни статусом ДКВ уплати одговарајућа средства.
Зивлак је поводом плана делатности рекао да Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма. Зивлак је нагласио да ДКВ има изузетну структуру чланства, велики број битних савремених писаца, али упркос томе оно је у великој мери на маргини јавног живота. Нови Сад, генерално, не пружа довољно простора нити добре воље да се афирмише књижевност нити да у јавном животу писци имају знатнију улогу. Писци и интелектуалци су у великој мери подређени интересима политичких сила које обликују друштвени живот и битно утичу на судбину књижевности и улогу интелекталаца и писаца у нашој стварности.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које афирмише и води рачуна о статусу писаца, проблематици хонорара, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности.
ДКВ ће осим часописа Златна греда и Међународног фестивала организовати низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума, али и Бранкове награда, Каравана писаца, тематског броја о савременој мађарској књижевности у Војводини.
На Фестивалу ће учествовати преко сто писаца и уметника. Главни гости Фестивала ће бити румунски песници. Објавићемо и антологију румунске поезије. Посебно скрећемо пажњу на Мирчеа Картарескуа, светски познатог савременог писца , кандидата за Нобелову награду. Гости ће бити и писци из Енглеске, Кубе, Пољске, Русије, Француске, Немачке итд. На крају излагања, Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефафоризовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности, обесмишљава њену улогу у битним питањима друштвеног живота као и њено настојање да се отргне силама комерцијализације.
Скупштина је једногласно усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2012, као и План рада за 2013. годину.

Комисија за оверу Записника:    Корнелија Фараго,
                    Владимир Гвозден и
                    Павел Гатајанцу.
 
СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ У НОВОМ САДУ
Председништво Скупштине ДКВ

У Свечаној сали Електровојводине, у недељу 3. марта, са почетком у 10 часова, одржана је редовна скупштина Друштва књижевника Војводине.
Преседавајући Скупштине Никола Страјнић предложио је дневни ред који је предложен на XVIII седници Управног одбора ДКВ:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Саопштење о пријему нових чланова
5. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Паљо Бохуш
6.Владимир Гвозден: Беседа о Александр Тишми поводом десетогодишњице смртi.
7. Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2011. годину и План делатности за 2012. годину
8. Дискусија и текућа питања

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.


1. Председник ДКВ је предложио радно председништво, поред преседавајућег
по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи.
Предлог је једногласно усвојен.

2. Скупштина је минутом ћутања одала пошту својим члановима, приминулим између две скупштине: Иштван Сели и Сава Бабић, као и Слободану Ракитићу.

3. За састав Верификационе комисије предложени су Драгица Рајићевић, Александар Павић и Михал Ђуга. За Комисију за оверу записника предложени су Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су једногласно усвојени.
На основу члана 16, Статута и члана 11. Пословника о раду Скупштине –
Скупштина ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних
чланова, или уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним
бројем активних чланова, 30 минута након заказаног почетка.
Верификациона комисија је утврдила да су присутна 75 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине. Скупштини је током рада присуствовало око 100 чланова ДКВ.

4. Председник Комисије за пријем нових чланова Зоран Ђерић, у складу са Правилником о пријему, саопштио је одлуку о пријему нових чланова по позиву и на основу конкурса. У ДКВ су примљени: Часлав Ђорђевић, Нови Сад; Анђелко Анушић, Нови Сад; Слободан Мандић, Сутјеска, Калман Јодал, Нови Сад; Стеван Брадић, Нови Сад; Вирџинија Поповић, Нови Сад. На основу конкурса примљени су: Љиљана Грошин, Кикинда; Милена Летић Јовеш, Нови Сад; Снежана Писарић Милић, Сомбор; Катица Татић, Марадик; Олег Томић, Суботица; Марија Танацков, Кикинда; Снежана Илић, Нови Сад; Ружица Кљајић, Сомбор; Снежана Радојевић, Кула; Мара Кнежевић, Сомбор; Душан Савић, Сомбор; Марко Иванчевић, Нови Сад.
У име новопримљених чланова захвалио се Стеван Брадић.

5. Жири ДКВ за књигу године, у саставу Никола Страјнић, Недељко Терзић и Милош Латиновић, одлучио је да се награда за књигу године ДКВ додели Бошку Томашевићу за књигу огледа Мишљење писања, у издању Малог Нема из Панчева.
Бошко Томашевић (1947, Бечеј), доцент универзитета. Држао је предавања из књижевне теорије, поетике, херменеутике и књижевне епистемологије на универзитетима у Фрајбургу, Гетингену, Нансију, Инсбруку, Бечу и Берлину. Члан је Европске Академије наука, уметности и књижевности (Париз), француског и аустријског ПЕН-а, као и Француског друштва писаца (Париз) те Аустријског савеза писаца (Беч).
Тематика књижевнотеоријских радова Бошка Томашевића окренута је проблемима књижевне теорије као секундарног дискурса, разлозима постојања књижевне теорије, вредновању њених циљева и резултата. Објавио је око двадесет  књижевно – теоријских књига. Бошко Томашевић једнако је афирмисан као песник. Тај део његовог стваралачког опуса броји готово тридесет књига, на српском и немачком језику. Изашао му је први том Изабране поезије и на српском језику. Томашевић се опробао и као романописац: Закаснели извештај једној академији (2004) и Нико, никад (2012).
Књига огледа Мишљење писања садржи укупно деветнаест текстова, у које је укључено Томашевићево целокупно мисаоно и песничко искуство. Темељи на којима почива су филозофски и с једне стране воде према филозофији предсократоваца, а са друге према филозофији двадесетог века. Оно што говори о вредности ове проблематике у Томашевићевој књизи јесте чињеница да се она не задржава само у сфери теоријског разматрања, него се сели и у сферу песничког стварања, што се посебно показује у ауторовим Изабраним песмама, објављеним у овој истој години у којој је објављена и књига Мишљење писања.
У одсуству добитника прочитано је његово писмо где је Томашевић, између осталог рекао:
Веома поштоване колегинице и колеге, поштовани чланови жирија, приморан сам, стицајем околности, да Вам се из далека захвалим на признању кога ми уручујете и да то, можда, учиним на неспретан начин. Ово је мени прво признање кога добијам у шездесетшестој години живота након што сам објавио око шездесет наслова било белетристичких, било књижевнонаучних и теоријских књига. После ове награде која би требала да буде и моја последња, ја немам потребу да добијем иједну другу. Касно је за било коју награду да бих потом могао да кажем да ће ми ова или она награда бити подстицајем или да јесте подстицај. Није! Нисам писао за награде, писао сам за писање. Чак не ни за публику. Писао сам ни-за-кога!  Књижевност, каже Морис Бланшо, «не тргује него она свакога баца у ону дубину тубивствовања, која је нити Биће нити Ништа и где је свака нада да се нешто може учинити одбачена с гнушањем». Питати, стога, «за кога се пише» онако како то чини Сартр, за нас се чини плаузибилним. Аутор не-зна-за-кога пише и, штавише, не треба о томе да се пита. Писати-ни-за-кога јесте део књижевности Негације, оне књижевности која је уморна од велике Лажи Комуникације: од књига насталих под знаком Таштине.

Посетиоци

Жири за превод године  је радио у саставу Павел Гатајанцу, Корнелија Фараго и Владимир Гвозден и једногласно је одлучио да награду додели Богдану Косановићу за превод књиге Владимира Јаковљевича Пропа, Руски аграрни празници: покушај историјско-етнографског истраживања у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Награду је образложио Павел Гатајанцу: Владимир Проп (1895-1970) био је и остао ауторитет на пољу фолклористике и структуралне семиотике. Књига Руски аграрни празници је Пропово значајно позно дело, објављено на руском 1963. године, у којем се вратио методолошким захватима из ране фазе рада како би осветлио опште елементе у сеоским календарским ритуалима. Жири сматра да је ова сложена књига нашла у Богдану Косановићу компетентног преводиоца који је – премда је за многим решењима морао да трага у дубинама српског језика, као и да уз мноштво напомена на одговарајући начин објасни смисао појединих руских речи везаних за народне обичаје – уверљиво дочарао јасноћу и изузетан интелектуални тон Проповог излагања.
Богдан Косановић је редовни професор славистике на Универзитету у Новом Саду Међу његовим радовима истичу се монографије: Трагично у делу Шолохова (1988), Расправе из руске књижевности (1994), Истраживања руске авангарде (1995), Славистичке компаративне теме (2006), Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену (2009), Нове компаративне теме (2011). Преводио је дела различитих жанрова са руског, пољског и украјинског.
Косановић је у свом тексту посебно истакао одговорност преводиоца према очувању смисла текста и његових стилских карактеристика, што захтева стварачки однос према могућностима које пружа српски језик.

Жири за доделу Награде „Паљо Бохуш“ Словачке секције Друштва књижевника Војводине (у саставу Ладислав Чањи, Владимир Валенћик и Вићазослав Хроњец, председник) је одлучила награду додели песничкој књизи KED PO HRDINSTVE (Када после јунаштва), Златка Бенке и која је објављена у Словачком издавачком центру у Бачком Петровцу 2008. године.
Председник жирија Вићазослав Хроњец је рекао да књига песама Када после јунаштва словачког војвођанског песника Златка Бенке представља највиши домет у читавом његовом песничком опусу. Класицистичка фактура његове песме досегла је овде најсрећнији склад свог значењског слоја и свог израза, чак у толикој мери да су антологичари у најновијим својим изборима највише песама овог песника преузимали управо из ове његове књиге. Златко Бенка рођен је 22. јула 1951. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио је као новинар у Информационом центру у Оџацима. Живи у Лалићу.
На српском је објавио две збирке песама и десетак књига песама и прозе на словачком. Добитник је неколико значајних награда У Војводини и Словачкој за своје књижевно дело.
Златко Бенка је захвалио жирију и истакао да је мисија писца да открива и афирмише нематеријалне вредности, у свету који је препуштен забави.                                                                             
*
Управни одбор ДКВ је одлучио да  посебно признање додели Славомиру Гвозденовићу (1953), песнику, преводиоцу, антологичару, уреднику и издавачу и културном делатнику из Темишвара, због његовог изузетног доприноса у преводилачком и културном раду у развијању српско – румунских веза и за његово оригинално песничко дело. О Славомиру Гвозденовићу говорио је Јован Зивлак. Гвозденовић је дипломирао српски језик и југословенске књижевности у Букурешту, где је докторирао на поезији Васка Попе.  Члан је Савеза писаца Румуније, почасни члан Удружења књижевника Србије и члан је Удружења књижевника Српске.Главни је уредник темишварског часописа „Књижевни живот“. Друштвени је и јавни радник српске националне мањине у Румунији, више година био је српски посланик у Парламету Румуније, а данас је председник Скупштине дијаспоре Срба у региону. За национално и политичко ангажовање добио је државна признања Румуније и Србије. Приредио је у Румунији и Србији  десетак антологија српске књижевности.
Заступљен у више десетина  српских, румунских и европских антологија, као и у српским уџбеницима. Његова библиографија превода српске и румунске поезије, појединачно преведених аутора, избора и антологија је огромна и говори о Гвозденовићевом изузетном стваралачком  доприносу, посебно у афирмисању српске књижевности и културе у Румунији.
Гвозденовић је захвалио УО ДКВ истичући да  његова одговорност према српској књижевности има своје велики претходнике који су у Румунији,тачније у Араду и Темишвару, били битни ствараоци српске културе и њених институција и у Новом Саду и у Београду. Посебну улогу у томе имају Сава Текелија и Милош Црњански.

6. ВладимирГвозден је поводом десетогодишњице смрти Александа Тишме рекао да је Тишма био најугледнији члан Друштва књижевника Војводине. Да је његово разумевање књижевност било мера разумевања човека и његове ситације у свету зла и насиља.

7. У другом делу, Никола Страјнић истакао да је ДКВ деловало у у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, са становиштва програмских циљева и садржаја, година је била успешна. ДКВ је већ годину дана, први пут у својој историји репрезентативно удружење. Међутим, очекивано субвенционирање текућих трошкова, на основу репрезентативности, од стране Министарства култуrе Србије је изостало. Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријет за културу, што је било недовољно Најзначајнија манифестација ДКВ је Међународни фестивал, који неспорно улази у ред  битних манифестација књижевности, посебно поезије. Фестивал је од Покрајине подржан изузетно коректно (2.000.000,00), тиме je омогућено да се одржи у повољним условима. Златна греда је укупно распoлагала са oко 1.000.000,00 динара, што је било недовољно. Ипак је изашло шест квалитетних свазака и Греда је један од најутицајнијих часописа код нас.
ДКВ је организовало у 2012. години око 75 програма и јавних активности, тј. преко двадесет и пет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, три књиге ( зборнике о Јакшићу и Змају и Антологију пољске поезије), одржало 6 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, три  наступа у Каравану писаца, са око 12 учесника, две промоције књига, две манифестације за  светски дан поезије, симпозијум о Змају, 13  изложби у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Румунији и др. Најзначајније активности ДКВ су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Змају, симпозијум о романтизму, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења. Први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника и да ствара боље услове за развијање међународне сарадње. Посебно треба истаћи да је националне пензије добило око двадесет писаца чланова ДКВ. Ове године неционалне пензије су добила двојица писаца.
Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више  од 15.000 читалаца и посетилаца.
Финасијски извештај је поднео Ласло Ремели. Констатовано је да су приходи ДКВ у току прошле године били 6.000.000,00 и да је исто толико утрошено на програмске делатности, уплате ПИО за самосталне уметнике и режијске тошкове. Дуговања су из претходне године у износу од нешто преко 1.000.000,00 за трошкове закупа, Информатике и осталих режијских трошкова. Тај проблем ће бити решен уколико Министарство културе Србије у складу са репрезентативни статусом ДКВ уплати одговарајућа средства.
Зивлак је поводом плана делатности рекао да Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма. Зивлак је нагласио да ДКВ има изузетну структуру чланства, велики број битних савремених писаца, али упркос томе оно је у великој мери на маргини јавног живота. Нови Сад, генерално, не пружа довољно простора нити добре воље да се афирмише књижевност нити да у јавном животу писци имају знатнију улогу. Писци и интелектуалци су у великој мери подређени интересима политичких сила које обликују друштвени живот и битно утичу на судбину књжевности и улогу интелекталаца и писаца у нашој стварности.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које афирмише и води рачуна о статусу писаца, проблематици хонорара, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности.
ДКВ ће осим часописа Златна греда и Међународног фестивала организовати низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума, али и Бранкове награда, Каравана писаца, и тематског броја о савременој мађарској књижевности у Војводини.
На Фестивалу ће учествовати преко сто писаца и уметника. Главни гости Фестивала ће бити румунски песници. Објавићемо и антологију румунске поезије. Посебно скрећемо пажњу на Мирчеа Картарескуа, светски познатог савременог писца, кандидата за Нобелову награду. Гости ће бити и писци из Енглеске, Кубе, Пољске, Русије, Француске, Немачке итд. На крају излагања, Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефафоризовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности, обесмишљава њену улоге у битним питањима друштвеног живота као и њена настојање да се отргне силама комерцијализације.
Скупштина је једногласно усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2011, као и План рада за 2012. годину.

   Комисија за оверу Записника:
Корнелија Фараго,
Владимир Гвозден
и Павел Гатајанцу

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2012. години


ДКВ је деловало у прошлој години у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, са становиштва програмских циљева и садржаја,   година је била успешна. ДКВ је већ годину дана, први пут у својој историји репрезентативно удружење. Међутим, очекивано субвенционирање текућих трошкова, на основу репрезентативности, од стране Министарства култуrе Србије је изостало.Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријет за културу, што је било недовољно ( Покрајина на основу  Закона о култури плаћа одговарајући износ од 45%). Најзначајнија манифестација ДКВ је Међународни фестивал, који неспорно улази у ред  битних манифестација књижевности, посебно поезије. Фестивал је од Покрајине подржан изузетно коректно ( 2.000. 000,00 ), тиме je омогућено да се одржи у повољним условима. То се не може рећи за  наш часопис који је укупно распoлагао са oко 1.000.000,00  динара, што је буџет за три и по броја једног од повлашћених часописа који излазе у Новом Саду.
Велики проблем за деловање ДКВ су материјални трошкови и техничка опремљеност. Надамо се да ћемо у наредном периоду решити ту врсту проблема.

РАД  УО
Управни одбор ДКВ је радио у складу са Статутом и правилницима о раду. Одржао је шест седница, што је статутарна обавеза и разматрао сва важна питања која су у његовој надлежности. ДКВ је у прошлој години остварио веће приходе за своје активности за 1.100 000,00 динара, што је допринело да се оствари већина програмских активности, али није финасирана ни трибина у Клубу ДКВ, ни годишње награде, ни  Светски дан поезије, ни Караван писаца – што изолује нашу организацију од себе саме и од окружења у коме делује.
Разматрана су различита питања,  од извештаја о раду  до конкурса за пројекте, Завршног рачуна,  Пописа инвентара, концепције и рада Златне греде, Међународног новосадског књижевног фестивала, међународне сарадње, рада комисија и жирија,  сарадње са писцима Петрограда,  симпозијума о Змају, Светског дана поезије, Конкурса за посебна признања Министарства културе Србије, информација о коришћењу просторија ДКВ,   пријема у чланство, Скупштине итд.
УО је радио у саставу Никола Страјнић ( председник), Корнелија Фараго, Јанош Бањаи (потпредседник), Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Јован Зивлак (потпредседник), Гордана Ђилас, Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић, Весна Кораћ, Давид Кецман Дако, Владимир Гвозден, Ахнета Бућко,  Михал Ђуга, и Ђорђе Писарев.
УО није имао проблема са кворумом и свака седница је протицала у настојању да се проблеми решавају. Оно што је посебно битно за УО је поштовање  института јавности рада и уважавање вредности мултикултуралне средине као  реалности у Војводини и Србији. Службе УО су водиле евиденцију о самосталним уметницима и плаћале одговарајуће доприносе, и истовремено вршиле кореспонденцију са неколико општина ( Бачка Паланка, Кикинда) да се нађе решење за самосталне уметнике у њиховим општинама.
Велики проблем представљају  трошкови закупа и остале комуналне обавезе у Браће Рибникар 5. Средства која добијамо за те сврхе су недовољна и ДКВ не може оптимално да опреми своје просторије, као ни да запосли једног стручног радника, како би успешније функционисало.
На Скупштини би требало да се постави питање закупа и да се упути  захтев да се ослободимо плаћања или да Град компензује те трошкове и усклади свој однос према нама у складу са Законом о култури.
Упркос наведеним околностима, УО је створио услове за напредак наше организације и за опстанак свих њених битних делатности: од Златне греде, Фестивала, до међународне сарадње. Такав развој догађаја може само да обезбеди компетентна и одговорна управа.
ДКВ је за Фестивал добило 3.000.000,00 динара ( од Секретаријата за културу АП Војводине, 2.500 000,00; Града Новог Сада и од Министарства за културу Р. Србије укупно 500.000,00). За Златну греду ДКВ је добило је 1.030.000 динара (од Покрајине  90.000,00, од Републике смо добили 550.000,00, а од Града 400.000,00). За Бранкову награду смо добили 280.000,00 од Покрајине, Републике и Града. За Симпозијум о Змају добили смо 80.000,00 од Покрајине а за материјалне трошкове 880.000,00 динара.
За чланарину је уплаћено 120.000,00 динара. Друштво је располагало са нешто преко 6.089.022.47 динара, укључијући и средства из буџета града за доприносе самосталних уметника у износу од  609,022,47  динара.
Средства су у највећој мери усмерена на организацију Фестивала, Златну греду, Бранкову награду и режијске трошкове. Будући да је ДКВ за Златну греду примило скромна средства, логично је што је било проблема са редовношћу излажења.
У комисијама за доделу средстава у области културе су често били повлашћени корисници што значи да у њима није било независних интелектуалца и стваралаца. Према Закону у таквим пословима не би смео да постоји сукоб интереса, али до овога непрестано долази будући да су буџетски корисници средстава из Града били заинтересовани  директори и уредници.

Драгиња Рамадански и Милан Ненадић на  ФОРУМУ ПИСАЦА У ПЕТЕРБУРГУ
Од 26. до 29. априла гости Санкт-петербуршког одељења Савеза писаца Русије били су чланови Друштва књижевника Војводине, песник Милан Ненадић и књижевни преводилац Драгиња Рамадански.
Свечано отварање VII Међународног књижевног салона, одржаног у пространом павиљону ЛенЕКСПО, било је у знаку почасног госта Салона, града Нице. Основни тон овој значајној манифестацији дала је прослава јубилеја чувене битке на Бородину, 1812. године.
Домаћин писаца ДКВ био је угледни прозни писац Анатолиј Козлов (познат фестивалској публици у Новом Саду). Драгиња Рамадански и Милан Ненадић су упознали амбијент сајма, као и штанд Савеза писаца Русије, где је одржан низ занимљивих манифестација, укључујући сусрет са познатим петербуршким писцем Николајем Коњајевим, који је представио свој најновији историјски роман.
Првог дана Форума уприличен је сусрет са Председником савеза писаца Русије Валеријем Ганичевом. Одржани су разговори на тему Савремена многонационална књижевност Русије и Литература на постсовјетском простору: тачке пресека.
Наши представници су учествовали  у раду округлог стола са темом Словенско књижевно братство, којом приликом је Удружењу књижевника Белорусије уручена стаклена скулптура Пегаза. Другог дана Књижевног салона, одржан је разговор о руско-српским културним односима. Током боравка у Дому писаца разговарало се о даљој сарадњи између два удружења, односно њихових часописа: „Златне греде“ и „Књижевног Петербурга“ (“Литературный Петербург“).
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА СТЕВАНА ВРЕБАЛОВА „ЗАШТИЋЕНОСТ“ И ДУШАНА ВУЛЕТЕ „ЂАВОЉИ ПОТПИС“  У КЛУБУ ДКВ
У четвртак 22. марта, у Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено новом роману Стевана Мише Вребалова, Заштићеност (Адреса, 2011).
Вече је водио Јован Зивлак, а о књизи су, поред аутора, говорили i Анђелко Ердељанин и Перо Зубац.
У четвртак 29. марта, у препуном  Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено роману Душана Вулете, Ђавољи потпис (Адреса, 2011).
Вече је водио Даниел Мандић, а о књизи су, поред аутора, говорили и Стеван Константиновић и Драган Бабић.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
По пети пут организована је манифестација поводом Светског дана поезије, 21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе

Организација уједињених нација за просвету, науку и културу - УНЕСКО - 1999. године прогласила је 21. март Светским даном поезије. Циљ манифестације је одавање признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај празник прихваћен је и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ пету годину у Новом Саду обележава овај значајан датум. Програм је одржан у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар између бројева 1 и 3, и започет је радиофонским записима стихова Езре Паунда и Милоша Црњанског, који је говорио своје Стражилово.
У музичком делу програма наступила је студенткиња виолине, са Академије уметности у Новом Саду, Соња Новчић.
Програм је водио Зоран Ђерић, а песме су читали Бранислав Живановић, Славко Алмажан, Михал Ђуга, Дубравка Миленковић, Гордана Шарчевић, Стеван Брадић, Емсура Хамзић, Вјера Бенкова, Радомир Миљојковић, Милан Мицић и Бенедек Миклош. Поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на мађарском, словачком и румунском језику.
У оближњој школи за основно и средње образовање Др Милан Петровић из Новог Сада, у свечаној сали наступала је друга група писаца чланова ДКВ, пред више од стотину ученика.
Стихове су читали Спасенија Сладојев Цана, Дивна Бијелић, Стеван Вребалов, Драган Матовић, Младен Дражетин, Пера Јанчић и Александар Павић.

СРПСКИ ПИСЦИ У РУМУНИЈИ
На књижевном сусрету у познатој бањи Херкулес учествовало десет српских писаца

У организацији жупанијског савета Караш-Северин и часописа Рефлекс, који излази у Решици и у сарадњи са Савезом писаца Румуније и Савезом Срба у Румунији, у хотелу Ђета, одржан је дванаести Међународни сусрет писаца у бањи Херкулес од 10. до 13. маја.
Сусрет је био посвећен теми „Балкан и балканизам“, поводом које је говорило око двадесетак румунских писаца. Са наше стране учествовали су Адам Пуслојић и Милош Латиновић. Латиновић  је говорио о Балкану као простору где се сукобљавају и изражавају интереси великих сила у формама политичких манипулација. Од румунских писаца говорили су компаратиста, критичар и универзитетски професор Корнел Унгуреану; песник и критичар Василе Дан; песник и универзитетски професор у Лос Анђелесу Георги Тома Мајореску; Јон Кокора, критичар; Јон Марин Алмажан, прозни писац и критичар; критичар и песник Георге Моцута; Октавијан Доклин, песник и главни уредник часописа Рефлекс и други.
Другог дана српски и румунски писци читали су своје текстове. У овом читању, учствовали су Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Милован Марчетић, Никола Вујичић, Милош Латиновић, Зоран Костић, Миљурко Вукадиновић, Бранислав Вељковић, Мићо Цвијетић, као и Василе Дан, Јоан Матуит, Георге Моцута, Георги Тома Мајореску, Николаје Србу и др.
Прилози са овог скупа су у целини објављени у часопису Рефлекс, и делимично у листу румунских Срба Књижевни живот.

Симпозијум о Јовану Јовановићу Змају

Друштво књижевника Војводине је организовало симпозијум о Јовану Јовановићу Змају (1833. године, у Новом Саду – 1904. године у Сремској Каменици) 12. јула, у четвртак, 2012, од 10,00 до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати у Позоришту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, Нови Сад.
Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања српских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевно-критички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу.
Симпозијум о Змају бавио се различитим аспектима богатог дела овог писца, подразумевајући новије књижевно-критичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу, емаципаторске улоге песника, политичких идеја и односа према историји, односа критике његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др.
У врло садржајној расправи учествовали су: др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Бојан Јовановић, др Горана Раичевић, др Миливоје Ненин, др Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић, др Јован Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сања Париповић, Јелена Станојев. Симпозијум је водио Јован Зивлак.
Одржавање симпозијума подржао је Покрајински секретаријат за културу, а радови су објављени у Зборнику о Змају, који је на научан начин представио доприносе учесника.Такође, објављен је и Зборник о Ђури Јакшићу који садржи 15 реферата, са сажецима на српском и енглеском. Оба зборника имају преко 220 страница, имају и прилоге, фото документацију и именски регистар.

САЛОН И КАРАВАН ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ
У три програма у четири града учествовало око дванаест, а на Салону преко 30 писаца

Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности : Караван писаца и Књижевни салон.
Књижевно караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору,  Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу итд. Ове године писци су гостовали У Сомбору, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци. Основна идеја је да се писци представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност, која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери писци су наступали пред већим бројем посетилаца.
Библиотеци „Глигорије Возаровић“ у Сремској Митровици 27.12.2012.године са почетком у 18 часова. Учествовали су - Ђорђе Писарев, Емсура Хамзић, Рале Нишавић, Гордана Ђилас и Мирјана Марковић .
У четвртак, 27. децембра са почетком у 18,00 сати у сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, одржано је још једно успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Песме су читали Јован Зивлак, Никола Страјнић и Пал Бендер, који је читао поезију и на матерњем, мађарском језику.
У четвртак, 28. децембра са почетком у 18,00 сати у сомборској читаоници „Лаза Костић“ одржано је успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Пред бројном публиком своју поезију представили су Иван Негришорац, Милан Ненадић и Илеана Урсу, која је читала и на матерњем румунском језику. У читању је учествовао и  домаћин вечери Давид Кецман Дако.
Књижевни салон се одржава већ седми пут  у клубу ДКВ. Идеја  да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца остварила  је свој смисао на трибини ДКВ пред препуним клубом. Поред читања, манифестацијом се афирмисало заједничко деловање у стварима књижевности, интерес писаца да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремену књижевност и савремено стваралаштво.
Књижевни салон Друштва књижевника Војводине одржан је  26. децембра у Клубу ДКВ, са почетком у 18 часова.
Салон је водио Ђорђе Писарев. Текстове су читали Пал Бендер, Емсура Хамзић, Никола Страјнић,  Петко Војнић Пурчар, Рале Нишавић, Бранислав Живановић, Нада Душанић, Владимир Кирда Болхорвес, Милан Мицић, Гордана Ђилас, Павел Гатејанцу, Весна Кораћ, Мирјана Марковић, Радован Влаховић, Срђан Тешин, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Фелићиа Мунтеану, Радомир Миљојковић, Бошко Радић, Срето Батрановић, Марина Жинић, Милан Живановић, Љубица Вуков Давчик, Бранислав Зубовић, Владимир Кочиш, Јован Зивлак...

ЗЛАТНА ГРЕДА је изашла у 6 (шест) свезака, у 12 бројева. Две свеске су посвећене Међународном новосадском књижевном фестивалу. У првом броју (129/130) су прилози (песнички и прозни) учесника из иностранства (Француска, Немачка, Мађарска, Румунија, Енглеска, Русија, Луксембург, Италија, Данска,  Пољска, и Србија). У броју је представљено око 30 аутора, а у другом броју (131/132) укључени су радови четрнаест учесника Симпозијума (Симпозијум о романтизму) и осам учесника  слем такмичења.
У сваком броју Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити зтаворена у кулу од слонове кости, те сматрам да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, те ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу,као и теорију, филозофију и друштвене науке.
У броју  127/128 објављени су радови Мартена Ларамеа  о делу трагичног писца холокауста Паула Целана; Басиља Махна из Украјине о поезији Езре Паунда и Лорке; Алена Бадјуа о позицији уметности у савременом друштву; Хонета Бивера у духу Бодријара који истражује савремено насиље;  Душана Пајина  који компаративно истражује различите традиционалне евроазијске типове мишљења и религије о поимању основних онтолошких модуса: нешто и ништа.
 Поезију објављују Збигњев Бјењковски, Урсула Андјекер Олсен, Нина Живанчевић,  Никола Страјнић  и др.
Прозу објављују  Ђорђе Писарев, Сергеј Довлатов, Милица Јефтимијевић.
Критику Игор Јавор, Бранислав Живановић, Драган Бабић, Маја Медан. У хроникама се пише о активностима ДКВ и о догађајима у свету књижевности.
У број 133/134 објављен је темат о неолиберализму ( истакнути социолози, филозофи и економисти – Пјер Бурдије, Венди Браун, Џејсон Хикел, Беланчић и др, као и темат о Змају - Проле, Смиљанић, З. Хаџић и Горана Раичевић.
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Овај часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Овај часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Од Ласла Вегела, Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Милице Мићић Димовске, до Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,  Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова,  Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева многих других. Али објављује  и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара,  или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.).
Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.)
Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.
Поезију и прозу у Греди објављују најбитнији српски аутори: од М. Данојлића, Данилова, Рисојевића, Шајтинца, Ерића, Крстића, Лауре Барне, Писарева, Тишме, Звонка Карановића, Матијевића и др.
Часопис се приказује у већини штампаних и електронских медија у Србији. Представљен је, такође, поводом Фестивала, у медијима у Словачкој, Румунији, Русији, Бугарској, Немачкој, Пољској...

МНКФ  један од најпрестижнијих књижевних догађаја у Србији
На Фестивалу одржано око 25 програма
Седми пут одржан  је Међународни новосадски књижевни фестивал  од 27. до 30 августа. Места одржавања су била Трг младенаца, Позориште младих, Клуб ДКВ, Кафе књижара, Кафе Бистро, балкони у Змај Јовиној, Магистрат у Сремским Карловцима, Сомбор и Сремска Митровица...
Славиша Грујић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу отворио је манифестацију и рекао је да  је реч о културном догађају који оплемењује град. Грујић је нагласио да је реч о интеракцији и са Европом, и потврди мултикултуралности ове средине.
Преко  20 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Италије, Мађарске, Румуније, Данске и др) и преко 30 из Србије наступали су у средишњим програмима Фестивала. Раду Фестивала допринело је  и 15 преводилаца, као и 20 младих песника који су учествовали у такмичењу за најбољег слемера, и око 30 музичара који су обележавали својом уметношћу програ-ме Фестивала.
У програмима су учествовали: Ени Фројд, Тим Каминг (Енглеска),  Улф Штолтерфот, Ханс Михаел Шпајер (Немачка), Линда Марија Барош, Жан Портан (Француска), Тибор Залањ  (Мађарска), Владимир Сергејевич Симаков, Георгиј Александрович Лебедев  (Русија), Василе Дан, Славомир Гвозденовић (Румунија), Биргите Косовиц (Данска), Елиза Бјађини (Италија); Адам Пуслојић, Марија Шимоковић, Никола Вујичић, Зоран Петровић, Угљеша Шајтинац, Иштван Беседеш, Павел Гатајанцу, Срђан Тешин ( Србија)... Реч је о ауторима који су добитници најзначај-них националних и међународних награда за поезију и за прозу.
Фестивал је отворен музичко-балетским перформансом композитора Мирослава Штаткића, а настављен је читањем са балкона Абсолут  у Змај Јовиној, са којег су се у два дана оглашавали Тим Каминг (Енглеска), Адам Пуслојић (Србија), Улф Штолтерфот (Немачка) и Маћej Число ( Пољска).
Гости фестивала били су  пољски песници: Ана Јанко, Маћеј Ћисло, Адријана Шимањска, Кшиштоф Карасек, Пјотр Мативјецки, Гжегож Латушињски, Еугенијуш Касјанович. О савременој поезији Пољске говорио је  др Војћех Калишевски. Мала сала Позоришта младих је била место за сусрет са  једном од најзначајнијих песничких култура у Европи. Тим поводом издата је  Антологија савремене пољске поезије Живимо на речима ( дванаест песника) у преводу и избору Гжегожа Латушињског и са поговором Војћеха Калишевског.
Симпозијум је био посвећен теми Романтизам, савремена књижевност и култура – митови, политика, спектакл, слава, иронија. Учествовали су: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Сава Дамјанов, Душан Пајин,  Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић, Никола Страјнић, Богдан Косановић, Бошко Томашевић. Романтизам је средишња појава европске модерне идеосфере. Он је једна од матрица савремене културе и књижевности.
Организовано је дијалошко представљање писаца у Кафе књижари у улици Модене. Разговоре су водили Бранислав Живановић, Драган Бабић и Стеван Брадић. У два програма су наступали Елиза Бјађини, Биргите Косовиц, Ени Фројд и Марија Шимоковић.
Фестивал је потврдио важност поезије у амбијенту  Новог Сада,  као и смисао мишљења које се бави њеним значајем. Она  је ујединила око стотину писаца и уметника из различитих земаља и велики број поштовалаца који су заједнички обнављали  и градили право јединствену величину која упућује људе  да у речима ове уметности виде непрелазну вредност.   
Седми пут Друштво књижевника додељује Међународну награду за књижевност – Нови Сад (досадашњи добитници су Кристоф Мекел, Немачка; Жан Пјер Фај, Француска; Бен Окри, Нигерија; Шон О Брајен, Енглеска; Љубомир Левчев Бугарска; Катрин Шмит, Немачка) настојећи да афирмише доприносе књижевности, посебно поезије у пољу изражавања и истраживања смисла и судбине човека и обнављању њене улоге.
Жири Међународног новосадског књижевног фестивала у саставу Владимир Гвозден, Зоран Ђерић и Јован Зивлак (председник) донео је одлуку да се Међународна награда за књижевност – Нови Сад за 2012. годину додели Krzysztofу Karasekу, 1937, песнику, романсијеру, есејисти и антологичару, за допринос савременој поезији у амбијенту сила историје и политике, што је битно утицало на модерну пољску културну реалност, што га сврстава у најистакнутије савремене песнике пољског језика, поред таквих аутора попут Еве Липске, Ришарда Крињицког, Адама Загајевског, генерације која је наследила златно доба класика пољске речи, светски познатих аутора, као што су Збигњев Хербет, Вислава Шимборска или Тадеуш Ружевич.
Награда се састоји из дипломе и новчаног износа.
Кшиштоф Карасек је низ година био директор књижевног програма пољског радија и уредник часописа: Оријентација, Нови израз, Књижевност. Током седамдесетих био је један од најеминентнијих представника песничке групе „Нови талас“. Године 2008 је награђен за културне заслуге сребрном медаљом Министарства културе и националне баштине, „Gloria Artis”. Његова књига поезије, Аутопутеви и коњи, проглашена је за књигу године, 2008. У фебруару 2009. добио је књижевну награду Рејмонт за животно дело. Недавно је награђен престижном наградом  „Орфеј“, за књигу поезије Ветроломи, као за књигу године. Поред тога, недавно се појавио обиман избор Карасекових песама у Италији. Представљен је и као битан глас савремене поезије и у најважнијем енглескојезичком израелском часопису "Jerusalem Review".
Он је био један од актера новог таласа, и уживао је поштовање културне и интелектуалне јавности као аутентични глас пољске реалности. „Нови талас“ је последње „снажно“ песничко поколење у Пољској. Аутор је обимне и важне антологије Савремени пољски песници. Пољска поезија од 1956 (1997).
Објавио је велики број књига поезије.  Објавио је шест избора поезије, једну књигу прозе и две књиге есеја.
Жири Бранкове награде Друштва књижевника Војводине радио je у саставу: Зоран Ђерић (председник), Владимир Гвозден и Бранислав Живановић (чланови). На конкурс је пристигло више од десет песничких књига. Жири сматра да се новијој поезији посвећује мала пажња. Али упркос томе жири је закључио да је продукција била квалитетна, убедљивија него прошле године. У обзир су узете књиге објављене између две доделе, од 1. августа 2011. до 1. августа 2012. године. Такође, поштовала се одредба да аутор који је објавио прву песничку књигу нема више од 29 година.
На седници одржаној 2. августа 2012. године, Жири је донео одлуку: да овогодишњу, 52. по реду, Бранкову награду добије Горан Живковић (рођен 1984. године у Нишу). Горан Живковић је афирмисани слем песник који је наступао у свим већим градовима у Србији. Његова поезија, како је оценио жири, представља глас истакнутог представника генерације који експресивно сведочи о искуству младог човека у контроверзном свету оскудице и афирмације потрошачког друштва и његових вредности.
Уручење је организовано 28. августа  у Магистрату у Сремским Карловцима уз учешће добитника, председника жирија Зорана Ђерића, члана жирија Бранислава Живановића, председника ДКВ Николе Страјнића, директора Фестивала Јована Зивлака, добитника награде Нови Сад пољског песника Криштофа Карасека и преводиоца са енглеског Иване Веља.У програму су учествовали и студенти Академије уметности у Новом Саду и млади новосадски музичари.
Једна од важних тачака Фестивала  је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење се одржало пети пут пут у Кафеу Бистро. У две вечери говорењу поезије присуствовало је око 400 посетилаца. Овогодишњи победник је Данило Бајчета (1978).
На Фестивалу је током четири дана одржано преко 25 књижевних и музичких програма ( претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. У току четири дана представљен је велики број ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова. Објављен је у две богате свеске Златне греде. Издат је и богато информативан Каталог фестивала. Штампане  су плакате. У простору Туристичког центра Новог сада у Змај Јовиној аранжиране су многе информације у излогу и Фестивал је презентован у видео форми. У Граду су постављене заставе. Медији овде и у свету пропратили су Фестивал са високом пажњом. Фестивал су пратили: ТВ Војводине, Новосадска ТВ и остале тве и радио станице Новог Сада. Посебно и београдски радио програми ( први и други итд). Писали су Дневник, Блиц, Политика, Новосадске, али и петроградски и пољски часописи су објавили похвалне извештаје. Писци су гостовали у Сремској Митровици и Сомбору.

НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ
На основу Јавног позива за подношење предлога за доделу признања за врхунски допринос националној култури, тј, на основу Конкурса који је расписало Министарство културе и информисања, Друштво књижевника је приступило организовању предлога и мишљења за признање водећи рачуна да кандидати ДКВ задовољавају формалне и уметничке критеријуме који се захтевају условима конкурса.
ЈАВНИ ПОЗИВ је захтевао да је писац стекао статус корисника пензије код надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији; да је држављанин
Републике Србије; да је остварио врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина итд.као и да  има образложену оцену вредности доприноса у области културе у делатностима коју дају уметничка и струковна удружења.
Рок достављања предлога је био од 26. септембра до 26. октобра 2012. године.
Посебно признање додељује уметнику у виду доживотног месечног новчаног примања, у нето износу од 50.000,00 динара.
Комисија ДКВ је предложила следеће кандидате:
1. Вићазослав Хроњец, 2. Стојан Бербер, 3. Благоје Баковић, 4. Томислав Кетиг, 5. Анђелко Ердељанин, 6. Недељко Терзић и 7. Милутин Ж. Павлов
УО ДКВ сматра да национална признања доприносе побољшању положаја књижевника. Такође, национална признања схвата као рационалан гест државе у разумевању доприноса и социјалног положаја уметника. Међутим, зачуђени смо да се поводом националних признања често организују кампање и притисци, као и да се ствара посебна атмосфера која доприноси да одлуке комисије не буду у складу са чињеницама. Удружења из Војводине имају велики број уметника који заслужују пажњу због својих неспорних доприноса култури Србије.  Из тих разлога, дакле, УО ДКВ сматра да би у комисији морао бити изабран један представник уметничких удружења из Војводине.
Ове године, националне пензије са горенаведеног списка добила су наша два члана. Укупно  досад  Министарство културе је промовисало 15 корисника националне пензије чланова ДКВ.

САМОСТАЛНИ УМЕТНИЦИ

ДКВ има пренесене надлежности да квалификује и води евиденцију о самосталним уметницима од краја 2011. године, а почело је да води евиденцију о самосталним уметницима од првог квартала 2012. године. Захваљујући Секретаријату за културу Града Новог Сада,  девет  писаца користи поменути статус и за њих су уплаћивни одговарајући доприноси.
У току године два члана су стекла услове за старосну пензију, тако да седам чланова тренутно има статус самосталног уметника. У току су договори са Општином у Бачкој Паланци, где постоји могућност да два члана ДКВ остваре статус а да за њих  доприносе уплаћује Општина. Поменути послови су у надлежности Комисије за самосталне уметнике и УО.
Услови за стицање статуса су прописани Правилником Министарства културе и нашим правилником. Статус могу стећи писци чијим је делима призната уметничка вредност и којима се  за једну ауторску  књигу признаје две године стажа; или за петнаест књижевних текстова објављених у значајним  зборницима, часописима, листовима или ревијама  итд. а за преводилаштво за једну преведену  књигу – признају се  две године стажа; или за петнаест преведених текстова објављених у значајним  зборницима, часописима, листовима или ревијама- итд.
Чланарина
Чланарина је одлуком УО из 2013. године износи 1200,00 динара. Чланарину, уобичајено у ДКВ плаћа редовно мање од пола чланства, а то је недовољно да би се на реалан начин помогло Друштву. Требало би учинити да се обавезе поштују. Друштво је увођењем статуса активног члана на одређен начин санкцинисало оне који не испуњавају своје обавезе. Друга друштва овог типа већ дуже време имају чланарину далеко вишу него ДКВ (нпр. чланарина УКС је 1800,00 динара) и неплаћање санкционишу искључењем из удружења. Према Сатуту и Првилнику о чланству члан 8. чланарине су ослобођени чланови чији је плата нижа од минималне у Републици, као и чланови старији од 75 година.  Усвојено је да писци који чланарину нису плаћали више од четири године (има оних који је не плаћају деценијама), а желе да поново стекну статус активног члана, морају да плате пет  чланарина.

Годишње награде ДКВ
ДКВ додељује годишње и јубиларне награде својим члановима за допринос у књижевности. Постоје награде за најбољу књигу и за најбољи превод године, као и награда за животно дело. Како је ДКВ вишејезично удружење, било је врло тешко донети компетентну одлуку за књигу године, па су ради реалнијег и доличнијег вредновања основане награде за све књижевности. Награде се у већини случајева додељују повремено, зависно од продукције, а најучесталије за књигу на српском, па потом на мађарском језику. Награда за књигу године се додељује сваке године за српски језик. Остале награде подразумевају конкуренцију и разматрање целокупне продукције на свим званичним језицима у Војводини. Основане су следеће награде: Иштван Конц за књигу на мађарском језику, Паљо Бохуш, за књигу на словачком језику, Василе Васко Попа, за књигу на румунском језику, Мирослав Стрибер, за књигу на русинском језику и Илија Округић Сријемац за књигу на хрватском језику.
Нагрде се повремено додељују и за посебне доприносе који се тичу афирмације књижевности у Војводини, афирмације међусобног разумевања итд. Одлуку о овим наградама доноси УО.
У протеклом периоду награде су додељене значајним писцима: Радивоју Шајтинцу, Владимиру Копицлу,  Светозару Кољевићу, Алпару Лошонцу, Славку Алмажану, Јаношу Бањаију, Јовану Попову, Зорану Ђерићу, Предрагу Шапоњи, Наташи Пралици, Вићазославу Хроњецу,  Алпару Лошонцу, Славку Гордићу,  Палу Бендеру, Јану Лабату, Јовану Дунђину,  Николи Страјнићу, Томиславу Кетигу, Ференцу Мауричу, Милошу Латиновићу...

Пријем нових чланова
Комисија за пријем окончава процес вредновања и примања нових чланова у ДКВ крајем сваке године. Услови пријема су регулисани правилником а резултати се саопштавају на годишњој Скупштини. Води се рачуна да поред српских писаца, који највише конкуришу, буду с пажњом разматрани захтеви кандидата из редова националних заједница. Комисија годишње прими до десет чланова. Ове године је примила 17, с тим што је по позиву примила 6. Комисију чине: Зоран Ђерић, Ирина Харди Ковачевић, Михал Ђуга, Бранислав Живановић, Весна Кораћ и Корнелија Фараго. Комисија је радила према пропозицијама Правилника о раду, и на свим заседањима имала кворум, чиме су одлуке које је донела правоснажне.

Изложбе у Галерији ДКВ
1) Јануар 2012.Изложба цртежа и слика чланова „Арс академије“, Центар за ликовно образовање деце и омладине, Нови Сад; 2) Фебруар 2012, Изложба цртежа и акварела Слободан Парежанин, Нови Сад; 3) Фебруар – април 2012, Изложба слика „Жене, та дивна бића“ Мирослава Огорелика, Нови Сад; 4) Март 2012, Љубица Арсенић и Драгана Пајкович, чланови Удружења ликовних уметника „ЛИКУМ“, Нови Сад; 5) Април 2012, Изложба слика Снежане Вујошевић, Удружење „Атеље 05“, Врбас; 6) Мај 2012,  Изложба слика Петра Степановића, удружење „УЛНУС“, ликовни ствараоци Новог Сада; 7) Јун 2012, Групна изложба слика чланова удружења ликовних уметника „ЛИКУМ“, Нови Сад; 8) Јул 2012, Изложба фотографија Дивне Бијелић „Ђорђе и Милева“, Нови Сад: 9) Септембар 2012,  Изложба слика Снежане Мишовић, „Атеље 05“, Врбас; 10) Октобар 2012, Изложба слика Јованке Бекан, „Призваше ме Карловци“, Нови Сад; 11) Октобар – новембар 2012, Изложба слика чланова мађарског културног центра „Петефи Шандор“, Нови Сад; 12) Новембар 2012,  Годишња изложба чланова удружења ликовних стваралаца „УЛНУС“, Нови Сад; 13) Децембар 2012, Изложба Наде Панић, удружење ликовних уметника „ЛИКУМ“, Нови Сад

ДКВ је организовало у 2012. години  око 75 програма и јавних активности, тј. преко двадесет и пет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, издало три књиге (зборнике о Јакшићу и Змају и Антологију пољске поезије), одржало  6 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, три  наступа у Каравану писаца, са око 12 учесника, две промоције књига, две манифестације за  светски дан поезије, симпозијум о Змају,  13  изложби у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Румунији и др.
Најзначајније активности ДКВ су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Змају, симпозијум о  романтизму, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења, први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника и да ствара  боље услове за развијање међународне сарадње.
ДКВ је успело да постави и одржава ефикасан и квалитетан сајт, да у Клубу ДКВ покрене динамичну културну активност и поред, може се рећи,  врло тешког периода у свом деловању. Својим активностима ДКВ се доказало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а  његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др. у активностима ДКВ узело је учешћа око  600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више  од 15 000 читалаца и посетилаца. У овај број нисмо укључили и садржаје  емитованене у електронским  медијима или објављене у штампи, као ни на нашем сајту.


ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ У 2013. ГОДИНИ


Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, око 360 из града Новог Сада, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које  афирмише и води рачуна о статусу писаца, проблематици хонорара, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности. ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво, како савремено, тако и посвећује пажњу значајним и недовољно разматраним ауторима који припадају књижевној традицији. Такође, један од важнијих аспеката деловања ДКВ је афирмисање и успостављање веза са репрезентативним актерима књижевности у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основне видове реализације таквих намера.
ДКВ осим часописа и фестивала организује низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума о Лази Костићу, Ђури Јакшићи, Критичкој књижевности, Јоану Флори, Војиславу Деспотову до Бранкове награде,  међународне сарадње, издавачке делатности...
У току 2012. ДКВ је организовало  преко 70 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, заседања Скупштине... издато је 12 бројева часописа Златне греде ( тј. 6 свезака), осми пут је организован Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме су  додељене  Међународна награда за књижевност «Нови Сад», угледном пољском песнику Кшиштофу Карасеку, добитнику најзначајнијих пољских награда за књижевност и педесети други пут Бранкова награда. На Фестивалу је представљено седам актера савремене пољске  поезије ( о којима је говорио Војћех Калишевски, критичар из института за Пољску књижевнст у Варшави), организован је симпозијум о романтизму књижевности, представљено  низ писаца у преко 20 програма, организовано слем такмичење итд.
На фестивалу је учествовао велики број гостију из иностранства, као и чланова Друштва, али и стваралаца из читаве Србије.
ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. националне пензије, пружајући подршку члановима који задовољавају услове конкурса који је расписало Министарство културе Србије.
Посебно се мора истаћи одговоран рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само два радника), као и финансијска подршка Републике, Секретаријата за културу Покрајине  и града Новог Сада активностима Друштва.


1.    Осми међународни новосадски књижевни фестивал

Осми Међународни новосадски књижевни фестивал. одржаће се  од 26. до 30 августа. Места одржавања ће бити Трг младенаца, Позориште младих, Клуб ДКВ, Кафе књижара, Кафе Би-стро, балкони у Змај Јовиној, Магистрат у Сремским Карловцима, Сомбор, Сремска Митрови-ца и Београд.
Преко  20 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Италије, Мађар-ске, Румуније, Данске и др) и преко 30 из Србије наступиће су у средишњим програмима Фестивала. У процес ће бити укључено 15 преводилаца, као и 20 младих песника у Слем такмичењу. Учествоваће и око 30 музичара У програмима ће учествовати Даниел Банулеску,  Мирчеа Картареску,  Дан Коман,  Данијела Краснару, Габи Ефтимије, Адела Грецеану, Нора Југа, Клаудију Комартин, Илеана Маланћоју, Дан Сочиу,  Лилијана Урсу, Раду Ванку ( Румунија),Урсула Андекјер ( Данска), Ајнмар Гудмасон ( Исланд), Михаел Кригер(Немачка), Патрик Буве ( Француска), Михајл Јаснов, Сергеј Гандлевски /Русија/, Рита Ен Хигинс  /Енглеска/, Ришард Крињицки /Пољска/,   Андреас Санчез Робања /Шпанија/,  Ференц Шиј, Софија Бала /Мађарска/, Драго Кекановић /Хрватска/,  Нији Осундаре /Нигерија/, Роберто Мусапи /Италија/, Ана Паула Таварес, /Португалија/,  Мартин   Солотрук  /Словачка/, Иван Матанов /Бугарска/, Ефтим Клетников /Македонија/, Александар Гаталица, Љиљана Ђурђић, Немања Ротар, Крсто Попоски, Катарина Брајовић, Владислав Бајац, Зоран Богнар, Стојан Бербер...  ( Србија)
На Фестивалу ћ наступити велики број музичара. Румунска поезија ће бити представљена у Позоришту младих. Биће објављена  и  Антологија савремене румунске поезије ( дванаест песника) у преводу и избору Славомира Гвозденовића и са поговором Ал. Чистелкануа.
Симпозијум ће био посвећен теми Откровења и митови савремене књижевности у добу неолиберализма. Учествоваће: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Сава Дамјанов, Душан Пајин,  Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић, Никола Страјнић, Драгиња Рамадански,  Бошко Томашевић.
Биће организовано је дијалошко представљање писаца у Кафе књижари у улици Модене. Разговоре ће водити млади критичари Бранислав Живановић, Драган Бабић и Стеван Брадић. Осми пут ће бити уручена Међународна награда за књижевност Нови Сад. У оквиру фестивала је биће додељена 53. Бранкова награда у Сремским Карловцима, у свечаној сали Магистрата. Једна од важних тачака Фестивала  је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење ће се се одржати шести пут у Кафеу Бистро. На Фестивалу је током четири дана одржаће се преко 25 књижевних и музичких програма (претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. Репрезентативан избор ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова, реализован на Фестивалу, биће објављен у две богате свеске Златне греде. Биће штампан Каталог фестивала,  плакате, мајице, заставе. У простору Туристичког центра Новог Сада у Змај Јовиној аранжираће се  информације о Фестивалу у видео форми.

Трошкови пансиона                 200 пансиона                                         700.000,00  динара                             
Награда Нови Сад                                                                                    280.000,00 динара
Трошкови симп.                                                                                       250.000,00 динара    
муз.програма                                                                                             250.000,00 динара
Публикације ( књига која представља
10 румунских песника земље госта,
2 тематска броја Златне греде посвећене Фестивалу,
разгледнице, плакати, афише, мајице и др)                                           450. 000,00
Путни трошкови и др.                                                                              750.000,00
Трошкови превођења ( текстови учесника и
консекутивни преводи разговора)                                                           250.000,00 динара
Трошкови за учеснике Слем такмичења ( дневнице,
Путни трошкови  )                                                                                     250.000,00 динара                                                                                
Трошкови транспорта до аеродрома у Београду,  
организације излета на Фрушку гору и Сремске Карловце као и
путовања у Сомбор, Митровицу, Београд
                                                                                                                     250.000,00 динара                                                                                                         
Трошкови Интернет  комуникације, одржавања сајта,
веб дизајна, конференција за штампу,                                                     100.000,00 дин
Трошкови озвучења и расвете                                                                   150.000,00                                                                                                         
За орг. Фестивала, за орг.  Слем такмичења,  
ангажовање  техничке помоћи, транспорта,
физичких послова возачких послова и др                                             400.00000, дин                                                                                                                                                                            
Укупни трошкови                                                                                4. 080.000,00 дин      


2. Бранкова награда

Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др.Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима, уз учешће добитника, председника жирија, чланаова жирија председника ДКВ, директора Фестивала, добитника Међународне награде Нови Сад и преводиоца са енглеског.У програму учествују млади новосадски музичари.Свечаности присуствују представници медија, учесници Фестивала, гости из Сремских Карловаца и Новог Сада.Средства су намењена за део трошкова награде; за хонорар добитнику награде, за израду дипломе, за хонорар члановима жирија, за озвучење, за трошкове изнајмљивања аутобуса за превоз од Сремских Карловаца до Фрушке горе на излет и свечани ручак у част добитника награде


ТРОШКОВИ
1. Трошкови  награде                                                           120.000,00дин. бруто
2. Хонорари и трошкови седница  за жири                        90.000, 00 дин.
3. Штампа  дипломе   и мапа                                               20. 000, 00 дин.
4. Трошкови организације, дневнице,
     глумци, музичари                                                             35. 000,00  дин.
5. Свечани ручак за добитника  Бранкове награде,
Међународне награде Нови Сад, жири  и госте                 30. 000,00  дин        
                                                                                        
                  Укупни трошкови: 295.000,00 дин.

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење
                                трошкови за једну свеску: 310. 000,00 дин.
                                   за 10 свезака: 3.100.000,00 дин.
Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице , кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86 -100 Тираж 800-1000.
ТРОШКОВИ ПО БРОЈУ

штампарски трошкови,  лектура, коректура,
унос                                                                                   105.000,00 дин.
ауторски хонорари за уреднике и сараднике               150.000, 00 дин. бруто   
административни  и пошт.трошкови                             35. 000,00 дин.
осветљавање филма за штампу                                   5.000, 00 дин.
телефонски трошкови                                                     5.000,00 дин.
трошкови организације,
контаката са сарадницима,
медијима, установама, дистрибуција                            15. 000,00 дин. бруто
                                                                                       ______________________________
                                                                               Свега: 310. 000, 00 динара

Укупно за 10 свезака/  дванаест бројева                      3.100. 000, 00 динара

               У сваком број Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити затворена у кулу од слонове кости, те сматрамо да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу,као и теорију, филозофију и друштвене науке.
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Oд Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,  Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова,  Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева до Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Ласла Вегела, Фрање Петриновића, Милице Мићић Димовске и многих других. Али и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара,  или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, С. Тишма, М. Продановић, Угљеша Шајтинац, А. Лошонц и др.)
Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.

Трошкови за лист "Златна греда" износе око 310. 000, 00 динара по броју. Трошкови штампања листа износе око 105.000,00 динара. Хонорари сарадника и редакције износе 150.000.00 динара, Поштански и административни трошкови износе око 35.000,00 динара.
Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
Пошто је Греда некомерцијални часопис (што је случај са књижевном периодиком свуда у свету), очекујемо да ћете, полазећи од његовог значаја за српску књижевност и нашу културу,  као и за Нови Сад и Војводину, подржати на одговарајући начин његово излажење.
Часопис ће током 2013 прећи преко 130 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.
       
4. Симпозијум о  Бранку Радичевићу

Симпозијум о Бранку Радичевићу, који ће се одржати у јулу, бавиће се различитим аспектима Бранковог дела, од поезије, преписке, односа према српском језику, културном и емаципаторском улогом, политичким идејама и односом према историје, Бранкоm у светлу критике његовог доба и др. У распону између повлашћености  и побуне против традиционалних структура српског друштва, лирског као утопија, егзотизама, новог стиха у односу на класицизам,  сензибилитет за ноћно, мртвe драгe, између секуларизма побуне, љубави и лирског осећања света, настојања да се нађу модуси епског у романтизму итд. можемо препознати основу књижевног деловања једног од најзначајнијих српских писаца деветнаестог века. Ово је четврти симпозијум о српским романтичарима који ангажује најзначаније стручњаке, истраживаче са универзитета и писце. Симпозијуми и зборници о писцима романтизма ( Костић, Јакшић и Змај, као и симпозијум о романтизму), оцењени су са високом пажњом као допринос изучавању наше деветнестовековне културе и њеног утицаја на потоњи развој српске књижевности и друштва. Наше скупове одликује интердисциплинарност, тј. укључивање различитих оптика и методологија у изучавање поменутих феномена: од књижевне науке, филозофије, социологије, антропологије и др.
У раду симпозијума ће учествовати: др Никола Грдинић, др Душан Иванић, др Милош Ковачевић, др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић,   др Горана Кркљуш, др Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић,  мр Соња Париповић, др Драгиња Рамадански, др Сава Дамјанов, др Милош Милошевић, др Владимир Гвозден и др.
Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 — Беч, 1. јул 1853), романтичарски песник,  уз Ђуру Даничића био је истакнути следбеник Вукове реформе.. Написао је педесет четири лирске и седам епских, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Радичевић је рођен у Славонском Броду, у породици Тодора и Руже Радичевић, кћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића. У књигу рођених уписан је као Алексије, али је пред објављивање прве књиге, име променио у Бранко. Бранков отац Тодор је био чиновник, али се такође бавио и књижевношћу.
Његова породица се 1830. преселила у Земун, где је Бранко завршио пет разреда српске (1830 — 1832) и немачке (1832 — 1835) основне школе. У гимназију у Сремским Карловцима се уписао 1836. Сремски Карловци и Стражилово су имали велик утицај на његова каснија дела, од којих су најпознатија „Ђачки растанак“. Седми и осми разред је завршио у Темишвару, где му је отац био премештен 1841. године. У Темишвару му је преминуо брат Стеван.
Године 1843. је уписао студије права у Бечу, али након три године одустаје. Ступио је у круг Вукових сарадника и пријатеља. Прве стихове је написао још док је похађао Карловачку гимназију, а одушљевљен Вуковим реформама почео се бавити књижевним радом. Прву књигу песама је објавио у Бечу 1847. године, на народном језику, у духу романтичарског песништва. Исте године су објављени и Вуков превод Новог завета, Даничићев „Рат за српски језик и правопис“ и Његошев „Горски вијенац“, тако да се та година сматра преломном годином у борби за реформу језика.
Због револуције која је захватила Хабзбуршку монархију, Радичевић је напустио Беч и живео је по разним местима у Срему. Слава коју су му донеле прве песме била је велика и у Кнежевини Србији, у коју је неколико пута долазио. У страху да његово присуство не изазове немире међу омладином, власти су га протерале из Београда.
У то време обољева од туберкулозе. Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, али је наставио да се бави књижевношћу и године 1851. је објавио још једну збирку песама.
Радичевић је преминуо 1. јула 1853. у бечкој болници. Постхумно збирку песма је објавио његов отац 1862.  Његови посмртни остаци пренети су 1883. из Беча на Стражилово.
Са Бранком Радичевићем су у националну књижевност ушле песме са лирским мотивима и тоном.Већи део песама, као што су „Кад млидија' умрети“ или Ђачки растанак Радичевић је писао као елегије (тужне песме). Поред лирских песама, Радичевић је био и аутор епских песама. Две епске песме изашле су 1851,  кад и друга збирка песама. Остале необјављене песме су издане у збирци из 1862. Бранко Радичевић се првенствено угледао на народну десетерачку песму и местимично на Џорџа Бајрона.
Као присталица Вукових схватања, Радичевић је написао алегоричну-сатиричну песму „Пут“, уперену против псеудокласичарске поезије и старог књижевног језика.

ТРОШКОВИ                                                                               
.
Трошкови организације, путни трошкови
 и штампе плаката и каталога                                                                                   30.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 15 учесника                                                                          120.000,00  дин
Ручак за учеснике                                                                                                       20.000,00
Укупни трошкови                                                                                                        170.000,00 дин      

5. Зборник о Бранку Радичевићу
Са Симпозијума о Радичевићу, који ће се одражати у Новом Саду, током јула 2013. године, биће објављен зборник  радова. Радови учесника овог скупа бавиће се различитим аспектима Радичевићевог дела, од поезије до културне и емаципаторске улоге, политичким идејама и односом према историје, Радичевић у светлу критике његовог доба, Бранко  и Костић и др. У распону између побуне против класицистички оријентисане грађанске класе до лирског као утопије, егзотизма, новог стиха,  сензибилитет за ноћно, између секуларизма побуне, љубави и лирског осећања света, настојања да се нађу модуси епског у романтизму итд. можемо препознати основу књижевног деловања овог писца.
Иако је о Радичевићу сразмерно писано доста, посебно о његовој поезији,  већ дуги низ година његовом делу се не посвећује посебна пажња. Он  важи више као општи амблем нашег раног  романтизма, песник игре, лакоће и младалачке жудње за срећом у везама са рококом, народни песник чије се дело сматра саморазумљивим, песник који на посебан начин носи печат еманципатора  са одликама културног и књижевног демократизма, међутим, постоје многа отворена питања поводом његове књижевности и у српској култури.
Зборник ће у светлу новог читања дати значајан допринос поновном читању и нешто другачијем разумевању дела овог нашег важног и утицајног романтичара.
Зборник ће имати увод, сваки текст ће имати сажетак на енглеском, а на крају ће бити објављене биографије  и именски регистар.
Аутори радова су: др Никола Грдинић, др Душан Иванић, др Милош Ковачевић, др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић,   др Горана Кркљуш, др Спасоје Граховац, др Бранко Ристић, др Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић,  мр Соња Париповић, и др.

1.Зборник о Бранку Радичевићу. Рецензенти Вићазослав Хроњец и Анђелко Ердељанин.   Стр 220. Формат 14/20. Ћирилица. Повез мек, кунстдрук . Ћирилица. Тираж 600
Припрема                                                                 20.000, 00 динара
Штампа                                                                    80.000,00 динара
Ауторски хонорари                                                 84.000,00 динара
Лектура и коректура                                               16.000,00 динара
                                                                    -------------------------------------
Укупно                                                                    200.000,00 динара


6. Светски дан поезије

УНЕСКО је 1999. године прогласио "21. март" Светским даном поезије. Друштво књижевника са сопственим доприносом и организацијом догађаја придружило бројним градовима широм света који тог дана славе поезију. Неспорно је да поезија у Србији нема повлашћено место и да је у највећој мери скрајнута са главне сцене. Песници не представљају више личности који су изложени великој друштвеној пажњи, напротив. Ни у програмима издавачких кућа, ни у јавном животу поезија не заузима важно место. Све мање је младих песника и нису примерене оцене домаћих оптимиста да наша поезија улази у ред најбитнијих у Европи и у свету.
Поезија без подршке не може створити и одржати свој књижевни космос. Зато је неопходно да се овакви догађаји обележавају и да се књижевних удружења више ангажују у афирмацији поезије Шесто обележавање светског дана поезије предвиђено је за  21. март 2013. године, у 12 сати на углу улице Браће Рибникар и Булевара Ослобођења. Поезију ће читати истакнути песници, чланови ДКВ: ДКВ: Перо Зубац, Милан Ненадић, Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Пал Бендер,  Михал Ђуга, Илеана Урсу Ненадић, Недељко Терзић, Ирина Харди Ковачевић,  Зоран Ђерић и Никола Страјнић. Уз најављене песнике биће емитовани  са  гласовима Милоша Црњанског, Иве Андрића, Сергеја Јесењина, Вилијема Батлера Јејтса, Езре Паунда и Томаса Стернса Елиота.
Поводом овог догађаја ДКВ ће штампати плакате.
Делегација ДКВ, ће посетити гробове  познатих песника Новог Сада Мике Антића, Војислава Деспотова и  Јожефа Папа  и положити цвеће.

ТРОШКОВИ
Трошкови организације, озвучење, техничке услуге,
путни трошкови,и штампа плаката, цвеће                                                             30.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 15 учесника                                                                         25.000,00  дин
Коктел за учеснике                                                                                                   15.000,00
Укупни трошкови                                                                                                       70.000,00 дин      

7.Савремена мађарска књижевност у Војводини
Усмена антологија у Клубу ДКВ и избор текстова за Златну греду

Постоји потреба да се српској публици презентује савремена мађарска књижевност у Војводини. Додуше, постоје различити преводи ових аутора који фигурирају у часописима, али то није довољно јер је потребно свеобухватно сагледавање књижевних токова. А то може обезбедити само антологија која је довољно професионално уређена и која носи на себи жиг промишљаног бирања најбољих и најрелевантнијих остварења. Осим наведених момената, ваља приметити да је у војвођанској мађарској прози стасала и нова генерација младих писаца која је унела свеже тонове и нови књижевни дискурс, у токове војвођанске мађарске књижевности. Индикативно је да је ова генерација веома брзо привукла пажњу критичке јавности, и да постоји рецепција исте генерације и у Мађарској. Очигледно да ова генерација завређује пажњу као што завређује и рецепцију  у српском књижевном дискурсу. Наиме, ради се и о томе да поменута генерација још није присутна, или барем не у довољној мери у српској књижевној јавности. Сматрамо да се постојећа ситуација може кориговати са одговарајућом репрезентацијом ових младих, или, млађих писаца, али у оквирима  једне репрезентативне презентације, а касније и антологије. То значи да сматрамо да је пожељно да се и њима посвети посебни део у часопису Златна греда, као и на Трибини ДКВ.
Доле наводимо она имена (рођених:  1965–1993) која су релевантна за наведену антологију и која би долазила у обзир при избору и превођењу текстова. Сматрамо да се ради о одговарајућим писцима који заједно на адекватан начин могу представити најбитније тенденције савремене мађарске књижевности у Војводини.
Арпад Нађ Абоњи (Nagy Abonyi Arpad), Илдико Ловаш (Lovas Ildiko), Калман Јодал (Jodal Kalman), Золтан  Дањи (Danyi Zoltan), Габор Вираг (Aaron Blumm) Virag Gabor,  Чаба Пресбургер (Pressburger Csaba ), Габриела Бичкеи (Bicskei Gabriella )Ђула Мирнич (Mirnics Gyula), Атила Ширбик (Sirbik Attila,)  Акош Деисингер  (Deissinger Akos), Миклош Бенедек (Benedek Miklos),  Ева Ловра (Lovra Eva),  Оршоља Бенчик (Bencsik Orsolya), Карољ Барлог (Barlog Karoly),  Тамаш  T. Киш (T. Kiss Tamas), Tамаш Олах (Olah Tamas), Терек Ана (Terek Anna) ,  Давид  Лабади (Labadi David), Петер Анталович (Antalovics Peter).
Поуздајемо се  у стручне квалитете састављача ове могуће антологије који ће обезбедити одговарајући избор а који ће омогућити српској књижевној јавности да стекне увид у најновије токове савремене мађарске књижевности у Војводини.
Аутор пројекта др професорКорнелија Фараго.Преводиоци Драгиња Рамадански и Вицко Арпад.

ТРОШКОВИ
Трошкови организације, техничке услуге,
путни трошкови  и штампа плаката                                                                       15.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 10 учесника
Трошкови хонорара за преводиоце                                                                        45.000,00  дин
Коктел за учеснике                                                                                                  35.000,00

Укупни трошкови                                                                                                      95.000,00 дин      
8. Књижевни караван по градовима Војводине
Друштво књижевника сваке године завршава сезону са  Караваном писаца.
Књижевни караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Старој Пазови, Суботици, Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу итд. Ове године писци ће гостовати у Сомбору, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци и Суботици. Основна идеја  да се писци представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност, која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери наишо на врло добар пријем у свим срединама у Војводини. Учесници Каравана биће: Угљеша Шајтинац, Ђорђе Писарев, Марија Шимоковић, Недељко Терзић, Павел Гатајанцу, Ева Ваш, Пал Бендер, Ласло Вегел, Милош Латиновић, Бошко Крстић, Ахнета Бућко и др.
ТРОШКОВИ
Трошкови организације,  техничке услуге,
путни трошкови  и штампа плаката                                                                        30.000,00 дин                                                           
Трошкови хонорара за 15 учесника                                                                         65.000,00  дин
Укупни трошкови                                                                                                       95.000,00 дин      

9. Књижевне трибине у Клубу ДКВ
       
У току прошле године ДКВ је организовало преко 80 програма и активности (књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, седница Скупштине, мноштво програма на Међународном новосадском фестивалу, издато је 6 свесака часописа Златне греде, додељена Бранкова награда, Међународну награду за књижевност – Нови Сад, као и Награда најбољем слем песнику итд.), укључујући велики број чланова, писаца, интелектуалаца...
Трибине писаца и Секција писаца ДКВ, и поред низа нових активности, су нужне са циљем да се афирмишу појединачни доприноси чланова ДКВ и да се презентује савремено књижевно стваралаштво из читаве земље, као и  из иностранства и да писци успоставе непосреднију комуникацију са средином у којој делују.
На  књижевној трибини ДКВ представљаће се домаћи и страни писци, планира се да се организује представљање значајних часописа националних заједница Војводине, да се воде се разговори о књижевнокритичким и теоријским књигама, представљају књижевности Војводине, стране књижевности или књижевни пројекти. Смисао наших трибина је афирмација књижевности и подизање нивоа у пољу књижевне комуникације. Трибине ДКВ требало би подржати због њиховог мултикултуралног карактера и због квалитета који се заснива на компетентној структури учесника и сарадника.
Планира се 15 програма, по два представљање појава у русинској, румунској и словачкој књижевност, три разговора о темама из мађарске књижевносто и шест трибина на српском језику.
Руске слово са сарадницима
Нови живот,
Михал Ђуга, Вићазослав Хроњец
Лумина и Европа
Јон Баба, Славко Алмажан, Павел Гатејанцу
Хид
О најбољим текстовима године: Корнелија Фараго и  редакција Хида  
Српско-мађарске књижевне везе
Провинција и мањинска књижевност - Јанош  Бањаи
 
програми на српском
Драго Кекановић
Милош Латиновић
Вече новопртимљених чланова ДКВ
Вече сатиричара чланова ДКВ
Књижевни салон ( учествује око 50 писаца)
 сусрет преводилаца и књижевност у свету- реалност преводилачке улоге у савременом српском издаваштву / Драгиња Рамадански, Предраг Шапоња, Радивоје Константиновић, Вицко Арпад, Максим Сантини...
Ауторске вечери и промоције
 Слободан Владушић
 Владимир Гвозден
Јасна Мелвингер
Алпар Лошонц

ТРОШКОВИ (трошкови по програму)
Путни трошкови                                                1.500,00
Хонорари за два учесника                               8 000,00
Плакат                                                                2.000,00 дин
Хонорар уредника                                             2.500
трошкови реализације по програму                14.000, 00  дин.

 трошкови реализације за 15 програма укупно:  210.000,00 дин.

10. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда

Сарадња са секцијом писаца из Петрограда настала је на основу уговора, који подразумева да по два писца из Русије и Србије, тј. из Петроградског и Војвођанског удружења учествују на изабраним манифестацијама у наше две земље. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сносе гостујуће организације, а трошкове боравка домаћини.
Наши писци ( Иван Негришорац и Милош Латиновић) треба да учествују на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији  Секције петроградских писаца Руског савеза писаца  у априлу месецу. Руски писци сносе трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.
Ова сарадња подразумева различите типове наступа, превођење књижевних текстова гостију, њихово објављивање у часописима обе земље, као и разговоре о руско – српским везама.
Значај ових сусрета је врло важан, утолико више, јер ће током сарадње ови сусрети допринете да се појави неколико публикација о српској и руској књижевности и у Србији и у Русији.

ТРОШКОВИ                                                                               
.
Путни трошкови пута за Петроград  2 повратне авионске карте
( авион: Београд – Москва – Петоград)                                                                  95.000,00  дин                                                       
Трошкови четири дневнице                                                                                    16.000,00  дин                                                                 
Укупни трошкови                                                                                                      111.000,00 дин      


11. НАГРАДЕ ДКВ
Редовна скупштина се одржава сваке године у фебруару или марту. На скупштини се подноси програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова.
Скупштина  се одржавава у складу са Статутом и законом и са  намером да се афирмише ДКВ и његова делатност, да се чланству предоче оквири и начини унутар којих је УО водио и развијао програмску делатност ДКВ.
На скупштини се уручују годишње награде за најбољу књигу писаца објављених на различитим језицима, чланова ДКВ, о чему одлучују стручни жирији.
Друштво сваке године додељује награде својим чланове за најзначајније доприносе у издавачкој години. О наградама одлучују компетентни жирији које бира Управни одбор ДКВ. У конкуренцији за награде на српском језику учествује сваке године преко 20 аутора. За награде за књиге националних мањина учествује такође толико (за мађарски се нагрда додељује тријенално, а за остале језике – квартално). Вредност књижевности коју стварају чланови ДКВ је на врло високом нивоу. О томе говори чињеница да су чланови наше организације добијали најзначајније награде у земљи. Нинову, више од четири пута; Виталову, Миљковићеву, Дисову, Душан Васиљев, Бранкову, Змајеву, Никола Милошевић итд.
Средства за реализацију награда се троше за трошкове жирија, путне трошкове, израду дипломе  и за трошкове уручења.

а. Награда ДКВ за књигу године на српском језику. Додељује се годишње. О награди одлучује трочлани жири.
                                          трошкови реализације: 80.000 дин.
б. Награда ДКВ за књигу године на језицима народности додељује се квартално
(награда за најбољу књигу на словачком). О награди одлучује трочлани жири.

                                           трошкови реализације: 80.000 дин.
в. Награда ДКВ за превод године. Награда се додељује годишње за превод на српски. Награђују се најбољи преводи са страних језика, са посебном пажњом према преводима са језика националних мањина. О награди одлучује трочлани жири.
                                                                трошкови реализације: 80.000 дин.
г. Награда ДКВ за животно дело
Награђују се допринос аутора који имају преко 70 година. У конкуренцији учествују аутори припадници свих језичких група.О награди одлучује седмочлани жири.
                                                                                                  трошкови реализације: 80.000 дин.                                           
 320.000,00 дин.                            


УКУПНО ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМСКЕ ДЕЛАТНОСТИ ДКВ( Фестивала,Златне греде,Бранкове награде, Симпозијум о Змају, Зборник о Змају, Скупштина и награде)                                                                                           8.746.000,00 динара                                                                          
                                
ЗАКЉУЧАК

1. 8. Међународни новосадски књижевни фестивал                   4. 080.000,00 дин             .
2. 53. Бранкова награда                                                                  295.000,00 дин
3. Часопис Златна греда                                                                  3.100.000,00
4. Симпозијум о Бранку Радичевићу                                              170.000,00
5. Зборник о Бранку Радичевићу                                                    200.000,00
6. Књижeвни Караван по градовима Војводине                           95.000,00
7. Светски дан поезије                                                                     70.000,00
8. Савремено стваралаштво мађарских писаца Војводине      95.000,00
9. Трибине у Клубу ДКВ                                                                   210.000,00
      10. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда           111.000,00
11.Годишње награде ДКВ                                                                 320.000,00
Укупно за делатност ДКВ.                                                               8.746.000,00 динара

 

 

Наставак текста...
 
СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ У НОВОМ САДУ

Председништво

У Свечаној сали Електровојводине, у недељу 11. марта, са почетком у 10 часова, одржана је редовна скупштина Друштва књижевника Војводине.
Преседавајући Скупштине Никола Страјнић предложио је дневни ред који је усвојен 6. марта на XIII седници Управног одбора ДКВ:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц
5. Саопштење о пријему нових чланова
    ПАУЗА
6. Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2011. годину и План делатности за 2012. годину
7. Дискусија и текућа питања

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.

Посетиоци Посетиоци


1. Председник ДКВ је предложио радно председништво, поред преседавајућег
по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи.
Предлог је једногласно усвојен.

2. Скупштина је минутом ћутања одала пошту својим члановима, приминулим између две скупштине: Јон Марковићан (1922-2012), Милан Туторов (1923-2011), Ференц Деак (1938-2011), Татјана Цвејин (1948-2011), Владимир Миларић (1930-2012), Петру Крду (1952-2011), Слободан Ненин (1950-2011), Боривој Маринковић (1930-2011), Андреј Ферко (1925-2011), Иштван Сели (1922-2011), Михајло Милошевић (1942-2011)...

3. Председавајући је предложио састав верификационе комисије, која ће
утврдити кворум, тј. услове за рад Скупштине, записничара и Комисију за
оверу  записника.
За састав Верификационе комисије предложени су Драгица Рајићевић, Александар Павић и Михал Ђуга. За Комисију за оверу записника предложени су Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су једногласно усвојени.

На основу члана 16, Статута и члана 11 Пословника о раду Скупштине, Скупштина ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем активних чланова, 30 минута након заказаног почетка.
Верификациона комисија је утврдила да су присутна 72 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине.

 

Владимир Гвозден Игор Цвијановић  Габор Вираг

4. У Свечаном делу  скупштинског заседања уручене су награде за књигу године Владимиру Гвоздену, за књигу Српска путописна култура 1914–1941, у издању Службеног гласника. Председник жирија Никола Страјнић је истакао темељитост и аналитичност ове студије која обухвата српски путопис између два рата, посвећујући пажњу његовим најзначајнијим представницима, од Дучића, Андрића, Растка Петровића, Исидоре Секулић, Црњанског, Драгише Васића, Станислава Кракова и др.
Председник жирија за превод године Павел Гатајанцу је уручио награду Игору Цвијановићу истакавши да је он преводилац око двадесетак књига и да је превод књиге приповедака познатог америчког писца Џона Барта Изгубљен у кући смех, у издању Агоре из Зрењанина, догађај за нашу књижевност јер се дело овог писца данас сматра канонским у контексту  постмодернистичке књижевности.
Јанош Бањаи је, образлажући награду Иштван Конц Габору Вирагу, за књигу кратких прозних текстова, под насловом Biciklizeseink Torok Zolival (Вожње бициклом Золике Терека) у издању Јoжефа Атиле из Будимпеште и Симпозиона из Суботице 2011. године, рекао да Габор Вираг спада у ред млађих мађарских писаца из Војводине који је својим прозним делима отворио нове перспективе за наративну књижевност са посебним нагласком на кратким формама.

Зоран Ђерић

Председник комисије за пријем Зоран Ђерић саопштио је Скупштини списак новопримљених  чланова на основу конкурса и чланства у сличним удружењима у Србији: Љубица Вуков-Давчик из Петроварадина, Јован Михајило из Петроварадина, Татјана Тадић из Вршца, Јелена Зарубица из Куле, Гордана Шарчевић из Новог Сада, Дубравка Миленковић из Кикинде, Срето Батрановић из Новог Сада, Хаџи Зоран Лазин из Новог Сада, Горан Ибрајтер из Новог Сада; а по позиву су примљени Горана Раичевић из Новог Сада, Драган Проле из Новог Сада, Дамир Смиљанић из Новог Сада и Игор Цвијановић из Новог Сада.

Коктел Коктел Коктел

6. У другом делу, Никола Страјнић истакао је да су чланови ДКВ ове године на посебан начин обележили књижевну годину у Србији. Писци из Новог Сада и Војводине добитници су назначајнијих књижевних награда, од Нинове, Виталове, Бора Станковић, Никола Милошевић, Лаза Костић, Европске награде за поезију, Милице Стојадиновић Српкиња, Карољ Сирмаи и др.
Страјнић је истакао значај добијање статуса репрезентативног удружења, први пут у историји ДКВ, од стране Министарства културе Србије, што је, поред осталог, велико признање раду Друштва књижевника Војводине.
Страјнић је истакао да је Друштво књижевника у прошлој години деловало у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за своје најважније активности, али упркос томе, закључио је Страјнић, са становиштва програмских циљева и садржаја, иза нас је успешна година.

Ремели Ласло

У 2011. години Друштво је организовало око 80 програма и јавних активности - тј. преко двадесет програма на Фестивалу, затим издало је шест свесака часописа Златна греда, одржало 7 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, четири  наступа у оквиру Каравану писаца, са око 20 учесника, дан посвећен јапанској култури, две манифестације којима је обележен Светски дан поезије, Симпозијум о Ђури Јакшићу, Разговор о делу Војислава Деспотова, изложбе у Клубу ДКВ, гостовање у Петрограду и Варшави, и др.
Ласло Ремели је презентовао завршни рачун за 2011. годину са приходима од 4.664.000,00 и расходима у висини од 5.719.000,00 динара. Приходи су у односу на претходну 2010. годину нижи за милион динара. Трошкови су у том износу остали непокривени, посебно трошкови закупа, хонорари и трошкови годишњих награда.
Речено је да председник Никола Страјнић води разговоре да се трошкови закупа покрију или донацијом или компензацијом.
Зивлак је нагласио важност стицања статуса репрезентативног удружења, који ће омогућити бољи финасијски положај ДКВ, ингеренције решавања питања слободних уметника, и боље услове за развијање међународне сарадње. Захваљујући Управи за културу града Новог Сада, објаснио је Зивлак, већ је шесторо писаца ДКВ решило и стекло статус слободних уметника, а Друштво ће и у наредном периоду настојати да подржи све чланове који испуњавају услове за стицање овог статуса, којим ће се олакшати решавање многих значајних административних питања, као што су пензионо и инвалидско осигурање (ПИО) и здравствено осигурање (ЗО).
Најзначајније активности Друштва су Међународни новосадски књижевни фестивал,  најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, симпозијуми о Ђури Јакшићу, симпозијум о  односа књижевности и идеологија, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна  оријентација у политици годишњих  награда ДКВ.

Јован Зивлак

ДКВ се, додао је Зивлак, афирмисало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а  његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. ДКВ је организација која афирмише књижевност, сарадњу, демократичност, мултикултуралност, као и борбу за бољи положај домаћег писца у контексту експанзије издавачке нискожанровске индустрије и потрошачке културе која омета озбиљан дијалог и релативизује улогу писца. Зивлак је истакао забринутост да се таквом културном политиком маргинализује улога културе и књижевности у друштву где се стварају услови за осиромашење мишљења и дијалога.
Зивлак је посебно истакао и велики проблем трошкова закупа просторија у Браће Рибникар 5 и осталих комуналних намета ДКВ. Предложио је да се надлежнима упути апел за дуготрајно решавање просторија ДКВ, по угледу на успешну праксу сличних удружења у Европи, где су организације писаца добиле примерене просторије за своје деловање. Нагласио је да и Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво и Удружење преводилаца Србије из Београда у том смислу имају знатно повољнији положај.
Упућивање апела је усвојено.
Зивлак је посебно истакао неповољан положај чланова ДКВ у додели националних пензија, и нагласио и то да ниједан члан Друштва у 2011. години - од шеснаесторо који су конкурисали - није остварио то право. Пензије износе 50.000,00 динара, а конкурс Министарства води комисија формирана од представника удружења књижевника и уметника Србије - где није било ниједног члана из састава удружења писаца или уметника са територије Војводине, што ствара лоше претпоставке за процену доприноса књижевника и уметника из Војводине. Националне пензије за уметнике су изузетан гест Дражаве, међутим критеријуми комисије су често арбитрарни, и стиче се утисак да у сфери књижевности ова признања добија не мали број писаца чије дело нема примерени значај. Предложио је да се Министраству упути јасан примедба да се у рад те комисије укључи представник ДКВ. Такође је навео пример позитивне праксе у свету, где се, на пример у Аргентини, сваком писцу са две објављене две књиге додељује додатак од 600 фунти.
Предлог за упућивање апела је једногласно усвојен.
У односу на решења у региону организација писаца Војводине је у изузетно неповољном положају. Средства која Друштво добија су недовољна па се доводе у питање његове најзначаније активности. У односу на 2010, средства су са пет милиона смањена на четири, а ове године је најављено смањење за још 20 %, што је у крајњем смислу угрожава књижевност, која је ионако у најнеповољнијем положају.
На крају излагања, Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефафоризовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности, обесмишљава њену улоге у битним питањима друштвеног живота као и њена настојање да се отргне силама комерцијализације.
Зивлак је највио Симпозијум и зборник радова посвећен Јовану Јовановићу Змају, који ће настојати да расветли улогу и значај тог српског писца у свом времену, тако и у садашњем.
Нагласио је да ће деловање ДКВ и даље бити у афирмисању високе културе, у стабилизовању Међународног фестивала и Златне греде и посебно у настојању да трибине ДКВ буду место где ће се афирмисати  уметничка књижевност, као и мултикултурализам. Трибина би требало да буде место где ће се покретати питања важна за улогу писца у нашем времену, за савремену културу и друштвену реалност. Јер, закључио је Зивлак, књижевност не сме бити одвојена од света и од друштва.
Скупштина је једногласно усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2011, као и План рада за 2012. годину.
На основу Статута ДКВ, члан 13, због неиспуњавања својих дужности у раду УО, уместо Небојше Деветка и Милице Мићић Димовске, на предлог председавајућег Николе Страјнића, Скупштина је изабрала Гордану Ђилас и Давида Кецмана до истека мандата у састав УО.

7. У оквиру дискусије, Петко Војнић Пурчар предложио је да би Друштво књижевника Војводине требало да конкурише и за фондове изван Србије.

У име новопримљених чланова захвалио се Јован Михајило.

Коктел Коктел Коктел

Комисија за оверу Записника:
Рајица Драгићевић
Александар Павић
Михал Ђуга

 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2011. ГОДИНИ

ДКВ је деловало у прошлој години у врло тешким финансијским условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за своје најважније активности. Па ипак се може рећи да је  година, са становиштва програмских циљева и садржаја, била успешна. Посебно је битно да је ДКВ добило први пут у својој историји репрезентативност и да, између осталог, може самостално решавати статус самосталних уметника чланова ДКВ.
Међународни књижевни фестивал је био значајан културни догађај, од стране Покрајине подржан је релативно коректно (1.700.000,00), тиме je омогућено да се одржи у повољним условима. То се не може рећи за  часопис Златну греду  који је укупно распoлагао са 590.000,00  динара, што је буџет за један и по број једног од повлашћених часописа који излазе у Новом Саду.
Велики проблем за деловање ДКВ су материјални трошкови и техничка опремљеност. Надамо се да ћемо у наредном периоду решити ту врсту проблема.

РАД УО
Управни одбор ДКВ је, међутим, са одговорним радом, и рационалном политиком успео да прошлу годину обележи значајним и континуираним активностима. Требало би рећи да је ДКВ остварило мење прихода него претходне године за 1.100 000,00 динара.
УО је одржао седам седница на којима су разматрана различита питања,  од концепције и рада Златне греде, Међународног новосадског књижевног фестивала, Конкурса за пројекте, Разматрања Завршног рачуна и Пописа инвентара, међународне сарадње, рада комисија и жирија, репрезентативности удружења, сарадње са писцима Петрограда, сарадње са Савезом писаца Бугарске, симпозијума о Ђури Јакшићу, Војиславу Деспотову, Светског дана поезије, Конкурса за посебна признања Министарства културе Србије, информација о коришћењу просторија ДКВ, Закона о  култури, рада жирија и комисија за годишње награде и пријема у чланство, Скупштине итд.
УО је радио у саставу Никола Страјнић (председник), Корнелија Фараго, Јанош Бањаи (потпредседник), Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Јован Зивлак (потпредседник), Небојша Деветак, Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић, Весна Кораћ, Владимир Гвозден, Милица Мићић-Димовска, Михал Ђуга, и Ђорђе Писарев.
Рад УО  је одликовала одговорност. УО није имао проблема са кворумом и свака седница је протицала у настојању да се проблеми решавају, да наша организација буде одговорна и професионална.
Оно што је посебно карактеристично за рад УО је толеранција, демократичност, вера у институт јавности рада и уважавање вредности наше мултикултуралне средине као и реалности у Војводини и Србије и и значења културе и књижевности за укупну еманципацију нашег друштва.
Велики проблем представљају  трошкови закупа за просторије и остали комунални намети у Браће Рибникар 5. Средства која добијамо за те сврхе су недовољна и ДКВ, не може оптимално да опреми своје просторије, као ни да запосли једног стручног радника, како би успешније функционисало.
На Скупштини би требало да се постави питање закупа и да се упути  захтев да се ослободимо плаћања или да Град компензује те трошкове и усклади свој однос према нама у складу са Законом о култури.
Упркос наведеним околностима, УО је створио услове за напредак наше организације и за опстанак свих њених битних делатности: од Златне греде, Фестивала, до међународне сарадње. Такав развој догађаја може само да обезбеди компетентна управа.

ДКВ је за Фестивал добило 2.100.000,00 динара (од Секретаријата за културу АП Војводине, 1.700.000,00 (од Града Новог Сада и од Министарства за културу Р. Србије 400.000,00). За Златну греду ДКВ је добило је 590.000 динара (од Покрајине 90.000,00, од Републике смо добили 300.000,00, а од Града 200.000,00). За Бранкову награду смо добили 200.000,00 од Покрајине и Републике. За Симпозијума о Ђури Јакшићи добили смо 100.000,00, а за Трибине 100.000,00 од Града.
За режијске трошкове као и за трошкове хонорарних административних сарадника од Покрајине смо добили 1.050.000,00 динара. Од откупа књига, чланарина и Златне греде остварили смо око 170.000,00 динара. Друштво је располагало са нешто преко 4.300.000,00 динара, а средства су у највећој мери усмерена на организацију Фестивала, Златну греду, Бранкову награду и режијске трошкове. Будући да је ДКВ за Златну греду примило скромна средства, логично је што је било проблема са редовношћу излажења.
У комисијама за доделу средстава у области културе су често повлашћени корисници средстава, што значи да у њима нема незавизних интелектуалца и стваралаца. Према Закону у таквим пословима не би смео да постоји сукоб интереса, али до овога непрестано долази будући да буџетски корисници средстава из Града, директори и уредници, седе у комисијама и одлучују о нама.

НИКОЛА СТРАЈНИЋ И ЗОРАН ЂЕРИЋ НА ФОРУМУ ПИСАЦА У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ
На позив Савеза писаца Русије, као гости Међународног књижевног салона, који је одржан од 21. до 24.априла у Санкт-Петербургу боравили су Никола Страјнић, председник Друштва књижевника Војводине и Зоран Ђерић. Они су присуствовали свечаном отварању Књижевног салона, у пратњи Бориса Орлова, председника Санкт-Петербуршког одељења и других руских писаца, обишли изложбени простор  сајамског комплекса „Ленекспо“ и задржали се на изложбеном простору Савеза писаца Русије, где су се сусретали и разговарали са писцима из Санкт-Петербурга, као и из других руских градова. У посебним салама, на спрату, вођен је Међународни форум писаца. На првом Форуму писаца, били су присутни писци и издавача из Русије, као и представници власти, градоначелница Санкт-Петербурга и министри за области културе и образовања. Говорили су о проблемима који су у вези са издавањем књига, пласманом, како у земљи, тако и у иностранству, као и положају писаца и издавача данас. Другог дана Књижевног салона, одржан је разговор о руско-српским културним односима. У овом разговору учествовали су: Јуриј Конопљаников, секретар Међународне организације књижевних савеза из Москве; др Михаил Аникин, организатор књижевних програма у музеју „Ермитаж“ и главни уредник часописа „Петербуршке строфе“; Валентина Ефимовска, песникиња и заменица главног уредника часописа „Роднаја ладога“, Анатолиј Козлов, прозни писац, као и други писци и уредници часописа и листова, који су позвали српске писце на сарадњу. Током боравка у Дому писаца, где се налази седиште Санкт-Петербуршког одељења Савеза писаца Русије, разговарало се о даљој сарадњи између два удружења, односно њихових часописа: „Златне греде“ и „Књижевног Петербурга“ („Литературный Петербург“).

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
По четврти  пут ДКВ је  организовало манифестацију поводом Светског дана поезије, 21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе.
Манифестација Светски дан поезије, која је као светски дан уврштена у календар УНЕСКА, обележава се свакогодишње 21. марта у свим значајнијим културним центрима света. Уместо уобичајеног места – платоа на почетку улице Браће Рибникар – манифестација је одржана  због кише у малој сали  Позоришту младих, а програм  је био сачињен из два дела.
После уводних речи председника ДКВ Николе Страјнића о тешкоћама поезије у оскудним временима, песници Зоран Ђерић и Пал Бендер су пред од око 50 присутних у десетоминутним тематским беседама одговорили на питање зашто пишу поезију.
У другом делу програма, песме  су читали су Бранислав Живановић, Јон Баба, Ева Харкаи Ваш, Радован Влаховић, Спасенија Сладојев, Звонко Сарић, Јелена Станојев и Ирина Харди Ковачевић и током тог дела манифестације поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на румунском, мађарском и хрватском језику.

ПЕТРУ КРДУ: ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН КЊИЖЕВНОСТИ
У Друштву књижевника Војводине 10.05. у 12,00 сати одржан je скуп под називом Сећање на Петру Крдуа (1952–2011), на коме су о овом песнику, преводиоцу, новинару и издавачу говорили Илеана Урсу, Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу и Јован Зивлак.
Крду је преминуо 30. априла, а током свог богатог стваралаштва објавио више књига и антологија поезије (румунске, српске и словеначке) и двадесетак превода, био је дугогодишњи уредник Књижевне општине Вршац (КОВ), уређивао је часопис „Ковине” и основао Европску награду за књижевност, чији су добитници значајни европски писци.
Крду је преводио са српског на румунски језик и обратно, као и са француског и словеначког, а његова дела превођена су на српски, француски, енглески...
За стваралаштво је добио многе награде и признања, између осталих – награду Фондације Лучафарул (Букурешт) за поезију и награду „Милош Ђурић” за преводилаштво.

СИМПОЗИЈУМ О ЂУРИ ЈАКШИЋУ
Друштво књижевника Војводине и Народна Библиотека Ђура Јакшић организовали су  симпозијум о Ђури Јакшићу у оквиру 50. дана Ђуре Јакшића, 21 јуна, уторак, у библиотеци у Српској Црњи (од 11,00 до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати).
Симпозијум се организује, како је истакао Јован Зивлак, са намером да се са становишта нових увида и методологија размотри дело овог значајног српског романтичарског писца. У фокусу пажње учесника , поред поезије, о којој је највише и писано,  требало би да буду многи други видови Јакшићевог стваралаштва: од приповедаштва, драме, преписке, као и посебних аспеката њговог дела, од стиха па до идеологије.
Ђура Јакшић (1832-1878), један од најзначајнијих српских романтичара, песник, приповедач, драмски писац, сликар. Песник и драмски писац, Јакшић је за српску књижевност важан и као приповедач. Огласио се у тренутку када се код нас јављају наговештаји реализма, посебно видљиви у продору савремене тематике.
На симпозијуму у две сесије саопштења су поднели: др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Мирослав Егерић, др Бојан Јовановић, др Милена Владић Јованов, др Миливоје Ненин, др Горана Кркљуш, др Спасоје Граховац, др Бранко Ристић, др Зорица Хаџић, мр Милан Мицић, мр Соња Париповић, мр Михаило Олејников.
Одржавање симпозијума подржао је Покрајински секретаријат за културу, а радови ће бити објављени у посебном зборнику.

ДАН ЈАПАНСКЕ КУЛТУРЕ

У оквиру програмске делатности ДКВ, одржан је Дан јапанске културе у Клубу ДКВ, у петак 19. августа  са почетком у 18,30 сати.
У оквиру планираног програма Хироши-Јамасаки Вукелић, професор на Катедри за јапански језик, говорио је о хаику поезији од Башоа до данас.
Након тога промовисана је књига Александра Павића Песма као уздах, о рецепцији хаику поезије у српској књижевности. О књизи су говорили Небојша Симин и Зоран Ђерић. У музичком делу учествовали су Марко Шалић, гитара, и Никола Танасковић, хармоника. Програме је водила  Кармен Антић.
Дану јапанске културе, присуствовао је и први секретар Јапанске ампасаде у Београду Тетсуја Цубота.
Поводом разорних земљотреса у Јапану, чланови  ДКВ позвани су да у складу са могућностима помогну настрадалима у тој катастрофи.

На промоцијама у Варшави и у Сједлцу говорили Јован Зивлак и Младен Весковић
На позив варшавског издавача Агава, који је у новије време објавио неколико значајних српских књига (Антологија српске поезије XX века, као и изборе из поезије Црњанског и Стевана Раичковића), у Варшави су гостовали Јован Зивлак и Младен Весковић, поводом промоције изабраних песама (Извор живе речи) Васка Попе на пољском. Избор је сачињен из целокупног песниковог дела, обима око 260 страница, опремљен је поговором приређивача и преводиоца Гжегожа Латушињског.
Промоција Попине књиге одржана је 15. новембра у Дому пољских писаца, пред препуном салом. Ово је треће књига Попиних песама на пољском од 1960, са којом дело овог истакнутог песника броји више од шездесет преведених књига на стране језике.
О Попиној поезији су говорили Гжегож Латушињски, преводилац и песник; Пјотр Мативјецки, пољски критичар и песник; Јануш Џевуцки, песник; Младен Весковић и  Јован Зивлак. Попине стихове је читала угледна пољска глумица Елизабета Кијовска.
Промоција је одржана под покровитељством амбасадора Републике Србије у Варшави Радојка Богојевића.
16. новембра, у Регионалном Музеју града Сједлце, у организацији Градске библиотеке, уз велико интересовање публике, одржана је друга промоција Попине пољске књиге. О Попи су говорили Јован Зивлак, Младен Весковић и Гжегож Латушињски. Учесник програма је био и песник и преводилац Владан Стаменковић, српски песник који већ деценију живи у Пољској.
Овом догађају су допринос дали академски образовани афирматори српске традиционалне музике у Пољској Павел Сулеја (хармоника) и Маћеј Шукстула (виолина), који су изводили познате српске народне песме у оригиналним аранжманима.
Пољска интелектуална публика, слависти из пољских универзитетских центара и представници кулурне јавности показали су високо интересовање за дело једног од најзначајнијих српских песника друге половине двадесетог века.

ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ
Друштво књижевника Војводине у оквиру пројекта Књижевни караван организовало је 6. децембра  књижевно вече у градској библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици. Део свог песничког стваралаштва митровачкој књижевној публици представили су Никола Страјнић, Илеана Урсу,  Зорана Ђерић и Недељко Терзић, а колегама су се у читању придружили  и писци из Сремске Митровице Јован К. Радуновић и Слађана Миленковић. У музичком делу програма наступили су кантаутори Златко Гамбош и Хајрудин Рудмановић.
У Старој Пазови 7. децембра у 19,00 сати у Народној библиотеци „Доситеј Обрадовић“  на другој сесији овог књижевног пројекта поезију и прозу читали су Ласло Вегел, Вићазослав Хроњец Иван Негришорац и Гордана Ђилас.
Читаоница старопазовачке Библиотеке била је испуњена поштоваоцима савремене књижевности. Ласло Вегел и Вићазослав Хроњец су своје текстове читали на матерњем и на српском језику.
У четвртак, 8. децембра са почетком у 19 часова, у препуној сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, одржано је још једно успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Песме су читали Перо Зубац, Милан Ненадић и Михал Ђуга, који je читао на матерњем словачком и на српском језику, а прозу је читао Ђорђе Писарев. Писце је на почетку програма поздравила и водила програм директорка Библиотеке Ковиљка Добрић.
У читаоници Градске библиотеке у Суботици, у петак 9. децембра са почетком у 19,30 часова, одржано је четврто књижевно вече у оквиру програма ДКВ у градовима Војводине.
Пред релативно скромним бројем љубитеља књижевности, одржано је садржајно вече у оквиру кога су  Бошко Крстић и Слободан Тишма читали своју новију прозу, а Пал Бендер и Јован Зивлак поезију. Поезију Пала Бендера превела је Драгиња Рамадански.
Госте је поздравила Јудит Планкош, водитељ културних програма у Библиотеци.
Након читања одражан је кратак разговор између писаца и заинтересованих посетилаца.

РАЗГОВОР О ПЕСНИЧКОМ ДЕЛУ ВОЈИСЛАВА ДЕСПОТОВА
У четвртак, 15. децембра са почетком у 18 часова, у Клубу ДКВ у Новом саду, одржан је разговор о песничком делу Војислава Деспотова (1950–2000). Деспотов је објавио преко двадесет песничких и прозних књига, више од двадесет радио драма и двадесетак књига превода са енглеског, немачког и словеначког језика. Највећи део свог стваралачког живота провео у Новом Саду. Један је од најистакнутијих неоавангадних стваралаца у Србији и Новом Саду. Његов утицај је  био најизраженији осамдесетих и  деведесетих  година прошлог века. Радио је на Радио Новом Саду, уређивао часопис за књижевност HEY JOE. Учествовао на многим књижевним фестивалима и авангардним манифестацијама везаним за конкретизам, боравио као писац у САД.
У разговору су учествовали Зоран Ђерић, Стеван Брадић и Јован Зивлак.

ТРЕЋИ КЊИЖЕВНИ САЛОН
У четвртак 22. децембра, 2011. године у 18,00 часова, око 30 писаца у препуном Клубу ДКВ читало је нове текстове у посебним околностима, завршавајући књижевну годину са привилегијом да чита пред својим књижевним савременицима као публиком. Поред писаца публику су чинили и многи љубитељи савремене књижевности. Салон је отворио председник ДКВ Никола Страјнић. Модератори Салона били су Рајица Драгићевић и Бранислав Живановић.
Текстове прозе и поезије читали су и говорили Јелена Станојев, Слободан Тишма, Никола Шанта, Милан Ненадић, Илеана Урсу, Милан Мицић, Ирина Харди Ковачевић, Вићазослав Хроњец, Ђорђе Писарев, Јованка Николић, Павел Гатејанцу, Александар Павић, Недељко Терзић, Ева Харкаи Ваш, Анђелко Ердељанин, Рајица Драгићевић, Михал Ђуга, Пал Бендер, Стеван Вребалов, Јован Богдановић, Радован Влаховић...

ЗЛАТНА ГРЕДА
Златна греда је изашла у 6 (шест) свезака, тј. у 12 бројева. Две свеске су посвећене Међународном новосадском књижевном фестивалу. У првом броју (117/118) су прилози (песнички и прозни) учесника из иностранства (Француска, Немачка, Шведска, Мађарска, Румунија, Словачка, Енглеска, Русија, Бугарска, Велс, Шкотска, Пољска, Белгија, Република Српска и Србија). У броју је представљено око 30 аутора, а у другом броју (119/120) укључени су радови четрнаест учесника Симпозијума (Крај критичке књижевности) и осам учесника слем такмичења.
Греда је објавила неколико тематских целина, о Прусту (у броју 113/114, о Селину (у броју 115/116), о Ђури Јакшићу (у броју 115 /116), о Балзаку (у броју 121/122).
У Греди је с пажњом писано о битним писцима српске и светске модерне модерне, о Андрићу, Кочићу, Драинцу, Хемингвеју, Тагореу, Прусту, Кишу, Кафки; о појмовима компаративне књижевности у четири броја (аутор В. Гвозден), о кинеској књижевности, о хаику поезији и др.
Сарадници Греде су тренутно најзначајнији припадници средње и новије генерације у српској књижевности и филозофији, теорији, књижевности итд, у Србији: од Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролета, Дамира Смиљанића, Душана Пајина, Драгана Јовановића Данилова, Стевана Тонтића, Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева, Милете Продановића, Слободана Владушића, Јовице Аћина, Ласла Вегела, Ивана Негришорца, Милана Ненадића, Милоша Латиновића, Милице Мићић Димовске, до Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Михаила Ђуге и многих других. Такође, присутни су и значајни страни аутори: од Бадјуа, Негрија, Дејвида Харвеја, Џудит Батлер, Валтера Бењамина, Ватима, Гандлевског, или Метјуа Свинија, Тибора Фишера, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Шона О Брајена, Томаса Боберга, Метјуа Келија, Свете Литвак итд.
Поезију и прозу у Греди објављују најбитнији српски аутори: од М. Данојлића, Данилова, Рисојевића, Шајтинца, Ерића, Крстића, Лауре Барне, Писарева, Тишме, Звонка Карановића, Матијевића и др.
Часопис је због финансијских проблема изишао само у шест свезака, тј. у дванаест бројева. До сада је објављено 122 броја. Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Отворен, аналитичан, информативан, овај лист окупља битне писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.
Часопис се приказује у већини штампаних и електронских медија у Србији. Представљен је, такође, поводом Фестивала, у медијима у Словачкој, Румунији, Русији, Бугарској, Немачкој, Пољској...

МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
МНКФ  један од најпрестижнијих књижевних догађаја у Србији
На Фестивалу одржано око 20 програма
Шести Међународни новосадски књижевни фестивал је почео 29. августа. На отварању су говорили Радослав Петковић, подсекретар за културу у секретаријату за културу Покрајине Војводине и Никола Страјнић, председник Друштва књижевника Војводине.
Радослав Петковић је поздравио писце из земље и иностранства, учеснике Фестивала, госте, новосадску публику окупљену на Тргу младенаца и све оне који су допринели да манифестација стекне углед и поштовање књижевне и културне јавности.
Петковић је истакао да "књижевности не би било без оних који је стварају, али би била потпуно бесмислена без оних који у њој уживају. И зато посебну захвалност дугујемо публици која је овде. Овај фестивал је значајан по томе што на посебан начин излази у сусрет публици, што одвијајући се на трговима и улицама града Новог Сада омогућује посебну врсту суочавања писаца и публике и обогаћује градске просторе, продубљујући дух урбанитета и његове везе са живом културом и књижевношћу".
Никола Страјнић је истакао да ће књижевност имати будућност тек онда, уколико не буде она сама бринула о себи, небринући и о животу и о свету око нас, и ако живот и свет око нас не буду бринули и о себи и о књижевности. Ако се то деси у будућности, онда ће и живот и књижевност имати смисла.
Пред отварање VI међународног књижевног фестивала Нови Сад верујемо да књижевност још увек има ону моћ којом може да нас усмерава према лепшој будућности.
Тачно је да ми живимо гледајући у оно што ће доћи. Али то што ће доћи нема смисла без онога што је прошло.
То што је било – посебно када је реч о књижевности и уметности које га "сликају" – мора да има суштински смисао и утицај на оно што ће доћи. Без тог утицаја, живот ће постати бесмислен и празан. Наш фестивал одржава се на трговима. То је и најјаснија порука који је смисао књижевности. Да буде оно што је била у колевци Европе: у старој Грчкој, којој дугујемо све."
Шести Међународни новосадски књижевни фестивал, одржао се између 29. августа и 2. септембра. Средишњи програми су се одржавали на Тргу младенаца, Позоришту младих, Клубу ДКВ, Музеју Војводине, Кафеу Бистро, новосадским кафеима, Магистрату у Сремским Карловцима, Бачком Петровцу и Сремској Митровици...
Окосницу програма чинило је 25 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Пољске, Словачке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Белгије, Шведске и др) и преко 30 из Србије. Раду и угледу Фестивала је допринело 15 преводилаца, као и 20 младих песника који су учествовали у такмичењу за најбољег слемера, и око 30 музичара који су учествовали и обележавали својом уметношћу програме Фестивала.
Велики број писаца је учествовао у програмима: Роди Ламсден и Зои Скоулдинг из Велике Британије; Андреј Родоски и Анатолиј Козлов, Русија; Марк Алин и Лионел Реј, Француска; Ноа Салема, Француска, Либан; Јануш Џевуцки и Гжегож Латушињски, Пољска; Раду Ванку и Марин Хондрари, Румунија; Улф Петер Халберг, Шведска; Јан Мишкин, Белгија; Дана Подрацка, Словачка; Захари Иванов, Бугарска; Атила Балаж, Мађарска; Слободан Тишма, Владан Матијевић, Бошко Томашевић, Звонко Карановић, Давид Кецман Дако, Срђан Срдић, Жељко Јанковић, Србија... Реч је о ауторима који су добитници значајних националних награда за поезију и за књижевност укупно, као и међународних.
Први пут на фестивалу је једна национална књижевност исцрпније представљена поезијом. Гост сусрета била је Немачка са престижним ауторима: Герхард Фалкнер, Уљана Волф, Фолкер Зилаф и Катрин Шмид. О њима је говорила Ирис Радич, критичарка угледног листа Цајт.
Симпозијум је био посвећен теми Књижевност и нове идеологије – крај критичке књижевности. Учесници су били: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Зоран Ђерић, Милена Владић Јованов, Бојан Јовановић, Младен Шукало, Дамир Смиљанић, Бранко Ристић, Никола Страјнић...
Од овогодишњег фестивала, сваке године ће бити представљена по једна битна песничка књига нашег аутора преведена на други језик. Овај пут је организована промоција превода поезије Васка Попе на пољски. Књигу је приредио и превео Гжегож Латушињски, песник и преводилац из Варшаве.
У оквиру фестивала је додељена 51. Бранкова награда Жељку Јанковићу, песнику из Панчева. Награда је уручена у Сремским Карловцима, у свечаној сали Магистрата.
На Фестивалу је уручена шести пут Међународна награда за књижевност Нови Сад. Добитник је Катрина Шмид, истакнута и престижна песникиња и прозни писац из Немачке. Досадашњи добитници су најеминентнији песници, носиоци многих међународних и националних награда: Кристоф Мекел (Немачка), Жан Пјер Фај (Француска), Бен Окри (Нигерија) Шон О Брајен (Енглеска) и Љубомир Левчев (Бугарска).
Једна од важних тачака Фестивала било је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење се одржало четврти пут у Кафеу Бистро и у њему учествују углавном млађи писци. Такмичење изазива велику пажњу, а у две вечери говорењу поезије присуствује око 500 посетилаца. Овогодишњи победник је Горан Живковић, песник из Ниша.
Писци су гостовали у Сремској Митровици, Бачком Петровцу и посетили колонију Руса који рада у оквиру НИС Нафтагаса.

НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ
Друштво књижевника Војводине је средином августа 2011. године обавестило своје чланове да могу поднети документацију ради конкурисања за националне пезније, на основу позива Министарства културе Републике Србије. На Позив се јавило седам чланова (Благоје Баковић, Вјера Бенкова, Петко Војнић Пурчар, Ласло Геролд, Анђелко Ердељанин, Томислав Кетиг, Недељко Терзић). Управни одбор је прихватио све пријаве и  спровео поступак формулисања препорука, и на време упутио документацију.
Конкурс Министарства води комисија формирана од представника удружења књижевника и уметника Србије. Пензије износе 50.000,00 динара. У комисији није било ниједног члана из састава удружења писаца или уметника са територије Војводине, што ствара лоше претпоставке за процену доприноса књижевника и уметника из Војводине. Националне пензије за уметнике су изузетан гест Дражаве, међутим критеријуми комисије су често арбитрарни, и стиче се утисак да у сфери књижевности ова признања добија не мали број писаца чије дело нема примерени значај.
Иако је национална признања добио већи број чланова ДКВ (Милан Ненадић, Ласло Вегел, Милица Мићић Димовска, Каталин Ладик, Радивој Шајтинац, Ото Толнаи... умрли су Вујица Решин Туцић, Ђура Папхархаи, Ференц Деак, Бошко Ивков), не можемо бити задовољни односом према нашим члановима који су кандидовани за тзв. нациналне пензије.

САМОСТАЛНИ УМЕТНИЦИ
Захваљујући чињеници да је ДКВ одлуком Министарства културе Србије добило статус репрезентативности, УО је могао у складу са Законом о култури да издаје решења о стицању статруса самосталног уметника, да на основу уговора са Управом за културу града Новог Сада  покрене поступак за реализацију статуса и да врши евиденцију и уплату доприноса за пензијско и здравствено осигурање за чланове који испуњавају услове.
Почев од јануара 2012. шест наших чланова је стекло статус и то је  први пут у историји ДКВа  да наша организација може да плаћа поменуте доприносе, захваљујући томе што је Град одобрио средства за поменуте намене. У току текуће године, ДКВ ће настојати да сви чланови копји испуњавају услове добију статус самосталних уметника.

ЧЛАНАРИНА
Чланарина је одлуком УО из 2010. године износи 1.000,00 динара. Чланарину, уобичајено, у ДКВ плаћа редовно мање од пола чланства, а то је недовољно да би се на реалан начин помогло Друштву. Требало учинити да се обавезе поштују. Друштво је увођењем статуса активног члана на одређен начин санкцинисало оне који не регулишу своје обавезе. Друга друштва овог типа већ дуже време имају чланарину далеко вишу него ДКВ (нпр. чланарина УКС је 1800,00 динара). Према Сатуту и Правилнику о чланству члан 8. чланарине су ослобођени чланови чији је доходак нижи од просечног минималног дохотка, као и чланови старији од 75 година. Усвојено је да писци који чланарину нису плаћали више од четири године (има оних који је не плаћају деценијама), а желе да поново стекну статус активног члана, морају да плате четири  заостале чланарине и једну актуалну, тј. укупно пет.

ИЗЛОЖБЕ У ГАЛЕРИЈИ ДКВ
Јануар: Дипломска изложба фотографија Мрија Керекеш (Зрењанин)
Фебруар: Изложба радова студената завршне године Академије уметности из Новог Сада
Март: Изложба слика „Цветне импресије“ Јованке Беман (Нови Сад)
Април: изложба слика „Лишће мења боју“ академске сликарке Радмиле Ћурђић (Нови Сад); изложба слика Мирјане Панчић (Нови Сад)
Мај: Изложба слика „Импресије“, ликовне групе „АлБи“-арт (Нови Сад)
Јун: Изложба слика „У сусрет лету“, удружења ликовних уметника „Ликум“ (Нови Сад)
Јул: Изложба слика „Рашки пејзажи“, академског сликара Хаџи-Сретена Вујанца (Рашка)
Август:Изложба слика „Истина“ Ранка Вулина (Нови Сад)
Септембар: Изложба слика и примењене уметности „Сећање-надање“ Љубице Писарев-Илишевић (Нови Сад)
Октобар: Изложба слика „Војвођанска поезија“ Љиљане Кузмановић (Нови Сад)
Новембар: изложба слика на свили „Снови на нитима свиле“ Славице Ходолић (Нови Сад): изложба слика „Сећање“ Драгице Нићетић (Нови Сад)
Децембар: Годишња изложба слика Удружења ликовних стваралаца Новог Сада

ДКВ је организовало у 2011. години око 80 програма и јавних активности, тј. преко двадесет програма на Фестивалу, издало шест свесака часописа Златна греда, одржало 7 седница Управног одбора и преко 20 седница комисија и жирија, четири  наступа у Каравану писаца, са око 20 учесника, Дан посвећен јапанској култури, две манифестације за  светски дан поезије, симпозијум о Ђури Јакшићу, Разговор о делу Војислава Деспотова, изложбе у Клубу ДКВ, гостовање наших писаца у Петрограду и Варшави и др.
Најзначајније активности нашег Друштва су Међународни новосадски књижевни фестивал, свакако најпрестижнији књижевни фестивал у Србији, часопис Златна греда, који, упркос финансијским потешкоћама редовно излази, Светски дан поезије, Бранкова награда и Међународна награда Нови Сад, репрезентативни симпозијуми о Ђури Јакшићу, симпозијум о односа књижевности и идеологија, Караван писаца, широко ангажовање у проблематици националних пензија, статуса писца и удружења, као и афирмативна оријентација у политици годишњих награда ДКВ.
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења, први пут у историји ДКВ, од стране Министарства културе Србије, што је признање раду нашег Друштва. Статус репрезентативног удружења омогућиће нам бољи финасијски положај, ингеренције да решавамо питања слободних уметника и боље услове за развијање међународне сарадње.
ДКВ је успело да постави и одржава ефикасан и квалитетан сајт, да у Клубу ДКВ покрене динамичну културну активност и поред, може се рећи, врло тешког периода у свом деловању. Својим активностима ДКВ се доказало као једна од значајнијих културних асоцијација у Покрајини и Републици, а његови потенцијали отварају широке могућности за даљу еманципацију књижевности. ДКВ мора бити одговорна организација са интегритетом која афирмише књижевност, сарадњу, демократичност, мултикултуралност, као и бољи положај домаћег писца у контексту експанзије издавачке нискожанровске индустрије.
Укључујући Златну греду, Фестивал, књижевне програме, Караван, симпозијуме и др, у активностима ДКВ узело је учешћа око 600 писаца, уметника и интелектуалаца, а програмске садржаје је пратило и читало више од 15.000 читалаца и посетилаца. У овај број нисмо укључили и садржаје емитованене у електронским медијима или објављене у штампи, као ни на нашем сајту.
 
<<  1 2  >  >>

Резултати 1 - 10 од 18

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432