Друштво књижевника Војводине
 
 


Скупштина
ЗАПИСНИК СА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ ДКВ
Наставак текста...
 
СКУПШТИНА ДКВ 2017

У суботу, 8. априла 2017. , у препуној сали Мађарсоа у згради Форума одржана је ванредна изборна скупштина Друштва књижевника Војводине. Оту Толнаиу, Селимиру Радуловићу и Рељи Дражићу уручене награде Друштва књижевника Војводине.
111

 Након што је поздравио присутне и захвалио се у име Друштва књижевника Војводине Форуму на уступању простора за годишњу Скупштину, председавајући Скупштине, Ђезе Бордаш, предложио је Радно председништво. Поред председавајућег по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Илеана Урсу, Владимир Гвозден и Јован Зивлак. Предлог је једногласно усвојен.

Скупштина је минутом ћутања одала пошту преминулим члановима између две Скупштине: Светозар Кољевић (1930–2016), Флорика Штефан (1930–2016), Илија Марковић (1940–2016), Ласло Геролд (1940–2016), Калман Фехер (1940–2017), Љиљана Каспар Јокић (1951–2016), Лазар Мерковић (1926–2016), Мирослав Егерић (1934 – 2016), Јованка Николић Зивлак (1952–2017).

Председник комисије за пријем нових чланова, Фрања Петриновић, саопштио је Скупштини да је на конкурс за пријем у ДКВ пристигло 23 молбе. УО је усвојио предлог Комисије и проширио листи предлога са предлозима чланова по позиву. Уо је закључио да се  у чланство ДКВ приме: Деана Саиловић (1971), Сремски Карловци; Нада Ђурђевић (1954), Нови Сад; Горан Јовић (1962), Бачка Паланка; Аница Гарић (1974), Српска Црња;  Милутин Ивановић, (1948), Нови Сад; Љиљана Фијат (1959), Нови Сад;  Снежана Алексић Станојловић (1962), Нови Сад; Ана Берта (1948), Инђија;  Драгутин Бег (1953), Бачка Паланка; Жељко Ј. Цеснак (1968), Пландиште;  Лидија Ћирић (1974), Београд; Милосава Павловић (1958), Пландиште;  Љубиша Ж. Војиновић Мајсторовски (1964), Петроварадин;  Наташа Бундало Микић (1983), Нови Сад;  Моника Чик (1978), Суботица;  Шандор Золтан (1973), Суботица;  Кристина Оровец (1984), Нови Сад;  Харгита Хорват Футо (1974), Србобран;  Никола Оравец (1984), Петроварадин;  Ана Терек (1984), Будимпешта;  Оршоља Бенчик (1985), Бачка Топола; Душан Вејновић (1981), Нови Сад;  Милош К. Илић (1987), Панчево; Милан Ковачевић (1987), Нови Сад;  Силвиа Дражић, Нови Сад;  Реља Дражић (1954), Нови Сад;  Душка Радивојевић (1959), Тител;  Катарина Моснак Багљаш (1984), Бачки Петровац;  Михал Бабјак (1961), Словачка;  Мирослава Дудкова, Футог;  Срђан Малешевић (1971), Шид;  Горан Сегединац (1984), Нови Сад;  Милена Алексић (1960), Нови Сад; Агнеш Озер (1955), Нови Сад.

Поводом пријема почасних чланова из иностранства Зивлак је истакао да је на последњој седници УО усвојио списак да се као почасни чланови приме у ДКВ, будући да су допринели афирмацији Друштва књижевника Војводине, а посебно Међународног новосадског књижевног фестивала, у свету: Жан Портант (Луксембург); Ханс Михаел Шпајер (Немачка); Василиј Соколов (Русија); Рајнер Кунце (Немачка) и Гжегож Латушињски (Пољска). Почасним члановима ће биту уручене почасне књићице ДКВ.  Поред тога, нагласио је Зивлак, УО је предлoжио да се због доприноса и афирмацији ДКВ, посебно Међународног новосадског књижевног фестивала, почасне дипломе доделе следећим новинарима и јавним радницима: Драгану Којићу, директору Библиотеке града Новог Сада; Јованки Симић, новинарки  Вечерњих новости; Нади Зорић, новинарки РТВ Војводине; Радмили Лотини, новинарки дневног листа „Дневник“ и Борису Павлову, новинару ТВ Нови Сад.         

  У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ:   

111

     Жири за доделу награде за животно дело Друштва ДКВ у саставу Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден, Зденка Валент Белић и Ђезе Бордаш (председник) на основу Правилника о додели награде донео је одлуку да се награда додели књижевнику Ото Толнаију.
Ото Толнаи је рођен је у Кањижи 1940. године. Студирао је мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Песник, приповедач, драмски писац, есејиста. Превођен је на српски, немачки, пољски, енглески, холандски, словачки, француски, италијански језик. Ото Толнаи је најплоднији и најсвестранији стварлац у књижевности војвођанских Мађара. Окушао се у свим уметничким формама живећи у метаморфозама, од песме до есеја, од експерименталног романа до драме. Добитник најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији - два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), награде Тодор Манојловић (2007) и у Мађарској - награде Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године.
Аутор је двадесетак песничких збирки, два романа, три збирке новела, више збирки есеја, од којих се нарочито издвајају есеји о ствараоцима и изложбама ликовних уметника. Писац је више драма које су извођене првенствено у Новосадском позоришту – Újvidéki Szinház-u.
Почео је као сарадник Ифјушага и Уј Симпозиона, као његов значајни уредник шездесетих и седамдесетих година, доприносећи новом модерном духу мађарске књижевности у Војводини. Толнаи је остао веран духу експеримента, неоавангадистичким иновацијама и особеној рефлексивости у продубљивању важних питања која су се тицала савремне књижевности, културе и судбине човека. Поред Ласла Вегела и Иштвана Домонкоша, Толнаи је остао један од најзначајних аутора мађарске књижевности у Војводини у другој половини двадесетог века и један од најбитнијих заступника обнове књижевности и њене моћи да буде важан моменат људске културе и друштвености уопште.
Ото Толнаи је поводом награде одржао беседу.

Жири за књигу године, коју додељује Друштво књижевника Војводине, ове године радио је у саставу: Фрања Петриновић (председник), Драгана В. Тодоресков и Бранислав Живановић (чланови). На последњој седници, одржаној 28. фебруара 2017. године, у ужи избор жири је уврстио следеће наслове: књигу прича Живе слике Давида Кецмана-Дака (), збирку песама Сенка осмог еона Селимира Радуловића (Културни центар Новог Сада), књигу прича Без граница Милорада Грујића (Културни центар Новог Сада) и роман Бапа Радована Влаховића (Банатски културни центар, Ново Милошево). Жири је једногласно изабрао песничку књигу Селимира Радуловића Сенка осмог еона за најбољу књигу објављену у 2016. години.
Сенка осмог еона, поред Пролошке и Епилошке песме, садржи четири поемичне целине: Исповест тумача Царевог сна, Сенка осмог еона, Девет душа Јоосифа Исихасте и Слово о неухватљивом. Можемо рећи да Селимир Радуловић својом осмом књигом наставља лирски дијалог са хришћанством и Светим писмом, који започиње збирком У сјенку улазим, оче (1995). Низом цитата из библијског контекста (како Старог тако и Новог Завета), али и сведеним дијалогом са контекстом европског песништва, понајпре Хелдерлина, Радуловић развија дискурзивно сложене стихове, који често поседују известан степен драмске динамике. Важно је напоменути да је и сам стил (алегоризација, поређења, фигуре понављања, градације, употреба архаичних глаголских облика, аориста и имперфекта, инверзија именице и придева) у функцији опонашања библијског дискурса. Радуловићева поезија већ је окарактерисана као традиционалнија у тематско-мотивском смислу, али и провокативна у погледу порука које даје савременом читаоцу и савременом свету.
Селимир Радуловић (1953, Цетиње) је објавио осам песничких књига: Последњи дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012),  О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004),  Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама:  С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010). Пре три године, у издању Српске књижевне задруге и Православне речи, објављена су му Изабрана дела у пет томова. Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова – Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015). За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ и Повељу Мораве. Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Потпредседник је Удружења књижевника Србије. Живи у Новом Саду.
Селимир Радуловић је поводом награде одржао беседу.

Жири за превод године Друштва књижевника Војводине, који је радио у саставу: Зоран Ђерић (председник), Владимир Гвозден, Валентина Чизмар, Корнелија Фараго и Илеана Урсу, донео је одлуку да се Награда за превод године за 2016. годину додели Рељи Дражићу за преводе са немачког језика два романа Едена фон Хорвата, Омладина без бога и Дете нашег доба, оба у издању новосадског издавача „Нојзац“, из 2016. године.
Еден фон Хорват је један од најзначајнијих аустријских писаца. Рођен у Ријеци, 1901. године, од 1902. до 1908. године је живео у Београду. Потом је живео у Будимпешти, па у Братислави, у Бечу, Берлину, Мурнау, Хендорфу код Салцбурга. Погинуо је у Паризу, 1938. године, на Јелисејским пољима, од гране која се откинула током невремена и пала на њега. Писао је поезију, прославио се драмама, које су врло брзо забрањене за извођење у Немачкој, баш као и његови романи који су објављени у егзилантској издавачкој кући у Амстердаму, 1937. и 1938. године, у време надирућег фашизма, пошто се баве управо том тематиком, а изразито су антиратни и антифашистички.
Преводилац је зналачки превео ове романе који у себи носе експресионистички и песнички набој, тако да српски читалац може да несметано прати судбине јунака Едена фон Хорвата. У роману Омладина без Бога реч је о трагедији генерације рођене после Првог светског рата, која одраста без поштовања према Богу и свему што је било свето претходним генерацијама. Радња се одвија у нацистичкој Немачкој, где се ученици једне гимназије васпитавају за фанатизам. Овај роман о омладини без оријентације, без става, без грађанске храбрости, није изгубио актуелност ни данас.
Роман Деца нашег доба објављен је постхумно. И он је писан у форми исповести, из инсајдерске позиције човека у националсоцијалистичкој држави. Због преране, трагичне смрти аутора, остао је недовршен, па су уз основни текст, како у оригиналу, тако и у преводу, додате и припремне, радне верзије, што указује на недоумице писца, али и даје шансу преводиоцу за истраживања и бравуре, у формалним и садржајним решењима, које нису изостале.
Преводилац Реља Дражић рођен у Богојеву, 1954. године. Завршио је гимназију у Новом Саду и Филозофски факултет у Београду, смер филозофија. Радио је као средњошколски професор и једно време као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду. 1990. основао је издавачку радионицу „Футура публикације“, коју и данас води. Превођењем с немачког језика почео је да се бави већ осамдесетих година прошлог века. Као филозоф, преводио је махом филозофију и филозофији блиску литературу, Шелинг (Увод у филозофију митологије, Фројд (Технички списи I и II), Ландгребе (Феноменологија и повест), Велмер (Прилог дијалектици модерне и постмодерне). Почетком деведесетих, почео је да се  бави се издаваштвом и штампарским пословима. Од 2003. се враћа превођењу и уредничком послу у оквиру едиције НОЈЗАЦ. Повремено преводи и за друге издавачке куће. 2014. појавио се његов превод „тестаментарног“ романа Томаса Бернхарда Брисање, код издавачке куће ЛОМ из Београда. Дражић је превео преко двадесет књижевних дела са немачког језика.
Реља Дражић  је поводом награде одржао беседу.

Наставак текста...
 
ДНЕВНИ РЕД РЕДОВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ 2017.

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу  записника и Надзорне комисије
4. Саопштење о пријему нових чланова
5.Владимир Гвозден: Писање и свет робног капитализма
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда
За животно дело)
Пауза 10 минута.
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2016. годину и План делатности за 2017. год.
8. Дискусија и текућа питања 
9. Избор председника ДКВ и управног одбора
 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ у 2017. години
Наставак текста...
 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2016. ГОДИНИ
Наставак текста...
 
ЗАПИСНИК СА СЕДНИЦЕ РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ ДКВ 27.04.2016.
Наставак текста...
 
СКУПШТИНА ДКВ 2016

Редовна скупштина ДКВ одржана у новосадском Форуму
Недељку Терзићу, Зденки Валент-Белић и Ирини Харди Ковачевић уручене награде Друштва књижевника Војводине
У среду, 27. априла, у препуној сали Мађарсоа у згради Форума одржана је редовна годишња скупштина Друштва књижевника Војводине.

1237

89
На почетку рада Скупштине скупштине одата је пошта преминулим члановима између две скупштине: Др Јанош Бањаи (1936 – 2016), др Младен Деажетин (1931- 2014), Јанош Борбељ (1929- 2014), Самуел Болдоцки ( 1943 – 2015).
О академику  Јанош Бањију, једном од најистакнутијих књижевених критичара и књижевних историчара новијег доба мађарског језика у Војводини говорио је Ћезе Бордаш.
    Скупштини је саопштена одлука Управног одбора о пријему нових чланова Друштва, примљени су:),Сања Тиркаило (1964, Шид), Гавра Влашкалин (1958, Зрењанин), Владимир Рајковић (Земун), Марија Васић Каначки (Вршац), Гордана Влајић (1959, Панчево), Иванка Радмановић(1958, Панчево), академик Радомир Ивановић (1937, Нови Београд), Коста Рошу (1947, Бегејци), Милена Тепавчевић (1948, Нови Сад), Виктор Шкорић (1991, Ново Милошево) и  Флоријан Копчеу (1952,Турн Северин) као члан из иностранства.
*
Фрања Петриновић је  одржао беседу о савременом писцу и условима под којима он опстаје, заступајући мишљење да је улога књижевности у новолибералном добу промења а друштвена улога изгубљена.
У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ. Жири за књигу године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за књигу године у 2016. години додели књизи ГЛАД И ГЛЕЂ песника Недељка Терзића
          Недељко Терзић, рођен 1949. године, живи u Сремској Митровици - Србија, аутор је књига поезије, прозе и драмских текстова. Прве стихове објавио је 1967. године. Са поезијом и прозом заступљен је у више од 80 антологија и значајнијих избора књижевног стваралаштва код нас и иностранству и добитник је преко 50 награда и признања за књижевно стваралаштво у Србији и иностранству.   Књига песама ГЛАД И ГЛЕЂ резултат је ауторовог дугог и стрпљивог, готово петогодишњег писања, као и великог песничког искуства те представља неку врсту стваралачког сабирања њеног аутора, посебне бриге о сопственом делу, као и минуциозног рада и посвећености свакој слици, сваком стиху, свакој песми.
Жири за превод године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за  2016. годину додели Зденки Валент-Белић за превод са словачког језика романа "Догодило се првог септембра (или неког другог дана)", словачког писца Павола Ранкова.Издавач: Sezam Book, Београд 2015.
 Зденке Валент Белић( 1975) је актуални  главни уредник словачког часописа Нови живот, афирмисани је преводилац са словачког на српски и са српског на словачки. Павол Ранков (1964) је писац прозе, есејиста, новинар, научник и универзитетски педагог. Добитник је Европске награде за књижевност. Живи у Братислави.
Жири награде Мирослав Стрибер  Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку
да се награда за  додели Ирини Харди Ковачевић за књигу НЕБО НАД КРСТУРОМ,
бајковите приче и легенде, коју је објавила НИУ „Руске слово“ из Новог Сада,
2012. године. Реч је о књизи предања, тј. приповедака. Етнолошки елементи присутни
у причама сугеришу да је време догађања крај деветнаестог века, почетак двадесетог,
а локалитет је Руски Крстур. Жири сматра да књига Ирине Харди Ковачевић битно
доприноси упознавању културних представа и вредности  русинске заједнице.
Скупштина је такође усвојила предлог УО да се чланови 4 и 21, у складу са законом, допуне где се за право заступања поред председника ДКВ овлашћују и потпредседници.
У радном делу Скупштине, председник ДКВ др Никола Страјнић  је поднео извештај о раду наглашавајући како је ДКВ остварило запажене резултате. Посебно када је у питању Међународни новосадски фестивала, часопис Златна греда и међународна сарадња са писцима Петрограда и  савезима  румунских и бугарских писаца. Проблеми су били нерешено питање финансирања текућих трошкова  и дуг за закуп Пословном простору. Проблем нееодговарајућег финасирања текућих трошкова уидружења уметника  довод нас пред понижавајући положжај да  стално стрепимо од деложације и да у таквим условима обављамо свеоје редовне делатности.
Јован Зивлак је нагласио да ДКВ у последњем периоду има најзначајније активности и резултате, почев од Фестивала, часописа Златна греда, међународне сарадње, самосталних уметника и појединачних резулатата чланова на пољу широке афирмације књижевности. Иако своје основне проблеме у сфери стваралаштва писци морају да решавају сами, колективни субјективитет Друштва је битна претпоставка да се побољшају општи услови за деловање и афирмацију и писаца и књижевности. Једна од потешкоћа је садржана  у чињеници, иако ДКВ има предикат репрезентативности, често арбитрано процењивање и финансирање, пројеката нашег удружења. Услов нашег успешнијег деловања је снажније заступање интереса писаца у амбијенту опадању важности уметничке књижевности и улоге писца у јавном животу.  
Најављен је предстојећи, једанаести по реду, Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме ће учествовати 100 писаца, како страних, тако и домаћих. Гост Фестивала ће бити репрезентативни дански песници, а поводом њиховог гостовања биће обајављена Антологија савремене данске поезије.
456
Скупштина усвојила закључак против још једне непримерене претње Пословног простора о деложацији
Скупштина је усвојила закључак да енергично протествује против још једне непримерене претње Пословног простора о деложацији и блокади финансијских средстава Друштва књижевника Воојводине. Актуална претња Пословног простора дешава се у тренутку преноса власти, и интерегнума кад није могуће тражити решење са градским властима, што је неприхватљиво и као метод испод сваког моралног нивоа. Дуг за закуп за пословни простор настао је због   нерешавања питања радног простора ДКВ од стране  градских власти и Републичког министарства у складу са Законом о кулури, и неприхватљивеих и испод сваког осећања части увећаних камата од стране Пословног простора. Такво понашање угрожава рад ДКВ, држећи га стално у статусу опсадног стања због непримерених претњи полицијским и судским прогоном, унижавајући ДКВ као репрезентатвно удружење, а угледене представнике савремене  књижевности сводећи на ниво сувишних људи. Неприхватљиво је да најзначајније писци Новог Сада и Војводине  немају одговарајући радни простор и  статус у складу са Законом о култури који би показао да Нови Сад и Војводине, као и Република Србија уважавају потребу постајања књижевности у нашем друштву.

 
ДНЕВНИ РЕД РЕДОВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ 2016.


Наставак текста...
 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ у 2016. години
Наставак текста...
 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2015. ГОДИНИ
Наставак текста...
 
<<  1 2 3  >  >>

Резултати 1 - 10 од 30

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432