Друштво књижевника Војводине
 
 


Скупштина
СКУПШТИНА ДКВ 2016

Редовна скупштина ДКВ одржана у новосадском Форуму
Недељку Терзићу, Зденки Валент-Белић и Ирини Харди Ковачевић уручене награде Друштва књижевника Војводине
У среду, 27. априла, у препуној сали Мађарсоа у згради Форума одржана је редовна годишња скупштина Друштва књижевника Војводине.

1237

89
На почетку рада Скупштине скупштине одата је пошта преминулим члановима између две скупштине: Др Јанош Бањаи (1936 – 2016), др Младен Деажетин (1931- 2014), Јанош Борбељ (1929- 2014), Самуел Болдоцки ( 1943 – 2015).
О академику  Јанош Бањију, једном од најистакнутијих књижевених критичара и књижевних историчара новијег доба мађарског језика у Војводини говорио је Ћезе Бордаш.
    Скупштини је саопштена одлука Управног одбора о пријему нових чланова Друштва, примљени су:),Сања Тиркаило (1964, Шид), Гавра Влашкалин (1958, Зрењанин), Владимир Рајковић (Земун), Марија Васић Каначки (Вршац), Гордана Влајић (1959, Панчево), Иванка Радмановић(1958, Панчево), академик Радомир Ивановић (1937, Нови Београд), Коста Рошу (1947, Бегејци), Милена Тепавчевић (1948, Нови Сад), Виктор Шкорић (1991, Ново Милошево) и  Флоријан Копчеу (1952,Турн Северин) као члан из иностранства.
*
Фрања Петриновић је  одржао беседу о савременом писцу и условима под којима он опстаје, заступајући мишљење да је улога књижевности у новолибералном добу промења а друштвена улога изгубљена.
У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ. Жири за књигу године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за књигу године у 2016. години додели књизи ГЛАД И ГЛЕЂ песника Недељка Терзића
          Недељко Терзић, рођен 1949. године, живи u Сремској Митровици - Србија, аутор је књига поезије, прозе и драмских текстова. Прве стихове објавио је 1967. године. Са поезијом и прозом заступљен је у више од 80 антологија и значајнијих избора књижевног стваралаштва код нас и иностранству и добитник је преко 50 награда и признања за књижевно стваралаштво у Србији и иностранству.   Књига песама ГЛАД И ГЛЕЂ резултат је ауторовог дугог и стрпљивог, готово петогодишњег писања, као и великог песничког искуства те представља неку врсту стваралачког сабирања њеног аутора, посебне бриге о сопственом делу, као и минуциозног рада и посвећености свакој слици, сваком стиху, свакој песми.
Жири за превод године Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку да се награда за  2016. годину додели Зденки Валент-Белић за превод са словачког језика романа "Догодило се првог септембра (или неког другог дана)", словачког писца Павола Ранкова.Издавач: Sezam Book, Београд 2015.
 Зденке Валент Белић( 1975) је актуални  главни уредник словачког часописа Нови живот, афирмисани је преводилац са словачког на српски и са српског на словачки. Павол Ранков (1964) је писац прозе, есејиста, новинар, научник и универзитетски педагог. Добитник је Европске награде за књижевност. Живи у Братислави.
Жири награде Мирослав Стрибер  Друштва књижевника Војводине, донео је одлуку
да се награда за  додели Ирини Харди Ковачевић за књигу НЕБО НАД КРСТУРОМ,
бајковите приче и легенде, коју је објавила НИУ „Руске слово“ из Новог Сада,
2012. године. Реч је о књизи предања, тј. приповедака. Етнолошки елементи присутни
у причама сугеришу да је време догађања крај деветнаестог века, почетак двадесетог,
а локалитет је Руски Крстур. Жири сматра да књига Ирине Харди Ковачевић битно
доприноси упознавању културних представа и вредности  русинске заједнице.
Скупштина је такође усвојила предлог УО да се чланови 4 и 21, у складу са законом, допуне где се за право заступања поред председника ДКВ овлашћују и потпредседници.
У радном делу Скупштине, председник ДКВ др Никола Страјнић  је поднео извештај о раду наглашавајући како је ДКВ остварило запажене резултате. Посебно када је у питању Међународни новосадски фестивала, часопис Златна греда и међународна сарадња са писцима Петрограда и  савезима  румунских и бугарских писаца. Проблеми су били нерешено питање финансирања текућих трошкова  и дуг за закуп Пословном простору. Проблем нееодговарајућег финасирања текућих трошкова уидружења уметника  довод нас пред понижавајући положжај да  стално стрепимо од деложације и да у таквим условима обављамо свеоје редовне делатности.
Јован Зивлак је нагласио да ДКВ у последњем периоду има најзначајније активности и резултате, почев од Фестивала, часописа Златна греда, међународне сарадње, самосталних уметника и појединачних резулатата чланова на пољу широке афирмације књижевности. Иако своје основне проблеме у сфери стваралаштва писци морају да решавају сами, колективни субјективитет Друштва је битна претпоставка да се побољшају општи услови за деловање и афирмацију и писаца и књижевности. Једна од потешкоћа је садржана  у чињеници, иако ДКВ има предикат репрезентативности, често арбитрано процењивање и финансирање, пројеката нашег удружења. Услов нашег успешнијег деловања је снажније заступање интереса писаца у амбијенту опадању важности уметничке књижевности и улоге писца у јавном животу.  
Најављен је предстојећи, једанаести по реду, Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме ће учествовати 100 писаца, како страних, тако и домаћих. Гост Фестивала ће бити репрезентативни дански песници, а поводом њиховог гостовања биће обајављена Антологија савремене данске поезије.
456
Скупштина усвојила закључак против још једне непримерене претње Пословног простора о деложацији
Скупштина је усвојила закључак да енергично протествује против још једне непримерене претње Пословног простора о деложацији и блокади финансијских средстава Друштва књижевника Воојводине. Актуална претња Пословног простора дешава се у тренутку преноса власти, и интерегнума кад није могуће тражити решење са градским властима, што је неприхватљиво и као метод испод сваког моралног нивоа. Дуг за закуп за пословни простор настао је због   нерешавања питања радног простора ДКВ од стране  градских власти и Републичког министарства у складу са Законом о кулури, и неприхватљивеих и испод сваког осећања части увећаних камата од стране Пословног простора. Такво понашање угрожава рад ДКВ, држећи га стално у статусу опсадног стања због непримерених претњи полицијским и судским прогоном, унижавајући ДКВ као репрезентатвно удружење, а угледене представнике савремене  књижевности сводећи на ниво сувишних људи. Неприхватљиво је да најзначајније писци Новог Сада и Војводине  немају одговарајући радни простор и  статус у складу са Законом о култури који би показао да Нови Сад и Војводине, као и Република Србија уважавају потребу постајања књижевности у нашем друштву.

 
ДНЕВНИ РЕД РЕДОВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ 2016.


Наставак текста...
 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ у 2016. години
Наставак текста...
 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2015. ГОДИНИ
Наставак текста...
 
ЗА­ПИ­СНИК СА РЕ­ДОВ­НЕ СКУП­ШТИ­НЕ ДКВ


У Са­ли Скуп­шти­не оп­шти­не Жа­баљ, 19. априла 2015. године, са по­чет­ком у 10 ча­со­ва, одр­жа­на је ре­дов­на Скуп­шти­на Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не.

 sk2     sk1

 Пред­се­да­ва­ју­ћи Скуп­шти­не, Ни­ко­ла Страј­нић, пред­ло­жио је днев­ни ред ко­ји је усво­јен 16. апри­ла на 6. сед­ни­ци Управ­ног од­бо­ра ДКВ:

1. Из­бор Рад­ног пред­сед­ни­штва
2. Ода­ва­ње по­ште пре­ми­ну­лим чла­но­ви­ма из­ме­ђу две скуп­шти­не
3. Из­бор Ве­ри­фи­ка­ци­о­не ко­ми­си­је, за­пи­сни­ча­ра, Ко­ми­си­је за ове­ру за­пи­сни­ка и Над­зор­не ко­ми­си­је
4. Са­оп­ште­ње о при­је­му но­вих чла­но­ва
5. Дра­га­на В. То­дре­сков Реч о де­лу Не­на­да Ми­тро­ва (Ал­фред Ро­зен­цвајг, 1896–1941)
6. Све­ча­но уру­че­ње на­гра­да ДКВ (На­гра­да за књи­гу го­ди­не, На­гра­да за пре­вод го­ди­не, На­гра­да Ва­си­ле Вас­ко По­па).
Па­у­за 10 ми­ну­та.
7. Из­ве­штај о ра­ду, Фи­нан­сиј­ски из­ве­штај ДКВ за 2014. го­ди­ну и План де­лат­но­сти за 2015. го­ди­ну.
8. До­пу­на Ста­ту­та ДКВ, члан 4. и члан 21.
9. Пред­лог УО да се у ње­гов са­став ко­оп­ти­ра­ју Бра­ни­слав Жи­ва­но­вић, Дра­га­на В. То­до­ре­сков и Фра­ња Пе­три­но­вић уме­сто Дра­ги­ње Ра­ма­дан­ски, Пет­ка Вој­ни­ћа Пур­ча­ра (остав­ка) и Па­ве­ла Га­та­јан­цуа (пре­ми­нуо)
10. Ди­ску­си­ја и те­ку­ћа пи­та­ња

Скуп­шти­на је јед­но­гла­сно усво­ји­ла днев­ни ред.


1. На­кон што је по­здра­вио пи­сце ДКВ и за­хва­лио се у њи­хо­во име чла­ну ДКВ Ра­до­ми­ру Ми­љој­ко­ви­ћу из Жа­бља, ко­ји је до­при­нео да до­ма­ћин ре­дов­не го­ди­шње Скуп­шти­ну ДКВ бу­де Скуп­шти­на оп­шти­не Жа­бља, пред­сед­ник ДКВ, Ни­ко­ла Страј­нић је пред­ло­жио Рад­но пред­сед­ни­штво. По­ред пред­се­да­ва­ју­ћег по функ­ци­ји, на осно­ву чла­на 21 Ста­ту­та, пред­ло­же­ни су Ра­до­мир Ми­љој­ко­вић и Кор­не­ли­ја Фа­ра­го. Пред­лог је јед­но­гла­сно усво­јен.

2. Скуп­шти­на је ми­ну­том ћу­та­ња ода­ла по­шту пре­ми­ну­лим чла­но­ви­ма из­ме­ђу две Скуп­шти­не: Др Јел­ка Ре­ђеп (1936–2014), Ште­фан Ху­дак (1931 –2014), Па­вел Му­чаи (1929–2014), Де­јан Та­дић (1947–2015), Па­вел Га­та­јан­цу (1957–2015).

3. Пред­се­да­ва­ју­ћи је пред­ло­жио са­став Ве­ри­фи­ка­ци­о­не ко­ми­си­је ко­ја ће утвр­ди­ти кво­рум, тј. усло­ве за рад Скуп­шти­не, за­пи­сни­ча­ра, Ко­ми­си­ју за ове­ру за­пи­сни­ка, Из­бор­ну ко­ми­си­ју и Над­зор­ну ко­ми­си­ју. За са­ства Ве­ри­фи­ка­ци­о­не ко­ми­си­је пред­ло­же­ни су: Ха­xи Зо­ран Ла­зин, Алек­сан­дар Па­вић, Ми­ле­на Ле­тић Јо­веш; Ко­ми­си­ја за ове­ру за­пи­сни­ка: Фра­ња Пе­три­но­вић, Иле­а­на Ур­су Не­на­дић, Дра­га­на В. То­до­ре­сков; Над­зор­на ко­ми­си­ја: Ђе­за Бор­даш, Вла­ди­мир Ко­чиш, Ра­ји­ца Дра­ги­че­вић. Из­бор­на ко­ми­си­ја ове го­ди­не се ни­је фор­ми­ра­ла; Рад­но пред­сед­ни­штво: Ни­ко­ла Страј­нић, Кор­не­ли­ја Фа­ра­го, Ра­до­мир Ми­љој­ко­вић. За за­пи­сни­ча­ра је пред­ло­жен Бра­ни­слав Жи­ва­но­вић. Пред­ло­зи су јед­но­гла­сно усво­је­ни.
На осно­ву чла­на 16. Ста­ту­та и чла­на 11. По­слов­ни­ка о ра­ду Скуп­шти­не, Скуп­шти­на мо­же да ра­ди пу­но­ва­жно уко­ли­ко је при­сут­но ви­ше од по­ло­ви­не ак­тив­них чла­но­ва, или, уко­ли­ко тај услов ни­је ис­пу­њен, Скуп­шти­на ра­ди са при­сут­ним бро­јем ак­тив­них чла­но­ва, 15 ми­ну­та на­кон за­ка­за­ног по­чет­ка. Ве­ри­фи­ка­ци­о­на ко­ми­си­ја је утвр­ди­ла да да је при­сут­но 52 чла­на, што је био до­во­љан услов за рад Скуп­шти­не.


                                                sk6


4. Пред­сед­ник Ко­ми­си­је за при­јем но­вих чла­но­ва, Зо­ран Ђе­рић, са­оп­штио је Скуп­шти­ни спи­сак но­во­при­мље­них чла­но­ва: "При­сти­гло је 20 мол­би за при­јем у члан­ство ДКВ. Ко­ми­си­ја за при­јем но­вих чла­но­ва је три пу­та за­се­да­ла и раз­ма­тра­ла мол­бе и књи­ге кан­ди­да­та. По­сле ис­црп­них ди­ску­си­ја, пред­ло­жи­ла је УО ДКВ за при­јем 10 кан­ди­да­та ко­ји ис­пу­ња­ва­ју усло­ве, има­ју две и ви­ше об­ја­вље­них књи­га, об­ја­вље­не код по­зна­тих из­да­вача, са по­зи­тив­ним ре­цен­зи­ја­ма. Ме­ђу пред­ло­зи­ма су ау­то­ри раз­ли­чи­тих жан­ро­ва (по­е­зи­ја, про­за), већ ис­так­ну­ти пи­сци из раз­ли­чи­тих на­ци­о­нал­них за­јед­ни­ца (Ро­ми, Ру­си­ни), од­но­сно срп­ски пи­сци из ди­ја­спо­ре (љ. Бу­ла­јић), као и срп­ски ау­то­ри ко­ји су се афир­ми­са­ли у сво­јим сре­ди­на­ма (Вр­шац, Зре­ња­нин, Но­ви Сад): Др Ева Тол­ди (1962), Но­ви Сад; Др Вир­ђи­ни­ја По­по­вић (1973), Но­ви Сад; Не­ма­ња Ра­и­че­вић (1976), Но­ви Сад; Жељ­ка Аврић (1964), Срем­ска Ми­тро­ви­ца; Ва­лен­ти­на Чи­змар (1979), Вр­бас; Ду­шан Лон­чар (1946), Но­ви Сад; Ни­ко­ла Цап (1959), Куцура; Стан­ко Ж. Шај­ти­нац (1952), Зре­ња­нин; Али­ја Кра­сни­ћи (1952), Су­бо­ти­ца; Де­јан Мак (1974), Вр­шац; Љи­ља­на Бу­ла­јић (1955), Дан­ска; Бу­ди­мир Фр­ка (1948), Но­ви Сад.

5. У на­став­ку за­се­да­ња Скуп­шти­не, Др Дра­га­на В. То­до­ре­сков је одр­жа­ла бе­се­ду о за­бо­ра­вље­ном пе­сни­ку Не­на­ду Ми­тро­ву (Ал­фред Ро­зен­цвајг, 1896–1941), пе­сни­ку ко­ји је де­ло­вао нај­ви­ше у Но­вом Са­ду, из­ме­ђу два свет­ска ра­та, и из­вр­шио са­мо­у­би­ство у пр­вој го­ди­ни оку­па­ци­је.

6. У све­ча­ном де­лу Скуп­шти­не уру­че­не су го­ди­шње на­гра­де ДКВ. На­гра­да за књи­гу го­ди­не уру­че­на је Др Зо­ра­ну Ђе­ри­ћу, за књи­жев­но-исто­риј­ску сту­ди­ју "По­е­ти­ка без­дом­но­сти". Пред­сед­ник жи­ри­ја Др Ни­ко­ла Страј­нић је у обра­зло­же­њу ре­као да је реч о син­те­зи ду­го­го­ди­шњег про­у­ча­ва­ња сло­вен­ске пе­снич­ке еми­гра­ци­је у XX ве­ку:
"Жи­ри у са­ста­ву Ни­ко­ла Страј­нић, пред­сед­ник, Не­дељ­ко Тер­зић, члан и Дра­ган Про­ле, члан па­жљи­во је пра­тио про­шло­го­ди­шњу књи­жев­ну про­дук­ци­ју у Вој­во­ди­ни и раз­ма­трао око три­де­сет на­сло­ва књи­га чла­но­ва ДКВ. Реч је о књи­га­ма по­е­зи­је, про­зе, кри­ти­ке. По­сле исцрп­них рас­пра­ва жири је од­лу­чио да на­гра­ди књи­гу По­е­ти­ка без­дом­но­сти Зо­ра­на Ђе­ри­ћа.
Као пи­сац, пре све­га пе­сник и кри­ти­чар, пре­во­ди­лац са го­то­во свих сло­вен­ских је­зи­ка, те­а­тро­лог, на­уч­ни рад­ник на под­руч­ју на­у­ке о књи­жев­но­сти, те­о­ри­је фил­ма и по­зо­ри­шта, ру­ко­во­ди­лац у кул­тур­ним уста­но­ва­ма, про­фе­сор уни­вер­зи­те­та Ђе­рић је кон­ти­ну­и­ра­но при­су­тан у кул­ту­ри и уоп­ште у јав­ном жи­во­ту Но­вог Са­да, Вој­во­ди­не и Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ви­ше од три де­це­ни­је. У том пе­ри­о­ду оства­рио је зна­чај­не ре­зул­та­те, об­ја­вив­ши не­ко­ли­ко де­се­ти­на књи­га. А са­мо као не­ку вр­сту пред­рад­њи за књи­гу По­е­ти­ка без­дом­но­сти. Об­ја­вио је два­де­сет књи­га пре­во­да, кри­ти­ка, рас­пра­ва, пре­гле­да.
По­е­ти­ка без­дом­но­сти је књи­жев­но­и­сто­риј­ска сту­ди­ја о ру­ској, пољ­ској и срп­ској пе­снич­кој еми­гра­ци­ји, са пре­гле­дом и оста­лих сло­вен­ских пе­снич­ких еми­гра­ци­ја: бе­ло­ру­ске, укра­јин­ске, бу­гар­ске, ма­ке­дон­ске, че­шке. сло­вач­ке, хр­ват­ске и сло­ве­нач­ке, а спо­ми­њу се и ка­шуп­ска и лу­жич­ко­срп­ска.
Сту­ди­ја је за­сно­ва­на на ја­сним и чвр­стим ме­то­до­ло­шким, те­о­риј­ски, па и фи­ло­зоф­ским осно­ва­ма, по­што је у ње­ном сре­ди­шту по­јам без­дом­ност, ко­ре­спон­ден­тан са мно­гим фи­ло­зоф­ским пој­мо­ви­ма на­ви­је фи­ло­зо­фи­је За­па­да, од Хе­ге­ло­вог и Марк­со­вог пој­ма оту­ђе­ње, оспо­ље­ње, пре­ко Хај­де­ге­ро­вог бе­за­ви­чај­ност до Ка­ми­је­вог пој­ма ап­сурд­ност. Па ипак, Ђе­рић да­је сво­ју де­фи­ни­ци­ју пој­ма без­дом­ност, пра­те­ћи тај по­јам од је­зи­ка, пре­ко грч­ког, ла­тин­ског, пра­сло­вен­ског и ста­ро­сло­вен­ског до ње­го­ве ре­флек­си­је у мо­дер­ним сло­вен­ским је­зи­ци­ма, да­ју­ћи ко­нач­но сми­сао пој­му на ко­ме је мо­гу­ће за­сни­ва­ње чи­та­вих по­е­ти­ка.
Ка­да је пак реч о по­ме­ну­тим пе­снич­ким еми­гра­ци­ја­ма, Ђе­рић нај­пре да­је ин­тер­пре­та­ци­ју до­ма у де­ли­ма пе­сни­ка као што су Че­слав Ми­лош, Збиг­њев Хер­берт, Ма­ри­на Цве­та­је­ва, Ана Ах­ма­то­ва, Да­ни­ло Киш и др, а он­да рас­пра­вља о по­е­ти­ци без­дом­но­сти као ан­ти­по­ду по­е­ти­ци до­ма, на­во­де­ћи при то­ме не­ко­ли­ко ви­до­ва без­дом­но­сти у ко­ји­ма по­себ­но алу­ди­ра на спре­гу из­ме­ђу по­е­ти­ке и ети­ке, озна­ча­ва­ју­ћи ту спре­гу Ки­шо­вом реч­ју по-ети­ка.
По­том сле­ди рас­пра­ва о гео-по­е­ти­ка­ма еми­гра­ци­је, у ко­јој се ау­тор нај­пре ба­ви ру­ском еми­гра­ци­јом од Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је до "гла­сно­сти", има­ју­ћи у ви­ду три основ­на еми­грант­ска та­ла­са, по­том сле­ди из­ла­га­ње о пољ­ској еми­гра­ци­ји с по­себ­ним на­гла­ском на онај нај­ја­чи еми­грант­ски та­лас ко­ји је усле­дио на­кон Дру­гог свет­ског ра­та и, ко­нач­но, о срп­ској под на­сло­вом "Од Те­сле и Пу­пи­на до Ду­чи­ћа и Цр­њан­ског". Раз­у­ме се, по­сле то­га се у крат­ким цр­та­ма на­во­де и основ­ни прав­ци еми­гра­ци­ја и оста­лих сло­вен­ских пе­сни­ка, те, на са­мом кра­ју, књи­жев­ни цен­три сло­вен­ске еми­гра­ци­је.
За ову књи­гу Ђе­рић је ко­ри­стио ли­те­ра­ту­ру од пре­ко хи­ља­ду би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца, на­во­ђе­ну и ко­ри­шће­ну на свим сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Шта­ви­ше, сви пре­во­ди у овој обим­ној сту­ди­ји су Ђе­ри­ће­ви. Гра­ђа, ко­ја је ов­де об­ра­ђе­на, зах­те­ва чи­та­ве ти­мо­ве ис­тра­жи­ва­ча. А Ђе­рић је ус­пео да је са­вла­да за­хва­љу­ју­ћи пе­ри­о­ду од два­де­сет го­ди­на, ко­ли­ко је на њој ра­дио, као и ве­ли­кој ин­фор­ми­са­но­сти, зна­њу и уме­ћу ко­је је по­ка­зао у овој књи­зи. По све­му то­ме, за­слу­жио је да му се до­де­ли ова на­гра­да.
На­гра­да за пре­вод го­ди­не уру­че­на је Др Ма­ри­ји Не­на­дић за пре­вод по­е­зи­је То­до­ра Ма­ној­ло­ви­ћа са срп­ског на ру­мун­ски је­зик. Ау­ро­ра Ро­та­ри­ју Пла­ња­нин је ре­кла да се Ма­ри­ја Не­на­дић са стра­шћу и зна­лач­ки по­ду­хва­ти­ла пре­во­ђе­ња ис­так­ну­тог срп­ског аван­гард­ног пе­сни­ка:
"Дво­је­зич­на збир­ка пе­са­ма пе­сни­ка о ко­јем се ма­ње го­во­ри или уоп­ште не го­во­ри, али ко­ји у су­шти­ни пред­ста­вља јед­ну од кључ­них лич­но­сти кул­тур­ног жи­во­та но­ве ге­не­ра­ци­је ства­ра­ла­ца два­де­се­тог ве­ка, на овим про­сто­ри­ма, као што је пе­сник То­дор Ма­ној­ло­вић, а ко­ју је при­ре­ди­ла и пре­ве­ла Ма­ри­ја Не­на­дић и ко­ја је угле­да­ла све­тлост да­на за­хва­љу­ју­ћи из­да­ва­чу Град­ске на­род­не би­бљо­те­ке из Зре­ња­ни­на по­чет­ком те­ку­ће 2015-те го­ди­не. Овај по­ду­хват пред­ста­вља вр­хун­ски до­при­нос из обла­сти пре­во­ђе­ња с об­зи­ром да сам при­ступ пре­во­ђе­њу из јед­ног је­зи­ка у дру­ги ни­је ни­ма­ло лак, те из­у­зет­но ком­плек­сан, од­го­во­ран и из­над све­га ства­ра­лач­ки – кре­а­ти­ван по­сао.

                                               sk3 


По­ла­зе­ћи од чи­ње­ни­це да пре­во­ди­лач­ка про­фе­си­ја спа­да у ред те­жих за чи­ји се ’про­из­вод’ не­рет­ко ка­же да ’ако је ве­ран ни­је леп, а ако је леп ни­је ве­ран’, пре­вод мла­дог на­уч­ног рад­ни­ка Ма­ри­је Не­на­дић са срп­ског на ру­мун­ски је­зик опо­вр­га­ва та­кве тврд­ње. Сам Ма­ној­ло­ви­ћ је био пре­во­ди­лац, а Ма­ри­ја Не­на­дић је из­у­зет­но та­лен­то­ва­на и кре­а­тив­на мла­да осо­ба на лин­гви­стич­ком про­сто­ру, у пред­го­во­ру ове књи­ге ка­же да са­ма фо­не­ти­ка и струк­ту­ра срп­ског је­зи­ка не од­го­ва­ра­ју фран­ко­фо­ном ду­ху ко­јем је пе­сник То­дор Ма­ној­ло­вић те­жио. Уто­ли­ко ње­го­ви сти­хо­ви пре­ве­де­ни на је­дан ро­ман­ски је­зик као што је у овом слу­ча­ју ру­мун­ски, пред­ста­вља до­дат­ни иза­зов. Ме­ђу­тим, у овом слу­ча­ју, за­хва­љу­ју­ћи из­ван­ред­ном пре­во­ду и на­да­све зна­лач­ком по­слу, сти­хо­ви до­би­ја­ју но­ви сјај, фи­ни­ју и суп­тил­ни­ју фор­му, от­кри­ва­ју­ћи при­род­ни­ју фор­му по­ет­ског из­ра­жа­ва­ња сна­гом раз­ли­чи­тих из­ра­за. За­хва­љу­ју­ћи из­у­зет­ном пре­во­ду, вр­ло че­сто сти­хо­ви зву­че ау­тен­тич­но до­се­жу­ћи сна­гу ори­ги­на­ла.
Са­мо де­ло То­до­ра Ма­ној­ло­ви­ћа ба­лан­си­ра из­ме­ђу сим­бо­ли­зма и фу­ту­ри­зма, сто­га га упра­во ово ба­лан­си­ра­ње свр­ста­ва ме­ђу екс­пре­си­о­ни­сте. ње­гов стил пи­са­ња ко­ји је у по­чет­ку ства­ра­ла­штва био опи­сан и де­ко­ра­ти­ван, вре­ме­ном по­ста­је те­жи по­ста­ју­ћи ’ври­сак ду­ше’ а ње­го­во пе­снич­ко ства­ра­ла­штво по­ста­је во­ђе­но са­свим но­вом есте­ти­ком фил­три­ра­ном кроз пе­снич­ко ја. Упра­во због то­га по­сао пре­во­ди­о­ца ни­је био ни­ма­ло лак. Би­лин­гвал­ни пре­во­ди­лац у овом слу­ча­ју је мо­рао би­ти по­је­ди­нац ко­ји по­се­ду­је из­у­зет­но тран­скул­ту­рал­но по­зна­ва­ње је­зи­ка као и би­лин­гвал­ну и би­кул­ту­рал­ну ком­пе­тен­ци­ју. Спој та­квих осо­би­на и пре­во­ди­лач­ких ве­шти­на, као и ма­е­страл­но ма­не­ври­са­ње ши­ро­ком па­ле­том ре­чи уз кре­а­тив­ну сна­гу умет­нич­ког из­ра­жа­ва­ња, при­ка­за­ла нам је Ма­ри­ја Не­на­дић у овој дво­је­зич­ној збир­ци пе­са­ма.
Ова књи­га ме­ђу­тим, по­ред из­у­зет­ног пре­во­ди­лач­ког зна­ча­ја и вред­но­сти има и књи­жев­ни и кул­тур­ни зна­чај, по­ве­зу­ју­ћи на нај­бо­љи на­чин две кул­ту­ре, срп­ску и ру­мун­ску и ти­ме до­при­но­си ме­ђу­соб­ном кон­так­ту су­сед­них на­ро­да. Зна­лач­ки пре­вод Ма­ри­је Не­на­дић, ко­ја је го­во­р­ник и из­у­зе­тан по­зна­ва­лац оба је­зи­ка, до­каз је да се ова дво­је­зич­на збир­ка сло­бод­но мо­же свр­ста­ва­ти у ред рет­ких ка­ко по зна­ча­ју и вред­но­сти та­ко и по је­дин­стве­но­сти.
Као је­дан од ре­цен­зен­та и члан струч­ног жи­ри­ја, осе­ћа­ла сам ду­жност и оба­ве­зу да ову збир­ку пред­ло­жим за го­ди­шњу на­гра­ду из обла­сти пре­во­ди­лач­ке кре­а­тив­но­сти."
Иле­а­на Ур­су је ис­та­кла да На­гра­ду "Ва­си­ле Вас­ко По­па" Јоан Ба­ба до­би­ја за из­у­зе­тан до­при­нос ру­мун­ско-срп­ским књи­жев­ним ве­за­ма и уза­јам­ном пре­во­ђе­њу, као и за по­ет­ско ства­ра­ла­штво, пре­во­ди­лач­ку де­лат­ност и за уре­ђи­ва­ње ча­со­пи­са Лу­ми­на и књи­жев­ног про­гра­ма на ру­мун­ском је­зи­ку на ра­ди­ју и те­ле­ви­зи­ји Вој­во­ди­не.
"Жи­ри Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не у са­ста­ву Вир­ђи­ни­ја По­по­вић, Ва­лен­тин Мик и Иле­а­на Ур­су (пред­сед­ник) по­сле две сед­ни­це од­лу­чио је да се ове го­ди­не на­гра­да Ва­си­ле Вас­ко По­па за књи­жев­ност пи­са­ну на ру­мун­ском је­зи­ку и пре­во­ђе­ње до­де­ли пе­сни­ку, про­зном пи­сцу, пу­бли­ци­сти и пре­во­ди­о­цу ИО­А­НУ БА­БИ за до­са­да­шњи књи­жев­ни рад .
ИОАН БА­БА, пе­сник, про­зни пи­сац, пу­бли­ци­ста и пре­во­ди­лац (1951. у Се­ле­у­шу), као пе­сник се по­ја­вио 1971. го­ди­не а пр­ву књи­гу је об­ја­вио 1984. го­ди­не под на­сло­вом "Од­мо­ри­ште у вре­ме­ну". На­ста­ле су за­тим "Има­ги­нар­ни пре­лу­диј", "У гне­зду ока" (дво­је­зич­но – ру­мун­ско срп­ски), "Огле­да­ло тро­у­гло­ва", "По­е­ме", "Ико­на из Бал­ка­ни­је"... Пе­сник све­жег лир­ског уни­вер­зу­ма, не­жан и иро­ни­чан. ње­го­во де­ло се сме­сти­ло из­ме­ђу два по­ла ме­ђу ко­ји­ма ба­лан­си­ра: се­ћа­ња на го­ди­не де­тињ­ства као сим­бо­ла не­ви­но­сти и чи­сто­те са сна­гом об­на­вља­ња ко­ја слу­жи као си­дро у про­бле­ма­ти­ци ре­ал­не са­да­шњи­це тех­ни­ка ста­вља­ња у огле­да­ло.
Низ го­ди­на је уред­ник "Лу­ми­не", ча­со­пи­са за књи­жев­ност, кул­ту­ру и дру­штве­на пи­та­ња на ру­мун­ском је­зи­ку и у окви­ру овог ча­со­пи­са по­кре­нуо је еди­ци­ју "Ко­лек­ци­ја Лу­ми­на" ко­ја об­ја­вљу­је и дво­је­зич­на из­да­ња на ру­мун­ском / срп­ском је­зи­ку.
Пре­во­ди­лач­ки рад Ио­а­на Ба­бе је ва­жан за ру­мун­ску чи­та­лач­ку пу­бли­ку, он пре­во­ди са срп­ског на ру­мун­ски је­зик са­вре­ме­не пи­сце срп­ске књи­жев­но­сти.
Жи­ри сма­тра да је рад Ио­а­на Ба­бе оста­вио тра­јан траг и да је на­гра­да Ва­си­ле Вас­ко По­па Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не при­зна­ње ко­је је за­слу­жио сво­јим де­лом то­ком го­ди­на."

7. У рад­ном де­лу Скуп­шти­не, пред­сед­ник ДКВ др Ни­ко­ла Страј­нић је под­нео из­ве­штај о ра­ду на­гла­ша­ва­ју­ћи ка­ко је ДКВ оства­ри­ло за­па­же­не ре­зул­та­те. По­себ­но ка­да је у пи­та­њу Ме­ђу­на­род­ни но­во­сад­ски фе­сти­вал, ча­со­пис Злат­на гре­да и ме­ђу­на­род­на са­рад­ња са пи­сци­ма Пе­тро­гра­да и са­ве­зи­ма ру­мун­ских и бу­гар­ских пи­са­ца. Про­бле­ми су би­ли не­ре­ше­но пи­та­ње фи­нан­си­ра­ња те­ку­ћих тро­шко­ва и дуг за за­куп По­слов­ном про­сто­ру, за ко­ји је Страј­нић ре­као да ће нај­ве­ро­ват­ни­је уско­ро би­ти пре­ва­зи­ђен.

 sk4    sk5

Фи­нан­сиј­ски из­ве­штај је под­нео Ла­сло Ре­ме­ли. Кон­ста­то­ва­но је да су при­хо­ди ДКВ у то­ку про­шле го­ди­не би­ли око 7.000.000,00 ди­на­ра и да је исто то­ли­ко утро­ше­но на про­грам­ске де­лат­но­сти, упла­те ПИО за са­мо­стал­не умет­ни­ке и ре­жиј­ске тро­шко­ве. Ре­ме­ли је ис­та­као по­ве­ћа­ње рас­хо­да у од­но­су на прет­про­шлу го­ди­ну за 3%. Ду­го­ва­ња из прет­ход­не го­ди­не су у из­но­су од 35.000,00 ди­на­ра. За­па­жен је по­раст су­фи­нан­си­ра­ња од 11%, због по­ве­ћа­ња до­та­ци­ја ко­је је из­вр­шио Град Но­ви Сад и Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја. Фи­нан­сиј­ским пла­ном за 2015. го­ди­ну пред­ви­ђе­ни су при­хо­ди и рас­хо­ди у из­но­су од око 13.000.000,00 ди­на­ра, од то­га за про­грам­ску де­лат­ност ДКВ не­што пре­ко 11.000.000,00 ди­на­ра.
Јо­ван Зи­влак је на­гла­сио да ДКВ у по­след­њем пе­ри­о­ду има нај­зна­чај­ни­је ак­тив­но­сти и ре­зул­та­те, по­чев од Фе­сти­ва­ла, ча­со­пи­са Злат­на гре­да, ме­ђу­на­род­не са­рад­ње, са­мо­стал­них умет­ни­ка и по­је­ди­нач­них ре­зу­ла­та­та чла­но­ва на по­љу ши­ро­ке афир­ма­ци­је књи­жев­но­сти. Иа­ко сво­је основ­не про­бле­ме у сфе­ри ства­ра­ла­штва пи­сци мо­ра­ју да ре­ша­ва­ју са­ми, ко­лек­тив­ни су­бјек­ти­ви­тет Дру­штва је бит­на прет­по­став­ка да се по­бољ­ша­ју оп­шти усло­ви за де­ло­ва­ње и афир­ма­ци­ју и пи­са­ца и књи­жев­но­сти. Јед­на од по­те­шко­ћа је са­др­жа­на у чи­ње­ни­ци, иа­ко ДКВ има пре­ди­кат ре­пре­зен­та­тив­но­сти, че­сто ар­би­тра­но про­це­њи­ва­ње и фи­нан­си­ра­ње про­је­ка­та на­шег удру­же­ња. Услов на­шег успе­шни­јег де­ло­ва­ња је сна­жни­је за­сту­па­ње ин­те­ре­са пи­са­ца у ам­би­јен­ту опа­да­њу ва­жно­сти умет­нич­ке књи­жев­но­сти и уло­ге пи­сца у јав­ном жи­во­ту.
На­ја­вљен је пред­сто­је­ћи, де­се­ти по ре­ду, Ме­ђу­на­род­ни но­во­сад­ски књи­жев­ни фе­сти­вал, на ко­ме ће уче­ство­ва­ти 100 пи­са­ца, ка­ко стра­них, та­ко и до­ма­ћих. Гост Фе­сти­ва­ла ће би­ти ре­пре­зен­та­тив­ни фран­цу­ски пе­сни­ци, а по­во­дом њи­хо­вог го­сто­ва­ња би­ће об­ја­вље­на Ан­то­ло­ги­ја са­вре­ме­не фран­цу­ске по­е­зи­је.
Скуп­шти­на је усво­ји­ла Из­ве­штај о про­грам­ској и фи­нан­сиј­ској де­лат­но­сти у 2014, као и План ра­да за 2014. го­ди­ну.

8. Пред­лог Управ­ног од­бо­ра да се чла­но­ви 4 и 21, у скла­ду са за­ко­ном, до­пу­не где се за пра­во за­сту­па­ња по­ред пред­сед­ни­ка ДКВ овла­шћу­ју и пот­пред­сед­ни­ци, Скуп­шти­на је та­ко­ђе усво­ји­ла.

9. Скуп­шти­на је усво­ји­ла пред­лог УО да се у са­став УО ко­оп­ти­ра­ју Др Дра­га­на В. То­до­ре­сков, Бра­ни­слав Жи­ва­но­вић и Фра­ња Пе­три­но­вић, уме­сто пре­ми­ну­лог чла­на (Па­вел Га­та­јан­цу) и чла­но­ва ко­ји су да­ли остав­ке (Дра­ги­ња Ра­ма­дан­ски и Пет­ко Вој­нић Пур­чар).

10. У окви­ру ди­ску­си­ја и те­ку­ћих пи­та­ња, за реч су се ја­ви­ли Сре­то Ба­тра­но­вић и Не­дељ­ко Тер­зић, ко­ји су, из­ме­ђу оста­лог, ис­та­кли да Дру­штво књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не и ми као ње­ни чла­но­ви у бу­дућ­но­сти тре­ба да бу­де­мо оп­ти­ми­стич­ни и стр­пљи­ви, да ис­тра­је­мо у сво­јим на­сто­ја­њи­ма, бу­де­мо со­ли­дар­ни пре­ма сво­јим ко­ле­га­ма и да се за­јед­но по­тру­ди­мо да учи­ни­мо ста­тус пи­са­ца бо­љим.

За­се­да­ње Скуп­шти­не за­вр­ши­ло се у 12,10 ча­сова.

 
Редовна скупштина ДКВ одржана у Жабљу

svv

Зорану Ђерићу уручена награда за књигу године,  награда за превод године 

Марији Ненадић. и награда  Василе Васко Попа је уручена Јоан Баби.

lvv

У недељу, 19. априла, у сали Скупштине општине Жабаљ, одржана је редовна годишња скупштина Друштва књижевника Војводине.

На почетку рада Скупштине скупштине одата је пошта преминулим члановима између две скупштине: Др Јелка Ређеп (1936 – 2014), Штефан Худак (1931- 2014), Павел Мучаи (1929- 2014)), Дејан Тадић (1947-2015), Павел Гатајанцу (1957-2015).

    Скупштини је саопштена одлука Управног одбора о пријему нових чланова Друштва, примљени су: Др Ева Толди (1962), Нови Сад; Др Вирђинија Поповић (1973), Нови Сад; Немања Раичевић  (1976), Нови Сад; Жељка Аврић (1964), Сремска Митровица; Валентина Чизмар  (1979), Врбас; Душан Лончар (1946), Нови Сад; Никола Цап  (1959), Врбас; Станко Ж. Шајтинац (1952), Зрењанин; Алија Краснићи (1952), Суботица; Дејан  Мак (1974), Вршац; Љиљана Булајић (1955), Данска; Будимир Фрка (1948) Нови Сад.

Др Драгана В. Тодоресков је одржала беседу о неправедно заборављеном песнику  Ненаду Митрову (Алфред Розенцвајг,1896 - 1941), песнику који је деловао највише у Новом Саду, између два светска рата, и извршио самоубиство у првој години окупације.

У свечаном делу Скупштине уручене су годишње награде ДКВ. Награда за књигу године уручена је Др Зорану Ђерићу, за књижевно-историјску студију «Поетика бездомности». Председник жирија Др Никола Страјнић је у образложењу рекао да је реч о синтези дугогодишњег проучавања словенске песничке емиграције у ХХ веку.
Награда за превод године уручена је Др Марији Ненадић за превод поезије Тодора Манојловића са српског на румунски језик. Аурора Ротарију Плањанин је рекла да се Марија Ненадић са страшћу и зналачки подухватила превођења истакнутог српског авангардног песника. Илеана Урсу је истакла да  Награду Василе Васко Попа Јоан Баба добија за изузетан допринос  румунско-српским књижевним везама и узајамном превођењу, као и за  поетско стваралаштво, преводилачку делатност и за  уређивање часописа Лумина  и књижевног програма на румунском језику на  радију и телевизији Војводине.
На предлог Управног одбора Скупштина је усвојила да се у састав УО кооптирају Др Драгана В. Тодоресков, Бранислав Живановић и Фрања Петриновић, уместо преминулих чланова (Павел Гатајанцу) и чланова који су дали оставке ( Драгиња Рамадански и Петко Војнић Пурчар).
Скупштина је усвојила Завршни рачун ДКВ за 2014 годину.
Скупштина је такође усвојила предлог УО да се чланови 4 и 21, у складу са законом, допуне где се за право заступања поред председника ДКВ овлашћују и потпредседници.
У радном делу Скупштине, председник ДКВ др Никола Страјнић  је поднео извештај о раду наглашавајући како је ДКВ остварило запажене резултате. Посебно када је у питању Међународни новосадски фестивала, часопис Златна греда и међународна сарадња са писцима Петрограда и  савезима  румунских и бугарских писаца. Проблеми су били нерешено питање финансирања текућих трошкова  и дуг за закуп Пословном простору, за који је Страјнић рекао да ће највероватније ускоро бити превазиђен.
Јован Зивлак је нагласио да ДКВ у последњем периоду има најзначајније активности и резултате, почев од Фестивала, часописа Златна греда, међународне сарадње, самосталних уметника и појединачних резулатата чланова на пољу широке афирмације књижевности. Иако своје основне проблеме у сфери стваралаштва писци морају да решавају сами, колективни субјективитет Друштва је битна претпоставка да се побољшају општи услови за деловање и афирмацију и писаца и књижевности. Једна од потешкоћа је садржана  у чињеници, иако ДКВ има предикат репрезентативности, често арбитрано процењивање и финансирање, пројеката нашег удружења. Услов нашег успешнијег деловања је снажније заступање интереса писаца у амбијенту опадању важности уметничке књижевности и улоге писца у јавном животу. 
Најављен је предстојећи, десети по реду, Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме ће учествовати 100 писаца, како страних, тако и домаћих. Гост Фестивала ће бити репрезентативни француски песници, а поводом њиховог гостовања биће обајављена Антологија савремене француске поезије.
 

 
ЗАПИСНИК СА ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ

У Великој сали Скупштине града Новог Сада, I спрат, 5. априла 2014. године, са почетком у 10 часова, одржана је изборна Скупштина Друштва књижевника Војводине. Председавајући Скупштине, Никола Страјнић предложио је дневни ред који је усвојен 1. априла 2014. године на XXIV седници Управног одбора ДКВ:   

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника, Надзорне комисије и Изборне комисије
4. Саопштење о пријему нових чланова
5.Зоран Ђерић Реч о делу Милице Мицић Димовски (1947 – 2013)
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц, Награда за Животно дело
Пауза 10 минута.
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2013. годину и План делатности за 2014. годину
8. Дискусија и текућа питања
9 Избор председника ДКВ и чланова Управног одбора

Скупштина је једногласно усвојила дневни ред.   
 
1 2 3 9 7 8
4 5 6  

1.   Председник ДКВ предложио је Радно председништво, поред председавајућег по функцији, на основу Статута члана 21, предложени су Јован Зивлак и Јанош Бањаи. Предлог је једногласно усвојен.         

2.    Скупштина је минутом ћутања одала пошту преминулим члановима између две Скупштине: Милица Мићић Димовска, Жарко Аћимовић, Јован Михајило, Лазар Каурин, Велимир Суботић, Иван Даников, Зоран Граховац.   

3.   Председавајући је предложио састав Верификационе комисије која ће утврдити кворум, тј. услове за рад Скупштине, записничара, Комисију за оверу записника, Изборну комисије и Надзорну комисију. За састав Верификационе комисије предложени су: Зоран Лазин, Александар Павић и Милена Летић. За Комисију за оверу записника предложени су: Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За Изборну комисију предложени су: Стеван Брадић, Јозеф Клаћик и Драгомир Шошкић. За Надзорну комисију предложени су: Миленко Попић, Владимир Кочиш и Рале Нишавић. За записничара је предложен Бранислав Живановић, технички секретар ДКВ. Предлози су једногласно усвојени.   
    На основу члана 16, Статута и члана 11 Пословника о раду Скупштине, Скупштина може да ради пуноважно уколико је присутно више од половине активних чланова, или, уколико тај услов није испуњен, Скупштина ради са присутним бројем активних чланова, 15 минута након заказаног почетка. Верификациона комисија је утврдила да су присутна 79 активна члана, што је довољан услов за рад Скупштине.   

4.  Председник комисије за пријем нових чланова, Зоран Ђерић, саопштио је Скупштини списак новопримљених чланова: Марија Ненадић (1986), преводилац, Петроварадин; Драгана Белеслијин (1975), књижевни критичар, Нови Сад; Бранка Клаћик (1956), песникиња, Петроварадин; Тања Пекић (1978), преводилац, Нови Сад; Виктор Радун Теон (1965), песник, Нови Сад; Драгомир Дујмов (1963), песник и прозни писац, Будимпештa; Славомир Гвозденовић (1953), песник, преводилац, Темишвар; Светислав Стојановић (1944), песник, прозни писац и писац за децу, из Новог Сада ; Добрица В. Чолаковић (1958), писац за децу, из Новог Сада; Ладислав Варга (1962), прозни писац, из Новог Сада; Пирошка Матић (1944), преводилац, из Новог Сада; Саша Јовановић (1965), писац за децу, из Сремске Митровице; Жико Николић (1969), прозни писац, из Новог Сада; Весна Вукајловић (1951), писац за децу, из Новог Сада; Мелина Панаотовић (1974), преводилац, Нови Сад; Маја Фамилић (1973), песник, Нови Сад; Биљана Димитријевић Мартинов (1944),  прозни писац, Зрењанин и Миодраг Асановић (1956), писац за децу, из Врбаса. У име новопримљених чланова захвалила се Биљана Димитријевић Мартинов.   

5.     У Настваку заседања Скупштине, Зоран Ђерић је прочитао беседу поводом дела преминуле чланице ДКВ, Милице Мићић Димовсеке: „Милица Мићић Димовска (1947-2013) je од самог почетка свог књижевног рада била прихваћена и објављивана код најзначајнијих домаћих издавача, најпре код „Матице српске“, потом код „Нолита“ и „Народне књиге“. Њена проза је била високо вреднована од књижевне критике, награђивана и сврставана у изборе савремене српске прозе, тако да је ауторка стекла статус једне од најистакнутијих српских списатељица последњих деценија ХХ века.     
„Матица српска“ јој је објавила четири књиге: од прве, Приче о жени (1972), преко збирке прича Познаници (1980), до романа Утваре (1987) и збирке прича Одмрзавање (1991).     
„Нолит“ јој је објавио роман Последњи заноси МСС (1996, 1997), потом књигу прича У процепу (1998).     
У „Народној књизи“ је објавила три романа: најпре роман Мрена (2002), потом ново (треће) издање романа Последњи заноси МСС (2003), као и свој последњи, кратки роман Уточиште (2005).     
Поред наведених прозних књига, објавила је и књигу Путописи (1999), коју је означила као „документарну прозу“, у издању Књижевне заједнице "Борисав Станковић", Врање.   
Наслови су индикативни за ауторкин приповедни свет, као и за одабране наративне поступке, па и семантику њених прича, односно романа. Психологија ликова, без обзира на њихову фикционалност (поједини су, претпостављам, засновани на реалним, постојећим особама), представља главни извор инспирације, потом и радње и моделативног оквира њених прича, као и дужих наративних целина, па и романа, којима се све више окреће (од Утвара, преко Последњих заноса МСС, до Мрене и Уточишта).   
У већини прича о женама, ауторка је исписивала тзв. експлицитне текстуре, којима је конструисала фикционалне чињенице, мање или више аутентичне наративне структуре.     
Приче Милице Мићић Димовске, најчешће, теже реалистичкој фикцији, „стремећи највишем степену потпуности“.   
На другој страни је роман Последњи заноси МСС који је „отворен за симболичко ишчитавање“. Заснован на чињеницама из живота романтичне песникиње Милице Стојадиновић Српкиње (1828-1878), њеним последњим данима и трагичном завршетку.     
У настојању да се покрију празнине, како би се досегли жуђени идеали, како животни, тако и стваралачки, роман Последњи заноси МСС „трансцендира домен могућег и обухвата логички немогуће“.     
Овај роман је типична конструкција не/могућих светова, подрива се иронијом, односно „увођењем противречности у фикционални свет“. Тих противречности, све време је свесна Мићић Димовска. Многих противречности у свом животу, несумњиво, свесна је и сама јунакиња овог романа. Отуда утисак да нарушава мит, који је изграђен о романтичној песникињи, а који је, очигледно, у опозицији са литерарном јунакињом. И један и други домен, како митски свет, тако и фикцијски, су конструисани, само у различитим временима и са различитим циљем. Први је експлицитан, романтичарски мит, детерминисан и несумњив, тј. није се доводио у питање. Други је имплицитан, трансформише класичан мит, али како би створио нови, модеран мит, о несрећној жени, пре свега, али и великој песникињи, родољубу, или, другим речима, изградио један ентитет одржив у фикционалном домену, односно у корицама једне књиге.     
Желим да укажем на урбану страну прозе Милице Мићић Димовске. Рођена у Новом Саду, она се ни у својој прози не удаљава од њега. Град (Нови Сад) је за њу, од прве странице, био „просторна стварност“, не само локација, предмет, „културни извор“, него логичан избор у ком су њени јунаци обављали своју, урбану, друштвену праксу, али и у коме су обављали и своје свакодневне радње, поједностављено: живели и умирали.   
Пишући, својевремено, о употреби града, односно о новосадском роману, истакао сам да проза Милице Мићић Димовске, осим што, на првом нивоу, прича о женама, на другом, мање или више доследно спроведеном вишем нивоу, представља породичну хронику града. Најбоља потврда за то је њен последњи роман, Уточиште (2005).     
Из данашње перспективе, ови прозни редови делују нам пророчки, чак и злокобно, јер Милица Мићић Димовски није више међу нама. Слава јој!“   

6.   У Свечаном делу скупштинског заседања уручене су годишње награде ДКВ: Књига године Драгану Пролe за књигу Унутрашње иностранство у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Председник жирија, Никола Страјнић, истакао је да је награђена  Пролеова књига Унутрашње иностранство, посвећена европском и српском романтизму. Посебну вредност у овој књизи имају есеји о Радичевићу, Змају, Костићу и Ђури Јакшићу где је Проле садржајно и компетентно осветлио доприносе српског романтизма.     
Председник жирија за превод године, Владимир Гвозден, уручио је награду Драгињи Рамадански за превод са мађарског књиге Ота Толнаија Кишињевска ружа у издању Академске књиге из Новог Сада. Драгиња Рамадански је професор на групи за руски језик, Филозофског факултета у Новом Саду и истакнути преводилац са руског и мађарског, превела је наративни песнички текст, једног од наистакнутијих представника мађарске књижевности у Војводини Ота Толнаија у складу са најбољим осећањем за транспозицију  вишеслојног и особеног песничког језика.      
Јанош Бањаи је образлажући награду Иштван Конц Еви Харкаи Ваш за целокупно песничко дело, истакао сликовни и појмовни начин песничког говора Еве Харкаи Ваш, иначе, представника средње генерације мађарских песника у Војводини, која је својим песничким делом обележила последњу деценију прошлог века и деценију новог века. Посебно место у њеној поезији заузима књига песама под насловом Ami feltárul s ami nem (Оно што се открива и оно што не), Форум (Нови Сад, 2013.).     
Жири награде за Животно дело који је радио у саставу: Зоран Ђерић (председник), Јанош Бањаи и Никола Страјнић, донео је одлуку да ово угледно признање добије Петко Војнић Пурчар, романописац, приповдач, песник, драмски писац, добитник  НИН-ове награде за роман  "Дом, све даљи" 1997. године, награде за приповедаштво Карољ Сирмаи, Награде Вечерњег листа за кратку причу, скоро шест деценија делује као писац који је давао допринос најбитнијим токовима савременог приповедаштва на нашим просторима.     

7.  У другом делу заседања Скупштине, Никола Страјнић је истакао да је ДКВ деловало у у врло тешким условима, без оптималне техничке опремљености, без стално запослених, без одговарајућих средстава за најважније активности. Упркос ограничењима, ДКВ је остварило успех у програмском деловању. Страјнић је посебно истакао да је најзначајнија манифестација ДКВ Међународни новосадски књижевни фестивал, који неспорно улази у ред  битних манифестација књижевности, посебно поезије, не само у нас, него и шире у региону. Фестивал је од подржан од Покрајине изузетно и од Града, чиме je омогућено да се одржи у релативно повољним условима.     
Међународни новосадски књижевни фестивал је широко афирмисана манифестација, на којој је учествовало преко сто уметника, тј. око 20 песника из иностранства (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Мађарске, Данске, Кубе, Пољске итд) и око 50 домаћих писаца и преко 20-ак музичара. Додељене су три награде; Бранкова, за слем поезију и Међународна награда Нови Сад. Значајни писац Мирче Картареску је добитник највеће награде Фестивала; писац високог реномеа, превођен на преко педесет језика. Гост Фестивала била је селекција румунских песника, а поводом тога издата је Антологија савремене румунске поезије.     
С друге стране, иако је Златна греда распoлагала са скромним средствима, изашла је у шест квалитетних свазака. Греда је један од најутицајнијих часописа код нас.     
ДКВ је одржало велики број програма. Осим великог ангажовања Управног одбора и многих писаца чланова ДКВ, Друштво је организовало рад комисија и жирија, пратило реализацију подршке самосталним уметницима, учествовало у деловању да се одржи институт националних пензија, обележило и организовало Светски дан поезије, Књижевни салон, међународну сарадњу (Петроград, Пољска, Република Српска), одржало неколико књижевних вечери, као и симпозијум о Бранку Радичевићу.   
Посебан значај има добијање статуса репрезентативног удружења. Први пут у историји ДКВ може да решава питања самосталних уметника (уз разумевање Управе за културу града Новог Сада и Општине Бачка Паланка).     
Друштво има проблема са финансирањем, а посебно са субвенционирањем текућих трошкова, на основу репрезентативности. Поменуте трошкове је плаћао само Покрајински секретаријат за културу, а финансирање је изостало од стране Министарства културе Републике Србије и Града.     
Финасијски извештај је поднео Ласло Ремели. Констатовано је да су приходи ДКВ у току прошле године били око 6.000.000,00 и да је исто толико утрошено на програмске делатности, уплате ПИО за самосталне уметнике и режијске тошкове.Дуговања су из претходне године у износу од нешто преко 1.000.000,00 за трошкове закупа, Информатике и осталих режијских трошкова. Тај проблем ће бити решен уколико Министарство културе Србије у складу са репрезентативни статусом ДКВ уплати одговарајућа средства.   
Јован Зивлак је поводом плана делатности рекао да Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма. Зивлак је нагласио да ДКВ има изузетну структуру чланства, велики број битних савремених писаца, али упркос томе оно је у великој мери на маргини јавног живота. Нови Сад, генерално, не пружа довољно простора нити добре воље да се афирмише књижевност нити да у јавном животу писци имају знатнију улогу.     
ДКВ ће осим часописа Златна греда и Међународног фестивала организовати низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума, али и Бранкове награде, тематског броја о савременој мађарској књижевности у Војводини. На Фестивалу ће учествовати преко сто писаца и уметника. Главни гости Фестивала ће бити мексички песници. Објавићемо и антологију мексичке поезије. Посебно скрећемо пажњу на Едуарда Лизалда, светски познатог савременог писца , добитника угледен Лоркине награде. Гости ће бити и знаменити песници Ришард Крињицки( Пољска), Јоахим Сарторијус (Немачка), Филип Делво (Француска), Мирјам Монтоја (Колумбија) и други песници из Енглеске, Румуније, Русије, Мађарске, Данске итд.     
Зивлак је указао на врло непримерен положај писаца у Србији и Војводини, на њихово осиромашење и дефаворизовање у јавном животу. Утицај тржишта и политичких елита минимализују значај књижевности и обесмишљава њену улогу. Видимо да се по медијима смањује простор за књижевност, а посебно за књижевну критику. У нашем граду то је очито. С друге стране, наше удружење изложено различитим типовима провизорног мишљења и одлучивања. Једне године за исти пројекат добијемо преко два и по милиона, а наредне 300.000,00. Промена политике према нашем пројекту није последица ниског квалитеа пројекта, него извесних необичних рефлексија, личних и незаснованих становишта, политичких спекулација и неодговорности према култури. Такву праксу ДКВ не разуме и свака критика у неспорно проблематичној демократској атмосфери изазваће још веће штете по наше Друштво. Друштво мора да делује у јавности како би променило те особене и недемократске форме које често заступају политички фактори поводом култре.     
У наредном периоду ДКВ мора да реши питање радних просторија и да реши начин финансирања текућих трошкова. ДКВ, такође, мора да настави деловање у правцу очувања националних пензија и заустављања осиромашења писаца. Посебно би требало унапређивати међународну сарадњу, успоставити стипендије за књижевни рад и утицати да се депривилегизују поједине књижевне групе у Србији које користе политику да унапређују без основа свој материјални и књижевни положај.   
Скупштина је усвојила Извештај о програмској и финансијској делатности у 2013, као и План рада за 2014. годину.     

8.   У оквиру дискусије, Зоран Лазин је истакао да се ове године обележава 150 година од пресељења Матице српске у Нови Сад, те је предложио да ДКВ Матици српској упути писмо које ће делом бити честитка а делом примедба, будући да у одбору Матице српске, парадоксално, нема писаца, односно, да је једини књижевни делатник садашњи дирерктор Матице српске а члан ДКВ, Драган Станић (Иван Негришорац). Предлог је једногласно усвојен.     

9.  Скупштина је једногласно одлучила да повери други мандат др Николи Страјнићу и изаберала га да води ДКВ у наредне четири године. На предлог Николе Страјнића, изабран је нови Управни одбор ДКВ у коме се налазе:  Корнелија Фараго, Владимир Гвозден, Недељко Терзић, Давид Кецман Дако, Милена Летић, Илеана Урсу, Павел Гатајанцу, Михаил Ђуга, Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Петко Војнић Пурчар, Ђезе Бордаш и Владимир Кочиш.     





 
ДНЕВНИ РЕД

Поштовани,

Позивамо Вас на  Изборну Скупштину Друштва књижевника коју заказујем за 5. април  у 10,00 сати у  Великој сали Скупштине града Новог Сада, I спрат,  Жарка Зрењанина 2.

За седницу предлажем следећи дневни ред:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника, Надзорне комисије и Изборне комисије
4. Саопштење о пријему нових чланова
5.Зоран Ђерић Реч о делу Милице Мицић Димовски ( 1947 – 2013)
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц, Награда за Животно дело
Пауза 10 минута.
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2013. годину и План делатности за 2014. годину
8. Дискусија и текућа питања
9 Избор председника ДКВ и чланова Управног одбора



За ДКВ,
Председник,
Никола Страјнић
 
ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ ДКВ У 2014. ГОДИНИ

Друштво књижевника окупља око 490 стваралаца из Војводине, око 360 из града Новог Сада, а основни циљ је афирмација савремене књижевности и књижевности уопште, као и развијање претпоставки за доприносе културној еманципацији, толеранцији, демократичности и развијању мултикултурализма.
Друштво књижевника је једно од најактивнијих удружења писаца у Србији које  афирмише и води рачуна о статусу писаца, самосталних уметника, националних пензија до укључивању у токове савремене књижевности. ДКВ афирмише оригинално књижевно стваралаштво, како савремено, тако и посвећује пажњу значајним и недовољно разматраним ауторима који припадају књижевној традицији. Такође, један од важнијих аспеката деловања ДКВ је афирмисање и успостављање веза са репрезентативним актерима књижевности у свету. У том смислу Међународни новосадски књижевни фестивал, као и часопис Златна греда представљају основне видове реализације таквих намера.
ДКВ осим часописа и фестивала организује низ других активности, од Светског дана поезије, књижевних трибина, књижевних вечери, каравана писаца, симпозијума о Лази Костићу, Ђури Јакшићи Змају, Бранку Радичевићу, Критичкој књижевности, Јоану Флори, Војиславу Деспотову до Бранкове награде,  међународне сарадње, издавачке делатности...
У току 2013. ДКВ је организовало  преко 80 програма и активности: књижевних вечери, трибина, изложби, разговора, седница Управног одбора, седница жирија и комисија, конференција за штампу, додела награда, заседања Скупштине... издато је 12 бројева часописа Златне греде ( тј. 6 свезака), осми пут је организован Међународни новосадски књижевни фестивал, на коме су  додељене  Међународна награда за књижевност «Нови Сад», угледном румунском песнику Мирчи Картареску, добитнику најзначајнијих румунских награда за књижевност и педесети трећипут Бранкова награда. На Фестивалу је представљено пет актера савремене румунске  поезије (o којима је говорио Корнел Унгуреану, критичар и провесор универзитета у Темишвару), организован је симпозијум о значењима отпора у књижевности, представљено  низ писаца у преко 20 програма, организовано слем такмичење итд.
На фестивалу је учествовао велики број гостију из иностранства, као и чланова Друштва, али и ствараоци из читаве Србије.
ДКВ се ангажовало у припреми и организовању активности за тзв. националне пензије, пружајући подршку члановима који задовољавају услове конкурса који је расписало Министарство културе Србије.
Посебно се мора истаћи одговоран рад Управног одбора и радне заједнице (у хонорарном односу су само три радника), као и финансијска подршка Републике, Секретаријата за културу Покрајине  и града Новог Сада активностима Друштва.

Девети  међународни новосадски књижевни фестивал
Девети Међународни новосадски књижевни фестивал. одржаће се  од 25. до 29 ав-густа. Места одржавања ће бити Трг младенаца, Библиотека града Новог Сада, Свечана слала Сану у Новом Саду, Кафе Бистро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној,Ресторан Марина, Магистрат у Сремским Карловцима, Бачки Петровац, Сремска Митровица и Београд.
Девети Међународни новосадски књижевни фестивал. одржаће се  од 25. до 29 ав-густа. Места одржавања ће бити Трг младенаца, Библиотека града Новог Сада, Свечана слала Сану у Новом Саду, Кафе Бистро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној,Ресторан Марина, Магистрат у Сремским Карловцима, Бачки Петровац, Сремска Митровица и Београд.
Преко  20 страних писаца (из Енглеске, Француске, Немачке, Русије, Мексика, Пољске, Италије, Мађарске, Румуније, Данске, Колумбије и др) и преко 30 из Ср-бије наступиће су у средишњим програмима Фестивала. У процес ће бити укључено 15 преводилаца, као и 20 младих песника у Слем такмичењу. Учествоваће и око 30 музичара У програмима ће учествовати  Гост фестивала Мексико са пет песника и са једним критичарем: Едуардо Лизалде, Пабло Молинет Агуилар,  Браво Варела, Антонио Делотро,  Хосе Ангел Леваја, Жулијета Гамбоа, као и Јеспер Стернберг Ниелсен (Данска), Јоахим Сарторијус, Хендрик Јаксон (Немачка), Филип Делво, Габријел Алтен ( Француска), Дмитриј Кузмин, Михајл Јаснов, /Русија/, Роберт Шербан ( Румунија), Рејчел Боаст, Марк Валдрон  /Енглеска/, Мирјам Монтоја ( Колумбија), Ришард Крињицки, Јарослав Миколајевски /Пољска/,  Јанош Сентмаратони, Ото Фењвеши /Мађарска/, Драго Кекановић /Хрватска  /, Иван Матанов /Бугарска/, Стеван Брадић, Александар Петров, Ранко Павловић, Пал Бендер, Драган Јовановић Данилов, Душко Новаковић, Драгомир Шошкић, Стојан Бербер  (Србија)
Мексичка поезија ће бити представљена у свечаној сали САНУ у Новом Саду. Биће објављена  и  Антологија савремене мексичке поезије ( дванаест песника) у преводу Радивоја Константиноваића и са поговором и избором Пабло Молинета Агуилара.
Симпозијум ће био посвећен теми Авангарда, идеологија, уметност, антиуметност. Учествоваће: Алпар Лошонц, Слободан Владушић, Драган Проле, Владимир Гвозден, Никола Грдинић, Зоран Ђерић, Корнелија Фараго, Горана Раичевић,   Милена Владић,  Душан Пајин,  Бојан Јовановић,  Дамир Смиљанић, Драгиња Рамадански,  Бошко Томашевић.
Биће организовано је дијалошко представљање писаца у кафеу Абсолут у Змајјовиној. Разговоре ће водити критичари и преводиоци Зоран Ђерић,  Стеван Брадић, Тања Секић, Бранислав Живановић.
Девети пут ће бити уручена Међународна награда за књижевност Нови Сад. У оквиру фестивала је биће додељена 54. Бранкова награда у Сремским Карловцима, у свечаној сали Магистрата.
Једна од важних тачака Фестивала  је Слем такмичење за најбољег слемера Србије. Такмичење ће се се одржати седми пут у Кафеу Бистро
На Фестивалу током четири дана одржаће се преко 25 књижевних и музичких програма (претежно младих новосадских музичара), уз присуство око 2000 поштовалаца књижевности, посебно поезије. Репрезентативан избор ауторских прилога, од поезије, прозе до критичких радова, реализован на Фестивалу, биће објављен у две богате свеске Златне греде. Биће штампан Каталог фестивала,  плакате, мајице, заставе. У Змај Јовиној биће постављено преко 20 застава а у излогу Библиотеке града Новог Сада биће постављен видео бим на коме ће бити емитовани садржаји и програм Фестивала.
На Фестивалу ће наступити велики број музичара.
Трошкови пансиона  180 пансиона/ страни и домаћи гости/                 560.000,00  динара                                                               
Награда Нови Сад                                                                                       280.000,00 динара
Трошкови симп. о авангарди                                                                     210.000,00 динара    
Муз.програми 15 x 3 музичара                                                                  150.000,00 динара                                                                                            
Антологија мексичке поезије ( књига која представља
12 мексичких песника земље госта, ауторски хонорари  
приређивача и преводиоца)                                                                     240.000,00
2 тематска броја Златне греде посвећене Фестивалу                         150 000,00
Каталог, плакати, разгледнице, дипломе, позивнице,
мајице, заставе                                                                                          410. 000,00
Путни трошкови страних учесника / авио, воз/                                    750.000,00                                                                             
Трошкови превођења ( текстови учесника и
консекутивни преводи разговора)                                                           160.000,00 динара
Трошкови за учеснике Слем такмичења ( дневнице,
путни трошкови  )                                                                                       120.000,00 динара                                                                                
Трошкови транспорта до аеродрома у Београду,  
организације излета на Фрушку гору и Сремске Карловце као и
путовања у Сомбор, Митровицу, Београд                                                240.000,00 динара                                                                                                         
Трошкови Интернет  комуникације, одржавања сајта,
веб дизајна, видео бима, конференција за штампу,                                100.000,00 дин
Трошкови озвучења и расвете                                                                  140.000,00                                                                                                         
За орг. Фестивала, за орг.  Слем такмичења,  
ангажовање  техничке помоћи,
физичких послова, возачких послова и др                                              400.00000, дин                                                                                                                                                                            
Укупни трошкови                                                                                         3. 900.000,00 дин      

2. Бранкова награда
Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др. Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима, уз учешће добитника, председника жирија, чланова жирија председника ДКВ, директора Фестивала, добитника Међународне награде Нови Сад и преводиоца са енглеског.
У програму учествују млади новосадски музичари.Свечаности присуствују представници медија, учесници Фестивала, гости из Сремских Карловаца и Новог Сада.
Средства су намењена за део трошкова награде; за хонорар добитнику награде, за израду дипломе, за хонорар члановима жирија, за озвучење, за трошкове изнајмљивања аутобуса за превоз од Сремских Карловаца до Фрушке горе на излет и свечани ручак у част добитника награде
ТРОШКОВИ
1. Трошкови  награде                                                          120.000,00 дин. бруто
2. Хонорари и трошкови седница  за жири                        90.000, 00 дин.
3. Штампа  дипломе   и мапа                                               20. 000, 00 дин.
4. Трошкови организације, дневнице,
     глумци, музичари                                                             35. 000,00  дин.
5. Свечани ручак за добитника  Бранкове награде,
Међународне награде Нови Сад, жири  и госте Фест       36. 000,00  дин        
                                                Укупни трошкови:             301.000,00 дин.

3. Часопис Златна греда, редовно месечно излажење
 трошкови за једну свеску: 310. 000,00 дин.    за 8 свезака: 2.416.000,00 дин.
Формат 28,5/21,5. Хартија 80 гр офсетна. 1/1. Корице , кунстдрук 135 гр. 4/4. Страна 86 -100 Тираж 800-1000.
ТРОШКОВИ ПО  БРОЈУ
Припрема, лектура, коректура                                      32.000,00  
Штампарски трошкови                                                   75.000,00 дин.
ауторски хонорари за уреднике и сараднике             135.000, 00 дин. бруто   
административни  и пошт.трошкови                           35. 000,00 дин.
осветљавање филма за штампу                                      5.000, 00 дин.
телефонски трошкови                                                     5.000,00 дин.
трошкови организације,
контакати са сарадницима,
медијима, установама, дистрибуција                            15. 000,00 дин. бруто
                                                                                    ______________________________
                                                                               Свега: 302.000, 00 динара

Укупно за 8 свезака/  дванаест бројева                   2.416. 000, 00 динара
               У сваком број Греда настоји да реализује концепт који подразумева истраживање стварности, оличене у култури, књижевним творевинама, уметности и реалитетима везаним за друштво и његове идеологије. Књижевност није одвојена, нити затворена у кулу од слонове кости, те сматрамо да неплодни формализам не може помоћи разумевању уметности, ни друштвене реалности. Књижевност је повезана, како са светом друштвених реалитета, историјом и са сопственим идеологијама и историјом облика.
У Греди се са мером заступају и светски аутори и аутори наше културе и књижевности. Такође, Греда представља и актуалну поезију у прозу, као и теорију, филозофију и друштвене науке.
Греда се афирмисала као један од најбољих часописа у земљи. Часопис у врло тешким условима, у сталној оскудици, окупља велики број писаца и преводилаца, омогућујући актуелни увид како у домаће књижевне токове, тако и у књижевност у свету. Часопис окупља писце прозе, поезије, књижевне науке, теорије, филозофије, естетике, антропологије, социологије итд.  Oд Владимира Гвоздена, Алпара Лошонца, Милорада Беланчића, Драгана Пролеа, Дамира Смиљанића, Душана Пајина,  Жарка Требјешанина, Бојана Јовановића, Драгана Јовановића Данилова,  Зорана Ђерића, Ђорђа Писарева до Ивана Негришорца, Милоша Латиновића, Ласла Вегела, Фрање Петриновића... и многих других. Али и  изузетне преведене текстове из области књиижевне критике, есеја, филозофије, историје уметности и др. На страницама Греде објављени су текстови Дејвида Харвеја, Бадјуа, Жака Рансијера, Бодријара,  или Пола Малдуна, Дурса Гринбајна, Љубомира Левчева, Свете Литвак итд. Греда, такође, критички прати најзначајније ауторе српског језика у жанровима прозе, поезије, филозофије и др ( Великић, П. Бендера, Д. Ј. Данилова, С. Тонтића, Д. Прола, М. Беланчића,  А. Лошонц и др.).
Поједини бројеви часописа биће посвећени односу авангарде и неоавангарде, утицају друштвених идеологија на књижевност и уметност, савременој руској, немачкој и јужноамеричкој поезији. Критичка рубрика ће бити савременој књижевности. Такође, на страницама Греде биће писано о савременој прози у свету, као и о нашој прози.
Греда ће, такође, пратити најзначајније мислиоце и њихов однос према савременим друштвима и култури.
Часопис се штампа од 800 до 1000 примерака и сваки број се дистрибуира у важније културне центре у Србији ( Нови Сад, Суботица, Београд, Ниш, Чачак, Крагујевац и др)  у преко 30 књижара. Преко 200 примерака се шаље сарадницима, појединим члановима ДКВ, штампи и установама. Часопис нема ремитенду.
Укупни трошкови за израду листа "Златна греда" по броју 302.000,00 а укупно за осам свезака износе око 2.416 000, 00 динара. Трошкови штампања листа износе по броју  око 102.000,00 динара. Хонорари сарадника и редакције износе 135.000.00 динара. Поштански и административни трошкови износе око 35.000,00 динара.
Лист има сто педесет претплатника. Преко 400 примерака се дистрибуира књижарама, а  Библиотека града Београда откупљује 34 примерка месечно или 340 примерка часописа у току године. У иностранство се шаље преко 100 примерака месечно. Велики  број примерака шаље се штампи и електронским медијима, сталним сарадницима, спонзорима, културним институцијама и члановима ДКВ.
Пошто је Греда некомерцијални часопис (што је случај са књижевном периодиком свуда у свету), очекујемо да ћете, полазећи од његовог значаја за српску књижевност и нашу културу,  као и за Нови Сад и Војводину, подржати на одговарајући начин његово излажење.
Часопис ће током 2013 прећи преко 150 бројева, што говори о његовом континуитету и пре свега о вредности. Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.

 4. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда
Сарадња са секцијом писаца из Петрограда настала је на основу уговора, који подразумева да по два писца из Русије и Србије, тј. из Петроградског и Војвођанског удружења учествују на изабраним манифестацијама у наше две земље. Руски писци учествују на нашем Међународном новосадском књижевном фестивалу, трошкове пута сносе гостујуће организације, а трошкове боравка домаћини.
Наши писци ( Перо Зубац и Милан Мицић) треба да учествују на манифестацијама Сајма књига у Петрограду у организацији  Секције петроградских писаца Руског савеза писаца  у мају месецу. Руски писци сносе трошкове боравка а ДКВ би требало да плати путне трошкове.
Ова сарадња подразумева различите типове наступа, превођење књижевних текстова гостију, њихово објављивање у часописима обе земље, као и разговоре о руско – српским везама.
ТРОШКОВИ                                                                               
.Путни трошкови пута за Петроград  2 повратне авионске карте
( авион: Београд – Москва – Петоград)                             125.000,00  дин                                                       
Трошкови четири дневнице                                                 16.000,00  дин                                                                 
Укупни трошкови                                                             141.000,00 дин      
5. НАГРАДЕ ДКВ
Редовна скупштина се одржава сваке године у фебруару или марту. На скупштини се подноси програмски и финансијски извештаји и усваја финансијски и програмски план делатности за текућу годину. Скупштини се предочава и одлука УО о пријему нових чланова.
Скупштина  се одржавава у складу са Статутом и законом и са  намером да се афирмише ДКВ и његова делатност, да се чланству предоче оквири и начини унутар којих је УО водио и развијао програмску делатност ДКВ.
На скупштини се уручују годишње награде за најбољу књигу писаца објављених на различитим језицима, чланова ДКВ, о чему одлучују стручни жирији.
Друштво сваке године додељује награде својим чланове за најзначајније доприносе у издавачкој години. О наградама одлучују компетентни жирији које бира Управни одбор ДКВ. У конкуренцији за награде на српском језику учествује сваке године преко 20 аутора. За награде за књиге националних мањина учествује такође толико ( за мађарски се награда додељује тријенално, а за остале језике – квартално). Вредност књижевности коју стварају чланови ДКВ је на врло високом нивоу. О томе говори чињеница да су чланови наше организације добијали најзначајније награде у земљи. Нинову, више од четири пута; Виталову, Миљковићеву, Дисову, Душан Васиљев, Бранкову, Змајеву, Никола Милошевић итд.
Средства за реализацију награда се троше за трошкове жирија, путне трошкове, израду дипломе  и за трошкове уручења.
а. Награда ДКВ за књигу године на српском језику. Додељује се годишње.
О награди одлучује трочлани жири.
                                          трошкови реализације: 80.000 дин.
б. Награда ДКВ за књигу године на језицима народности додељује се сваке године  припаднику друге књижевности
(награда Иштван Конц за најбољу књигу на мађарском). О награди одлучује трочлани жири.
                                           трошкови реализације: 80.000 дин.
в. Награда ДКВ за превод године. Награда се додељује годишње за превод на српски. Награђују се најбољи преводи са страних језика, са посебном пажњом према преводима са језика националних мањина. О награди одлучује трочлани жири.
                                                        трошкови реализације: 80.000 дин.
г. Награда ДКВ за животно дело
Награђују се допринос аутора који имају преко 70 година. У конкуренцији учествују аутори припадници свих језичких група.м О награди одлучује седмочлани жири.                                                               трошкови реализације: 80.000 дин.                                           
Укупно                                                                                                       320.000,00 дин.                            

6. Караван писаца
Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности : Караван писаца и Књижевни салон. Књижевно караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Старој Пазови, Суботици, Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу, Зрењанину итд. Ове године писци ће гостовати У Сомбору, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци. Основна идеја је да се представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери писци наступају пред већим пројем посетилаца.
Трошкови наступа у три града у Војводини
Ауторски     хонорари                                                                                 80.000,00
Путни трошкови                                                                                           15.000,00
Укупно                                                                                                          95.000,00

7. Манифестација Светски дан поезије
Манифестација Светски дан поезије је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Већ седми пут у организацији ДКВ у Новом Саду одржава се програм у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар.
Трошкови организације Светског дана поезије
Ауторски  хонорари     35000,00                                                                                                
Путни трошкови   15.000,00                                                                                                          
Трошкови штампе плаката    10.000,00                                                                                         
Укупно 60.000,00                                                                                                                         

8. Организовање књижевних трибина и Књижевног салона:
Редовне књижевне трибине у просторијама ДКВ, Трибине писаца и  Секција писаца, програм Секције русинских писаца, програм Секције румунских писаца, програм Секције словачких писаца, програм Секције мађарских писаца, програми на српском и страним језицима. Годишње се планира 20 трибина. Представљање нових књига, разговори о битним темама књижевности националних заједница. Представљање часописа. Разговори о о статусу удружења, књижевности и издавачке делатности.
Књижевни салон се одржава већ седми пут  у клубу ДКВ. Наступа се са идејом да се представи већи број писаца, да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година једним догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца. Поред читања овом манифестацијом се наглашава заједничко деловање писаца у стварима књижевности, њихов интерес да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност писаца једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремено књижевност и савремено стваралаштво.
Караван и Књижевни Салон се одржавају од 26. до 28. децембра. У ове две манифестације укључено је преко шездесет писаца.
Трошкови организације Књижевни трибина и Књижевног салона
Уреднички хонорари                        45 000,00
Хонорари учесника                         120.000,00
Путни трошкови                               30.000,00
Трошкови штампе плаката             50..000,00
Укупно                                            245.000,00

9. Самостални уметници и националне пензије
Чланом 56. Закона о култури („Службени гласник РС”, број 72/09), прописано је да уколико у једној културној делатности постоји више регистрованих удружења, статус репрезентативног удружења у култури за територију Републике Србије (у даљем тексту: репрезентативно удружење у култури), на предлог Комисије за утврђивање репрезентативности удружења у култури, решењем утврђује министар.
Чланом 67. тог закона прописано је да се послови утврђивања статуса лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе, послови издавања уверења и вођења евиденције, које репрезентативна удружења у култури обављају у складу са овим законом, врше као поверени послови. Средства за самосталне уметнике ДКВ добија од Општине Бачка Паланка и од града Новог Сада. Сатату самосталних уметника ина од 10 до 15 писаца годишње.
Бачка Паланка   188.000,00
Нови Сад           836.000,00
Укупно            1.024. 000,00
                         
ЗАКЉУЧАК
1. 9. Међународни новосадски књижевни фестивал         3. 900.000,00 дин             .
2. 54. Бранкова награда                                                            301.000,00 дин
3. Часопис Златна греда                                                       2.416.000,00
4. Сарадња са организацијом писаца из Петрограда      141.000,00
5. Годишње награде ДКВ                                                         320.000,00
6. Књижевни караван ДКВ                                                     95.000,00
7. Светски дан поезије                                                               60.000,00
8. Трибине и Књижевни салон ДКВ                                     245.000,00
9. Поверени послови о евиденцији и спровођењу  процедуре за самосталне уметнике и кандидате за посебна признања, тј. за националне пензије
                                                                                                      1.024. 000,00
10. Трошкови текућих раскода и издатака                                 3.336.500,00
Укупно за  делатност ДКВ                                                   11. 838.500,00 динара                                                                                
 
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДКВ У 2013. ГОДИНИ
 
 
ДКВ је основано да  унапређује и афирмише оригинално књижевно и преводилачко стваралаштво и културу народа и националних заједница у Војводини, да штити слободу књижевног стваралаштва и залаже се за повољан материјални и друштвени положај књижевних стваралаца и књижевног стваралаштва у Војводини, да води бригу о заштити моралних и материјалних ауторских права својих чланова, да се залаже  за културну, националну, језичку, верску, етничку толеранцију, толеранцију уверења и равноправност, да приређује књижевне расправе, организује националне, регионалне и међународне манифестације, обележава јубилеје и значајне догађаје културе и књижевности, организује семинаре,  скупове и трибине; бави се непрофитном издавачком делатношћу у циљу унапређивања и популаризације и ширења књижевности и стваралаштва и да уопште сарађује са другим удружењима књижевних стваралаца, уметничким и културним удружењима, организацијама и институцијама у земљи и иностранству.
Управни одбор и Скупштина
Да би рад УО био примерен и стручан, у његовом саставу би требало да буду најодговорнијих и најзначајнији писци, са организационим способностима и са осећањем за вредности. У данашњем тренутку наше Друштво је попут предузећа са многим захтевима, од разумевања финасија, разумевања преговарачких вештина, способношћу за планирање, познавањем закона и прописа и посебно познавањем сложених културних и друштвених прилика. Без тога је немогуће да се неко прихвати рада у Управном одбору, јер то више није ни у малој мери формална и почасна улога. У претходном периоду помeнута стратегија је у многоме успела да се оствари. УО се борио да створи боље услове за рад ДКВ, како финансијске тако и кадровске. И поред чињенице да су сви наши стручни сарадници хонорарно ангажовани са ниским хонорарима, ми смо успели да реализујемо већину наших планова. Међутим, то захтева много напора и захтева велики и неуобичајен ангажман за неколицину чланова УО. Тај проблем се мора решавати, запошљавањем једног компетентног техничког секретара. Такође, и у Покрајини и у граду Новом Саду требало би се изборити за бољу финансијску позицију наше књижевничке организације. Она то свакако по свом значају и доприносима заслужује и да се не бавимо поређењима са другим организацијама и институцијама у нашој средини.
УО би требало да се бори и за стварање бољих услова за рад и деловање ДКВ, од техничких, кадровских до финансијских.
УО, са својим комисијама, одборима, жиријима и др. успешно се носи са обавезама организације Фестивала, часописа „Златна греда“, трибина, решавања социјалних проблема писаца, међународне сарадње, афирмације културе и књижевних доприноса националних заједница, као и високоуметничке књижевности у условима тржишта и тривијализације културе.
Важну улогу у решавању опште оријентације друштва, њеног положаја у новим условима и у борби за афирмацију књижевности има и Скупштина. Она би требало да буде место договора и разумевања деликатне улоге књижевности и писаца у контроверзном времену, а не раздора и партикуларних и краткорочних интереса.
УО је имао пет седница на којима је расправљано о свим битним питањима у надлежности ДКВ. Од проблема самосталних уметника, националних пензија, међународне сарадње, светског дана поезије, каравана писаца, издавачке делатности, Златне греде, жирија и награда ДКВ, Међународног фестивала, Бранкове награде, планова и извештаја о раду, финансирању и односа према нашим финансијерима, Покрајини Републици, Граду, те о обавезама према пословном простору, текућим трошковима и сл.
УО је све проблеме решавао на најбољи могући начин, осим финансирања стручних служби и текућих трошкова. УО је и даље у преговорима са  градским и републичким властима о томе да ће прихватити да финансирају део текућих трошкова, у складу са Законом о култури Републике Србије. То су средства за трошкове грејања, информатику, ел. енергију, канцеларијски материјал, ситни  инвентар, хонораре књиговође, рачуновође, техничког секретара, трошкове транспорта, горива, тв претплате, смећа,  путних трошкова чланова који раде у органима и комисијама  ДКВ и др.
Средства која добијамо су знатно нижа од стварних трошкова. На основу Закона о култури у покривању наведених трошкова требало би да партиципирају Министарство културе Србије и Управа за културу Града Новог Сада. На жалост, и поред чињенице што смо репрезентативно удружење, које има важну улогу у култури Града, Војводине и Србије, изложени смо великим проблемима и опасностима да будемо исељени из закупљених просторија којима управља Пословни простор Новог Сада.У току текуће године настојаћемо да решимо постојеће проблеме.
У последњих пет година нисмо обновили, нити набавили ниједан компјутер или него друго техничко средство непходно за рад. Нисмо у последњих десет година окречили просторије, иако су нам чести гости, не само чланови, него и многи угледни страни писци. Сви наши сарадници раде хонорарно за минималне накнаде. Наша дуговања према Пословном простору и Информатици су преко милион динара.  
Неспорно је да је вићина чланова УО учествовала у раду, дајући максималан допринос. Такође је чињеница да поједини чланови нису испунили очекивања.
Осми међународни новосадски књижевни фестивал Нови Сад, 26 – 29 август 2013
Фестивал је окупио око 100 учесника (писаца, преводилаца, музичара). Трајао је четири дана, допринос квалитету догађаја дали су домаћи писци и писци из европских и околних земаља (Немачка, Енглеска, Француска, Пољска, Русија, Мађарска, Румунија, Данска, Куба, Луксембург...).
Гост фестивала је била Румунија која је на посебној вечери представљена са шест водећих песника: Мирча Картареску, Јон Ес. Поп, Раду Ванку, Дан Коман, Корнел Унгуреану и као преводилац Славомир Гвозденовић,
Поводом представљања земље госта објављена је антологија, дванаест румунских песника (око 160 стр).
На Фестивалу су учествовали, између осталих, Михаел Кригер, Ален Ланс, Јан Вагнер, Виктор Родригез, Лор Камбо, Томас Крогсбел, Ана Терек, Јасна Мелвингер, Братислав Милановић, Селимир Радуловић...  
У циљу афирмације модерне српске књижевности и очувања интереса за високом културом, развијања непосредне комуникације са страним писцима и књижевностима, афирмације Србије, Војводине и Новог Сада као културног и мултикултуралног простора, ДКВ је покренуо истоимене међународне сусрете писaца. Нови Сад је постао престижни књижевни центар за изузетно прихваћеним и све више афирмисаним фестивалом (о фестивалу постоје већ стотине текстова у листовима и часописима, као исто толико радио извештаја: у Немачкој, Чешкој, Бугарској, Румунији, Русији, САД итд). Осми фестивал је пратило преко 2000 посетилаца, присуствујући програмима на Тргу младенаца, Градској библотеци, кафеу Бистро, Кафеу Абсолут, Српској академији наука и уметности у Новом Саду, Сремским Карловцима,. Присуство у медијима је било изузетно (Новости, Данас, Блиц, Политика, Дневник,.), као и у електронским медијима (ТВ Нови Сад, ТВ Београд... велики број радио станица).
Посебан публицитет поводом Међународне награде Нови Сад, добио је Мирча Картареску,  као добитница 53. Бранкове награде.
Изузетно је  прихваћено слем такмичење, на којем је, у финалу, учествовало десет младих песника, а такмичење је пратило око триста посетилаца током две вечери у кафеу Бистро, у касним вечерњим сатима, у центру Новог Сада. Слем такмичење на нашем фестивалу има сличне размере као и на најпрестижнијим европским књижевним фестивалима.
Симпозијум је био посвећен теми Књижевност отпора. Учесници су били: Душан Пајин, Владимир Гвозден, Алпар Лошонц, Драган Проле,  Никола Страјнић, Корнелија Фараго, Дамир Смиљанић, Зоран Ђерић, Бојан Јовановић, Драгиња Рамадански, Горана Раичевић, Богдан Косановић и др.
Златна греда
Изашло је 6 свезака у 12 бројева. Свака свеска садржавала је око  300 ауторских шлајфни, тј. Око 19. ауторских табака.
Греда је часопис за књижевност, уметност, културу и мишљење. У складу са тим часопис је заступао широки опсег тема и дисциплина. Најприсутнија је књижевност, потом општи текстови из уметности и мишљења (од филозофије, културне историје, естетике, антропологије идр).
Из књижевности објавили смо тематске прилоге о британској, америчкој, мексичкој, руској и пољској поезији. Текстови су преводи најзначајнијих критичара и књижевних историчара у поменутим књижевностима. Објавили смо преводе поезије Пола Малдуна, Дагласа Дана, Амета Мејџмјудара Алексеја Паршчикова, Кирила Медведева, Нику Скандиаки и др. Од домаћих аутора Драгана Јовановића Данилова Зорана Ђерића, Бошка Томашевића, Стевана Брадића, Давида Кецмана Даку, Ранка Павловића, Илеану Урсу и многе песнике из наше средине. Проза је, такође, представљена са прилозима водећих аутора у нас и у свету: Мирче Картареску, Томас Еспедал, Зоран Петровић, Војћех Хмјелевски, Золтан Дањи и др. Објављен је и тематски блок посвећен Бранку Радичевићу ( Проле, Гвозден, Страјнић, Горана Раичевић и др), као и о Милици Димовски Мићић и Жарку Аћимовићу ( Ђерић, Д. Белеслијин, С. Брадић, Н. Страјнић, Б. Живановић, А. Ердељанин). У домену друштвене теорије објављени су текстови о неолиберализму од Харвија, Рансијера, Коца, Лошонца, С. Фиша до К. Лавала и М. Беланчића. Часопис се бавио најбитнијим темама теорије књижевности, културне историје и савременог мишљења.
Греда објави преко 220 прилога различитих жанрова. Преко 90 песничких текстова, домаћих и преведених. Посебна пажња се посвећује књижевној критици. Гредини критичари ( Б. Живановић, Д. Бабић, Игор Јавор, Маја Медан и др. су приказали преко тридесет наслова најзначајнијих прозних, песничких и књига других жанрова / филозофија, друштвене теме, теорија, критика, уметност.../.
Греда има сарадњу са пољским часописом Виспа, са неколицином румунских часописа, као и са руским ревијама. Греда је приказивана на ТВ Србије, ТВ Војводине, Новосадске телевизије и Прве телевизије. Повремено, такође, у штампи. Часопис има тираж од 800 до 1000. Читав тираж се исцрпи за недељу дана.
Осим библиотека, часописа, штампе и др. Греда се пласира у иностранству у преко 60 примерака. А по књижарама Новог Сада, Београда, Ниша, Суботице, Зрењанина, Крагујевца и др. пласира се преко 300 примерака. Сарадници  примају, такође, око 300 примерака.
Главни и одговорни уредник: Јован Зивлак, Заменик: Владимир Гвозден, Редакција: Зоран Ђерић, Алпар Лошонц и Стеван Брадић.
Бранкова награда је најзначајнија награда за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година. Разлози за такав њен положај садржани су у неколико битних премиса. Она је осно-вана у част Бранка Радичевића, песника који је као амблематска личност српског романтизма обележен атрибутима младости, као и одређењима да је у српску књижевност унео дух про-мене, модерности и демократизма. Награда континуирано од 1954. године промовише прве песничке књиге које објављују аутори до навршене 29. године. Награду основао Народни од-бор Општине Сремски Карловци и с прекидима је додељивао до 1965. године а од наредне године додељује је све до данас Војвођанска секција удружења књижевника Србије, касније Друштво књижевника Војводине.
Добитници награде су и Александар Тишма, Васко Попа, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов и др. Награда се уручује крајем августа у Магистрату у Сремским Карловцима. Награду је добила Ања Марковић (рођена 1988. године у Београду), за књигу песама Напољу су људи, у издању Студентског културног центра  из Крагујевца, објављену 2012. Године.На уручењу су говорили Мирча Картареску, Никола Страјнић, Јован Зивлак, Стеван Брадић и Владимир Гвозден, као и добитник Ања Марковић.. На свечаности музику је изводио гудачки дуо Мина Младеновић и Ангелина Новаковић.
Светски дан поезије
Програм је 21. марта у Кафеу Јамајка, у улици Браће Рибникар. Учествовало је десет песника чланова ДКВ. Они су читали своје новије песничке текстове: Јован Дунђин, Јасна Мелвингер, Пал Бендер, Анђелко Анушић, Ирина Харди Ковачевић, Драгомир Шошкић, Селимир Радуловић, Мартин Пребуђила, Љиљана Грошин и Горан Ибрајтер. Током програма емитовани су и радиофонски записи стихова познатих домаћих и светских песника. Програм је водио Зоран Хаџи Лазин.
Песници, чланови ДКВ наступили су и у две школе у исто време. У средњој школи Милан Петровић на Новом насељу и у Основној школи Коста Трифковић. У тим програмима су наступили Никола Страјнић, Стеван Брадић, Гордана Ђилас, Илеана Урсу, Анђелко Ердељанин, Саша Нишавић, Рале Нишавић, Рајица Драгићевић, Миодраг Петровић, Светозар Савковић, Спасенија Цана Сладојев и Марина Жинић.
Поезија је читана на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Вече у Градској библиотеци са почетком у 19,00 сати посвећено је преминулим песницима Новог Сада и Војводине, члановима ДКВ, који су својим делом обележили другу половину двадесетог века. Избор из поезија двадесет и пет
песника је именован  као Течни глаголи и влажне метафоре, по стиховима Војислава Деспотова. Прочитана је по једна песма од сваког песника, саопштене су кратке биобиблиографске белешке. Читани су стихови: Бранка Андрића, Мирослава Антића, Кароља Ача, Михаља Бабинке, Паља Бохуша, Иштвана Брашња, Ласла Гала, Војислава Деспотова, Милана Дунђерског, Бошка Ивкова, Гојка Јањушевића, Иштвана Конца, Петру Крдуа, Јочефа Папа, Ђуре Папхархаија, Павла Поповића, Славка Матковића, Јаноша Сиверија, Ђорђа Сударског Реда, Радета Томића, Душка Трифуновића, Вујице Решина Туцића, Ференца Фехера, Јоана Флоре и Јудите Шалго. Избор је сачинио Јован Зивлак, а глумци Емил Курцинак и Драган Стојменовић читали су поезију. Уводну реч су дали Перо Зубац и Драган Којић, програм је водио Бранислав Живановић, један од недавних добитника Бранкове награде.
Симпозијум о Бранку Радичевићу
У намери да осветли епоху романтизма и српску културу 19. века, Друштво књижевника Војводине организовало је симпозијуме о Лази Костићу, Ђури Јакшићу и Јовану Јовановићу Змају. Разговор о романтизму је настављен на симпозијуму о Бранку Радичевићу, 27. јуна, четвртак, у просторијама Друштва књижевника Војводине. Водитељ и организатор симпозијума био је Јован Зивлак.
Петнаестак учесника бавили су се различитим аспектима дела овог песника – од поезије, преписке, односа према српском језику, културној и емаципаторској улози, политичким идејама, историји, као и Бранком у светлу критике његовог доба.
У разговору су учествовали Драган Проле, Владимир Гвозден, Бојан Јовановић, Дамир Смиљанић,Сања Париповић, Никола Страјнић,Горана Раичевић, Јован Љуштановић, Зорица Хаџић, Миливој Ненин, Богдан Косановић, Драгиња Рамадански  и Љуба Вукмановић. Иако је о Бранку Радичевићу доста писано, посебно о његовој поезији, већ низ година његовом делу се не посвећује одговарјућа пажња, са становишта нових приступа.Радови саопштени на симпозијуму, објављени су у зборнику са одговарајућом научном апаратуром и прилозима.
Разговор о делу Милице Мићић Димовске и Жарка Аћимовића
У сардањи са Градском библиотеком ДКВ је организовала 30. и 31. октобра  разговор о делу Милице Мићић-Димовске  и Жарка Аћимовића.
Милица Мићић Димовска (1947 -2013) је је објавила неколико збирки приповедака: “Приче о жени”, “Познаници”, “Одмрзавање”, “У процепу” и “Заручнице” (избор из прозе), као и романе “Утваре”, “Последњи заноси МСС”, “Мрена” и књигу “Путописи”. Најчешће је тематизовала женске ликове и њихову интиму. Један од њених кључних романа “Последњи заноси МСС” је прича о историјској судбини прве српске модерне списатељице на граници деветнаестог века Милице Стојадиновић Српкиње. Добитник је многих значајних књижевних награда.  Радила је и као преводилац, новинар и уредник. У Издавачком предузећу Матице српске била је уредник, а затим главни уредник едиције “Прва књига”, члан редакције Летописа Матице српске. Кратко је била председница Друштва књижевника Војводине.
Жарко Аћимовић (1931- 2013). Објавио је преко 20 књига поезије и поетске прозе. Наjвећи број књига је објавио код новосадских издавача, у Матици српској, Стражилову, Световима и Прометеју. Од прве књиге у Матици српској, С краја на крај, преко Куполе времена (изабране песме), такође у Матици, Тачности и изгубљености, Дневник Нови Сад до последње са насловом Жижа, коју је објавио у Српској књижевној задрузи, Аћимовић је доследно спроводио своју песничку филозофију. Пишући кратке језгровите песме, сажете извештаје о фантастици живота, као и елиптичне и густе редове поетске прозе, читалац је стицао утисак како су Аћимовићеве речи  преузете из језгра живота, из његових необичних и тамних тренутака који сведоче о нашем самозабораву, изгубљености и усамљености. Аћимовић је три  пута био добитник књижевне награде  „Стражилово“. Био је члан Друштва књижевника Војводине.
У разговору су учествовали Драгана Белеслијин, Зоран Ђерић, Стеван Брадић, Никола Страјнић, Анђелко Ердељанин и Бранислав Живановић.
Сарадњи ДКВ и огранка Градске библиотеке из Новог Сада организована је 22. 11. 2013. промоција књиге Grab stories младих ромских писаца Grubb центра у Београду и Нишу, на којој је учествовала наша чланица Марина Жинић. Домаћин сусрета је била Драгана Димитров из огранка Библиотеке - Шангај. У Библиотеци у Шангају, пред препуном салом деце и одраслих говориле су Марина Жинић, Добрила Караулић, директорка GRABB-а из Београда и управник Градске Библиотеке из Новог Сада, Драган Којић.
Међународна сарадња
Русија
Чланови Друштва књижевника Војводине, песник и проф. др и председник Матице српске Драган Станић (Нови Сад) и прозни и драмски писац Милош Латиновић (Кикинда), представљали су Србију и нашу организацију на Осмом салону књига и III Међународном књижевном форуму у Санктпетерсбургу, који је од 24. до 28. априла 2013. године, организовао огранак Савеза писаца Русије из овога града.
Иван Негришорац и Милош Латиновић учествовали су са колегама из Бугарске, Украјине и Русије у програму "Сусрет словенских писаца", где су читали своје најновије радове и говорили на тему сродности и проблема који прожимају словенске културе.
Пољска
На позив пољског издавача и преводиоца Гжегожа Латушињског који води издавачку кућу Агава, где му је објављен избор из поезије, под насловом Сабијање времена, Зивлак је у Варшави и оближњем градићу Пултуску 12. и 13. новембра имао две промоције. Обе књижевне вечери су биле посећене. О Зивлаку је у Дому писаца у Варшави говорио познати критичар др Војћех Калишевски, а у пултуској библиотеци песникиња Адријана Шимањска.
Република Српска
Удружење књижевника Републике Српске, на иницијативу свог првог председника др Николе Кољевића, основано на Палама 1993. године, обележило је 24. децембра, двадесету годишњицу постојања. У Великој вјећници Банског двора у Бања Луци, тим поводом је одржано књижевно вече, а покровитељ свечаности био је Милорада Додик, председник
Републике Српске.
Неколицини истакнутих писаца из Републике Српске уручено је Велика повеља, а постхумно је ово признање најпре додељено тројици председника УКРС, Николи Кољевићу, Бранку Милановићу и Владимиру Настићу.
Позиву Управе Удружења књижевника Републике Српске да присуствују свечаности и учествују у књижевној вечери у Банском двору одазвали су се чланови Удружења књижевника Србије, Српског књижевног и Друштва Књижевника Војводине. Драгомир Шошкић, из Новог Сада и Давид Кецман Кецман Дако, књижевник из Сомбора, иначе, члан Управног одбора ДКВ, учествовали су на овој свечаности.
*   
ДКВ ће у наредном периоду обогатити и проширити међународну сарадњу. ДКВ има намеру да покрене поступак установљења радне размене, где бисмо прихватили годишње два писца из суседних земаља, укључујући и Аустрију, да бораве као гости три месеца у Новом Саду, а с друге стране да наши писци, такође, исти период бораве у једној од суседних земаља.
ДКВ ће настојати да створи услове да најмање петнаестак наших писаца борави на различитим фестивалима или у радним боравцима у суседним или осталим европским земљама.
КЊИЖЕВНИ САЛОН
У четвртак 26. децембра 2013. године са почетком у 18 часова, педесетак писаца у пуном Клубу Друштва књижевника Војводине је читало своје нове текстове, завршавајући књижевну годину. Пети књижевни Салон отворио је потпредседник ДКВ, Јован Зивлак, док је модератор Салона био Бранислав Живановић.
Прозне и поетске текстове читали су: Милан Ненадић, Зоран Ђерић, Стеван Брадић, Ђезе Бордаш, Душан Радак, Никола Страјнић, Илеана Урсу, Милан Мицић,  Милан Живановић, Бранислав Зубовић, Фрања Петриновић, Павел Гатејанцу, Спасенија Цана Сладојев, Марина Жинић,  Мића М. Тумарић,  Зоран Гаши, Милена Летић, Драгомир Шошкић, Рале Нишавић, Мирјана Марковић, Анђелко Ердељанин, Владимир Кирда Болхорвес, Рајица Драгићевић, Михал Ђуга, Павел Гатајанцу, Ирина Харди Ковачевић, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Радован Влаховић.
Изложбе у Галерији ДКВ
ДКВ је ради афирмације културе у најширем смислу наставити са неговањем галеријске активности. Ради подизања њеног нивоа залагаће се за обезбеђење финансијских услова, што досад није био случај. Галерија ће излагати и афирмисати широки спектар уметничко – визуалних дисциплина од  уља, графика, цртежа, скулптура, радова примењене уметности, инасталација до фотографија. Повремено ће се организовати изложбе на којима ће своје радове излагати и писци, чланови књижевних удружења у Србији. Прошле године организовано је четрнаест изложби. Од појединачних, ауторских, до колективних. Од изложби студената АЛУ до истакнутих аутора попут Марине Пополшине и Ђорђа Беаре.
Годишње награде ДКВ
ДКВ додељује годишње и јубиларне награде својим члановима за допринос у књижевности. Награде за најбољу књигу и за најбољи превод године, као и награда за животно дело су већ широко афирмисане. До пре пет године поменуте награде су укључивале у конкуренцију дела свих националних заједница. Међутим, у таквој констелацији је немогуће постићи правичан и књижевно релевантан став. Те су због тога основане посебне награде за достигнућа у књижевностима националних мањина. Награде су додељене за књигу године Бошку Томашевићу, за превод године Богдану Косановићу, а награда Паљо Бохуш додељена је словачком писцу Златку Бенки.
Пријем нових чланова у ДКВ
ДКВ има разумевања за афирмацију књижевног стваралаштва у читавом нашем друштву, те и за афирмацију књижевности у мањим културним срединама. То значи да ће политика пријема бити осетљива за кандидате из малих средина, али у принципу постављена са високим критеријумима и са заступањем високих књижевних стандарда.
Такође, ДКВ ће задржати афирмативан став према кандидатима из реда националних заједница, али ће, такође,  настојати да се ослободи некритичког и масовног пријема. ДКВ ће годишње примати највише десет кандидата са одговарајућим условима.
Годишња чланарина
Одлуком УО, на седници одржаној 14. фебруара 2013, износ годишње чланарине je 1.200,00 динара. Плаћање чланарине је статутарна обавеза (члан 10 и 11. Статута ДКВ). Уколико  члан не плаћа чланарину губи право да учествује у раду Скупштине и осталих органа ДКВ, као и право да буде биран у органе ДКВ (на основу Статута и Правилника о чланству из 2010. године), тј. губи статус активног члана.Чланови који нису плаћали чланарину четири године или дуже, да би стекли статус активног члана, требало би да плате најмање пет чланарина.
Према члану 8. Правилника о чланству плаћања чланарине су ослобођени
чланови чији су месечна примања нижа од минималних примања на територији Републике Србије, чланови старији од 75 година, и чланови који су ангажовани у органима ДКВ. Чланови који су Статутом и Правилником ослобођени плаћања чланарине, могу, уколико то желе, плаћати годишњу чланарину.
Новопримљени чланови поред чланарине плаћају и трошкове уписа у чланство у износу од 500,00 динара. Питање чланарине је озбиљан проблем ДКВ. Чланарину од 490 чланова плаћа око 150 писаца. Рачунајући писце у органима ДКВ, старије од 75 године, рате оне који не могу да због социјалних разлога испуне своје обавезе, чланарину не плаћа око 200 писаца. Чланарина се плаћа добровољно, плаћањем чланарине писац изражава свој интерес да учествује у раду своје организације. Онима који не плаћају чланарину нико не може одузети статус писца, али они не могу да одлучују о заједничким стварима  у органима ДКВ.
Положај писаца и њихових удружења
Важан аспект деловања ДКВ је борба за регулисање статуса самосталних уметника, тј. укључивање Покрајине и локалних заједница у стварање услова да се поменута проблематика реши, те оспособљавање наше организације да се систематски брине о том важном проблему.
Значајно је да ДКВ даље обавља послове око посебних  признања, тј. тзв. националних пензија, чиме ће се једном делу значајних писаца омогућити оптималнији материјални услови.
Један од важних залагања ДКВ биће да се створе услови да град Нови Сад или Покрајина установе тромесечну или годишњу награду за писца резидента, чиме ће се омогућити да по један писац, члан ДКВ, слично као у многим земљама Европе, прима плату у сврху да пише или заврши започето књижевно дело, и да при том буде ослобођен материјалних брига.
ДКВ мора значајније да буде присутно у културном животу Војводине и Републике и отуда се мора борити за повољнији материјални положај, што ће непосредно произвести и бољи положај писаца и лакше остваривање њихових права.
*
У мандатном  периоду од четири године у којем је деловао УО, ДКВ је организовало четири Фестивала, издало четрдесет  осам бројева Греде, тј. око 40 свезака, објавило пет књига, одржало 8 симпозијума (о Л. Костићу, Змају, Ђури Јакшићи, Бранку Радићевићу, Односу тржишта и књижевности, О романтизму, Војиславу Деспотову, Петру Крдуу и др.) одржало четири обележавања Светског дана поезије, као и три каравана, четири Салона, 24 седнице УО, учествовало у реализацији процедура за самосталне уметнике и националне пензије, доделило преко 12 награда, организовало међународну сарадњу итд.
У овим активностима ангажовано је преко хиљаду писаца, чланова ДКВ и писаца Србије, као и из света. Успостављена је сарадња са представницима књижевности из преко тридесет земаља.
ДКВ је у текућем периоду афирмисао као релевантна организација писаца која је у простору Војводине и Србије заступала на квалификован и одговарајући начин интересе књижевности и својих чланова.


 
<<  1 2 3  >  >>

Резултати 1 - 10 од 24

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432