Друштво књижевника Војводине
 
 


Скупштина
Редовна скупштина ДКВ у Новом Саду 2019

Ласлу Вегелу награда за животно дело

 

У суботу, 23. марта, у сали Издавачког предузећа Форум у Новом Саду одржана је редовна скупштина Друштва књижевника Војводине.

 

За седницу је предложен следећи дневни ред:

1.Избор Радног председништва

2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине

3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу  записника и Надзорне комисије

4. Саопштење о пријему нових чланова

5.Драган Проле Беседа

6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда За животно дело)

Пауза 10 минута.

7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2018. годину и План делатности за 2019. год.

8. Усаглашавање Статута

9. Избор кооптираних чланова УО

10. Дискусија и текућа питања

 Председавајући је предложио састав Верификационе комисије која ће утврдитикворум, тј. услове за рад Скупштине, записничара, Комисију за оверу записника,Изборну комисију и Надзорну комисију. За радно председништво Скупштина је предложила Илеану Урсу, Корнелију Фараго и Габора Вирага. За надзорну комисију: Александар Павић, Недељко Терзић и Владимир Кочиш. За састав Верификационекомисије предложени су Олеана Планчак Санчак, Весна Кораћ, Срето Батрановић; за комисију за оверу записника: Мирјана Марковић, Бранислав Живановић и Јоан Баба.За записничара је предложенa Андреа Шукара.Предлози су једногласно усвојени.Верификациона комисија је утврдила да је на Скупштини присутан 52 члан ДКВ и да су у складу са Статутом ДКВ задовољени услови за легитиман рад.На основу члана 16. Статута и члана 11. Пословника о раду Скупштине,Скупштина може да ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или, уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем aктивних чланова, 15 минута након заказаног почетка. Након паузе од 15 минута  верификациона комисија је утврдила да је присутан 51 члан, што је довољан услов за рад Скупштине.

У складу са Статутом ДКВ у раду Скупштине су могли учествовати само чланови који редовно измирују чланарину.Чланови који нису платили пет и више годишњих чланарина, могли су учествовати у  раду Скупштине ако су уплатили најмање три годишње чланарине.

На почетку рада Скупштина је одала пошту преминулим члановима између две скупштине: Драшку Ређепу (1935-2019). и Стојану Крпици (1954-2018).

Скупштини је саопштена одлука Управног одбора о пријему нових чланова, примљени су: Миливоје Младеновић, Сомбор; Татјана Црњански, Врбас; Дивна Лулић Јовчић, Суботица; Душан Ћурчић, Пригревица; Арпад Немет, Нови Сад; Љубомир Глигорић, Нови Сад; Олена Планчак Сакач, Нови Сад; Ангелина Чанковић Поповић, Нови Сад; Виолета Алексић, Цирих, Швајцарска; Светлана Матић, Беч,Аустрија; Мирко Стикић, Нови Сад; Валентина Вулић, Нови Сад; Верица Преда, Вршац; Дана Радуловић, Нови Сад и Бошко Јованчевић, Нови Сад.

Др Драган Проле је одржао беседу  о односу слободе и уметности у релацијама модернитета и просветитељства.

У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ. Награда за књигу године уручена је Др Дамиру Смиљанићу за  књигу Атмсфера Смрти (2018). Дамир Смиљанић (1972) завршио је све нивое студија филозофије на Универзитету Ерланген-Нирнберг. Запослен је као редовни професор филозофије на Филозофском факултету у Новом Саду. Заступа синестетичку теорију сазнања, а такође се бави метафилозофијом, филозофијом језика, епистемологијом медија и танатологијом. Посебно су релевантна његова дела Синестетика (2011) и Иритације (2014).

Председник жирија Бранислав Живановић је у образложењу нагласио да студија Атмосфера смрти (Нови Сад: Адреса, 2018), представља доследан продужетак ауторове дугогодишње посвећености новој феноменологији и синестетици као њеном специфичном медотолошком уобличењу, преко низа есеја који се често баве третманом смрти код романтичарских и модернистичких песника (Ј.Ј. Змај, Б. Радичевић, В. П. Дис, Д. Васиљев). Управо ће ова литерарна усмереност доћи до изражаја када у Атмосфери смрти буде неопходно изложити анализу саставних елемената одређене атмосфере.

Награда за превод додељена је Вицку Арпаду за укупан преводилачки допринос у неговању књижевних веза мађарске и српске културе. Корнелија Фараго је истакла да Арпад Вицко са вишедеценијским искуством преводиоца, са културом и познантствима делује у међукултурним релацијама као институција у  повезивању људи, као преводилац, уредник. Он  открива културне битне вредности двеју култура, у вишедеценијском деловању у залагању за  вредности и у укупном  мотивисању издавача, часописа и манифестација за разијањем српско – мађарских веза.

Награду Мирослав Стрибер, за писце русинске књижевности, добио је Владимир Кочиш, за књигу приповедака Марунка. Председник  жирија била је Валентина Чизмар.

Награду за животно дело добио је Ласло Вегел ( Србобран, 1941). О Вегелом делу говорили су Јован Зивлак и Габор Вираг. Од шездесетих, као припадник модернистичке генерације Симпозиона, Ласло Вегел се легитимише као писац наглашено полемичког нерва. Од побуњеничког жаргона шездестосме и урбане културе, па преко шест деценија приповедачког и есејистичког рада обзнањеног у десетинама књига, Вегел је писац посебног осећања за размевање контроверзног статуса двоструке судбине, писца без дома, мањинског писца и аутора без ослањања на важеће и владајуће мишљење. У сталном напору да потврди и преиспита судбинску издвојеност, било да се ради о положају Мађара као мањинске заједнице, о њиховим историјским потресима, о разумевању Срба као већинског народа, о амбивалентном односу према културној и политичкој хегемонији Европе, Вегел је потресени писац пред чињеницама живота и његових загонетки. Вегелове књиге су сведочанства писца који настоји да схвати бесповратну историчност простора у коме се сучељавају и језици и приче и непрозини и често безразложни ожиљци који нас покрећу да се питамо о разлозима и одјецима пролазних и непролазних живота.

У радном делу Скупштине, Јован Зивлак је поднео Извештај о раду, финасијски извештај  и План рада за текућу годину наглашавајући како је ДКВ остварило запажене резултате. Посебно када је у питању Међународни новосадски фестивал, часопис Златна греда и међународна сарадња са писцима Петрограда. Проблеми су  нерешено питање финансирања текућих трошкова  и дуг за закуп. Ови моменти у највећој мери оптерећују односе Града и нашег Друштва. С друге стране, писци очекују да се њихова реч у стварању актуалне културне политике више уважава и да се већа пажња посвећује књизи, часописима и књижевности уопште.

Јован Зивлак је нагласио да ДКВ у последњем периоду има најзначајније активности и резултате, почев од Фестивала, часописа Златна греда, међународне сарадње, самосталних уметника и појединачних резулатата чланова на пољу широке афирмације књижевности. Иако своје основне проблеме у сфери стваралаштва писци морају да решавају сами, колективни субјективитет Друштва је основа за  решавање општих услова за деловање и афирмацију и писаца и књижевности. Једна од потешкоћа је садржана  у чињеници, иако ДКВ има предикат репрезентативности, али оно није ослобођено од непримереног и арбитраног процењивања у финансирању пројеката, што ствара често нерзумевање између писаца и финасијера. Услов успешнијег деловања ДКВ је снажније заступање интереса писаца у амбијенту опадања важности уметничке књижевности и улоге писца у јавном животу. 

Најављен је предстојећи тринаести по реду Међународни новосадски књижевни фестивал, од 26. до 28. августа,  на коме ће учествовати 100 писаца, преводилаца и музичара, како страних, тако и домаћих. Гости Фестивала ће бити репрезентативни мађарски песници, а поводом њиховог гостовања биће објављена Антологија савремене мађарске  поезије. Посебно је наглашено да ће на  фестивалу гостовати Сара Хоу, добтник угледне Елиотове награде; Жан Лук Депа, добитник награде Артур Рембо и председник француског ПЕНа, као и шпански песник Едуардо Мога, добитник награде Адонис и Латино.

На предлог Управног одбора Скупштина је потврдила као његове чланове Милана Тодорова,  Радомира Миљојковића, Виктора Радуна и Зденку Валент Белић.

Скупштина је такође усвојила предлог да се  за право заступања поред председника ДКВ овлашћују и потпредседници, као да се у Статут унесу измени да ДКВ води рачуна о статусу самосталних стручњака у култури, као и да се за деловање Друштва подразумева читава територија Србије.

Скупштина је, такође, усвојила закључак да се обрати писмом Градском већу и градоначелнику у циљу превазилажења ситуације око проблема са просторијама Друштва.

У дискусији су учествовали Давид Кецман Дако и Недељко Терзић.

 

***

 

ПЛАН   ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ  ДКВ       

 у 2019. години

оДруштво књижевника окупља око 560 стваралаца из Војводине, тј. Србије а од тога око 350 из града Новог Сада. Oсновни циљ ДКВ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање толеранције, демократичности и мултикултурализма.

        Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које  води рачуна о статусу писаца, ауторских права до укључивању у токове савремене књижевности. ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво, како савремено, тако и посвећује пажњу значајним и недовољно разматраним ауторима који припадају књижевној традицији. Један од важнијих аспеката деловања ДКВ је афирмисање и успостављање веза са репрезентативним актерима књижевности у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основне видове реализације таквих намера.

ДКВ осим часописа и фестивала организује низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума о Лази Костићу,  симп. о Ђури Јакшићи Змају, Бранку Радичевићу, критичкој књижевности, Јоану Флори, Војиславу Деспотову, књижевности отпора, књижевности и тржишту, авангарди, књижевности и злу до Бранкове награде,  издавачке делатности... ДКВ развија међународну сарадњу са  Организацијом писаца из Петрограда, Савезом писаца Бугарске, Огранком Савеза писаца  Румуније из Темишвара, писцима из Мађарске итд.

У току 2018. ДКВ је организовало  преко 60 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, заседања Скупштине... издато је 12 бројева часописа Златне греде ( тј. 5 свезака), тринаести пут је организован Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме су  додељене  Међународна награда за књижевност «Нови Сад», шпанском песнику, Хосе Анхелу Сиљеруелу, и педесети осми пут Бранкова награда.

На Фестивалу су представљено три актера савремене шпанскее  поезије (о којима је говорила Хесус Агвадо), организован је симпозијум о Поезији  и злу, представљено  низ писаца у преко 20 програма итд.

На фестивалу је учествовао велики број гостију из иностранства (16) , као и чланова Друштва, али и ствараоци из читаве Србије.

ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. самосталне уметнике, посебно се морају истаћи велики проблеми ДКВ око нерешних питања закупа пословних просторија и финансирања трошкова и хонорара пословној заједници Друштва.

Рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само три радника) био је одговоран и оптималан упркос проблемима. И поред поменутих проблема мора се истаћи финансијска подршка Републике, Секретаријата за културу Покрајине  и града Новог Сада програмским активностима Друштва.

 

1.ЧЕТРНАЕСТИ  међународни новосадски књижевни фестивал

Непосредни учинци проистекли са тринаест одржаних Фестивала, видљиви су у контексту медијских одјека, контаката, великог броја посетилаца, значајних писаца, награда. Међународни новосадски књижевни фестивал је у досадашњем трајању представио преко 860 песника и књиженика ( од прозних писаца до критичара и филозофа), преко 160 преводилаца, око 160 музичара и друго, постајући један од најквалитенијих књижевних догађаја у Србији и у региону. Сваке године фестивал окупља од 1500 до 2000 посетилаца, представљајући Нови Сад као град са изузетном књижевном културом. Фестивал је постао познат и поштован од САД, Мексика, Русије, Француске, Пољске до Данске, Румуније или Бугарске.

Фестивал ће се ове године одржати од   26. до 29. августа . Места одржавања ће бити Тр­г мла­де­на­ца, Библиотека града Новог Сада, Свечана сала Сану у Новом Саду, Ка­фе Би­стро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној, Ресторан Марина, Ма­ги­стра­т у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, Сомбор, Бачки Петровац, Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Београд.

Око  20 стра­них пи­са­ца (из Ен­гле­ске, Фран­цу­ске, Не­мач­ке, Ру­си­је, Пољ­ске,  Ма­ђа­р­ске, Ру­му­ни­је, Данске, Македоније, Бугарске, Шпаније  и др) и пре­ко 30 из Ср­би­је наступиће у средишњим програмима Фестивала. У процес ће бити укључено 15 пре­во­ди­ла­ца. Учествоваће и око 30 му­зи­ча­ра. Гост фестивала биће Мађарска.

Мађарска поезија  ће бити представљена у свечаној сали у Градској библиотеци или у сали Свиларе у Новом Саду. Биће објављена  и  Антологија савремене мађарске поезије ( дванаест песника) у избору Золтана Вирага. Сваки песник у антологији биће представљен са 10 песама у преводу Марије Шимоковић.

Песници заступљени у антологији су ( приређивач је Virag Zoltán, проф.др  са Универзитета у Сегедину ) Dezsõ Tandori (1938), Ottó Tolnai (1940),Katalin Ladik (1942), Imre Oravecz (1943), Endre Szkárosi (1952), Ottó Fenyvesi (1954), Tibor Zalán (1954), Ferenc András Kovács (1959), István Kemény (1961),  Krisztina Tóth (1967),  János Térey (1970), Zoltán Csehy (1973).

На фестивалу ће учествовати:  Ahren Warner (Engleska), Sarah Howe (Engleska),Tobias Burghardt (Nemačka),Claudia Gabler (Nemačka),Jona Burghardt ( Argentina),Eduardo Moga ( Španija),Jean-Luc Despax (Francuska),Étienne Faure (Francuska), Theis Ørntoft / Данска/, Razvan Voncu ( Rumunija),Ana Luísa Amaral ( Portugalija), Ottó Tolnai (1940), Ferenc András Kovács (1959), Krisztina Tóth (1967),  János Térey (1970), Virag Zoltán – Мађарска,   Света Литвак, Анатолиј Кудрјавитски /Русија/, Ана Петрова / Бугарска/, Тадеуш Дабровски /Пољска/ и песници из  Србије Дејан Алексић, Радмила Лазић, Ћорђе Кубурић, Ирина Харди Ковачевић.
Сим­по­зи­јум ће бити по­све­ћен те­ми Капитализам ( неолиберализам) и књижевност. Уче­ствоваће: Алпар Лошонц, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Корнелија Фараго, Бојана Стојановић Пантовић, Новица Милић, Горана Раичевић, Стеван Брадић, Виктор Радун  Теон, Бојан Јовановић,    Дамир Смиљанић.

Неолиберализам је револуционаран у свом инсистирању да се друштвени живот преуреди само у виду економског живота, али је и продужетак давнашњих вредности и уређења економског живота које траје већ вековима. Савремена фикција узима учешће у овој расправи о хипер-индивидуализованом неолибералном субјекту и неолибералним вредностима на различите начине и кроз разне нивое. Преовлађујући начин на који учествује је у њеном преиспитивању неолибералне политике идентитета – потврђивањем или критиком, или нешто између, могућности обликовања субјекта под неолиберализмом. Преиспитивање давно устаљене традиције индивидуалног текста је ради супротстављања давнашњим жанровским конвенцијама, нарочито у роману. Ако су модерни романескни жанрови поникли уз пређашње видове капиталистичке акумулације, данас их савремени аутори преосмишљавају тако да одражавају измењене рационалности.

Биће ор­га­ни­зо­ва­но дијалошко представљање писаца у кафеу Абсолут у Змајјовиној. Разговоре ће водити критичари и преводиоци Милена Алексић, Драган Бабић, Стеван Брадић, Душка Радивојевић и Милица Антонијевић.

Четрнаести  пут ће бити уру­че­на Ме­ђу­на­род­на на­гра­да за књи­жев­ност Но­ви Сад. У окви­ру фе­сти­ва­ла биће до­де­ље­на и 59. Бран­ко­ва на­гра­да, у  Градској библиотеци.

Такође, биће, највероватније,  представљена и два издавача која су у последњој деценији допринели афирмацији наше књижевности у другим језицима Lepziger literatur Verlag/преводи на немачки (Виктор Калинке); и  Агава/ преводи на пољски (Гжегож Латушињски). Ови издавачи су у последњих 10 година објавили око седамдесет књига преведених са српског језика и три обимне антологије.

На Фестивалу током четири дана одржаће се око 30 књижевних и музичких програма (младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности.

Репрезентативни избор ауторских прилога, од поезије до критичких радова, реализован на Фестивалу, биће објављен у две богате свеске Златне греде.

Биће штампан Каталог фестивала,  плакате, мајице, заставе. У Змај Јовиној биће постављено преко 25 застава а у излогу Библиотеке града Новог Сада биће постављен видео бим на коме ће бити емитовани садржаји и програм Фестивала. Фестивал ће организовати представљање својих активности на сајту ДКВ и на Фејсбуку.

Трошкови пансиона  130 пансиона/ страни и домаћи гости/              540.000,00  динара                                                              

Награда Нови Сад                                                                                    300.000,00 динара

Трошкови симп. о поезији                                                                      160.000,00 динара   

Муз.програми 15 x 3 музичара                                                               150.000,00 динара                                                                                           

Антологија мађарске  поезије ( књига која представља

12 мађарских  песника земље госта; трошкови штампе, ауторски хонорари

приређивача и преводилаца)                                                                                        370.000,00 динара

Трошкови хонорара за учеснике на Тргу

 / домаће и стране песнике- 20/                                                             240.000,00 динара                   

Трошкови превођења ( текстови учесника,

консекутивни преводи, преводи

и вођење разговора)                                                                                  300. 000,00 динара

Каталог, плакати, разгледнице, дипломе, позивнице,

мајице, заставе                                                                                           220.000,00 динара                                                                                        

Путни трошкови страних и домаћих

учесника / авион, воз/                                                                               650.000,00  динара                                                                                                           

Трошкови транспорта до аеродрома у Београду, 

организације излета на Фрушку гору и Сремске Карловце као и

путовања у Сомбор, Митровицу, Београд                                              70.000,00 динара                                                                                                                                                                                                                               

Трошкови Интернет  комуникације, одржавања сајта,

веб дизајна, видео бима, фејсбука, конференција за штампу,

рачуноводство, уговори, адм. трошкови                                                170.000,00 динара

Трошкови озвучења и расвете                                                                   80.000,00 динара                                                                                                       

За орг. Фестивала, за орг. 

рад у жиријима,  технички послови,

физички послови и др                                                                              430.000,00 динара 

                                                                                                                                                                         

Укупни трошкови                                                                            3. 680.000,00 динара 

 

2. Бранкова награда

 

Бранкова награда се додељује 59. пут,  најзначајнија је награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. У Ср­би­ји по­сто­ји мно­ге књи­жев­не на­гра­де, али мо­жда ни­јед­на дру­га, као што то чи­ни Бран­ко­ва, не ме­ња жи­вот сво­јих до­бит­ни­ка. Она ни­је пу­ки ин­стру­мент кри­ти­чар­ског вред­но­ва­ња, ни­је адут у ин­три­га­ма књи­жев­ног жи­во­та, ни­је са­мо зго­дан по­да­так за би­о­гра­фи­је, ни­је ма­мац за ин­тер­вјуе ша­ре­ним ма­га­зи­ни­ма или те­ле­ви­зиј­ским ста­ни­ца­ма. Она од мла­дих љу­ди, ко­ји пре­ми­шља­ју, не­си­гур­но и не без уну­тра­шњег бо­ла, да ли да се ода­ју по­е­зи­ји или окре­ну дру­гим жи­вот­ним мо­гућно­сти­ма, из­гле­ди­ма и обе­ћа­њи­ма, ства­ра пе­сни­ке. Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др. Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима или Новом Саду уз учешће добитника, председника жирија, чланова жирија председника ДКВ, директора Фестивала, добитника Међународне награде Нови Сад и преводиоца са енглеског.

У програму, који ће се одржати  27. августа у Магистрату у Сремским Карловцима/ или у Градској библиотеци у Новом Саду/ учествују и млади новосадски музичари. Свечаности присуствују представници медија, учесници Фестивала, гости из Сремских Карловаца и Новог Сада.

Средства су намењена за део трошкова награде; за хонорар добитнику награде, за израду дипломе, за хонорар члановима жирија, за озвучење, за трошкове изнајмљивања аутобуса за превоз од Сремских Карловаца до Фрушке горе на излет и свечани ручак у част добитника награде

 

ТРОШКОВИ

 

1. Трошкови  награде                                                             230.000,00 динара  бруто

2. Хонорари и трошкови седница  за жири                           60.000,00 динара

3. Штампа  дипломе   и мапа                                                  20.000,00 динара

4. Трошкови организације, дневнице, превоз и

    путни трошкови глумци, музичари                                     48.000,00  динара

5. Свечани ручак за добитника  Бранкове награде,

Међународне награде Нови Сад, жири  и госте Фестивала  35.000,00  динара     

 

                                                                Укупни трошкови: 393.000,00 дин.

                        

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење

                                трошкови за једну свеску: 401. 000,00 дин.

                                   за 6 свезака: 2.404.000,00 дин.

Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр. офсетна. 1/1. Корице , кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86 -100 Тираж 800

 

ТРОШКОВИ ПО ДВОБРОЈУ

Припрема, лектура, коректура                                                 56.000,00 динара

Штампарски трошкови                                                             85.000,00 динара

ауторски хонорари за гл. уредника   гл. ур 2x 55,000,00 бр 110.000,00 динара бруто  

за сараднике                                                                               95.000,00 динара бруто  

административни  и пошт.трошкови                                      35.000,00 динара

осветљавање филма за штампу                                                 5.000,00 динара

телефонски трошкови                                                   

контакати са сарадницима,

установама, дистрибуција                                                       15. 000,00 динара бруто

                                                                                       ______________________________

                                                                                      Свега: 401.000,00/ динара

Укупно за 6 свезака/  дванаест бројева                        2.404.000,00 динара

 

               

Часопис Златна  греда заступа савремену књижевност у нас,  отворен према светским културама, za теоријске и аналитичке  идеја и поступке, тумачи друштвене појаве и улогу уметности и књижевности у њима. Часопис отвара путеве упознавању савремене америчке књижевне сцене, енглеске, француске, руске бугарске, румунске, али и норвешке, данске,  холандске, тибетанске, тамилске... На страницама Греде срећемо нова тумачења дендизма, спектакла, савременог романа, Црњанског, Раичковића, Миљковића,  Албахарија, Валерија, Дучића, и мноштво нових песничких текстова и прозних прилога наших и светских аутора. Часопис ће имати и ревијски карактер,  информације о светским наградама, положају књиге, борби интелектуалаца за слободе, тржишту културе итд, као и различите критичке прилоге о нашој савременој књижевности.

У сваком броју Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити затворена у кулу од слонове кости, те сматрамо да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са другим уметностима, тако и са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.

У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу, као и теорију, филозофију и друштвене науке.

Часопис објављује писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Oд Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца,  Драгана Прола, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,   Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова, Цере Михаиловића, Зорана Ђерића, Александра Гаталице до Ласла Вегела, Пала Бендера, Милисава Савића, Бојане Стојановић Пантовић, Радмиле Лазић, Нине Живанчевић... и многих других. Али и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара,  или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др (С. Басаре, Алексића, Р. Рисојевића, П. Бендера, Д. Ј. Данилова, Д. Новаковића, Николе Вујичића, Радмиле Лазић, Нине Живанчевић, Д. Албахарија, С. Тонтића, Д. Прола,   А. Лошонцa и др.).

Поједини бројеви часописа биће посвећени филозофији књижевности, тумачењу новијих појава у светској поезији, нашој авангарди, тумачењу гостопримства, промишљању положаја уметности у условима тржишта, политике, економије до утицају друштвених идеологија на књижевност и уметност.

Јануарско – фебруарска свеска имаће тематски блок посвећен савременој књижевности код нас и у свету (аутори: Јелена Марићевић, Владимир Гвозден, Цветан Тодоров и др).

Мартовско – априлска свеска имаће тематски блок посвећен гостопримству ( аутори Бојан Јовановић,Мишел Агер).

Златне греда, ће у већини бројева поред нових, непознатих аутора, чиме ће тећити да отвори простор за нову књижевност, објавлјивати и нове текстове афирмисаних аутора: Драгослава Михаиловића, Давида Албахарија, Радована Белог Марковића, Љубомира Симовића, Матију Бећковића, Бору Радовића, Ота Толнајиа, Ласла Вегела, Вићазослава Хроњеца, Милана Ненадића, Радмилу Лазић, Душка Новаковића, Драгана Јовановића Данилова, Алпара Лошонца, Драгана Прола и многе друге.

Два броја ће бити посвећена Фестивалу; један европској поезији заступљеној на овој манифестацији, са посебним прилозима о добитницима  Награде Нови Сад и Бранкове награде, а други ће бити у највећем делу у оквиру  Симпозијум усмерен на осветљавање односа Капитализма и књижевности и разговорима са ауторима у Клубу Абсолут, представљању актуалне антологије посвећене националној књижевности која је гост  Фестивала итд.

Критичка рубрика је посвећена савременој књижевности. Такође, на страницама Греде биће писано о савременој прози у свету, као и о нашој прози.

Греда ће, такође, пратити најзначајније мислиоце и њихов однос према савременим друштвима и култури.

Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.

Укупни трошкови за израду листа "Златна греда" по броју 401.000,00/ динара а укупно за шест свезака износе око 2.404.000,00 динара.

Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.

Пошто је Греда некомерцијални часопис (што је случај са књижевном периодиком свуда у свету), очекујемо да ћете, полазећи од његовог значаја за српску књижевност и нашу културу,  као и за Нови Сад и Војводину, подржати на одговарајући начин његово излажење.

Часопис ће током 2018 прећи преко 200 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.

 

ЗАКЉУЧАК

 

1. 12. Међународни новосадски књижевни фестивал          3. 680.000,00 динара  /

2. 59. Бранкова награда                                                               393.000,00 динара /    

3 .Часопис Златна греда                                                          2.404.000,00  динара/               

Укупно за програмску делатност ДКВ  6.477.000,00 динара

4. НАГРАДЕ ДКВ

Редовна скупштина се одржава сваке године у фебруару или марту. На скупштини се подноси програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова.

Скупштина  се одржавава у складу са Статутом и законом и са  намером да се афирмише ДКВ и његова делатност, да се чланству предоче оквири и начини унутар којих је УО водио и развијао програмску делатност ДКВ.

На скупштини се уручују годишње награде за најбољу књигу писаца објављених на различитим језицима, чланова ДКВ, о чему одлучују стручни жирији.

Друштво сваке године додељује награде својим чланове за најзначајније доприносе у издавачкој години. О наградама одлучују компетентни жирији које бира Управни одбор ДКВ. У конкуренцији за награде на српском језику учествује сваке године преко 20 аутора. За награде за књиге националних мањина учествује такође толико ( за мађарски се награда додељује тријенално, а за остале језике – квартално). Вредност књижевности коју стварају чланови ДКВ је на врло високом нивоу. О томе говори чињеница да су чланови наше организације добијали најзначајније награде у земљи. Нинову, више од четири пута; Виталову, Миљковићеву, Дисову, Душан Васиљев, Бранкову, Змајеву, Никола Милошевић итд.Средства за реализацију награда се троше на награду добитнику, за трошкове жирија, путне трошкове, израду дипломе  и за трошкове уручења.

а. Награда ДКВ за књигу године на српском језику. Додељује се годишње.

О награди одлучује трочлани жири.

                                          трошкови реализације: 100.000 динара 

б. Награда ДКВ за књигу године на језицима народности додељује се сваке године  припаднику друге књижевности

 О награди одлучује трочлани жири.

                                           трошкови реализације: 100.000 динара 

в. Награда ДКВ за превод године. Награда се додељује годишње за превод на српски и на друге језике у Војводини. Награђују се и најбољи преводи са страних језика, са посебном пажњом према преводима са језика националних мањина. О награди одлучује трочлани жири.

                                                                                   трошкови реализације: 100.000 динара 

г. Награда ДКВ за животно дело

Награђују се допринос аутора који имају преко 70 година. У конкуренцији учествују аутори припадници свих језичких група.О награди одлучује седмочлани жири.

                                                                             трошкови реализације: 100.000 динара 

 

                                                                                  УКУПНО:            400.000,00 динара                            

5. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда

Сарадња са секцијом писаца из Петрограда настала је на основу уговора, који подразумева да по два писца из Русије и Србије, тј. из Петроградског и Војвођанског удружења учествују на изабраним манифестацијама у наше две земље. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сносе гостујуће организације, а трошкове боравка домаћини.

Наши писци су учествовали су на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији  Секције петроградских писаца Руског савеза писаца  у мају месецу. Руски писци сносе трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.

Ова сарадња подразумева различите типове наступа, превођење књижевних текстова гостију, њихово објављивање у часописима обе земље, као и разговоре о руско – српским везама.

Значај ових сусрета је врло важан, утолико више, јер ће током сарадње ови сусрети допринете да се појави неколико публикација о српској и руској књижевности и у Србији и у Русији.

 

ТРОШКОВИ                                                                               

Путни трошкови пута за Петроград  2 повратне авионске карте

( авион: Београд – Москва – Петоград)                                                            125.000,00  динара                                                       

Трошкови четири дневнице                                                                                16.000,00  динара

                                                           

Укупни трошкови                                                                               141.000,00 динара  

 

6. Караван писаца

Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности : Караван писаца и Књижевни салон.

Књижевно караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Старој Пазови, Суботици, Бачкој Паланци, али и у Кикинди,

Панчеву, Темерину, Врбасу, Зрењанину итд. Ове године писци ће гостовати У Кикинди, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци. Основна идеја је да се представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери писци наступају пред већим бројем посетилаца.

Трошкови наступа у три града у Војводини

Ауторски хонорари                                                                                  80.000,00 динара

Путни трошкови                                                                                      15.000,00 динара

Укупни трошкови                                                                                  95.000,00 динара

 

7. Манифестација Светски дан поезије

 

Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.

Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.

Овај догађај  је прихваћен и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ дванаести пут у Новом Саду обележава Светски дан поезије.

Трошкови организације Светског дана поезије

Ауторски хонорари                                                                                 35.000,00 динара

Путни трошкови                                                                                       15.000,00 динара

Трошкови штампе плаката                                                                       10.000,00 динара

Укупни трошкови:                                                                                 60.000,00 динара

 

8. Организовање књижевних трибина и Књижевног салона

Редовне књижевне трибине у просторијама ДКВ, Трибине писаца и  Секција писаца, програм Секције русинских писаца, програм Секције румунских писаца, програм Секције словачких писаца, програм Секције мађарских писаца, програми на српском и страним језицима. Годишње се планира 20 трибина. Представљање нових књига, разговори о битним темама књижевности националних заједница. Представљање часописа. Разговори о о статусу удружења, књижевности и издавачке делатности.

Књижевни салон се одржава већ дванаести пут  у клубу ДКВ. Наступа се са идејом да се представи већи број писаца, да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година једним догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца. Поред читања овом манифестацијом се наглашава заједничко деловање писаца у стварима књижевности, њихов интерес да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност писаца једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремено књижевност и савремено стваралаштво.

Караван и Књижевни Салон се одржавају од 26. до 28. децембра. У ове две манифестације укључено је преко шездесет писаца.

 

Трошкови организације Књижевних трибина и Књижевног салона

Уреднички хонорари                                                                                 45.000,00 динара

Хонорари учесника                                                                                  120.000,00 динара

Путни трошкови                                                                                        30.000,00 динара

Трошкови штампе плаката                                                                        50.000,00 динара

Укупно                                                                                                   245.000,00 динара

9. Самостални стручњаци у култури и националне пензије

Чланом 56. Закона о култури („Службени гласник РС”, број 72/09), прописано је да уколико у једној културној делатности постоји више регистрованих удружења, статус репрезентативног удружења у култури за територију Републике Србије (у даљем тексту: репрезентативно удружење у култури), на предлог Комисије за утврђивање репрезентативности удружења у култури, решењем утврђује министар.Ове године Друштво је такође добило репрезентативни статус у трајању од четири године, са правом да промовише самосталне стручњаке у култури ( издаваштво: уреднике, лекторе и коректоре).

Законом о култури  прописано је да послове утврђивања статуса лица који  су самостални  стручњаци у култри, врши наше Душтво тако што издаје уверења и води евиденцију о њима, у складу са законом. То се регулише уговором о Повереним пословима.

Бачка Паланка                                                                                   200.000,00 динара

Нови Сад                                                                                            800.000,00 динара

Укупно                                                                                                1.000.000,00 динара

ЗАКЉУЧАК

       1.14. Међународни новосадски књижевни фестивал          3. 680.000,00 динара  /

       2. 59. Бранкова награда                                                                393.000,00 динара /    

3 .Часопис Златна греда                                                          2.404.000,00  динара

4. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда             141.000,00 динара

5. Годишње награде ДКВ                                                          400.000,00 динара

6.  Књижевни караван ДКВ                                                        95.000,00 динара

7. Светски дан поезије                                                                 60.000,00 динара

8.  Трибине и Књижевни салон ДКВ                                       245.000,00 динара

9.  Поверени послови о евиденцији и спровођењу

     процедуре за самосталне стручњаке у култури и

за посебна признања, тј.      за националне пензије              1.000.000,00 динара                                                       

10. Трошкови текућих раскода и издатака                            1.627.000,00 динара

___________________________________________________________________

Укупно за  делатност ДКВ                                                  10.105.000,00 динара 

 

Текући трошкови/ режија

 

Текући трошкови су стални трошкови и основа за функционисање ДКВ. У поменуте трошкове улазе и трошкови закупа ( због којих имамо сталне проблеме због недовољног финасирања од  стране Града и Покрајине. Секретаријат за културу АП Војводине и Управа за култура града Новог Сада требали би да учествује у финасирању са по 45% текућих трошкова ( 45%) нужних за функционисање нашег Друштва, међутим Град финасира  Друштво за поменуте обавезе око 15% од потребних средстава.

Наводимо списак основних трошкова које сматрамо да би требало да имају приоритет у финансирању:

 

Трошкови грејања (Новосадска топлана)

 

210.000,00

Трошкови струје (Електровојводина)

48.000,00

Трошкови телефона (ТелекомСрбија)

55.000,00

Трошкови интернета (Neobee ADSL)

36.000,00

Информатика

Чистоћа

Трошковиз акупа

Трошкови одржавања опреме(ситнеп поравкеопреме, фотокопир, обнављње софтвера, одржавање сајта и фејсбука)

Трошкови набавке канцеларијско гматеријала( коверте, папир за фотокопирање, тонер, маркице, оловке, спајалице, фолије и др)

Oдржавање хигијене и средства хигијене

Поштански трошкови /позивиза седнице, слање материјала за конкурске,слање књига, слање извештаја финасијерима, пореској управи и др/

50.000,00

25.000,00

360.000,00

28.000,00

 

40.000,00

 

25.000,00

 

40.000,00

Хонорар рачуновође (нето10.000 дин. бруто16.666дин. x 12месеци)

200.000,00

Хонорар техничког секретара (нето30.000 дин, бруто 48.000дин. x 12 месеци)

Хонорор руководиоца радне заједнице

Накнадеза књиговодствене услуге и годишњи финасијски извештај

576.000,00

 

60.000,00

80.000,00

Путни трошкови и дневнице за седнице УО и комисије, путовања на седнице и састанке у Београду/

30.000,00

 

Укупно                                                                                        1.863.000,00                                                                                                         

 

УКУПНИ ТРОШКОВИ ЗА 2019. ГОДИНУ

11.968.000,00                  


***
 
 

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ  У 2018. ГОДИНИ

 

  ДКВ унапређује и афирмише оригинално књижевно и преводилачко стваралаштво и културу народа и националних заједница у Војводини, заступа слободу књижевног стваралаштва и залаже се за материјални и друштвени положај књижевних стваралаца и књижевног стваралаштва у Војводини, тј. у Србији, води бригу о заштити моралних и материјалних ауторских права својих чланова, залаже се  за културну, националну, језичку, верску, етничку толеранцију, толеранцију уверења и равноправност, приређује књижевне расправе, организује националне, регионалне и међународне манифестације, обележава јубилеје и значајне догађаје културе и књижевности, организује симпозијуме,  скупове и трибине; бави се непрофитном издавачком делатношћу у циљу унапређивања и популаризације и ширења књижевности и стваралаштва и сарађује са другим удружењима књижевних стваралаца, уметничким и културним удружењима, организацијама и институцијама у земљи и иностранству. 

 

Управни одбор и Скупштина

 

Рад у УО захтева одговоран и стручан ангажман, са развијеним организационим способностима и са осећањем за вредности. У данашњем тренутку рад у ДКВ подразумева разумевања финансија, преговарачких способности за планирање, познавање закона и прописа и посебно познавање сложених културних и друштвених прилика. Без тога је тешко да се неко прихвати рада у Управном одбору, јер то више није формална и почасна улога.

УО се бори да створи боље услове за рад ДКВ, како финансијске тако и кадровске. И поред чињенице да су сви наши стручни сарадници хонорарно ангажовани са ниским хонорарима, ми смо успели да реализујемо већину наших планова. Међутим, то захтева велики и неуобичајен ангажман за неколицину чланова УО. Тај проблем се мора решавати запошљавањем једног компетентног техничког секретара. Такође, и у Републици Србији,  Покрајини и у граду Новом Саду требало би се изборити за бољу финансијску позицију наше књижевничке организације. Она то свакако по свом значају и доприносима заслужује. Међутим,  ДКВ је суочен са неодговарајућим и критичним финансирањем текућих трошкова. Друштво нема средства да редовно измирује трошкове за закуп, елементарне текуће трошкове и минималне хонораре за рачуновођу  и књиговођу, као ни за техничког секретара. Друштво нема ни средства за главног уредника  Златне греде, као ни накдокнаду за послове читаве финансијске и менаџментске организације ДКВ, од планова делатности до извештаја, од припрема  скупштина и одбора ДКВ до Фестивала,  коју обавља поменути уредник.

УО, са својим комисијама, одборима, жиријима, те са највећим ангажовањем директора Фестивала  и др, се како тако носио  са обавезама организације Фестивала, часописа „Златна греда“, трибина, решавања социјалних проблема писаца, међународне сарадње, афирмације културе и књижевних доприноса националних заједница, као и високоуметничке књижевности у условима тржишта и тривијализације културе. 

Важну улогу у решавању опште оријентације друштва, њеног положаја у новим условима и у борби за афирмацију књижевности има и Скупштина. Она би требало да буде место договора и разумевања деликатне улоге књижевности и писаца у контроверзном времену, а не раздора и партикуларних и краткорочних интереса.

УО је имао осам седница на којима је расправљано о свим битним питањима у надлежности ДКВ. Од проблема самосталних уметника,  међународне сарадње, Књижевног салона, Светског дана поезије, издавачке делатности, Златне греде, жирија и награда ДКВ, Међународног фестивала, Бранкове награде, планова и извештаја о раду, финансирању и односа према нашим финансијерима, административних послова, Републици Србији,  Покрајини,  Граду, те обавеза према пословном простору, текућим трошковима и сл, то је само део послова о чему је одлучивао УО а реализовао у највећој мери потпредседник ДКВ, потом председник и технички секретар.Највећи проблем и даље представља  финансирање стручних служби и текућих трошкова, посебно смо изложени сталним претњама  о деложацији ДКВ из постојећих просторија и сталном одлагњу секретарија, управа за културу и министарстава да се проблеми реше на елементаран и пристојан начин. УО је у преговорима са  градским, покрајинским  и републичким властима о томе да прихвате да финансирају део текућих трошкова, у складу са Законом о култури Републике Србије. То су средства за трошкове грејања, информатику, ел. енергију, канцеларијски материјал, ситни  инвентар, хонораре књиговође, рачуновође, техничког секретара, трошкове транспорта, горива, тв претплате, смећа,  путних трошкова чланова који раде у органима и комисијама  ДКВ и др.

Средства која добијамо су недовољна и на жалост, и поред чињенице што смо репрезентативно удружење, које има важну улогу у култури Града, Војводине и Србије, изложени смо великим проблемима и опасностима да будемо исељени или да се принудним путим врши наплата са позиција за пројекте и тиме угрожава наш опстанак. Техничка оспособљеност ДКВ је на врло ниском нивоу. У последњих шест година нисмо обновили, нити набавили ниједан компјутер или неко друго техничко средство неопходно за рад. Нисмо у последњих десет година окречили просторије, иако су нам чести гости, не само чланови, него и многи угледни страни писци. Наша дуговања према Пословном простору и Информатици су преко шесто хиљада динара. Недавним променама  Закона о култури на Скупштини Републике Србије  враћене су  тзв. националне пензије и наговештено је да ће се финасирати текући трошкове репрезентативним удружењима.

Такође, од ове године  решењем Министарства културе ми смо и даље репрезентативно удружење, али немамо надлежност за самосталне уметнике, него за самосталне стучњаке у култури, тј. за оне писце који имају ангажман у издаваштву (уредници, лектори, коректори).

Међународни новосадски књижевни фестивал ДКВ је основан 2006. године, као манифестација која афирмише модерну књижевност и развија везе и размену идеја између писаца светске, европске и књижевности у Србији. У оквиру фестивала додељује се Међународна награда за књижевност Нови Сад.

Фестивал се одржао тринаести пут, од 27. до 30. августа. Места одржавања су била: Позориште младих, Кафе Изба, Кафе Бистро, Брод Театар на Дунавском кеју, Библиотека града Новог Сада, Клуб Абсолут, балкон Абсолута у Змај Јовиној,   Сомбор,  Срем­ска Ми­тро­ви­ца.

Око  20 стра­них пи­са­ца (из Шпаније, Ен­гле­ске, Фран­цу­ске, Не­мач­ке, Ру­си­је, Португалије, Пољ­ске, Ма­ђа­р­ске, Данске и др) и пре­ко 30 из Срби­је наступило је у средишњим програмима Фестивала. У процес је било  укључено 15 пре­во­ди­ла­ца, учествовало је и око 30 му­зи­ча­ра. Гост фестивала била је Шпанија.

Објављена је  и  Антологија савремене шпанске поезије (дванаест песника) у избору Хесуса  Авгада (Мадрид, 1974).  Сваки песник у антологији представљен је са 10 песама у преводу Душке Радивојевић, Тијане Пиштигњат  и Милене Зиројевић. Шпанска поезија била је представљена у Градској библиотеци  у Новом Саду. Песници заступљени у антологији су: Олвидо Гарсија Валдес (Сантианесде Правиа, 1950); Аурора Луке (Алмерíа, 1962); Шантал Мајар (Бруселас, 1951); Франсиско Руис Ногера(Фригилиана, Мáлага, 1951); Менћу Гутијерес (Мадрид, 1957); Хосе Ангел Сиљеруело (Барцелона, 1960); Едуардо Мога (Барцелона, 1962); Алваро Гарсија (Мáлага, 1965); Исабел Боно (Мáлага, 1964); Хуан Антонио Гонсалес Иглесијас (Саламанца, 1964); Ада Салас (Цáцерес, 1965); Миријам Рејес (Оренсе, 1974). 

Песници који су наступили на Фестивалу су: Хосе Ангел Сиљеруело, Миријам Рејес, Хесус Агуадо, Шпанија; Кристофер Рид, Енглеска; Марија Жоао Кантињо, Португалија; Кристина Молнар Рита, Мађарска; Јан Кшиштоф Пјасецки, Пољска; Орелиа Ласк, Француска; Моника Ринк, Маркус Ролоф, Немачка; Наталија Борисовна Апрељскаја и Николај Викторович Јерјомин, Русија; Милан Ненадић, Ева Харкаи Ваш, Бранислав Живановић, Србија и добитник Бранкове награде Барбара Делаћ, Црна Гора.

Сим­по­зи­јум је био по­све­ћен те­ми Књижевност и зло. Уче­ствовали су: Алпар Лошонц, Драган Проле, Владимир Гвозден, Корнелија Фараго, Срђан Дамњановић, Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић, Виктор  Теон Радун. 

Дијалошко представљање писаца  одржано је у кафеу Абсолут у Змајјовиној. Разговоре су водили критичари и преводиоци Јан Красни, Стеван Брадић, Драган Бабић, Душка Радивојевић и Милица Станковић, Ана Кузмановић Јовановић.

Са Фестивалом су сарађивали многи преводиоци: Марија Шимоковић, Милица Станковић, Јан Крани, Илеана Урсу, Вићазослав Хроњец, Михаил Ђуга, Зоран Ђерић, Милена Алексић, Душка Радивојевић, Милена Зиројевић, Драган Бабић, Стеван Брадић, Тијана Пиштигњат и др.

Музички уредник је био Милан Алексић а наступали су Катарина Божић, Невена Татомировић, Марина Врањеш, Весна Гарабантин, Мина Младеновић, Никола Мацура, Нађ Арпад и др.

Тринаести пут је уру­че­на Ме­ђу­на­род­на на­гра­да за књи­жев­ност Но­ви Сад Хосе Ангелу Сиљеруелу. У окви­ру фе­сти­ва­ла уручена је 58. Бран­ко­ва на­гра­да у Градској библиотеци у Новом Саду.

Поједини програми  Фестивала  одржавани су и у градовима Војводине ( Сремска Митровица, Сомбор).

На Фестивалу током три дана одржано  је преко 30 књижевних и музичких програма.

Репрезентативни избор ауторских прилога, од поезије до критичких радова, реализованих на Фестивалу, објављен је у Златној греди број 202,203,204.

Штампан је Каталог фестивала,  плакате, заставе. Фестивал је организовао представљање својих активности на сајту ДКВ и на Фејсбуку. Фестивал је представљен у три посебне емисије на Тв Војводина, такође и у шест посебних  прилога, као и на Тв Београд (1 програм), Тв Нови Сад, Тв Панонија, Канал 9, Вечерњим новостима, Данасу, Дневнику, листу 24, многим радио станицама и интернет порталима. Фестивал је представљен и у иностарнству у многим часописима и неколико листова.

Фестивал у пуној мери остварује своје циљеве омогућујући проширивање и богаћење културних веза са светом. Фестивал је сарађивао са Градском библиотеком, Студентским културним центром, Соколским друштвом Војводине, Тв Војводина и многим спонзорима.

Због финансијских потешкоћа трајање Фестивала је смањено на три дана.  Фестивал већ две године има наглашене финасијске проблеме. Фестивал је добио скромну  помоћ од Министарства културе Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Покрајинског секретаријата за културу.

*

Златна греда је изашла у 5  двоброја, са свескама у просеку од 100 страница у формату 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице , кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 96-100. Тираж 800-1000. Свака свеска је садржавала преко 340 ауторских страница.

Греда је часопис за књижевност, уметност, културу и мишљење. У складу са тим часопис је заступао широки опсег тема и дисциплина. Најприсутнија је књижевност, потом општи текстови из уметности и мишљења (од филозофије, културне историје, естетике, антропологије и др). 

У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу, као и теорију, филозофију и друштвене науке.

Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету.

Часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд. Од Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Драгана Прола, Дамира Смиљанића, Душана Пајина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова, Цере Михаиловића, Зорана Ђерића до Ивана Негришорца, Ласла Вегела, Пала Бендера,... и многих других. Али и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара, и Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др (С. Басаре, Алексића, Р. Рисојевића, П. Бендера, Д. Ј. Данилова, Д. Новаковића, Д. Албахарија, С. Тонтића, Д. Прола, М. Беланчића,  А. Лошонца и др.).

Поједини бројеви часописа су посвећени сигнализму, дендизму, савременој српској књижевности поводом јубиларног 200- ог броја часописа, Међународном фестивалу, и савременој српској прози: друга половина двадесетог века и почетак двадесетпрвог века.

Часопис, такође, прати Међународни новосадски књижевни фестивал. Број је посвећен поезији, страним и домаћим учесницима, са посебним прилозима о добитницима  Награде Нови Сад и Бранкове награде. Део је посвећен и актуалном симпозијуму, разговорима са ауторима у Клубу Абсолут, представљању актуалне антологије која је гост  Фестивала итд.

Сарадници у темату о сигнализму (Мирољуб Тодоровић) били су Јелена Марићевић, Мирјана Бојанић Ћирковић, Иван Штерлеман. У броју о дендизму објављени су прилози Жоела Фиска, Елиса Киколинија, Валерија Стила, Улриха Лемана, Шевалијеа де Хамилтона, Ендрјуа Соломуна, Хосе Луиса Дијаза и Дарина Кера. Поглед на дендизам осветлио је комплексност овог у нас недовољно познатог феномена модерне културе.

Свечани број Греде (200-ти) број окупио је најзначајније савремене ауторе српске филозофске и књижевне културе:Радмилу Лазић, Душка Новаковића, Драгана Јовановића Данилова, Милисава Савића, Александра Гаталицу, Ота Толнаиа, Пала Бендера, Душана Пајина, Адама Пуслојића, Алпара Лошонца, Радивоја Шајтинца, Ивана Негришорца, Бојана Јовановића и др.

Број посвећен савременој српској прози (205/206) посвећен је делу Александра Гаталице, Владимира Тасића, Горана Петровића, Милице Мићић Димовске, Јована Радуловића, Драга Великића и др.

Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др) у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду. Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.

Часопис је током 2018 прешао преко 206 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.

*

Светски дан поезије

 

Поводом  Светског дана поезије,  Друштво књижевника Војводине је традиционално обележило 21. март програмом који је почео у 12,00 часова у Градској библиотеци. Дан је био посвећен женама песникињама. Пред бројном публиком песме су читале: Илеана Урсу, Милена Летић, Бојана Стојановић – Пантовић, Соња Веселиновић, Ева Харкаи Ваш, Емсура Хамзић, Весна Кораћ, Гордана Шарчевић, Снежана Алексић Станојловић, Аурора Плањанин, Деана Саиловић, Мирјана Штефаницки, Гордана Ђилас, Татјана Пуповац, Валентина Чизмар, Дивна Бијелић, Љубица Вуков Михајило.

Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије.

Друштво књижевника Војводине је већ једанаесту годину годину обележава Светски дан поезије. Програм је водила Милена Летић. Поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на мађарском, словачком и румунском.

 

*

КЊИЖЕВНИ КАРАВАН И КЊИЖЕВНИ САЛОН

 

21. децембра 2018. године, са почетком у 18,00 часова одржан је Десети књижевни салон Друштва књижевника Војводине. Том приликом, око 40 писаца читало је нове текстове.

Учествовали су: Рале Нишавић, Владимир Кочиш, Бранислав Живановић,

Радован Влаховић, Илеана Урсу, Маја Фамилић, Александар Павић, Снежана Алексић Станојловић, Петер Анталович, Сања Петровић, Љубица Вуков Давчик, Никола Оравец, Стеван Брадић, Милан Тодоров, Мирјана Марковић, Виктор Радун Теон, Рајица Драгићевић, Никола Шанта, Дивна Бјелић, Милена Летић Јовеш, Невен Шијаков, Мирјана Штефаницки Антонић, Весна Кораћ, Татјана Делибашић, Славомир Саша Нишавић, Јован Дунђин, Радомир Миљојковић, Михал Ђуга,  Давид Кецман Дако, Бранислав Зубовић, Милорад Куљић, Тања Петровић, Будимир Фрка, Валентина Вулић, Нада Ђурђевић, Деана Саиловић.

Такође, 20. 12. 2018. године, са почетком у 18,00 часова одржан је Књижевни караван у три града: у Сомбору, Сремској Митровици и Бачкој Паланци. Учествовали су у Сомбору, Дом ученика Средњих школа -Културни центар Л. Костић: Рајица Драгићевић, Саша Нишавић, Бранислав Живановић, Стојан Бербер, Нада Душанић; у Бачкој Паланци, Библиотека В. Петровић: Радомир Миљојковић, Михаил Ђуга, Светозар Савковић, Горан Јовић, Ненад Живков, Мирослав Николић и Сремској Митровици, Библиотека Г. Возаровић: Виктор Радун Теон, Милена Летић, Весна Кораћ, Никола Шанта, Мирјана Марковић.

*

Међународна сарадња

У Санкт Петербургу од 17. до 20. маја одржан је 13. међународни салон књига. Салон сваке године окупља више од 240 издавача и 50 000 посетилаца и представља један од најважнијих догађаја за развој и популаризацију руске класичне и савремене књижевности, издавачке делатности, афирмацију руске и словенске културе уопште, приређује сусрете писаца из Руске федерације и изван ње.

У оквиру сарадње Савеза писаца Русије и Друштва књижевника Војводине, на овогодишњем сајму књига су учествовали и представници из Србије: песник, професор др Стојан Бербер, из Сомбора и песникиња, доцент др Валентина Чизмар, из Новог Сада. Домаћини су били  Борис Орлов, председник Савеза писаца Русије, Игор Владимирович Меншчиков, Јуриј Буковски и други. Руској публици су се представили 18. маја у оквиру програма Књижевни сусрети са писцима из Србије и Републике Белорусије: „Словенски корени, словенско братство, словенска узајамност“. Песник Стојан Бербер се представио са неколико песама на српском језику, док се Валентина Чизмар обратила на руском, као што је и поједине песме прочитала на руском језику. Том приликом су упознали писце из Петербурга и других градова и области, међу којима и уредницу часописа „Територрия слова“ Људмилу Гонтареву из Луганске републике и града Краснодона, јерменског песника и писца, министра културе Овика Овејана, Павела Јевгењевича Алексејева, председника савеза писаца Санкт Петербурга (Секција за прозу), песника Алексеја Ахматова и уметника и писца Јевгенија Антипова из Санкт Петербурга (који су посетили Србију на прошлогодишњем Међународном новосадском књижевном фестивалу), писце са Кавказа, Доњецка, Словеније и том приликом разменили публикације.

Друштво књижевника је, такође, наступило са својим издавачким програмом на Малом сајму књига у Темишвару, 8. и 9. новембра  у организацији Савеза срба у Румунији.

*

ПРОГРАМИ У КЛУБУ

ДКВ нема посебних средстава да одржава програме у Клубу, међутим настоји да отвореношћу стимулише писце, издаваче и културне субјекте да Клуб учине активним и делатним. У клубу су наступали: у мају, Удружење националне мањине Македонаца у Новом Саду „Кирил и Методиј“ – дани македонске културе. У дугој пловини маја оджана је промоција књиге „Вез рађен руком моје мајке“, аутора Мирјане Штефаницки Антонић. У јуну одржана је промоција књиге поезије „Бели лептир“ Душице Станковић.

Посебно вече је организовано да би се промовисала издања ИК „Бистрица“ (Рале Нишавић). Поред главног уредника, Ралета Нишавића, учествовало је, пред препуном салом, десетак прозних и песничких аутора.

У септембру месецу,обележен је Дан издавачке куће „Бистрица“ – ретроспектива издатих наслова. Учествовало је дванаест аутора који су читали своје песничке и прозне текстове пред препуним Клубом. Истог месеца одржана је промоција књиге поезије Ђорђа Поповића „Слика са твојим ликом“.

 

*

Изложбе у Галерији ДКВ

 

ДКВ је ради афирмације културе наставио са неговањем галеријске активности. Галерија је излагала широки спектар уметничко – визуалних дисциплина од  уља, графика, цртежа, скулптура, радова примењене уметности, инасталација до фотографија. "УЛС" Нови Сад, удружење ликовних стваралаца - годишња изложба, 24 излагача; "ЛИКУМ" Нови Сад, удружење грађана ликовних стваралаца - ретроспективна изложба, 32 излагача; Павле Тодоровић, академски сликар, гост из Краљева - "Алтер его", изложба портрета;
Немања Мркаљевић, академски сликар, Нови Сад - "Цртежи из излога"; Ревијална изложба "Ликовни круг", уредник академски сликар Боривој Попржан; Сања Петровић, члан ДКВ-а - изложба слика "Под кожом времена", портрети.

*

Савет ДКВ

У складу са Стaтутом ДКВ, управни одбор Друштва књижевника Војводине је, на седници 17. 12. 2018. године, основао  Савет  Друштва, сачињен од истакнутијих чланова организације. Чланови Савета су: Милан Ненадић. Радивој  Шајтинац, Јован Зивлак, Ото Толнаи, Ласло Вегел, др Стојан Бербер, академик Алпар Лошонц, Марија Шимоковић, академик Коста Рошу,  Ирена Харди Ковачевић, др Јасна Мелвингер, Вићазослав Хроњец.

Улога савета је саветодавна и делокруг његових питања је у складу са Стaтутом. Савет може постaвљати питања полoжаја писца, положаја и улоге организације писца, положаја књиге и ауторских права, заступања и афирмације права националних заједница у сфери књижевнoсти, програма  Друштва, међународне сарадње, материјалног положаја писаца и др. Савет се може обратити Управном одбору, Скупштини и јавности са циљем да покреће и унапређује целокупну делатност која се тиче писаца и њихових институција, као и одговорности друштва и политичких субјеката за стање савремене књижевности и културе.

*

ДКВ додељује годишње и јубиларне награде својим члановима за допринос у књижевности. Награде за најбољу књигу и за најбољи превод године, као и награда за животно дело су већ широко афирмисане. Раније поменуте награде су укључивале у конкуренцију дела свих националних заједница. Међутим, у таквој констелацији је немогуће постићи правичан и књижевно релевантан став. Због тога су основане посебне награде за достигнућа у књижевностима националних мањина. Жири за књигу године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда  додели Угљеши Шајтинцу за књигу Жена из Хуареза (Архипелаг, 2017). Угљеша Шајтинац (1971, Зрењанин) је драмски писац, приповедач, романсијер. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, 1999. године. Од 2005. предаје драматургију на Академији уметности у Новом Саду.  Члан жирија Валентина Чизмар је  у образложењу рекла да  приче збирке Жена из Хуареза читаоца воде на конкретна путовања од европских метропола до афричких пустиња, али и на имагинарне, унутрашње авантуре којима се увиђа способност менталног и емотивног капацитета модерног човека.

Награда за превод године уручена је Душки Радивојевић (1959) за превод романа савременог шпанског писца Хавијара Маријаса ( Чаробна књига, 2017). Зоран Ђерић је у образложењу рекао: Хавијер Маријас (1951) је један од најистакнутијих представника савремене шпанске прозе. Његова проза је окарактерисана као бриљантна и чудесна. Душка Радивојевић је истакнути преводилац са шпанског језика. Поезију, прозу и драмске текстове и театролошке студије преводила и објављивала у периодици, као и у посебним публикацијама: у свом досадашњем преводилачком раду показала је студиозност, тачност и поузданост, добро познавање, како језика са кога преводи, тако и књижевности коју преводи.

Награду за животно дело добио је др Стојан Бербер ( Сомбор, 1942). У образложењу награде Давид Кецман Дако је истакао да је Стојан Бербер са више од педесет наслова, књигама поезије, прозе, са неколико антологија, књигама дневничке, односно мемоарске прозе, чему се последњих године највише посвећује, књигама  „Раванградски записи“, „Сведок времена“, „Дневник са Добрицом Ћосићем“ и „Венац Лазе Костића“,  обимом и квалитеттом својих дела потврдио и меру и смисаоност властите посвећености лепој и мудрој, истраживачкој и осветљивачкој књижевној речи.     

*

Пријем нових чланова

У складу са политиком пријема нових чланова коју заступа УО, залажући се за пријем квалитетних нових стваралаца који задовољавају прописане критерије и залажући се за афирмацију нових писаца у мањим срединама, Комисија за пријем је предложила УО следећи списак: примљени су по позиву: Ђорђе Нешић (Сомбор,1957), Драган Јаковљевић (Будимпешта, 1965) и Ранко Павловић (Бања Лука, 1943) а на основу конкурса: Даниел Пихиадес (Кисач, Канада, 1931), Саша Сабадош (Сомбор, 1989), Љиљана Малетин Војводић(Нови Сад, 1966), Десанка Ристић (Кикинда, 1965), Душан Војводић (Нови Сад, 1948), Добривоје Бата Марковић (Нови Сад, 1967), Станка Ћаласан (Нови Сад, 1947), Бојана Чупић (Нови Сад, Канада,1975), Милорад Куљић (Нови Сад, Стари Лединци,1956), Зорица Тијанић (Нови Београд, 1971), Татјана Петровић (Нови Сад,1966), Зорица Мишић( Нови Сад, 1966).

 

Годишња чланарина

 

Одлуком УО, на седници одржаној децембра 2015, износ годишње чланарине је 1.500,00 динара. Плаћање чланарине је статутарна обавеза (члан 10 и 11. Статута ДКВ). Уколико  члан не плаћа чланарину губи право да учествује у раду Скупштине и осталих органа ДКВ, као и право да буде биран у органе ДКВ (на основу Статута и Правилника о чланству из 2010. године), тј. губи статус активног члана. Чланови који нису плаћали чланарину четири године или дуже, да би стекли статус активног члана, требало би да плате најмање пет чланарина. Према члану 8. Правилника о чланству плаћања чланарине су ослобођени  чланови чији су месечна примања нижа од минималних примања на територији Републике Србије, чланови старији од 75 година, и чланови који су ангажовани у органима ДКВ. Новопримљени чланови поред чланарине плаћају и трошкове уписа у чланство у износу од 500,00 динара. Чланарину од 490 чланова плаћа око 150 писаца. Рачунајући писце у органима ДКВ, старије од 75 године, оне који не могу да због социјалних разлога испуне своје обавезе, чланарину не плаћа око 200 писаца. Чланарина се плаћа добровољно, плаћањем чланарине писац изражава свој интерес да учествује у раду своје организације. Онима који не плаћају чланарину нико не може одузети статус писца, али они не могу да одлучују о заједничким стварима  у органима ДКВ.

*

Положај писаца и њихових удружења

Важан аспект деловања ДКВ је борба за регулисање статуса самосталних стручњака у култури, тј. укључивање Покрајине и локалних заједница у стварање услова да се поменута проблематика реши, те оспособљавање наше организације да се систематски брине о том важном проблему.

Значајно је да ДКВ даље обавља послове око посебних  признања, тј. тзв. националних пензија, чиме ће се једном делу значајних писаца омогућити оптималнији материјални услови.

Један од важних залагања ДКВ биће да се створе услови да град Нови Сад или Покрајина установе тромесечну или годишњу награду за писца резидента, чиме ће се омогућити да по један писац, члан ДКВ, слично као у многим земљама Европе, прима плату у сврху да пише или заврши започето књижевно дело, и да при том буде ослобођен материјалних брига.

ДКВ мора значајније да буде присутно у културном животу Војводине и Републике и отуда се мора борити за повољнији материјални положај, што ће непосредно произвести и бољи положај писаца и лакше остваривање њихових права.

*   

ДКВ ће у наредном периоду настојати да обогати и прошири међународну сарадњу. Регулисаће се сарадња са  фестивалом у Сате Мареу, тј. размена, као и са Савезом писаца Бугарске. ДКВ има намеру да покрене поступак установљења радне размене, где бисмо прихватили годишње два писца из суседних земаља, укључујући и Аустрију, да бораве као гости три месеца у Новом Саду, а с друге стране да наши писци, такође, исти период бораве у једној од суседних земаља. ДКВ ће настојати да створи услове да најмање петнаестак наших писаца борави на различитим фестивалима или у радним боравцима у суседним или осталим европским земљама.

*
У првој години текућег мандата ДКВ је организовало Фестивал, организовало око 60 програма, издало 12 бројева Греде, тј. 5 свезака, објавило 2 књиге, одржало  симпозијум (о књижевности и злу, обележило Светски дан поезије,  Књижевни салон, три наступа каравана, десетак програма у Клубу, 6 седница УО, десетак седница жирија и комисија, учествовало у реализацији процедура за самосталне уметнике и националне пензије, доделило преко 6 награда, организовало међународну сарадњу. У овим активностима ангажовано је преко триста писаца, чланова ДКВ и писаца Србије, као и из света. Успостављена је сарадња са представницима књижевности из преко тридесет земаља. ДКВ се у текућем периоду афирмисало као релевантна организација писаца која је у простору Војводине и Србије заступала на примерен начин интересе књижевности и својих чланова.

 

***

 

ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ У 2018. ГОДИНИ

Друштво књижевника Војводине је у 2018. години остварило укупан приход од 4.021.000динара, што је на остварене приходе у 2017. години  у износу од 5.260.500динара мање за 23,5 %. Укупни расходи у 2018.години износе 4.380.181динара, што у односу на расходе у 2017. години од 5.260.500  износи смањење трошкова за  17,5 %.

ДКВ је у 2018.години примило за програме 3.751.000 динара од Града, Покрајине и Републике, а самосталим приходима укупно 4.021.000 динара, док је у 2017. години за програме примило 3.578.000 динара а са осталим приходима и донацијама 5.260.500 динара. Више средстава је остварено захваљујући веома добром откупу нашег зборника шведске поезије за библиотеке и захваљујући томе што су се у покривање режијских трошкова поред Покрајине прикључиле и Република и Град.


                                                                   2018                       2017                   +/-
РЕПУБЛИКА                                      780.000                    594.000        +186.000
АПВ                                                      1.704.000                 1.674.000        +30.000
ГРАД                                                    1.267.000                 1.310.000        -43.000
СВЕГА                                                 3.751.000                 3.578.000        +173.000
ПРИХОДИ:    
                                                                                                  ПРИМЉЕНО       УТРОШЕНО
1.    ИЗ  БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ   


За часопис ЗЛАТНА ГРЕДА                                                      350.000                369.628
За  XIII. МНК ФЕСТИВАЛ                                                        250.000                274.941

Стални трошкови  РЕЖИЈА                                                      180.000                189.717
ОТКУП КЊИГА                                                                         146.5600


2.    ИЗ  БУЏЕТА А.П. ВОЈВОДИНЕ 

За  XIII. МНК ФЕСТИВАЛ                                              700.000                797.226
Стални трошкови  РЕЖИЈА                                             824.000                852.837

За часопис ЗЛАТНА ГРЕДА                                            180.000                195.377


3.    ИЗ БУЏЕТА ГРАДА НОВОГ САДА



За часопис ЗЛАТНАГРЕДА                                                410.000                402.526 

За  XIII.  МНК  ФЕСТИВАЛ                                               600.000                  614.227

Стални трошкови  РЕЖИЈА                                                267.000                  270.786

  


4.    ПРИХОДИ ОД ЧЛАНАРИНА                                     123.440                         0

СВЕГА  ПРИХОДИ  И  РАСХОДИ                                    4.021.000           3.967.265          

6.    ЗА САМОСТАЛНЕ УМЕТНИKE
Из буџета  ГРАДА НОВОГ САДА                                   803.350                803.350              
Из буџета ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА                    311.190              311.190
СВЕГА  ПРИХОДИ  И  РАСХОДИ                                 5.135.540              5.135.540


НОВЧАНА СРЕДСТВА   31.12.2018.                                                               100.071



  

           У Новом  Саду, 08.03.2019.

          Књиговођа                                                                                          Председник
          Ремели Ласло                                                                                      Јован Зивлак

 

***

 

 

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА О ДОБИТНИКУ  НАГРАДЕ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ЗА 2018. годину

Ласло Вегел добитник Награде за животно дело Друштва књижевника Војводине

 

 

Награда  за животни дело ДКВ  додељује се писцима који својим дугогодишњим и изузетним књижевним радом дају значајан допринос нашој култури и књижевности, укључујући доприносе писане на језицима којим пишу чланови ДКВ/ роман, поезија, есеј, књижевна критика, књижевна публицистика, књижевна наука, сатира, афоризам, књижевно преводилаштво и сл/. Наградa ДКВ за животно дело, додељује се члановима ДКВ који имају најмање седамдесет и четири  године.

Награду има за циљ да подстакне развој књижевности, проширење књижевних и културних веза међу народима, афирмацију мултикултурализма у Војводини и Србији, еманципацију наше књижевности и културе, развијање толеранције и универзалних културних вредности и да афирмише допринос чланова ДКВ нашој култури и ДКВ као удружење стваралаца које заступа аутентичне вредности у пољу књижевности.

Жири у саставу Габор Вираг, Давид Кецман  Дако и Јован Зивлак (председник) донео је одлуку 21.03. да се награда додели Ласлу Вегелу(1941), истакнутом писцу мађарског језика - прозном и драмском писцу и есејисти за дугогодишњи допринос матичној књижевност и књижевностима и култури Војводине и Србије.

Ласло ВЕГЕЛ (Végel Laszlo, 1941, Србобран), један је од најистакнутијих домаћих прозних и драмских писаца, есејиста и критичара. Студирао је мађарски језик и књижевност на Универзитету у Новом Саду и филозофију на Универзитету у Београду. Био је новинар, члан редакције новосадских часописа Új Symposion и  Поља, загребачког Пролога, главни уредник новосадске Трибине младих, уредник суботњег културног додатка листа Magyar Szó,  драматург телевизије Нови Сад, стални позоришни критичар листа Политика.

Од 2002. године живи од књижевног рада. Члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва лепе књижевности (Мађарска), Српског ПЕН центра и Савеза новинара Мађарске. Пише на матерњем мађарском језику и, по речима критике, подједнако припада и српској и мађарској књижевности. У Будимпешти је 2009. добио највише мађарско признање за стваралаштво награду Лајош Кошут.

Најважније књиге Ласла Вегела су: „Мемоари једног макроа” (роман, 1967), „Дупла експозиција” (роман, 1983), „Паренеза” (роман, 1987), „Витгенштајнов разбој” (књига есеја, 1993); Бездомни есеји (сабрани есеји, 2002), Exterritorium: сцене с краја миленијума (роман, 2002), Исписивање времена, у међувремену (дневничке белешке 2000–2002, 2003), Јудита и друге драме (драме, 2005), Неопланта или Обећана земља (роман, 2014), Испаштање или приче из доњих предела (есеји, 2016); Балканска лепотица или Шлемилово копиле (роман, 2017) и Новосадски дневник (2018). Преводиоци Вегеловог дела били су Александар Тишма, Радослав Миросављев, а најчешћи преводилац  Вегелових књига је Арпад Вицко.

Романи и есеји Ласла Вегела преведени су на више европских језика.
О својој књижевној судбини Вегел каже: Пишем на мађарском језику и, наравно, припадам мађарској књижевности.Моје животно искуство, цео мој живот и прозни свет везује ме за некадашњу Југославију, данас за Србију, Војводину односно Нови Сад. И српски и хрватски критичари који су писали о мени уважили су моју комплексну ситуацију и нико није писао о мени као о страном књижевнику. Ни ја се не осећам у српској књижевности и култури као странац. Али, то не значи да је та комплексна ситуација нека ’мултикултурна идила’, понекад осећам да сам на ничијој земљи, а понекад као да носим два терета на леђима. 

Laslo VEGEL (Végel Laszlo, 1941, Srbobran) je jedan od najeminentnijih domaćih proznih i dramskih pisaca, esejista i kritičara. Studirao je mađarski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu i filozofiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio je novinar, član redakcije novosadskih časopisaÚj Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa, glavni urednik novosadske Tribine mladih, urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista Magyar Szó, dramaturg televizije Novi Sad, stalni pozorišni kritičar lista Politika, koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Od 2002. godine živi od književnog rada. Član je Društva književnika Vojvodine, Društva lepe književnosti (Mađarska), Srpskog PEN centra i Saveza novinaraMađarske. Piše na maternjem mađarskom jeziku i, po rečima kritike, podjednako pripada i srpskoj i mađarskoj književnosti. U Budimpešti je 2009. dobio najviše mađarsko priznanje za stvaralaštvo nagradu Lajoš Košut. Spada u grupu onih domaćih pisaca koji su pepravedno izostavljen za najveća književna priznanja u Srbiji pošto ne piše na srpskom jeziku. 

Pišem na mađarskom jeziku i, naravno, pripadam mađarskoj književnosti. Moje životno iskustvo, ceo moj život i prozni svet vezuje me za nekadašnju Jugoslaviju, danas za Srbiju, Vojvodinu odnosnoNovi Sad. I srpski i hrvatski kritičari koji su pisali o meni uvažili su moju kompleksnu situaciju i niko nije pisao o meni kao o stranom književniku. Ni ja se ne osećam u srpskoj književnosti i kulturi kao stranac. Ali, to ne znači da je ta kompleksna situacija nekamultikulturna idila’, ponekad osećam da sam na ničijoj zemlji, a ponekad kao da nosim dva tereta na leđima. Laslo VegelАдвертисементс

Од шездесетих, као припадник модернистичке генерације Симпозиона, Ласло Вегел се легитимише као писац наглашено полемичког нерва. Од побуњеничког жаргона младих људи шездестосме и њихове урбане културе и субверзивног понашања, па преко пет деценија приповедачког и есејистичког рада обзнањеног у десетинама књига, Вегел је писац посебног осећања за размевање контроверзног статуса двоструке судбине, писца без дома, мањинског писца и аутора без ослањања на важеће и владајуће мишљење. У сталном напору да потврди и преиспита судбинску издвојеност, било да се ради о положају Мађара као мањинске заједнице, о њиховим историјским потресима, о разумевању Срба као већинског народа, о амбивалентном односу према културној и политичкој хегемонији Европе, Вегел је потресени писац пред чињеницама жиовота и његових загонетки. У Новосадским дневницима, граду његове културе и његове интелектуалне судбине, Вегел ће изразити потресну везаност за град, иако му се нуди прилика да избегне бомбардовање, он одлучује да остане са људима свој језика и са људима  Новог Сада. Он каже да је у том тенутку осетио субинску повезаност са Новим Садом и сумњу у културу Европе.

Вегелове књиге су сведочанства писца који настоји да разуме околности у којем живимо, да схвати бесповратну историчност простора у коме се сучељавају и језици и приче и непрозини и често безразложни ожиљци који нас покрећу да се питамо о разлозима и одјецима пролазних и непролазних живота.

Награда је уручена на скупштини ДКВ, 23. марта, 2019. године.

 

Жири награде

Јован Зивлак, председник,

Габор Вираг и

Давид Кецман Дако

23. март, 2019.

 

***

 

Габор Вираг

Беседа поводом уручења награде за животно дело

Ласлу Вегелу

 

Ласло Вегел је Наш писац. 

Кад кажем „наш“ мислим на то да у исто време можемо рећи да је мађарски, српски, војвођански, европски, чак и југословенски писац.

Једном речју: грађански писац. 

Рођен у Србобрану, на исти дан као други великан тог градића, Нандор Гион, али док Гион наслеђује таленат магичниог реалисте, Вегел постаје мајстор рефлексије, док тема Гионових романа остаје свет Србобрана, Вегел пише урбане приче.

На вредности његовог првог романа, Мемоара једног макроа, указује велики мађарски песник Шандор Вереш, а на српски га преводи нико други до Александар Тишма.

Град Нови Сад постаје центар Вегеловог света, где у шездестим годинама прошлог века упознаје Ота Толнаија, Иштвана Домонкоша, Јаноша Бањаија, с којима заједно чини прву генерацију часописа Симпозион.

Вегел игра значајну улогу у животу Трибине младих, а као уредник културног прилога дневног листа Мађар со сваке недеље саставља материјале на којима би му и данас могли завидети. Касније, као драматург Телевизије Нови Сад сарађује у више телевизијских емисија и филмова.

Деведестих га милошевићеве власти удаљавају са радног места, али захваљујући томе постаје директор новосадске канцеларије Шорошеве фондације, а касније Фондације за отворено друштво, и на тај начињеи у најтежим тренуцима био је у могућности да подржава најразличитије културне иницијативе.

У свом дневнику је као „непријатан сведок” указивао на друштвене аномалије, за себе говори да је „локалпатриота-апатрид”, кога пре свега занима формирање праведног друштва, али често и сам осећа да ће његови предлози, за које је мислио да су контруктивни, у овом делу света увек остати утопистички - џабе је његова друштвена критика прецизна, његове речи ће ретко наћи слушаоца.

Од драгих му писаца се често позива на Томаса Бернхарда, Томаса Мана, Кафку, Гинтера Граса, Ничеа, није случајно да су његова дела пре свега превођена на немачки језик - као хроничар држава наследница Аустроугарске је у вакуму провинције замишљао Средњу Европу.

Од мађарских писаца му је драг Шандор Мараи, из чијих дела преузима грађански идеализам, супротстављајући се провинцијализму, ситним душама и политици која се бави сама собом.

Ласло Вегеље наш писац. У његовим дневницима се суочавамо са чињеницом да живети у мањини није само стање, него начин живота. Како он сам пише: „То је живот, који нема властиту форму. Као да си на вечитом путовању. Путујеш, луташ, и схваташ да заправо тапкаш у месту.”

То тапкање у месту међутим ствара светове, у којима се ми, који живот замишљамо у праведнијем, толерантнијем окружењу, можемо осећати као своји на своме.

 

***

 

 

САОПШТЕЊЕ  ŽIRIJA ZA KNJIGU GODINE

 ДРУШТВА  KNJIŽEVNIKA VOJVODINE ZA 2018.

 

Жири за Књигу године, коју додељује Друштво књижевника Војводине, ове године радио је у саставу: Бранислав Живановић (председник), Давид Кецман Дако и Стеван Брадић (чланови). На састанку одржаном 15. марта текуће године, жири је донео одлуку да са у ужи избор уврсте следећи наслови: роман Пристаниште Милана Тодорова, збирка поезије Заборављени дечак Саше Нишавића, студија Атмосфера смрти Дамира Смиљанића, књига документарисичке прозе Сећам се... Милорада Грујића, те књига књижевнокритичких и есејистичких текстова Поетички светови Часлава Ђорђевића.

На састанку одржаном у уторак 19. марта, жири је већином гласова одлучио да се награда Друштва књижевника Војводине за Књигу године додели књизи Атмосфера смрти Дамира Смиљанића.

Дамир Смиљнић (1972) завршио је све нивое студија филозофије на Универзитету Ерланген-Нирнберг. Запослен је као редовни професор филозофије на Филозофском факултету у Новом Саду. Заступа синестетичку теорију сазнања, а такође се бави метафилозофијом, филозофијом језика, епистемологијом медија и танатологијом. Посебно су релевантна његова дела Синестетика (2011) и Иритације (2014).

Најновија студија Дамира Смиљанића, Атмосфера смрти (Нови Сад: Адреса, 2018), представља доследан продужетак ауторове дугогодишње посвећености Новој феноменологиј и синестетици као њеном специфичном медотолошком уобличенју, преко низа есеја који се често баве третманом смрти код романтичарских и модернистичких песника (Ј.Ј. Змај, Б. Радичевић, В. П. Дис, Д. Васиљев). Управо ће ова литерарана усмереност доћи до изражаја када у Атмосфери смрти буде неопходно изложити анализу саставних елемената одређене атмосфере.

         Атмосфера смрти започиње проблемом саме атмосфере, односно сажетим освртом на њене битне моменте, којима се аутор опширно бавио у својим ранијим радовима. Он пре свега наводи да је опажање атмосфера различито од уобичајене перцепције будући да се „атмосфера осећа“, односно да је њен карактер субјективан. То, међутим, не значи да је ово осећање произвољна пројекција, већ да за разлику од уобичајеног опажања, којим се констатује да нешто јесте, атмосфера подразумева деловање одређених предиката, захваљујући коме осећај не може да се раздвоји од опажаја. С обзиром да нас се смрт дубоко дотиче, али да је, премда није чулни феномен, увек одсутна када смо ми присутни, и обрнуто, када је присутна, ми смо одсутни, може се појавити као чулни феномен једино кроз посредовање. Уколико прихватамо да смрт доноси атмосферу коју можемо осетити, синестетика путем херменеутичке логике онда мора објаснити који је смисао овог утиска и на основу чега изричемо суд о његовом дејству, па је први задатак синестетике једна „некрологика“, као истраживање „логичког потенцијала утисака које смрт оставља у нама“. Смиљанић међутим не тежи да одреди биолошку границу између живота и смрти, или живог и мртвог, што је у модерном добу уосталом препуштено медицини и биологији, а у спекулативном смислу биоетици, већ, покушава да је разуме. У том смислу посеже за „логиком израза“, примерима, у првом реду у стваралаштву Е. А. Поа, затим Ф. М. Достојевског, В. П. Диса. На трагу идеја према којима се тек кроз разумевање естетског рада могу разумети саме атмоспхере смрти, Смиљанић анализом књижевних дела указује на њихове сачињавајуће елементе, као и на естетске поступке који су неопходни за њихово произвођење и одржавање (неодређеност, суморност, туробност, психичка лабилност, монохроматски колорит итд.), сугеришући да уметност, нарочито књижевност, има централну улогу у разумевању атмосфере смрти, али и атмосфере као такве.

 

У Новом Саду, 22. марта 2019. године,

Давид Кецман Дако,

Стеван Брадић и

Бранислав Живановић,председник

 

***

 

 

Корнелија Фараго

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

ВИЦКУ АРПАДУ НАГРАДА ЗА УКУПАН ПРВОДИЛАЧКИ ДОПРИНОС У РАЗВИЈАЊУ СРПСКО - МАЂАРСКИХ ВЕЗА

 

Одувек сам гледала са посебном врстом признања чињеницу да Арпад Вицко са вишедеценијским искуством преводиоца, са његовим познанствима делује у међукултурним релацијама као институција, он врши селекцију, предлаже дела за издавање, саставља антологије (антологија поезије војвођанских Мађара: Јануарски ћилибар, Арка, Смедерево, 2003, 2009; Монструми, кућни вилењаци, врагови, злодуси”. Панорама савремене мађарске прозе, Форум, 2014)  повезује људе, као уредник за културу и книжевност  Радија Новог Сада ствара културне нагласке, позива људе, подупире часописе и књижевне манифестације.

Вицко Арпад са поузданим укусом бира одређене књиге. Листа изабраних аутора је дуга, само издвајам неке превођене писце:  Антал Серб, Иштван Еркењ, Иштван Ерси, Ђерђ Конрад, Имре Кертес, Петер Естерхази,Ласло Дарваши.Осим тога, посебна је заслуга Арпада Вицка да је много тога урадио поводом посредовања војвођанске и мађарске књижевности. Превођени су Пал Бендер,  Иствáн Немет, Нандор Гион, ОтоТолнаи, ЛаслоВегел,Тибор Варади, ИлдикоЛоваш, Ото Фењвеши, Габор Вираг итд. Уколико узимамо у обзир и материју антологија, часописних публикација, тада морам да кажем да је листа још дужа (Ђезе Бордаш, Ђерђ Сербхорват, Атила Балаж, Петер Божик, Ђула Гоби Фехер, Балинт Сомбати, Арпад Нађ Абоњи, Золтан Дањи, Оршоља Бенчик, Тамаш Т. Киш итд.)  Више од двадесет аутора може захвалити њему да их је српска књижевна култура упознала. Својеврсну финализацију је представљала она несвакидашња селекција војвођанске мађарске приповетке коју је публиковао Форум и носи наслов:Аутопотрет са новелом.Панорама војвођанске савремене мађарске новеле(Нови Сад, 2017). У књизи је сабрано 49 новела од двадесетшесторо аутора.Да не заборавимо, код Академске књиге и сада постоје његови преводи који чекају да угледају светло дана (Петер Естерхази: Једноставна приповест запета сто страна – верзија с мачевањем и Једноставна приповест запета сто страна – верзија по Марку )

Ако говоримо о Форуму, да забележимо и чињеницу да сакупљени ликовни есеји Отоа Толнаија (Дрхтурави самурај)  у преводу Арпада Вицка чекају издавање.То сам посебно издвојила јер је Арпад Вицко отворио путеве и за неколико књига есеја и студија у српској култури.Штавише, он сам се огласио у дотичним жанровима, посебно поводом преводилачких питања.И да додам, да се за њега везује и одлична књига интервјуа (Илланéконy мűфај– Жанр тренутка, Форум, Нови Сад, 2009) 11 водећих мађарских интелектуалаца (Миклош Месељ, Ђерђ Петри, Имре Кертес, Ђерђ Конрад, Петер Естерхази, Петер Балаша,  Ђерђ Послер, Агнеш Хелер, Михаљ Вајда, Јанош Киш, Миклош Тамаш Гашпар ).

Сходно наведеном, жири састављен од следећих чланова Илеана Урсу, Владимир Гвозден и Корнелија Фараго,  доделио је Арпаду Вицку награду за преводилачки опус.

 

***

 

 

Вицко Арпад

Беседа поводом награде за преводилачки опус

 

Један мој пријатељ – понека од његових књига увек ми је на столу – написао је, у похвалу преводилаца, да се нико лично не жртвује више за омогућавање несметаних токова размена идеја од оних који на свом језику отелотворују иначе неприступачне визије других људи, бришући не само језичке, него и просторне и временске границе. И, додао је, ако бисмо наводили дефиниције, једна би свакако гласила овако: Европа је дело преводилаца.

Ову мисао бих унеколико радикализовао речима легендарног српског књижевног преводиоца Бранимира Живојиновића: све што у овој култури постоји – и не само у култури – створено је посредством преводилаца. На тим таласним дужинама је размишљао и Јосиф Бродски, кад је написао да је књижевно превођење отац цивилизације. Борхес тврди да је свако оригинално дело, на неки начин, пре свега у процесу настанка – једна врста превода. Октавио Паз налази да је превођење у осовини културе, нарочито њене модерне структуре. „Наш век је век превођења – пише Октавио Паз. – Не преводимо само текстове, него и традиције, религије, плесове, преводимо уметност љубави и кухиње, укратко, најраличитије обичаје и праксе. Наравно, и раније се преводило, али није при том постојала свест о томе да преводећи мењамо не само оно што преводимо, већ да преводећи понајвише мењамо себе. У том смислу је превођење егзистенцијална нужност, пре свега за мале језичке заједнице – узајамно превођење, нарочито на овим просторима, веома је важан задатак.  

            Од почетка сам се трудио да у српску писану реч – а писана реч је меморија сваке културе, сваке цивилизације – укључим дела оних мађарских аутора са којима сам, пре свега, осећао одређену духовну сродност, и који би, према мом суду, могли да ступе у дијалог са српском књижевношћу. Сходно томе, савремена мађарска књижевност је била мој свестан избор, трудио сам се да, стварајући естетички релевантне преводе, а имајући на уму и развојне тенеденције српског духовног контекста, те преводе укључим у крвоток српске културе. У томе сам некад успео, некад нисам.

            У овоме и видим универзални смисао посла којим се бавим. А на микро плану, дакле на плану једног људског века, радим на промоцији књижевности која се пише на мађарском језику, али – према дефиницији – обогаћујем културу циљног језика. Ја пак верујем да радим у корист обе културе.

 
ЗАПИСНИК СА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ ДКВ

ЗАПИСНИК СА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ ДКВ

 

У суботу, 14. априла 2018. године, са почетком у 10,30 часова, у сали Скупштине општине Сремска Митровица, Светог Димитрија 13, одржана је ванредна скупштина Друштва књижевника Војводине. Потпредседник ДКВ Јован Зивлак је предложио дневни ред усвојен  на XXV седници Управног одбора:

1.Избор Радног председништва

2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине

3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника и Надзорне комисије

4. Саопштење о пријему нових чланова

5.Дамир Смиљанић: Ривалство и завист и књижевном животу

6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда за животно дело)

Пауза 10 минута.

7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2017. годину и План делатности за 2018. год.

8. Дискусија и текућа питања 

9. Избор председника ДКВ

 Image

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.

1. Након поздрављања присутних и изражавања захвалности Скупштини општине Сремска Митровица на гостопримству због омогућавања оптималних услова за рад Скупштине ДКВ, Зивлак је предложио Радно председништво. Поред предлога председавајућег Јована Зивлака, на основу Статута члана 21, предложени су у председништво Михал Ђуга, Мирјана Марковић, и Дако Кецман. Предлог је једногласно усвојен.

2. На почетку рада Скупштина је одала пошту преминулим члановима између две скупштине: Петко Војнић Пурчар (1939- 2017),  Јан Лабат (1926 – 2018), Небојша Деветак (1955- 2017), Недељко Радловић (1946- 2018), Светлана Гајинов Ного (1960-2017), Анђелко Ердељанин (1941-2017).

3. Председавајући је предложио састав Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника и Надзорног одбора. За Верификациону комисију предложени су Љубица Давчек, Бранко Ристић и Недељко Терзић; за Комисију за оверу записника – Милена Летић, Валентина Чизмар и Стојан Бербер; за Надзорни одбор – Владимир Кочиш, Рајица Драгићевић, и Мирјана Штефаницки Антонић. За записничара је предложена Андреа Шукара. Сви предлози с уједногласно усвојени.

На осно­ву чла­на 16. Ста­ту­та и чла­на 11. По­слов­ни­ка о ра­ду Скуп­шти­не, Скуп­шти­на мо­же да ра­ди пу­но­ва­жно уко­ли­ко је при­сут­но ви­ше од по­ло­ви­не ак­тив­них чла­но­ва, или, уко­ли­ко тај услов ни­је ис­пу­њен, Скуп­шти­на ра­ди са при­сут­ним бро­јем ак­тив­них чла­но­ва, 15 ми­ну­та на­кон за­ка­за­ног по­чет­ка. Верификациона комисија Љубица Давчек, Бранко Ристић и Недељко Терзић је констатовала да Скупштина може пуноважно да ради и одлучује  са 45 присутних активних чланова ДКВ.

4. Представник Комисије за пријем нових чланова ДКВ Владимир Кочиш саопштио је да је ове године на конкурс пристигао 21 захтев, те да је након одржана три састанка комисија донела следећи предлог, прихваћен на седници Управног одбора одржаној 11.04.2018. године: по позиву у ДКВ примају се Ђорђе Нешић (Сомбор, 1957), Драган Јаковљевић (Будимпешта, 1965), и Ранко Павловић (Бања Лука, 1943); а остали примљени кандидати су: Даниел Пихиадес (Кисач, Канада, 1931), Саша Сабадош (Сомбор, 1989), Љиљана Малетин Војводић (Нови Сад, 1966), Десанка Ристић (Кикинда, 1965), Душан Војводић (Нови Сад, 1948), Добривоје Бата Марковић (Нови Сад, 1967), Станка Ћаласан (Нови Сад, 1947), Бојана Чупић (Нови Сад, Канада, 1975), Милорад Куљић (Нови Сад, Стари Лединци, 1956), Зорица Тијанић (Нови Београд, 1971), Татјана Петровић (Нови Сад, 1966), Зорица Мишић ( Нови Сад, 1966).

Кочиш је изразио наду да ће новопримљени чланови активно доприносити раду и угледу Друштва.

 Image

5. Др Дамир Смиљанић је одржао беседу о Ривалитету и зависти у књижевности, говорећи о овом битном културном и психолошком феномену који утиче на књижевност и њене ствараоце.Смиљанић је између осталог навео да ривалитет представља, насупрот устаљеним ставовима, позитиван феномен уколико култура може да има користи од њега. Подстицајни ривалитет се развија у сложеним формама тамо где најмање два појединца имају заједнички интерес и теже остваривању сличних циљева, за шта се могу изнаћи бројни примери из историје уметничког стваралаштва. У сваком ривалском односу могуће је препознати известан степен блискости, чак интиме, али то нипошто не значи да је феномен ривалитета сводив на психички односно психолошки узрок, нарочито не у негативном облику зависти, љубоморе и слично: потребно је, наиме, поред свих осталих разноврсних фактора да постоји одређена жудња за стварањем, стваралачки порив. Смиљанић је закључио да би без ривалитета свет можда био бољи у моралном смислу, али уједно и сиромашнији у естетском, где се нужно намеће питање којој од ове две области људског делања треба дати примат.

 

6. У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ.

Жири за књигу године, у саставу Драган Бабић (председник), Бранислав Живановић и Валентина Чизмар, на другој седници жирија за књигу године, 29.03.2018. године у 11 часова, разматрао је следеће наслове који су ушли у ужи избор: Стеван Брадић. На земљи, Трећи трг; Нада Душанић, Цена страха, Културни центар „Лаза Костић“ Сомбор; Душан Радак, Одувек сам волео воду: трактат о радости, Банатски културни центар; Драгица Стојановић, Од(а)бране песме, Граматик; Угљеша Шајтинац, Жена из Хуареза, Архипелаг. Жири је једногласно донео одлуку да се награда Друштва књижевника Војводине за књигу године за 2017. Додели књизиЖена из Хуареза УгљешеШајтинца.

Саопштење је прочитала и награду уручила др Валентина Чизмар.

Угљеша Шајтинац (1971, Зрењанин) је драмски писац, приповедач, романсијер. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, на одсеку Драматургија, 1999. године. Од 2005. предаје драматургију на Академији уметности у Новом Саду.  Објавио је романе Чуда природе (1993), Нада станује на крају града (2002), Вок он! (2007) и Сасвим скромни дарови (2011), романе за децу Ветрушкина ледина (2006), Чарна и Несвет (2013) и Банда нежељених љубимаца (2017), књиге прича Чемер (1997), Банаторијум и ина проза (2014) и Жена из Хуареза (2017), као и драме Реквизитер (1999), Право на Руса (2001), Говорите ли аустралијски? (2002), Худерсфилд (2005), Банат (2007), Ветрушкина ледина (2008), Лепет мојих плућних крила (2009) и Четири комада (2014, избор драма: Анималс,Банат, Худерсфилд и Оригијанке, те радио драме У бунару (1998) и Ђакон Богородичне цркве (драматизација романа Исидоре Секулић, 1999). 

 Image

Збирка прича Жена из Хуареза интертекстуално кореспондира са целoкупним опусом Угљеше Шајтинца. Може се рећи да се у средишту ових прича налази истовремено сублимат списатељског искуства, али и иновације које аутор уводи. Шајтинац коментарише непосредну стварност, критички се поставља према чиниоцима нашег доба и беспоштедно проговара о негативним аспектима савременог тренутка. У свету ових прича, прошлост је увек доминантан фактор који одређује садашњицу и оно што наступа након ње, те је јасно зашто се Шајтинчеви јунаци често осврћу, анализирају своје поступке и покушавају да растумаче туђе. Они су на сваком могућем нивоу блиски читаоцима, обликовани на непосредан и питорескан начин, а њихова карактеризација зависи колико од пажње коју им аутор посвећује, толико и од напора коју улажу за присуство у тексту.

Жири за превод године ДКВ, у саставу Зоран Ђерић (председник), Владимир Гвозден, Корнелија Фараго и Илеана Урсу, донео је одлуку да се Награда за превод године за 2017. годину додели Душки Радивојевић за превод са шпанског језика романа Хавијера Маријаса Занесености,оба у издању „Чаробне књиге“, Београд 2017. године.

Саопштење је прочитао и награду уручио др Зоран Ђерић.

Хавијер Маријас је један од најистакнутијих представника савремене шпанске прозе, бави се превођењем и пише колумну. Родио се у Мадриду 1951. године. Досад је написао шеснаест романа. Добитник је бројних књижевних награда, а за роман Занесености добио је Националну Нобелову награду 2012. године. Та књига је била у ужем избору за National Book Critics Circle Award 2014. године. Његова проза је окарактерисана као бриљантна и чудесна. Роман Занесености посвећен је стању заљубљености, која се готово без изузетка сматра позитивном и понекад искупљујућом, у мери да се њоме оправдава скоро све: племенити и несебични поступци, али и највеће крајности и подлости. Занесености су и књига о томе како злочини остају некажњени и како чињенице имају снагу, како би било незгодно када би се мртви враћали, колико год да их оплакујемо, иако се наизлед ништа не жели као њихов повратак, о немогућности да се истина икада спозна у целости, укључујући и истину сопствених мисли, које су увек у осцилацијама и променама.

Душка Радивојевић је истакнути преводилац са шпанског језика. Поезију, прозу и драмске текстове и театролошке студије преводила и објављивала у периодици, као и у посебним публикацијама: “Шпанска књижевност за децу”, Змајеве дечје игре, Нови Сад 1988; “Педро Парамо”, Хуана Рулфа, “Рубикон”, Нови Сад 2004; за “Чаробну књигу” из Београда превела је, поред “Занесености” Хавијера Маријаса, објавила је преводе и следећих романа: “Заточеник небеса”, Карлоса Руиса Сафона (2012), као и његов двотомни роман “Лавиринт духова” (I, 2016, II, 2017). У свом досадашњем преводилачком раду показала је студиозност, тачност и поузданост, добро познавање, како језика са кога преводи, тако и књижевности коју преводи.

Жири за доделу награде за животно дело, у саставу Радомир Миљојковић (председник), Давид Кецман Дако, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден и Радмила Гикић, једногласно је донео одлуку да се Награда уручи др Стојану Берберу (1942), лекару, књижевнику, професору и медицинском академику.

 

 Image

Саопштење је прочитао и награду уручио Дако Кецман.

Стојан Бербер је заговорник песме–приче. Након лирског првенца „Бела јутра”, уследила је збирка «Горки вилајет» (1978). Берберова упитност, као и сажимање искуства у творењу песме–приче, изразитија је у наредним књигама песама, «Дажд» (1983), поема «Раванград» (1982) и збирка «Који ме прате» (1982). «Дажд» је збирка љубавне лирике с последњим назнакама романтичног, али и са касним спознајама вредности изгубљених илузија младалачких сања. «Раванград» је поема о граду Сомбору сва од питања «ко дође у овај град». Оријентири на вечним размеђима између епоха у које је Стојан Бербер својом песмом–причом загледан и на страницама збирке „Који ме прате“ (1982), јесу људи овога, сомборског поднебља, песници, сликари и револуционари. Методи градње песме–приче у поетском концепту овог аутора развијају се и добијају ново обличје објављивањем књиге „Не сан“ (1982). Делом провејава велико, исконско питање: како зло долази у људе, шта од њих чини, какво би то зверства требало још да се догоде да би их људски род једном и заувек схватио као коначну,  а трајну опомену. У знаку радикалнијег преображаја, готова и раскида са традицијом у певању о љубави су и Берберова књиге са мотивима из света еротике. Реч је о збирци  „Пукотина“ и „Љуб“ (1984). У овим песмама има далеко више стишане присности, благости и топлине, дубинског и рационалнијег поимања тајновитих нити еротског.Књига песама „Русалке“ (1985) представља одређено заокружење преображаја лирског концепта овог песника. У инат очитим разликама у поступку при градњи песме са садржајем из народне митологије, заокружење је постигнуто сажимањем митског и свакодневног и брисањем видљиве границе међу њима... Магичне песме, минијатуре, у којима је доиста речима тесно а мислима широко. Особена поезија у нашем (све)времену. При сваком иоле озбиљнијем погледу уназад, у развој поетског концепта Стојана Бербера лако се стиже до сазнања у каквом је обиму и са каквом стваралачком енергијом овај песник током дугог низа година био заокупљен драматичним садржајима из времена буна и ратова, понајвише мотивима из народно-ослободилачког рата. Такво обележје има и поетска драма „Вера“, инспирисана животописом револуционарке Вере Гуцуње, као и збирка песама „Небеска скела“ (1988). Подстакнут драматичним судбинама револуционара, партизана и црвеноармејаца, див-људи са Батинске битке, Стојан Бербер је написао по много чему занимљиву поетско-документарну збирку. Озбиљније пажње достојна је и књига песама „Коб“ (1989). Ова збирка означава и извесну прекретницу, и те како битну за Берберов креативни рукопис омеђен наумом поетског осветљавања мотива “пронађених” како на страницама историје, тако и у колективном памћењу. Збирка песама са истоветном тематиком „Слово о Расцији“ (1992) извесно је и проширење, али и тематско продубљивање у трагању за оним што би ваљало да представља плодно пространство за налажење спознаја трајнијег значења. У богатом књижевном опусу овог писца широког спектра стваралачког деловања, током последњих двадесетак година догодио се радикалан преображај таквог садржаја и значења да на његово књижевно стварање баца потпуно ново светло. Најпре причама на страницама књиге „Вера и друге приче“, која је претходила тротомном роману «Трифунеја» (сага о породици Трифуна Вучковића), овенчаног наградом «Милош Црњански»), потом и романом «Зебња», Стојан Бербер обелодањује кобни удес Срба из далматинске Буковице који су после првог светског рата, на зов и обећања краља и отаџбине похрлили у Јужну Србију. Са више од педесет наслова, књигама поезије, прозе, са неколико антологија, књигама дневничке, одсносно мемоарске прозе, чему се последњих године највише посвећује, књигама  „Раванградски записи“, „Сведок времена“, „Дневник са Добрицом Ћосићем“ и „Венац Лазе Костића“, Стојан Бербер је и обимом и квалитетом својих дела потврдио и меру и смисаоност властите посвећености лепој и мудрој, истраживачкој и осветљивачкој књижевној речи.

Стојан Бербер је поводом награде одржао беседу.

 

У дугом делу Скупштине председавао је Дако Кецман.

7. Јован Зивлак се, говорећи о извештајима о раду и финансирању ДКВ за 2017. годину, као и Плану делатности за 2018. годину, осврнуо на константно неповољну и неугледну позицију ДКВ код државних институција односно финансијера, закључивши да судећи по њиховом односу према ДКВ књижевност, култура и уметност у нашој локалном заједници не завређују углед, поштовање и третман који им у основи припада. Средства у великој мери недостају како за административне послове ДКВ, тако нарочито за Међународни новосадски књижевни фестивал, који је и поред тога један од најбољих фестивала ове врсте у Европи. Прошле године ситуација са МНКФ је прошла унеколико боље, понајвише услед сарадње са скандинавским земљама које имају изузетне фондове за књижевност и уметност и залагању председника владе АП Војводине Игора Мировића. Ове године, међутим, помоћ страних фондова ће изостати,те ће једини финансијери бити Република, Покрајина и Град.

Што се тиче часописа Златна греда, највише финансијских средстава отићи ће, као и до сада, на преводе и књижевну критику. Не смеју се заборавити ни извесни дугови ДКВ према писцима или према локалним установама, мање или више смислени и регуларни, нити пак обиље бирократских проблема са којима се суочавамо свакодневно, нагласио је Зивлак. Конфликт око пословног простора, који је привремено решен, надамо се ускоро ће бити стављен ad acta. Да би се превазишли ови елементарни услови ваљаног функционисања ДКВ (режијски трошкови, рачуноводство, књиговодство, канцеларијски материјал, секретарски послови итд.) потребно нам је 1 700 000 динара.

Смисао рада у ДКВ је борба за заједничке интересе, затим борба за бољи статус књижевничке асоцијације како би била на услузи писцима, као и повећање обима  финасијских средстава за издаваштво, за књигу и часописе, за стимулацију писаца преко ствралачких стипендија, проширења сарадње са иностранством и комуникација са многобројним писцима и сличним Удружењима у свету, закључио је Зивлак.

Извештај о раду,  Финасијски извештај за 2017.  као и План делатности за 2018. годину једногласно су усвојени.

8. Дакo Кецман изјавио је да чланови ДКВ не могу очекивати да други за њих учине више него што они могу сами за себе. Однос власти према ДКВ уистину није коректан, међутим то важи и за све остале: наиме, друга Удружења су нестала, и ту се не може много учинити, али оно што ми можемо учинити је да не узимамо овај проблематичан однос власти према ДКВ као изговор за властиту пасивност. Часописи нестају, старији писци су незаинтесовани, а млађих нема у јавности. Нама је часопис са квалитетним садржајима пресудан у томе да би били препознати као писци, да би наш рад имао смисла. Веома је важно, уколико већ нисмо поштовани са других страна, да се ми као писци међусобно поштујемо, подржавамо, долазимо редовно на књижевне вечери и остале релевантне догађаје, али пре свега да постоји слога међу нама, нагласио је Кецман.

Image 

9. Поводом предлога за председника  ДКВ, Дако Кецман је навео да је на XXVседници УО, 4. априла 2018. године, једногласно  усвојено да се на Скупштини за председника Друштва књижевника Војводине на четворогодишњи мандат, на основу  Статута ДКВ, члан 13, 16,17 и 21,  предложи  Јован Зивлак (1947) из Новог Сада.  Избором Јована Зивлака, Фрушкогорска 37, Нови Сад, ЈМБГ 0503948800022 за заступника, брише се Ђезе Бордаш, из Новог Сада, улица Булевар Ослобођења 28,  као заступник ДКВа.

Ђезе Бордаш је дао оставкуУправном одбору на место предедника ДКВ усмено на XXIII седници УО,  17.01.2018. Оставка је једногласно усвојена и Радомир Миљојковић је предложен за ВД председника на основу члана 13. Статута ДКВ, до заказивања  ванредне изборне скупштине.

Кецман је објаснио да су на овом плану већ неко време постојале одређене потешкоће: у данашње време, бити на функцији председника значи мукотрпан рад и сарадњу са људима који те не поштују у довољној мери, услед чега се јављају бројне непријатности, уз неизоставне финсијске проблеме који се гомилају. Јован Зивлак целокупним својим књижевним радом и ангажманом у ДКВ, као и у издавачкој и часописној сфери, представља посебну и изузетну појаву у нашој савременој културној реалности.

Скупштина је једногласно усвојила предлог акламацијом, јавним гласањем.

 Image

Јован Зивлак захвалио се присутнима на указаној подршци, те предложио следеће чланове Управног одбора: Габор Вираг,  1973, Нови Сад; Дако Кецман, 1947, Сомбор; Михал Ђуга, 1951,Бачка Паланка; Корнелиа Фараго, 1956, Темерин;Зоран Ђерић, 1960, Нови Сад; Владимир Кочиш, 1949, Ђурђево; Илеана Урсу, 1954, Нови Сад; Милена Летић, Нови Сад; Радомир Миљојковић, 1959, Жабаљ; Владимир Гвозден,1972, Нови Сад;Валентина Чизмар, 1979, Врбас; Бранислав Живановић, 1984,  Нови Сад; Мирјана Марковић, 1965, Сремска Митровица; Виктор Радун, 1965,Нови Сад. Предлог је усвојен акламацијом, јавним гласањем.

Јован Зивлак је предложио да се Дако Кецман из Сомбора улица ЈНА 5 Ц 12, ЈМБГ 2809947800031 на основу члановаСтатута  4 и 21, у скла­ду са за­ко­ном, по­ред пред­сед­ни­ка ДКВ, овла­сти да  буде званични потписник докумената ДКВ.  Предлог је једногласно усвојен.

 

Заседање Скупштине се завршило у 13,30 часова.

14.04.2018. Сремска Митровица

 

Записник водила

 

Андреа Шукара

 

 

Комисија за оверу записника

 

Милена Летић

 

 

Др Валентина Чизмар

 

Др Стојан Бербер

 

Председавајући Скупштине

 

Јован Зивлак

 

 

Дако Кецман

 
Извештај о скупштини ДКВ

Ванредна  скупштина ДКВ одржана у Сремској Митровици

Јован Зивлак изабран за председника ДКВ

Угљеши Шајтинцу уручена награда за књигу године

   

 

У суботу, 14. априла, у сали Скупштине општине Сремска Митровица, одржана је ванредна скупштина Друштва књижевника Војводине.

На почетку рада Скупштина је одала пошту преминулим члановима између две скупштине: Петко Војнић Пурчар (1939- 2017),  Јан Лабат (1926 – 2018), Небојша Деветак (1955- 2017), Недељко Радловић (1946- 2018), Светлана Гајинов Ного (1960-2017), Анђелко Ердељанин (1941-2017).

    Скупштини је саопштена одлука Управног одбора о пријему нових чланова Друштва; примљени су по позиву:Ђорђе Нешић (Сомбор,1957), Драган Јаковљевић( Будимпешта, 1965) и Ранко Павловић ( Бања Лука,1943) а на основу конкурса: Даниел Пихиадес (Кисач, Канада,1931), Саша Сабадош(Сомбор,1989), Љиљана Малетин Војводић(Нови Сад,1966), Десанка Ристић (Кикинда,1965), Душан Војводић (Нови Сад,1948), Добривоје Бата Марковић (Нови Сад, 1967), Станка Ћаласан (Нови Сад,1947), Бојана Чупић (Нови Сад, Канада,1975), Милорад Куљић (Нови Сад, Стари Лединци,1956),Зорица Тијанић (Нови Београд,1971), Татјана Петровић (Нови Сад,1966), Зорица Мишић( Нови Сад,1966).

Др Дамир Смиљанић је одржао беседу о Раивалитету и зависти у књижевности, говорећи о овом битном културном и психолошком феномену који утиче на књижевност и њене ствараоце.

  

У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ. Награда за књигу године уручена је Угљеши Шајтинцу за књигу Жена из Хуареза( Архипелаг, 2017). Угљеша Шајтинац (1971, Зрењанин) је драмски писац, приповедач, романсијер. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, 1999. године. Од 2005. предаје драматургију на Академији уметности у Новом Саду.  Члан жирија Валентина Чизмар је  у образложењу рекла да  приче збирке Жена из Хуареза читаоца воде на конкретна путовања од европских метропола до афричких пустиња, али и на имагинарне, унутрашње авантуре којима се увиђа способност менталног и емотивног капацитета модерног човека. Угљеша Шајтинац својом новом књигом прича одржао је квалитет свог прозног писања и промишљеност на обради исечака стварности, повезујући у јасно артикулисан став сав позитивитет и негативитет који се збива око и унутар његових јунака и читалаца.

  

 

Награда за превод године уручена је Душки Радивојевић (1959) за превод романа савременог шпанског писца Хавијара Маријаса ( Чаробна књига, 2017). Зоран Ђерић je у образложењу рекао: Хавијер Маријас (1951) је један од најистакнутијих представника савремене шпанске прозе. Његова проза је окарактерисана као бриљантна и чудесна. Роман “Занесености” посвећен је стању заљубљености, која се готово без изузетка сматра позитивном и понекад искупљујућом, у мери да се њоме оправдава скоро све. Душка Радивојевић је истакнути преводилац са шпанског језика. Поезију, прозу и драмске текстове и театролошке студије преводила и објављивала у периодици, као и у посебним публикацијама: у свом досадашњем преводилачком раду показала је студиозност, тачност и поузданост, добро познавање, како језика са кога преводи, тако и књижевности коју преводи.

Награду за животно дело добио је др Стојан Бербер ( Сомбор, 1942). У образложењу награде Давид Кецман Дако је истакао да је Стојан Бербер са више од педесет наслова, књигама поезије, прозе, са неколико антологија, књигама дневничке, односно мемоарске прозе, чему се последњих године највише посвећује, књигама  „Раванградски записи“, „Сведок времена“, „Дневник са Добрицом Ћосићем“ и „Венац Лазе Костића“,  обимом и квалитеттом својих дела потврдио и меру и смисаоност властите посвећености лепој и мудрој, истраживачкој и осветљивачкој књижевној речи.   

   

У радном делу Скупштине, Јован Зивлак је поднео Извештај о раду, финасијски извештај  и План рада за текућу годину наглашавајући како је ДКВ остварило запажене резултате. Посебно када је у питању Међународни новосадски фестивала, часопис Златна греда и међународна сарадња са писцима Петрограда и  савезима  румунских и бугарских писаца. Проблеми су  нерешено питање финансирања текућих трошкова  и дуг за закуп Управи за имовину града Новог Сада. Ови моменти у највећој мери оптерећују односе Града и нашег Друштва. С друге стране, писци очекују да се њихова реч у стварању актуалне културне политике више уважава и да се већа пажња посвећује књизи, часописима и књижевности уопште.

 Јован Зивлак је нагласио да ДКВ у последњем периоду има најзначајније активности и резултате, почев од Фестивала, часописа Златна греда, међународне сарадње, самосталних уметника и појединачних резулатата чланова на пољу широке афирмације књижевности. Иако своје основне проблеме у сфери стваралаштва писци морају да решавају сами, колективни субјективитет Друштва је битна претпоставка да се побољшају општи услови за деловање и афирмацију и писаца и књижевности. Једна од потешкоћа је садржана  у чињеници, иако ДКВ има предикат репрезентативности, непримереног и арбитраног процењивање и финансирања пројеката нашег удружења што ствара ствара често нерзумевање између писаца и финасијера. Услов нашег успешнијег деловања је снажније заступање интереса писаца у амбијенту опадању важности уметничке књижевности и улоге писца у јавном животу. 

Најављен је предстојећи тринаести по реду Међународни новосадски књижевни фестивал, од 27. до 30. августа,  на коме ће учествовати 100 писаца, како страних, тако и домаћих. Гост Фестивала ће бити репрезентативни шпански песници, а поводом њиховог гостовања биће обајављена Антологија савремене шпанске поезије.

  

На предлог Управног одбора Скупштина је једногласно изабрала Јована Зивлака (1947) за председникa ДКВ у наредном четворогодишњем мандатном периоду. Давид Кецман Дако је у образложењу истакао Зивлакову посвећеност  стварима Друштва књижевника и његове велике заслуге у афирмацији удружења, успешном вођењу Мећународног фестивала, часописа  Златне греда и разумевањи проблема књижевности и писаца у актуалном времену. Кецман је такође истакао Зивлакову велику стваралачку афирмацију у сфери савремене књижевности у земљи и иностранству.

Скупштина је такође усвојила предлог председника да се  у складу са Статутом за право заступања поред председника ДКВ овлашћујe и потпредседник Давид Кецман Дако.

 
ЗАПИСНИК СА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ ДКВ
Наставак текста...
 
СКУПШТИНА ДКВ 2017

У суботу, 8. априла 2017. , у препуној сали Мађарсоа у згради Форума одржана је ванредна изборна скупштина Друштва књижевника Војводине. Оту Толнаиу, Селимиру Радуловићу и Рељи Дражићу уручене награде Друштва књижевника Војводине.
111

 Након што је поздравио присутне и захвалио се у име Друштва књижевника Војводине Форуму на уступању простора за годишњу Скупштину, председавајући Скупштине, Ђезе Бордаш, предложио је Радно председништво. Поред председавајућег по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Илеана Урсу, Владимир Гвозден и Јован Зивлак. Предлог је једногласно усвојен.

Скупштина је минутом ћутања одала пошту преминулим члановима између две Скупштине: Светозар Кољевић (1930–2016), Флорика Штефан (1930–2016), Илија Марковић (1940–2016), Ласло Геролд (1940–2016), Калман Фехер (1940–2017), Љиљана Каспар Јокић (1951–2016), Лазар Мерковић (1926–2016), Мирослав Егерић (1934 – 2016), Јованка Николић Зивлак (1952–2017).

Председник комисије за пријем нових чланова, Фрања Петриновић, саопштио је Скупштини да је на конкурс за пријем у ДКВ пристигло 23 молбе. УО је усвојио предлог Комисије и проширио листи предлога са предлозима чланова по позиву. Уо је закључио да се  у чланство ДКВ приме: Деана Саиловић (1971), Сремски Карловци; Нада Ђурђевић (1954), Нови Сад; Горан Јовић (1962), Бачка Паланка; Аница Гарић (1974), Српска Црња;  Милутин Ивановић, (1948), Нови Сад; Љиљана Фијат (1959), Нови Сад;  Снежана Алексић Станојловић (1962), Нови Сад; Ана Берта (1948), Инђија;  Драгутин Бег (1953), Бачка Паланка; Жељко Ј. Цеснак (1968), Пландиште;  Лидија Ћирић (1974), Београд; Милосава Павловић (1958), Пландиште;  Љубиша Ж. Војиновић Мајсторовски (1964), Петроварадин;  Наташа Бундало Микић (1983), Нови Сад;  Моника Чик (1978), Суботица;  Шандор Золтан (1973), Суботица;  Кристина Оровец (1984), Нови Сад;  Харгита Хорват Футо (1974), Србобран;  Никола Оравец (1984), Петроварадин;  Ана Терек (1984), Будимпешта;  Оршоља Бенчик (1985), Бачка Топола; Душан Вејновић (1981), Нови Сад;  Милош К. Илић (1987), Панчево; Милан Ковачевић (1987), Нови Сад;  Силвиа Дражић, Нови Сад;  Реља Дражић (1954), Нови Сад;  Душка Радивојевић (1959), Тител;  Катарина Моснак Багљаш (1984), Бачки Петровац;  Михал Бабјак (1961), Словачка;  Мирослава Дудкова, Футог;  Срђан Малешевић (1971), Шид;  Горан Сегединац (1984), Нови Сад;  Милена Алексић (1960), Нови Сад; Агнеш Озер (1955), Нови Сад.

Поводом пријема почасних чланова из иностранства Зивлак је истакао да је на последњој седници УО усвојио списак да се као почасни чланови приме у ДКВ, будући да су допринели афирмацији Друштва књижевника Војводине, а посебно Међународног новосадског књижевног фестивала, у свету: Жан Портант (Луксембург); Ханс Михаел Шпајер (Немачка); Василиј Соколов (Русија); Рајнер Кунце (Немачка) и Гжегож Латушињски (Пољска). Почасним члановима ће биту уручене почасне књићице ДКВ.  Поред тога, нагласио је Зивлак, УО је предлoжио да се због доприноса и афирмацији ДКВ, посебно Међународног новосадског књижевног фестивала, почасне дипломе доделе следећим новинарима и јавним радницима: Драгану Којићу, директору Библиотеке града Новог Сада; Јованки Симић, новинарки  Вечерњих новости; Нади Зорић, новинарки РТВ Војводине; Радмили Лотини, новинарки дневног листа „Дневник“ и Борису Павлову, новинару ТВ Нови Сад.         

  У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ:   

111

     Жири за доделу награде за животно дело Друштва ДКВ у саставу Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден, Зденка Валент Белић и Ђезе Бордаш (председник) на основу Правилника о додели награде донео је одлуку да се награда додели књижевнику Ото Толнаију.
Ото Толнаи је рођен је у Кањижи 1940. године. Студирао је мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Песник, приповедач, драмски писац, есејиста. Превођен је на српски, немачки, пољски, енглески, холандски, словачки, француски, италијански језик. Ото Толнаи је најплоднији и најсвестранији стварлац у књижевности војвођанских Мађара. Окушао се у свим уметничким формама живећи у метаморфозама, од песме до есеја, од експерименталног романа до драме. Добитник најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији - два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), награде Тодор Манојловић (2007) и у Мађарској - награде Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године.
Аутор је двадесетак песничких збирки, два романа, три збирке новела, више збирки есеја, од којих се нарочито издвајају есеји о ствараоцима и изложбама ликовних уметника. Писац је више драма које су извођене првенствено у Новосадском позоришту – Újvidéki Szinház-u.
Почео је као сарадник Ифјушага и Уј Симпозиона, као његов значајни уредник шездесетих и седамдесетих година, доприносећи новом модерном духу мађарске књижевности у Војводини. Толнаи је остао веран духу експеримента, неоавангадистичким иновацијама и особеној рефлексивости у продубљивању важних питања која су се тицала савремне књижевности, културе и судбине човека. Поред Ласла Вегела и Иштвана Домонкоша, Толнаи је остао један од најзначајних аутора мађарске књижевности у Војводини у другој половини двадесетог века и један од најбитнијих заступника обнове књижевности и њене моћи да буде важан моменат људске културе и друштвености уопште.
Ото Толнаи је поводом награде одржао беседу.

Жири за књигу године, коју додељује Друштво књижевника Војводине, ове године радио је у саставу: Фрања Петриновић (председник), Драгана В. Тодоресков и Бранислав Живановић (чланови). На последњој седници, одржаној 28. фебруара 2017. године, у ужи избор жири је уврстио следеће наслове: књигу прича Живе слике Давида Кецмана-Дака (), збирку песама Сенка осмог еона Селимира Радуловића (Културни центар Новог Сада), књигу прича Без граница Милорада Грујића (Културни центар Новог Сада) и роман Бапа Радована Влаховића (Банатски културни центар, Ново Милошево). Жири је једногласно изабрао песничку књигу Селимира Радуловића Сенка осмог еона за најбољу књигу објављену у 2016. години.
Сенка осмог еона, поред Пролошке и Епилошке песме, садржи четири поемичне целине: Исповест тумача Царевог сна, Сенка осмог еона, Девет душа Јоосифа Исихасте и Слово о неухватљивом. Можемо рећи да Селимир Радуловић својом осмом књигом наставља лирски дијалог са хришћанством и Светим писмом, који започиње збирком У сјенку улазим, оче (1995). Низом цитата из библијског контекста (како Старог тако и Новог Завета), али и сведеним дијалогом са контекстом европског песништва, понајпре Хелдерлина, Радуловић развија дискурзивно сложене стихове, који често поседују известан степен драмске динамике. Важно је напоменути да је и сам стил (алегоризација, поређења, фигуре понављања, градације, употреба архаичних глаголских облика, аориста и имперфекта, инверзија именице и придева) у функцији опонашања библијског дискурса. Радуловићева поезија већ је окарактерисана као традиционалнија у тематско-мотивском смислу, али и провокативна у погледу порука које даје савременом читаоцу и савременом свету.
Селимир Радуловић (1953, Цетиње) је објавио осам песничких књига: Последњи дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012),  О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004),  Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама:  С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010). Пре три године, у издању Српске књижевне задруге и Православне речи, објављена су му Изабрана дела у пет томова. Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова – Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015). За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ и Повељу Мораве. Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Потпредседник је Удружења књижевника Србије. Живи у Новом Саду.
Селимир Радуловић је поводом награде одржао беседу.

Жири за превод године Друштва књижевника Војводине, који је радио у саставу: Зоран Ђерић (председник), Владимир Гвозден, Валентина Чизмар, Корнелија Фараго и Илеана Урсу, донео је одлуку да се Награда за превод године за 2016. годину додели Рељи Дражићу за преводе са немачког језика два романа Едена фон Хорвата, Омладина без бога и Дете нашег доба, оба у издању новосадског издавача „Нојзац“, из 2016. године.
Еден фон Хорват је један од најзначајнијих аустријских писаца. Рођен у Ријеци, 1901. године, од 1902. до 1908. године је живео у Београду. Потом је живео у Будимпешти, па у Братислави, у Бечу, Берлину, Мурнау, Хендорфу код Салцбурга. Погинуо је у Паризу, 1938. године, на Јелисејским пољима, од гране која се откинула током невремена и пала на њега. Писао је поезију, прославио се драмама, које су врло брзо забрањене за извођење у Немачкој, баш као и његови романи који су објављени у егзилантској издавачкој кући у Амстердаму, 1937. и 1938. године, у време надирућег фашизма, пошто се баве управо том тематиком, а изразито су антиратни и антифашистички.
Преводилац је зналачки превео ове романе који у себи носе експресионистички и песнички набој, тако да српски читалац може да несметано прати судбине јунака Едена фон Хорвата. У роману Омладина без Бога реч је о трагедији генерације рођене после Првог светског рата, која одраста без поштовања према Богу и свему што је било свето претходним генерацијама. Радња се одвија у нацистичкој Немачкој, где се ученици једне гимназије васпитавају за фанатизам. Овај роман о омладини без оријентације, без става, без грађанске храбрости, није изгубио актуелност ни данас.
Роман Деца нашег доба објављен је постхумно. И он је писан у форми исповести, из инсајдерске позиције човека у националсоцијалистичкој држави. Због преране, трагичне смрти аутора, остао је недовршен, па су уз основни текст, како у оригиналу, тако и у преводу, додате и припремне, радне верзије, што указује на недоумице писца, али и даје шансу преводиоцу за истраживања и бравуре, у формалним и садржајним решењима, које нису изостале.
Преводилац Реља Дражић рођен у Богојеву, 1954. године. Завршио је гимназију у Новом Саду и Филозофски факултет у Београду, смер филозофија. Радио је као средњошколски професор и једно време као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду. 1990. основао је издавачку радионицу „Футура публикације“, коју и данас води. Превођењем с немачког језика почео је да се бави већ осамдесетих година прошлог века. Као филозоф, преводио је махом филозофију и филозофији блиску литературу, Шелинг (Увод у филозофију митологије, Фројд (Технички списи I и II), Ландгребе (Феноменологија и повест), Велмер (Прилог дијалектици модерне и постмодерне). Почетком деведесетих, почео је да се  бави се издаваштвом и штампарским пословима. Од 2003. се враћа превођењу и уредничком послу у оквиру едиције НОЈЗАЦ. Повремено преводи и за друге издавачке куће. 2014. појавио се његов превод „тестаментарног“ романа Томаса Бернхарда Брисање, код издавачке куће ЛОМ из Београда. Дражић је превео преко двадесет књижевних дела са немачког језика.
Реља Дражић  је поводом награде одржао беседу.

Наставак текста...
 
ДНЕВНИ РЕД РЕДОВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ 2017.

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу  записника и Надзорне комисије
4. Саопштење о пријему нових чланова
5.Владимир Гвозден: Писање и свет робног капитализма
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда
За животно дело)
Пауза 10 минута.
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2016. годину и План делатности за 2017. год.
8. Дискусија и текућа питања 
9. Избор председника ДКВ и управног одбора
 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ у 2017. години
Наставак текста...
 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2016. ГОДИНИ
Наставак текста...
 
ЗАПИСНИК СА СЕДНИЦЕ РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ ДКВ 27.04.2016.
Наставак текста...
 
СКУПШТИНА ДКВ 2016

Редовна скупштина ДКВ одржана у новосадском Форуму
Недељку Терзићу, Зденки Валент-Белић и Ирини Харди Ковачевић уручене награде Друштва књижевника Војводине
У среду, 27. априла, у препуној сали Мађарсоа у згради Форума одржана је редовна годишња скупштина Друштва књижевника Војводине.

1237

89
На почетку рада Скупштине скупштине одата је пошта преминулим члановима између две скупштине: Др Јанош Бањаи (1936 – 2016), др Младен Деажетин (1931- 2014), Јанош Борбељ (1929- 2014), Самуел Болдоцки ( 1943 – 2015).
О академику  Јанош Бањију, једном од најистакнутијих књижевених критичара и књижевних историчара новијег доба мађарског језика у Војводини говорио је Ћезе Бордаш.
    Скупштини је саопштена одлука Управног одбора о пријему нових чланова Друштва, примљени су:),Сања Тиркаило (1964, Шид), Гавра Влашкалин (1958, Зрењанин), Владимир Рајковић (Земун), Марија Васић Каначки (Вршац), Гордана Влајић (1959, Панчево), Иванка Радмановић(1958, Панчево), академик Радомир Ивановић (1937, Нови Београд), Коста Рошу (1947, Бегејци), Милена Тепавчевић (1948, Нови Сад), Виктор Шкорић (1991, Ново Милошево) и  Флоријан Копчеу (1952,Турн Северин) као члан из иностранства.
*
Фрања Петриновић је  одржао беседу о савременом писцу и условима под којима он опстаје, заступајући мишљење да је улога књижевности у новолибералном добу промења а друштвена улога изгубљена.
У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ. Жири за књигу године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за књигу године у 2016. години додели књизи ГЛАД И ГЛЕЂ песника Недељка Терзића
          Недељко Терзић, рођен 1949. године, живи u Сремској Митровици - Србија, аутор је књига поезије, прозе и драмских текстова. Прве стихове објавио је 1967. године. Са поезијом и прозом заступљен је у више од 80 антологија и значајнијих избора књижевног стваралаштва код нас и иностранству и добитник је преко 50 награда и признања за књижевно стваралаштво у Србији и иностранству.   Књига песама ГЛАД И ГЛЕЂ резултат је ауторовог дугог и стрпљивог, готово петогодишњег писања, као и великог песничког искуства те представља неку врсту стваралачког сабирања њеног аутора, посебне бриге о сопственом делу, као и минуциозног рада и посвећености свакој слици, сваком стиху, свакој песми.
Жири за превод године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за  2016. годину додели Зденки Валент-Белић за превод са словачког језика романа "Догодило се првог септембра (или неког другог дана)", словачког писца Павола Ранкова.Издавач: Sezam Book, Београд 2015.
 Зденке Валент Белић( 1975) је актуални  главни уредник словачког часописа Нови живот, афирмисани је преводилац са словачког на српски и са српског на словачки. Павол Ранков (1964) је писац прозе, есејиста, новинар, научник и универзитетски педагог. Добитник је Европске награде за књижевност. Живи у Братислави.
Жири награде Мирослав Стрибер  Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку
да се награда за  додели Ирини Харди Ковачевић за књигу НЕБО НАД КРСТУРОМ,
бајковите приче и легенде, коју је објавила НИУ „Руске слово“ из Новог Сада,
2012. године. Реч је о књизи предања, тј. приповедака. Етнолошки елементи присутни
у причама сугеришу да је време догађања крај деветнаестог века, почетак двадесетог,
а локалитет је Руски Крстур. Жири сматра да књига Ирине Харди Ковачевић битно
доприноси упознавању културних представа и вредности  русинске заједнице.
Скупштина је такође усвојила предлог УО да се чланови 4 и 21, у складу са законом, допуне где се за право заступања поред председника ДКВ овлашћују и потпредседници.
У радном делу Скупштине, председник ДКВ др Никола Страјнић  је поднео извештај о раду наглашавајући како је ДКВ остварило запажене резултате. Посебно када је у питању Међународни новосадски фестивала, часопис Златна греда и међународна сарадња са писцима Петрограда и  савезима  румунских и бугарских писаца. Проблеми су били нерешено питање финансирања текућих трошкова  и дуг за закуп Пословном простору. Проблем нееодговарајућег финасирања текућих трошкова уидружења уметника  довод нас пред понижавајући положжај да  стално стрепимо од деложације и да у таквим условима обављамо свеоје редовне делатности.
Јован Зивлак је нагласио да ДКВ у последњем периоду има најзначајније активности и резултате, почев од Фестивала, часописа Златна греда, међународне сарадње, самосталних уметника и појединачних резулатата чланова на пољу широке афирмације књижевности. Иако своје основне проблеме у сфери стваралаштва писци морају да решавају сами, колективни субјективитет Друштва је битна претпоставка да се побољшају општи услови за деловање и афирмацију и писаца и књижевности. Једна од потешкоћа је садржана  у чињеници, иако ДКВ има предикат репрезентативности, често арбитрано процењивање и финансирање, пројеката нашег удружења. Услов нашег успешнијег деловања је снажније заступање интереса писаца у амбијенту опадању важности уметничке књижевности и улоге писца у јавном животу.  
Најављен је предстојећи, једанаести по реду, Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме ће учествовати 100 писаца, како страних, тако и домаћих. Гост Фестивала ће бити репрезентативни дански песници, а поводом њиховог гостовања биће обајављена Антологија савремене данске поезије.
456
Скупштина усвојила закључак против још једне непримерене претње Пословног простора о деложацији
Скупштина је усвојила закључак да енергично протествује против још једне непримерене претње Пословног простора о деложацији и блокади финансијских средстава Друштва књижевника Воојводине. Актуална претња Пословног простора дешава се у тренутку преноса власти, и интерегнума кад није могуће тражити решење са градским властима, што је неприхватљиво и као метод испод сваког моралног нивоа. Дуг за закуп за пословни простор настао је због   нерешавања питања радног простора ДКВ од стране  градских власти и Републичког министарства у складу са Законом о кулури, и неприхватљивеих и испод сваког осећања части увећаних камата од стране Пословног простора. Такво понашање угрожава рад ДКВ, држећи га стално у статусу опсадног стања због непримерених претњи полицијским и судским прогоном, унижавајући ДКВ као репрезентатвно удружење, а угледене представнике савремене  књижевности сводећи на ниво сувишних људи. Неприхватљиво је да најзначајније писци Новог Сада и Војводине  немају одговарајући радни простор и  статус у складу са Законом о култури који би показао да Нови Сад и Војводине, као и Република Србија уважавају потребу постајања књижевности у нашем друштву.

 
<<  1 2 3 4  >  >>

Резултати 1 - 10 од 33

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432