Друштво књижевника Војводине
 
 


Записници УО
VII СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА

VII sednica UO

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Седма седница Управног одбора одржана је у четвртак 20. јануара 2011. године у 12,00 часова. Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јанош Бањаи, Јован Зивлак, Весна Кораћ, Ђорђе Писарев, Корнелија Фараго, Милица Мићић-Димовска, Павел Гатајанцу, Ахнета Бућко, Недељко Терзић и Михал Ђуга. Одсутни: Владимир Гвозден, Фрања Петриновић, Небојша Деветак и Петко Војнић-Пурчар.

За Седницу je предложен следећи дневни ред:

1. Усвајање записника са VI седнице УО (Записник је постављен на сајт dkv.org.rs)
2. Информације о финансијској ситуацију и програмској делатности  између две седнице (извештаји, Златна Греда, Салон, Зборник и др)
3. Ажурирање рада жирија за књигу године и превод године (замена члана жирија)
4. Предлог пријема по позиву нових чланова у ДКВ  (Синиша Живковић и Срђан В. Тешин)
5. Припреме за Скупштину
6. Разно

 

VII sednica UO

 

1. Председник ДКВ Никола Страјнић позвао је присутне да се изјасне о записнику са претходног Управног одбора. Записник је једногласно усвојен.

2. Председник ДКВ Никола Страјнић је, оцењујући да је мало времена прошло од последње Седнице УО, одржане 23. децембра 2011, истакао делатности ДКВ које су организоване у међувремену: изашао је број Златне греде 108/9; изашао је Зборник о Лази Костићу, издање које садржи двадесетак прилога о овом писцу на тристо страна и уз додатак summaryа уз сваки текст и црно-белих фотографија; одржан је Други књижевни салон – завршна манифестација Књижевног каравана на којој су 23. децембра у Клубу ДКВ своје нове текстове читали Јован Дунђин, Арон Блум (Габор Вираг), Иван Негришорац, Владимир Копицл, Весна Кораћ, Милан Ненадић, Момчило Бакрач, Милан Мицић, Михал Ђуга, Небојша Деветак, Жарко Аћимовић, Павел Гатајанцу, Перо Зубац, Бранислав Живановић, Давид Кецман Дако, Благоје Баковић, Спасенија Цана Сладојев, Татјана Делибашић, Фрања Петриновић, Томислав Кетиг, Илеана Урсу Ненадић, Рале Нишавић, Недељко Терзић, Симон Грабовац, Милош Латиновић, Стојан Симић Крпица, Владимир Стеванов и Јован Зивлак, после чега је приређен коктел.
Јован Зивлак рекао да је као и сваке године  финансијска ситуација тешка и да се поједине активности ДКВ не могу реализовати, као нпр. књижевне трибине у Клубу ДКВ, због тога што за то, нажалост, нису одобрена средства. Морамо знати да се номинована средства морају утрошити за одговарајуће програме и да им ми не можемо мењати намену. Због таквих проблема неће се моћи организовати књижевне промоције,  јер су оне оцењене као нешто што у тренутној тешкој друштвеној ситуацији не представља догађај од великог значаја.То је врло спорно, јер активности у представљању текуће књижевне продукције и активности чланова ДКВ, као и писаца и интелектуалаца из читаве Србије, важан су допринос афирмацији књижевности и, посебно, када су у питању писци националних заједница, игнорише се димензија мултикултурализма, као и богатство књижевне и културне ситуације у Војводини.
Од активности које смо дужни да испунимо остао је један број Златне греде, који ће бити штампан у јануару. Преостала средства ћемо утрошити на хонораре за преводиоце и за уредника Златне греде, затим за месечне трошкове ДКВ, као и за предстојећу Скупштину. Зивлак је известио и да су поднети извештаји о утрошку средстава  за 2010, Републици, Граду и Покрајини.
Такође, ДКВ је конкурисало на конкурсима Републике и Града Новог Сада за све битне програме: Фестивал, Златна  греда, Књижевни караван, Светски дан поезије, симпозијум о Војиславу Депотову, као и за књижевне вечери у Клубу ДКВ.
У наредном периоду ДКВ ће конкурисати за програме на конкурсу који ће расписати Покрајина.
Страјнић је навео да су све обавезе према финансијерима ДКВ извршене уредно и на време и да предстоји да се у следећем периоду још снажније испрофилише програмска делатност ДКВ.

3. Поводом рада жирија Никола Страјнић је констатовао да је пред нама кратак период да се донесу важне одлуке о књизи године и најбољој преведеној књизи коју потписује члан ДКВ.
Жирији раде у следећем саставу: Фрања Петриновић, Милош Латиновић и Никола Страјнић (жири за књигу године); Корнелија Фараго, Наташа Пралица, Владимир Гвозден и Драгиња Рамадански (жири са превод године).
Предложено је да уместо Илеане Урсу Павел Гатајанцу буде нови члан Жирија за превод године, што је једногласно усвојено.
Комисију за пријем нових чланова  чине Весна Кораћ, Михал Ђуга, Ђезе Бордаш, Александар Павић, Ирина Харди Ковачевић, Мирјана Марковић, као и на прошлој седници предложени чланови Зоран Ђерић и Момчило Бакрач.
Комисију за животно дело чине Милица Мићић Димовска, Јанош Бањаи, Павел Гатајанцу, Зоран Ђерић, Недељко Терзић и Ахнета Бућко.
У програмском одбору Међународног новосадског књижевног фестивала налазе се Јован Зивлак, Никола Страјнић, Владимир Гвозден, Зоран Ђерић, Јанош Бањаи, Михал Ђуга, Фрања Петриновић, Алпар Лошонц, Илеана Урсу, Наташа Пралица и Бранко Ристић.

4. На предлог председника Николе Страјнића усвојено је да се у ДКВ по позиву приме Синиша Живковић и Срђан В. Тешин.
Синиша Живковић рођен је 1947. године у Београду, дипломирао и магистрирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се историјом српске и светске картографије, и из тих области објавио је неколико књига. Објавио је романе Српски трилер, 2006, а 2010. Било једном на Дорћолу.
Срђан В. Тешин рођен је 1971. године у Кикинди, где живи и ради.  
Издао је 1996. драму Coated brain / Поховани мозак; 1997. збирку поезије Свето Тројство Георгија Зецоwског; 1997. збирку приповетки Сјајан наслов за пантомиму; 2000. роман Антологија најбољих наслова; 2003. роман Казимир и други наслови; 2005. роман Кроз пустињу и прашину; 2006. роман Куварове клетве и друге гадости и 2008. изабране колумне Алтернативни водич кроз Вавилон.
Предлози су једногласно усвојени, уз напомену да ДКВ мора инсистирати на квалитеној политици пријема и да би, превасходно, требало примати афирмисаније и књижевно квалитеније кандидате. Са таквом политиком пријема и пооштреним критеријумима, истакао је Зивлак, могу да се врате углед и достојанство ДКВ.
Као кандидати за следећи период поменути су и Мића Вујичић и Срђан Срдић.
Весна Кораћ је предложила да се Комисија за избор нових чланова састаје једном у четири месеца, а Зивлак је напоменуо да би се чланови Комисије требали сами договорити када ће се састајати, што је једногласно усвојено.


5. Разматрано је место одржавања следеће Скупштине, планиране за крај фебруара. Разматране су, поред Новог Сада, и две друге могућности за одржавање, Кикинда и Бачка Паланка. Одлука ће бити донета када буду сагледане све чињенице и утврђено где је повољније да се одржи овај скуп.
Страјнић је нагласио да се до скупштине морају донети одлуке жирија, припремити извештаји и планови, да треба предложити истакнутог писца који ће одржати свечану беседу и завршити све послове нужне да би извештај био комплетан и рад скупштине успешан. Пал Бендер, истакнути писац мађарског језика, предложен је да одржи свечану беседу. Предлог је једногласно усвојен.
Зивлак је констатовао да годишња чланарина остаје 1000,00 динара, а да у раду Скупштине, на основу Статута и Пословника, неће моћи учествовати они чланови који, између осталог, нису измирили обавезе плаћања годишње чланарине, али ће јој моћи присуствовати.


6. Усвојен је састав Комисије за попис инвентара: Весна Кораћ, Павел Гатајанцу и Даниел Мандић. Комисија ће пописати инвентар ДКВ, и проверити да ли су средства утрошена на прави начин.

Седница је закључена у 12 и 35 часова.

 
VI СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА

 VI Седница УО

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Шеста седница Управног одбора одржана је у четвртак 23. децембра 2010. године у 12,00 часова. Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јанош Бањаи, Јован Зивлак, Весна Кораћ, Фрања Петриновић, Ђорђе Писарев, Корнелија Фараго, Небојша Деветак, Павел Гатајанцу, Ахнета Бућко, Недељко Терзић и Петко Војнић-Пурчар. Одсутни су били: Владимир Гвозден, Милица Мићић-Димовска и Михал Ђуга.

За седницу је предложен следећи дневни ред:
1. Усвајање записника са V седнице УО
2. Информација о финансијској ситуацију и програмској делатности
3. Рад жирија за пријем нових чланова и комисија УО за годишње награде
(предлог о коптирању чланова који се не ангажују у раду)
4. Информација о Конкурсу за субвенције Града Новог Сада и Републике Србије (Министарство за културу)
5. Припреме за Скупштину
6. Зборник о Лази Костићу и Златна Греда
7. Предлог чланова ДКВ за  награде  Завода за културу Војводине
8. Разно

VI Седница УО

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. Председник ДКВ Никола Страјнић позвао је присутне да се изјасне о записнику са претходног Управног одбора. Записник је једногласно усвојен.

2. Оцењујући да су Пети међународни књижевни фестивал и Књижевни караван успешно реализовани, додајући да је објављено седам бројева Златне греде и да је припремљен зборник Лазе Костића, као и да су додељене две значајне књижевне награде – Награда Нови Сад Љубомиру Левчеву и Бранкова награда Браниславу Живановићу – Страјнић је предао реч књиговиђи Ласлу Ремелиу.
Ремели је образложио да су примљена средства из буџета за 2010. годину изнела 5.458.000 динара, и то: 800.000 од Министарства за културу Републике Србије, 3.824.000 од АПВ и 780.000 од Управе за културу града Новог Сада, као и 34.000 од Народне библиотеке Београд, 40.000 од града Сомбора, а 80.000 динара остварено је уплатом чланарина.
       Јован Зивлак је нагласио да се између две седнице одржало пет програма Каравана писца у Сремској Митровици, Старој Пазови, Врбасу, Темерину и  Суботици, да су посета и пријем Каравана од стране публике и организатора били изванредни и да је искоришћена добра прилика да се шира јавност упозна са књижевним радом чланова ДКВ. У Каравану са претходна три гостовања (Пригревица, Сомбор и Ново Милошево) учествовало је око 35 истакнутих писаца, од Ласла Вегела, Николе Страјнића, Пала Бендера, Петка Војнића Пурчара, Владимира Копицла, Зорана Ђерића, Пере Зупца, Фрање Петриновића, Ђорђа Писарева, Милице Мићић Димовске и других, и да је Караван у потпуности испунио сврху.
Предложено је да се хонорар за Зборник о Лази Костићу и за Антологију Бранкове награде, за приређивачки рад који је обавио Јован Зивлак исплати у висини од по 15.000,00 динара.
Предлог је једногласно усвојен.
Петко Војнић Пурчар је предложио да се средства ДКВ увећају средствима од спонзора, уколико то буде могуће.

3. Поводом рада Комисије за пријем нових чланова председница Весна Кораћ је известила да је у раду комисије било потешкоћа и да схвата да УО може упутити примедбе на поједине предлоге Комисије. Схвата, такође, да се критеријуми морају пооштрити због тога што УО инсистира на строжијим критеријумима и поoштравању осведочених књижевних вредности. Од 29 размотрених захтева, Комисија је УО предложила шест аутора за пријем у чланство. УО је након дискусије усвојио четири предлога Комисије и констатовао да су у чланство ДКВ примљени следећи кандидати: песникиња из Зрењанина Јелена Станојев, прозни писац Славица Шовс из Врбаса, прозни писац и песник Радован Влаховић из Новог Милошева, као и да се у ДКВ  аутоматски прими добитник Бранкове награде, песник Бранислав Живановић из Новог Сада.
УО је закључио да кандидати чије пријаве нису усвојене могу конкурисати са новим радовима и да ће и Комисија и УО уважавати сваки вредан допринос кандидата за пријем у чланство ДКВ.
Ради квалитенијег рада Комисије за пријем предложена су у њен састав два нова члана Зоран Ђерић и Момчило Бакрач, писци који познају актуелну књижевну ситуацију.
       На седници је усвојена препорука да се Награда за животно дело, због тешке материјалне  не додељује сваке године, него повремено, када УО и Жири за награду процене да постоје одговарајући услови и  снажни разлози за доделу. Усвојена је и препорука да би кандидат за награду за животно дело требало да има заокружен опус и да има најмање преко седамдесет година. 
Саслушан је извештај УО Петка Војнић-Пурчара о раду жирија за Награду Илија Округић Сријемац. Жири је радио у саставу Звонко Сарић (председник), Милован Миковић и Петко Војинић-Пурчар. Жири је предложио да награду добије истакнута војвођанска хрватска  песникиња Јасна Мелвингер. Предлог је једногласно усвојен.

4. Јован Зивлак је известио да је ДКВ конкурисало на јавним позивима за субвенције код Министарства културе Србије и код Града Новог Сада.
Потребна средства за програмску делатност и за трошкове пословања за наредну годину износе око 10. 000 000,00 динара.
Од Министарства и од Града Новог Сада ДКВ је тражило по 3,000.000,00 динара, а остала средства ће тражити од Покрајине, спонзора и обезбедити из других извора.
Најважнији пројекти су Међународни новосадски књижевни фестивал, Златна греда, Бранкова награда, Књижевни караван, Светски дан поезије и Књижевне трибине у Клубу ДКВ. Средства, такође, треба обезбедити за међународни сарадњу (за Мађарску, Бугарску и Русију), за редовне скупштине ДКВ, за награде ДКВ, као и за посебне програме: Симпозијум о делу Војислава Деспотова, свечане књижевне вечери посвећене седамдесте година живота Ласла Вегела и Ота Толнаиа и за издавачку делатност.
Програм ДКВ је врло амбициозан и сложен, он изискује велико ангажовање и одговарајућа средства. ДКВ је једна од најснажнијих и најреспектибилнијих друштава уметника, тј. писаца у Војводини, и ту чињецицу ваљало би узети у обзир. Очекујемо озбиљан однос државе према активностима писаца Војводине.

5. Председник ДКВ Никола Страјнић је обавестио УО о припремама за предстојећу Скупштину Друштва књижевника Војводине. Припреме и вођење скупштине су у надлежносту УО. На скупштини ће се поднети извештај о раду и представити програм рада за текућу годину, обавити свечани чин пријема нових чланова у ДКВ и доделити годишње награде ДКВ.
Према Статуту ДКВ у раду Скупштине могу учествовати само они чланови који испуњавају статутарне обавезе, тј. између осталог да плаћају и чланарину. Очекује се да скупштина прође у радној и свечаној атмосфери и да утврди  високу заинтересованост ДКВ за афирмацију књижевности, и доприносе чланства.
Ради одговарајућег рада скупштине, требало би да жирији ДКВ (за књигу године и за превод године), заврше свој посао, тј. да  током јануара донесу одлуке о добитницима награда.
Детаљније о скупштини ће се разговарати на следећој седници УО, где ће се донети одлука о датуму одржавања Скупштине (крај јануара или почетак фебруара) и где ће се Скупштина одржати. Постоје предлози да то буде у Новом Саду (Позориште младих), Кикинди, или Бачкој Паланци.

6. Укратко је представљено ново издање Зборника о Лази Костићу поводом стогодишњице смрти песника. Зборник је у штампи и требало би да се појави до краја године, најкасније у првој недељи нове године. Ово издање садржи двадесетак нових прилога о Лази Костићу, и биће објављено на тристо страна и уз додатак summarya уз сваки текст и црно-белих фотографија.
Средства за Зборник добијена су од АПВ и износе 80.000 динара, али је Л. Ремели рекао да ће завршни трошкови изнети преко 100.000.
Било је речи и о потреби да се сваке године изда по једна антологија поезије и прича неке од војвођанских националних заједница, ради унапређења разумевања  новијих токова књижевности у Војводини.
       Најављен је и нови двоброј Златне греде (108/9), који би требало да изађе до краја децембра. Речено је да средства добијена из буџета за издавање Греде за ову годину износе 700.000 динара, и да су добијена од Министарства за културу Републике Србије, АПВ и Управе за културу града Новог Сада – али да ће и трошкови бити знатно већи, што Златну греду доводи у тешку ситуацију, иако је реч о истакнутом часопису са многобројном публиком, која доноси домаће текстове и квалитетне анализе и преводе, а истовремено служи афирмацији  наше средине и њене мултикутуралности, српске културе и Међународног књижевног фестивала.

7. Донесен је закључак да се за Медаљу културе за укупно стваралаштво/рад, која се додељује као вид јавног признања за дугогодишњи континуиран допринос уметничком стваралаштву, односно културним делатностима (назначених у тачки 1. члана 3 Правилника), који је обележио време у ком је настајао и представља трајно културно добро АП Војводине, предложи Јанош Бањаи, истакнути писац, теоретичар, књижевни историчар, јавни и културни радник, члан ДКВ.
Рођен у Суботици, 20.11. 1939, где је и завршио гимназију, 1958. Дипломирао мађарски језик и књижевност на филозофском факултету у Новом Саду 1963, где је 1974. одбранио и докторску тезу Fust Milan verseinik strukturaja (Структура поезије Милана Фишта). Као студент уређивао лист Index (1958-63), a био у уредништву Поља (1962-65) и часописа Hid (1962-63). Главни уредник часописа Uј Symposion (1967-69) и Хид (1976-84). Редован професор мађарске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је гост-професор на многим универзитетима у Мађарској и Србији. Дуго година био је главни и одговорни уредник издавачке делатности и директора Форума. Прве новеле објавио је 1956. У листу Ifjusag у Новом Саду. Стваралац из круга Symposion, групе младих писаца која се јавља у књижевности југословенских Мађара почетком шездесетих година. Објавио збирку приповедака и роман Surlodas (Тревењ), али је пре свега есејист и критичар, с посебним интересовањем за савремену мађарску и српску књижевност. Као теоретичар испитује поетску реч, служећи се методом структурализма. Области Бањајиевог рада су наука о књижевности, теорија књижевности, поетика, стилистика, реторика, мађарска и компаративна версификација, мађарска поезија XX. века: модерна, авангарда, херметизам, као историја естетике. Бањаи је, између осталог, објавио: Bonyolult oromok, студије, Нови Сад, Forum, l964, A szo fegyelme, студије, Нови Сад, Forum, l973, Konyv es kritika, студије и критике, Нови Сад, Forum, 1973, Konyv es kritika, II, студије и критике, Нови Сад, Forum, 1977,  B. Szabo Gyorgy, ликовна монографија, Нови Сад, Forum, 1978, Talan igy. Konyv es kritika, III, студије и критике, Нови Сад, Forum, l995, Kisebbsegi magyarora. студије и критике, Нови Сад, Forum, l996, Hagyomanytores. студије, Нови Сад, Forum, 1998, Mit viszunk magunkkal? студије и есеји, Нови Сад, 2000, Egyre kevesebb talan,  студије и есеји, Нови Сад, 2003. Почасни је члан Академије за уметност и књижевност МАН Будимпешта, и члан управног одбора Nemzetkozi Magyarsagtudomanyi Tarsasag (International Associacion of Hungarian Studies) Budapest, као и члан управног одбора Magyar Nyelv es Kultura Nemzetkozi Tarsasaga - Anyanyelvi konferencia, Budapest. Добитник је Награде за животно дело ДКВ, 2005, Награде критичара за најбољу књигу, 1972, Књижевне награде Szenteleky Korne 1975, Књижевне награде Hid 1995, 1998, 2001. и 2004, Награде за историју књижевности Komlos Aladar 2000. и Награде за есеј Nemes Nagy Agnes 2001.
       Такође, закључено је и да се за Медаљу културе за мултилуктуралност и интеркултуралност, која се додељује у области очувања и развијања вишејезичности и културне баштине националних заједница које традиционално живе у АП Војводини и доприносе међусобном уважавању и упознавању различитих језика, култура и вероисповести у Војводини, предложи истакнути преводилац са мађарског Арпад Вицко из Новог Сада, члан ДКВ.
Рођен је 1950. године у Новом Саду. Као књижевни преводилац, преводи с мађарског поезију, прозу, драму, есејистику и научну литературу. Од 1976. до данас објавио је преко педесет књига превода – углавном дела савременика – романе и есеје Ђерђа Конрада, Ласла Вегела, Иштвана Еркења, Иштвана Ершија, Петера Естерхазија, Имреа Кертеса, поезију Ота Толнаија, Пала Бендера, Ференца Ђезеа, Ђерђа Петрија, затим филозофске и социолошко-политиколошке, књижевно-теоријске, театролошке, као и студије из области ликовних уметности великог броја аутора – Јаноша Киша, Оскара Јасија, Иштвана Бибоа, Јенеа Сича, Корнелије Фараго, Балинта Сомбатија, Золтана Шебека и др. (преко 950 библиографских јединица). Такође је превео и преко двадесет драмских текстова савремених мађарских аутора. Аутор је антологије поезије војвођанских Мађара Јануарски ћилибар (Арка, Смедерево, 2003). Ради као новинар-уредник емисија о култури програма Радио Новог Сада на мађарском језику. Члан је Друштва књижевника Војводине од 1976. године; члан Мађарског савеза писаца од 1990; члан Српског  ПЕН. центра од 1996; члан-оснивач Асоцијације књижевних преводилаца Средње Европе од 2000. године. Добитник Награде за преводилаштво Bazsalikom (1986. и 2007), Награде Друштва књижевника Војводине за најбољу преведену књигу године (1991), Награде за преводилаштво Milan Fust Мађарске академије наука (1999) и Награде Удружења књижевних преводилаца Србије Милош Н. Ђурић за превод прозе (2002).

8. Под тачком Разно није било питања.

Седница је закључена у 13 и 20 часова.

 
V СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА

 о

 
Пета седница Управног одбора одржана је у уторак 28. септембра 2010. године у 11,00 часова. Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јанош Бањаи, Јован Зивлак, Корнелија Фараго, Небојша Деветак, Павел Гатајанцу, Ђорђе Писарев, Милица Мићић-Димовска, Владимир Гвозден, Недељко Терзић и Петко Војнић-Пурчар. Одсутни су били: Весна Кораћ, Фрања Петриновић, Ахнета Бућко и Михал Ђуга.
За седницу је предложен следећи дневни ред:
1. Усвајање записника претходне седнице УО
2. Извештај о Петом међународном новосадском књижевном фестивалу
3. Програмска делатност у наредном периоду (Издавање 2 броја фестивалске Греде, припрема  Зборника о Лази Костићу, Караван поезије и др.)
4. Информација о међународној сарадња са Русијом, тј. са организацијом писаца из Петрограда
5. Питање трошкова закупа за просторије у Браће Рибникар 5, које користи ДКВ и захтев да се Друштво ослободи плаћања или да се трошкови компензују од стране Града (писмо градоначелнику Игору Павличићу и Управи за културу)
6. Информација о Конкурсу за националне пензије
7. Информације о текућим конкурсима и финансијска ситуација
8. Питање чланарине
9. Разно

 

п

 

1. Н. Страјнић је позвао присутне да се изјасне о записнику са претходног Управног одбора. Записник је једногласно усвојен.
2. Оцењујући да је Пети међународни књижевни фестивал успешно реализован, упркос лошем времену, Страјнић је предао реч председнику Фестивала Јовану Зивлаку.
Јован Зивлак је истакао да се Фестивал одржавао у Позоришту младих а не на Тргу маладенаца, због лоших временских прилика, као и захваљујући разумевању Зорана Ђерића, управника Позоришта младих, те се због самог амбијента Позоришта младих није стекао утисак принуде и импровизације. Фестивал се одржао у изванредној атмосфери. Свако вече хол је био пун, читало је по шест песника, осим треће вечери када је била додељена награда Нови Сад, Љубомиру Левчеву.
На Фестивалу је било заступљено око 20 песника из иностранства. Било је гостију из Словачке, Пољске, Бугарске, Мађарске, Француске, Енглеске, Хрватске, Русије... Материјалне околности су онемогућиле да се зову прекоокеански писци.
Укупно на Фестивалу је учествовало близу 100 учесника (20 писаца из иностранства, 20 српских писаца, око 12 теоретичара и критичара, 15 преводилаца, 12 слемера и око 22 музичара).
Централни догађај Фестивала била је додела Међународне награде Нови Сад Љубомиру Левчеву, чију је књигу песама, у међувремену, објавило издавачко предузеће Адреса, а сам догађај је био изванредно пропраћен.
Осим програма који се дешавао у холу Позоришта младих, у малој сали Позоришта младих је одржана промоција Антологије Бранкове награде поводом педесетог додељивања Бранкове награде. Зивлак је истакао да је он приредио Антологију јер Зоран Ђерић одустао због заузетости. Поводом промоције било је позвано седам добитника Бранкове награде. Међу позваним добитницима награде, осим песника из Србије,  са простора бивше Југославије били су Звонимир Хусић из Хрватске и Радомир Д. Митрић из Републике Српске.
Такође је у оквиру Фестивало било и представљање француске поезије које се претворило у промоцију алтернативне књижевности везане за перформанс и различите видове инсценације а о томе је говорио светски афирмисани перформер Серж Пеј. Приликом тог разговора, где је Серж Пеј једнако користио реч и покрет, рефлексију и драматизацију догађаја. Сала Градске библиотеке је била пуна.
На симпозијуму о књижевности и моћи, који је окупио дванаест учесника, водила се дискусија која је била изузетно богата и сложена, показало се да је Фестивал створио продуктивну атмосферу за квалитетне и актуелне разговоре који нису могући у оваквој форми и на оваквом нивоу ни на једном фестивалу у Србији.
Одржане су и две вечери слем такмичења – полуфинале и финале, пред пуним локалом кафеа Бистро, са више од три стотине људи у изванредној атмосфери. Овогодишњи победник слем такмичења је Марјан Тодоровић, песник из Ниша. Зивлак је нагласио да је слем веома провокативан, са становишта просечног мњења, осим што је форма књижевности која израста из англо-америчке културе, пример је редуковане и експресивне књижевне изражајности младе генерације која живи у урбаним срединама. Слем је актуелан и изузетно критичан. На вечерима слем поезије имали смо прилике да чујемо изузетне текстове на теме из свакодневног живота, од политике, религије, полне припадности до различитих сфера нашег свакодневног живота. Слем је побудио пажњу младих људи. Тиме се на књижевној сцени слем утемељио као важан догађај и догађај који зрачи, констатовао  је Зивлак.
Као битан догађај Фестивала, Зивлак је истакао 50. доделу Бранкове награде која је том приликом уручена младом песнику из Новог Сада, Браниславу Живановићу. Бранкову награду је уручио Љубомир Левчев.
Међународна награда Нови Сад је пред препуним холом, уз присуство бугарског амбасадора у Србији, уручена Љубомиру Левчеву. Награду значајном бугарском пенику је уручио председник ДКВ, Никола Страјнић, а председниг Програмског одбора Јован Зивлак је прочитао саопштење о награди.
Писци из иностранства су били гости у Кикинди (четири писца) и у Сремској Митровици (три писца), као и у Бачком Петровцу где је наступила Етела Фаркаш. Страни писци су били задовољни овим гостовањима.
Укупно је било сто активних учесника Фестивала, било је песника, преводилаца, учесника симпозијума, музичара и оних који су непосредно учествовали или допринели реализацији Фестивала, нагласио је Зивлак. Стога се без устезања и лажне скромности заиста може рећи да је овај Фестивал један од најзначајнијих на Балкану. Међутим, наставио је Зивлак, имали смо и проблема. Буџет је био око два и по милиона. Највећу подршку смо добили од Покрајинског секретаријата. Највише новца је отишло на трошкове хонорара, путне трошкове, хотелски смештај, те успутне незаобилазне трошкове саобраћаја. Значајно је поменути издавање Антологије Бранкове награде (дело које поред поговора и истраживачког рада по архивама садржи уз имена аутора и њихових збирки и имена издавача са годином издања...). Како се не би више стварале заблуде око награде пружа се увид у оснивачка акта и развој Бранакове награде, која је неспорно повезана са ДКВ и део је његове историје и његових дугогодишњих активности. Бранкова награда је пре више од пет деценије афирмисала  Свечану салу Карловачке гимназије, у којој се у новије доба одвијају неке друге активности. Међутим, прва мера је нађена у последњих пет година, јер се Бранкова награда у сарањи са општином Сремски Карловци, уручује у  Свечаној сали Магистрата у Сремским Карловцима.
Никола Страјнић додао да се и прва додела Бранкове награде (Васку Попи) дешавала управо у Општини, у садашњем Магистрату.
Зивлак је нагласио да је и ове године било извесних проблема са Градом, али су проблеми на на крају ипак разрешени.
У оквиру фестивала био је организован излет на Фрушку гору и обилазак манастира, као  и поменути излет у Сремске Карловце.
Павел Гатајанцу је говорио о величини, значају и неупоредивости Међународног новосадског књижевног фестивала, те да је и ове године показао квалитет који треба да се настави.
Јован Зивлак је подсетио да је драгоцени сарадник ДКВ и Фестивала, преводилац  и писац из Темишвара Јован Радин Пејанов преминуо пред долазак на нашу манифестацију. Пејанов је заслужан што су многи српски писци у Румунији стекли завидну репутацију, од Црњанског, Киша, Павића до млађих песника. То је велики губитак за нас, навео је Зивлак, јер нам је био на располагању, био је наш сарадник за румунску књижевност. Јон Мирча, који је требало да буде гост наше манифстације, отаказао је учешће због погођености смрћу Јована Радина Пејанова.
Никола Страјнић је додао да је додели награде Љубомиру Левчеву присуствовао и бугарски амбасадор и да је требало да присуствује и разговору о књижевној сарадњи између Удружења писаца Бугарске и ДКВ.
3. Што се тиче издавања часописа, треба да се издају још два броја, где ће у првом броју бити непосредни књижевни учесници Фестивала, а други број ће бити посвећен Симпозијуму и слему, објаснио је Зивлак.
Страјнић је додао да, када је реч о предстојећим бројевима Златне греде, од уредништва зависи како ће то конципирати, тј. одредиће који ће број коју тематику имати. Такође је поменуо симпозијум о Лази Костићу који се одржао у Сомбору и напоменуо да су пристигли текстови за зборник о Лази Костићу који треба да буде објављен.
Зивлак, нагласио да је расправа била квалитетна посебно о Костићевим радовима из естетике: Лошонц, Проле, Смиљанић својим текстовима приступају делу Лазе Костића из другачије перспективе.
Писарев је додао да ће организовати промоцију Зборника, уколико буде у априлу следеће године један од  организатор Салона књига.
Зивлак је напоменуо да је од Покрајине пристигао износ од 130.000 динара за организацију Књижевног каравана ДКВ, и да се једно вече Каравана већ десило у Сомбору и да се у активности Каравана могу убројити и наступи писаца ДКВ у Пригревици и Новом Милошеву. Такође је рекао да постоје договори са библиотекама у Старој Пазови, Врбасу, Сремском Митровицом,  Темерином, те да су у процесу договори и за нове књижевне вечери.
УО је предложио следеће писце да учествују у Каравану: Ђезе Бордош, Ђорђо Сладоје, Милан Ненадић и Рале Нишавић су предложени за Врбас; у Стару Пазову иду Михал Ђуга, Ђорђе Писарев, Петко Војнић Пурчар и Милица Димовска; у Темерин Иван Негришорац, Јасна Мелвингер, Пал Бендер и Зоран Ђерић, а у Сремску Митровицу Никола Страјнић, Момчило Бакрач, Небојша Деветак и Павел Гатајанцу.
Зивлак је истакао да би избором писаца требала да се истакне правичност и осетљивост за вредности које негује ДКВ, с обзиром на националну и поетичку одређеност, али и квалитет, те да су изабрана места где се очекује знатније интересовање публике. Зивлак је истакао да један од критеријума за учешће у Каравану објављивање у Златкој греди, са чиме су се сви једногласно сложили. Пурчар је додао да, уколико неко одустане, треба узети у обзир и неколико аутора који би могли да буду у улози алтернативе.
4. Зивлак је пренео разговор са гостом Фестивала, Борисом Орловом, председником подружнице руске организације писаца из Петрограду и потпредседником Савеза руских писаца са седиштем у Москви. Истакнувши да је Орлов расположен и отворен за сарадњу преко њихових часописа, којих има четири или пет. Дакле,  ми можемо да рачунамо да ћемо направити или панораму текстова наших писаца или читав број, као и и да би два писца требало да гостују априла месеца 2011. године у Русији, на програмима тамношњег Салона књига у Петрограду, те да о томе треба донети одлуку.
Предложени су Зоран Ђерић и Никола Страјнић, због познавања језика и наставка разговора о сарадњи. Предлог је једногласно усвојен.
5. Зивлак је нагласио да се средства која ДКВ добија морају трошити наменски. У супротном ДКВ може остати без подршке Државе.
Зивлак је истакао да ће ДКВ, уколико не постане репрезентативно удружење, бити у веома великим проблемима, јер неће моћи да обавља  послове социјалне заштите, пензионо осигурање и сл. Међутим, ми бисмо, уколико постоји правда, по међународним законима, да добијемо статус репрезентативности јер смо истакнуто регионалноп удружења. А у једној држави може бити само два репрезентативна удружења, једно национално, друго регионално. Не могу да постоје два национална удружења.
Страјнић је присутне подсетио да је пета тачка дневног реда била и на дневном реду прошлог Управног одбора (2. тачка), тј. о слању писма градоначелнику Новог Сада Игору Павличићу, у вези са закупом просторија ДКВ. Обавестио је да је ЈП Пословни простор Друштву књижевника Војводине скинуо 250.000,00 динара са рачуна због неплаћања закупа за 2009. и 2010. годину. Посебно проблематично је то што је ова сума скинута са рачуна Друштва само месец дана пред одржавање Фестивала, из чега се чак могу извести и закључци да је ово учињено са одређеном намером, консатовао је Страјнић. Сходно томе, Страјнић је напоменуо да треба написати писмо градоначелнику у којем бисмо замолили да се ДКВ изузме из режима плаћања закупа на десет година.
Владимир Гвозден је подржао овај предлог сматрајући га легитимним и рационалним.
Зивлак је нагласио да Покрајина плаћа трошкове у висини од 40 %, што је допуштено на основу Закона о култури. Међутим, град који би, такође требало да има обавезе према ДКВ, игнорише ову одредбу у новом Закону. Ми не можемо све трошкове покрити (канцеларије, канцеларијски материјал, приступ интернету, закупи), објаснио је Зивлак. Позивајући се на Закон о култури, Зивлак је прочитап део одредбу како и локалне заједнице могу партиципирати за трошкове, али не више од 45%.
6. Никола Страјнић је прочитао списак предложених чланова за националну пензију. На конкурс се пријавило једанаесторо чланова: Петко Војнић-Пурчар, Јасна Мелвингер, Стојан Бербер, Благоје Баковић, Томислав Кетиг, Анђелко Ердељнин, Милутин Ж. Павлов, Вјера Бенкова, Геролд  Ласло, Недељко Теразић и Славко Гордић. Страјнић је потом подсетио да је Друштво предлагало, а комисија, која се посебно за ту сврху састављала, вредновала, и да је ове године сужена комисија у односу на прошлу годину, и да је од писаца у комисији једино Добрица Ерић.
7. Јован Зивлак је рекао да треба предложити чланове Друштва за предстојеће конкурсе за награде. Предстоји Октобарска, Новембарска и Фебруарска награда. Друштво се мора појављивати и као предлагач, а и обавеза коју имамо према нашим члановима – да их заступамо. На прошлој седници Управног одбора, донета је једногласна одлука да се Новембарску награду предложи Петко Војнић Пурчар, а за Фебруарску Јанош Бањаи.
Зивлак је истакао да што се тиче финансија, на рачуну Друштво тренутно има 1.100.000 динара, с тим што још треба да добије 300.000 динара за текуће трошкове, и тај износ би требало да буде основа да ће ДКВ издржати да плаћа своје обавезе до фебруара 2011.
8. Зивлак је посебно истакао да се чланарина у Друштву веома лоше измирује. Подсетио је да је Друштво добровољна  организација и да онај ко плаћа чланарину има статус активног члана. Од плаћања чланарине изузете су колеге писци који су активни у органима Друштва, најстарији чланови, те и инвалиди, болесни и они који немају услове за плаћање. Сви остали су обавезни да плаћају чланарину.
Зивлак је такође подсетио да је Скупштина донела одлука да они који не плаћају чланарину морају да плате уназад три чланарине, и да је Статутом дефинисано да тиме поново стичу својства активних чланова и могу учествовати и одлучивати на скупштинама ДКВ и бити бирани у све органе.  У противном, ако члан не плаћа чланарину он је у својству пасивног члана ДКВ, који своје учешће у раду ДКВ може активирати тек када задоволји статутарне норме, тј. када плати три чланарине. Ова мера је непопуларна али нужна, ДКВ не може од државе да тражи средства за неке активности које су у непосредном  интересу самих чланова, седнице Скупштине, УО, комисија, жирија, трошкови за њихово организовање и сл.
Чланови УО су подржали овакав однос према Статутом одређеним нормама.
9. Под тачком Разно није било питања.

Седница је закључена у 12, 20 часова
 
IV седница Управног одбора
IV седница Управног одбора одржана је у среду, 11. августа 2010. године у 11,00 сати. Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јанош Бањаи, Јован Зивлак, Корнелија Фараго, Фрања Петриновић, Ахнета Бућко, Павел Гатајанцу, Михал Ђуга, Владимир Гвозден, Недељко Терзић и Петко Војнић-Пурчар. Одсутни су били: Небојша Деветак, Милица Мићић-Димовска, Весна Кораћ и Ђорђе Писарев.
 
s
Наставак текста...
 
III седница Управног одбора
III седница Управног одбора одржана је у четвртак, 24. јуна 2010. године у 12,00 сати. Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јанош Бањаи, Јован Зивлак, Корнелија Фараго, Фрања Петриновић, Ахнета Бућко, Павел Гатајанцу, Михал Ђуга, Небојша Деветак, Владимир Гвозден, Недељко Терзић и Весна Кораћ. Одсутни су били: Милица Мићић-Димовска, Петко Војнић-Пурчар и Ђорђе Писарев.
 
uo
Наставак текста...
 
II седница Управног одбора
II седница Управног одбора одржана је у уторак, 16. марта 2010. године у 11,00 сати. Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јанош Бањаи, Јован Зивлак, Корнелија Фараго, Фрања Петриновић, Ахнета Бућко, Павел Гатајанцу, Михал Ђуга, Милица Мићић-Димовска, Небојша Деветак, Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић и Весна Кораћ. Одсутни су били: Владимир Гвозден и Ђорђе Писарев.
 
УО2
Наставак текста...
 
I седница Управног одбора
I седница Управног одбора одржана је 09.02.2010. године у 11,00 сати. Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Корнелија Фараго, Фрања Петриновић, Ахнета Бућко, Павел Гатајанцу, Јован Зивлак, Небојша Деветак, Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић, Весна Кораћ и Владимир Гвозден. Одсутни су били: Милица Мићић-Димовска, Михал Ђуга, Јанош Бањаи и Ђорђе Писарев.
 
УО
Наставак текста...
 
XXX седница Управног одбора
XXX седница Управног одбора одржана је 21. 01. 2010. године у 11,00 сати. Седници су присуствовали: Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Фрања Петриновић, Никола Страјнић, Михал Ђуга, Милица Мићић-Димовска, Недељко Терзић, Весна Кораћ, Ђорђе Писарев и Владимир Гвозден. Одсутни су били: Петко Војнић-Пурчар, Зоран Ђерић, Владимир Кочиш, Славко Алмажан и Корнелија Фараго
Наставак текста...
 
XXIX седница Управног одбора
XXIX седница Управног одбора одржана је 29. 12. 2009. године у 11,00 сати. Седници су присуствовали: Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Фрања Петриновић, Никола Страјнић, Михал Ђуга, Корнелија Фараго, Славко Алмажан, Весна Кораћ, Ђорђе Писарев, Зоран Ђерић, Владимир Гвозден  и Владимир Кочиш. Одсутни су били: Петко Војнић-Пурчар, Недељко Терзић и Милица Мићић-Димовска
Наставак текста...
 
XXVIII седница Управног одбора
XXVIII седница Управног одбора одржана је 08. 12. 2009. године, са почетком у 11,00 сати. Седници су присуствовали: Јован Зивлак, Милица Мићић-Димовска, Зоран Ђерић, Петко Војнић-Пурчар, Владимир Гвозден,  Никола Страјнић, Владимир Кочиш и Недељко Терзић. Одсутни су били: Славко Алмажан, Фрања Петриновић, Корнелија Фараго, Михал Ђуга, Јанош Бањаи, Ђорђе Писарев и Весна Кораћ.
Наставак текста...
 
<<  1 2 3 4 5 6 7 8  >  >>

Резултати 51 - 60 од 71

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432