Друштво књижевника Војводине
 
 


Записници УО
ЗАПИСНИК СА ДРУГЕ СЕДНИЦЕ УПРАВНОГ ОДБОРА

Друга седница управног одбора одржана је у среду 15. октобра са почетком у  11.30 часова.
Седници су присуствовали Никола Страјнић, Јован Зивлак, Недељко Терзић, Милена Летић, Петко Војнић Пурчар, Ђезе Бордаш, Драгиња Рамадански, Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Владимир Гвозден, Илеана Урсу и Михал Ђуга.
Одсутни су били Давид Кецман, Владимир Кочиш и Корнелија Фараго.
Председник Управниг одбора, Никола Страјнић, за седницу је предложио следећи дневни ред:
1.    Усвајање дневног реда
2.    Усвајање записника са прве седнице УО
3.    Извештаји о активностима између две седнице  /Фестивал, Златна греда/
4.    Финансијска ситуација
5.    Разматрање ситуације са пословним простором
6.    Припреме за Покрајински конкурс за наредну годину
7.    Разно

1. Дневни ред седнице УО  је једногласно усвојен.
2. Записник са предходне седнице УО је једногласно усвојен.
3. Фестивал
 Јован Зивлак, предесдник МНКФ је поднео извештај: на 9. Међународном новосадском књижевном  фестивалу било је  преко 100 учесника, додељена је награда фестивала, имали смо истакнуте писце, а посебно бих издвојио песнике: Ришарда Крињицког - великог пољског песника чија је поезија преведена на многе језике; Филипа Делавоа  који је међу назначајним живим песницима у Француској; најзначајније мексичке песнике... У целини, наш Фестивал је у групи најбољих у региону. Фестивал је добар концептуално, добро је организован програмски и то се види  по томе  какву публику имамо.  Имамо неколико сесија, имамо програме на тргу, слем такмичење, симпозијум у библиотеци, имамо представљање гостију фестивала, доделу Бранкове награде, доделу награде Фестивала, доделу слем награде, представљање песника кроз форму разговора у клубу Абсолут.... Јован Зивлак је истакао да то све у целини даје слику врло јасник намера о томе шта ми желимо са књижевношћу, посебно са поезијом. Да је афирмишемо, да привучемо што већи број посетилаца на наш фестивал, да избегнемо форме принудне, форме културне принуде која иначе карактерише већину наших манифестација. Да превазиђемо кризу која се тиче посете књижевним програмима. А ми то и доказујемо тиме што смо на отварању фестивала имали прко тристотине посетилаца.
Традиционално се додељује Бранкова награда у Сремским Карловцима.  Мора се рећи да у Сремски Карловци има проблема са публиком и да нема оптималних услова за еманципацију књижевности у тој средини. Карловци су  један мит у коме нема публикеза културу. Упркос томе ми имамо добар пријем од одговорних људи у Сремским Карловцима, а проблеме правазилазимо тако што доводимо публику из Новог Сада.  Зивлак је додао да у Ср. Карловцима треба да се изврши преврат,  да почну више да улажу у културу или да се реши проблем тако што би Карловци имали нешто више аутономне атмосфере.
Јован Зивлак је обавестио присутне да је био у Паризу, на  промоцији своје књиге и да је разговарао са многим француским и јужноамеричким писцима  који су изузетно оцењивали наш Фестивал. Обавестио је, такође, да ће гости на следећем фстивалу бити француски песници којима ће бити објављена антологија. Носилац читавог пројекта ће бити Жерар Картије, песник и критичар из Париза.
Истакнуто је и  питање Шта Фестивал  значи за нас? Са једне стране да покаже шта ми радимо, у мери у којој ми то можемо да репрезентујемо нашу књижевност, с обзиром на ниво, сврху, функцију, итд.  А са друге стране да афирмише књижевност уопште. Да увећавмо наше знање о светској и европској поезији, да се ствара инфаструктура за нашу даљу афирмацију, за сарадњу са светом, за афирмацију српске књижевности, књижевности у Војводини и читаве културе која се овде ствара.
Следеће године имамо десети фестивал, јубиларни. Настојаћемо да то буде што боље организован фестивал и да на достојан начин обележимо десетогодишњицу.
Јован Зивлак је предложио да се обратимо Заводу за изградњу града и градском секретару за културу поводом инцидента који смо имали на овогодишњем фестивалу и  који нас је веома иритирао и довео у ситуацију да будемо под пресијом, да се према нама људи односе без поштовања правила и уважавања елементарних норми у културном деловању. Ми сваке године имамо фестивал у последњој недељи августа, то је термин који смо узели, и који користимо девет година, поштујући друге фестивале и њихове термине. То је термин који смо одабрали са одређеном намером и функцијом, и првенствено због тога јер тада нема других фестивала или програма и никоме не сметамо и нико не смета нама. У том термину аранжирамо заставе, два- три дана  пре почетка Фестивала. Месец и по дана раније смо поднели документацију ЗИГ-у  и свим осталим актерима који у Граду одлучују о томе (Завод за заштиту споменика културе, Јавно-комуналном предузећу „Чистоћа“, Полициској управи Нови Сад...) и који воде рачуна и додељују дозволе да можемо да аранжирамо заставе и остале облике обавештавања. Дозволе добијамо без проблема, са тим да је један од услова да добијемо средства за фестивал од Града. Ми можемо да поднесемо документацију тек од тренутка  када добијемо званичну одлуку да смо добили средства од Града. Ове године се десио екцес те је Бора Бељански- менаџер Уличних свирача, попут  опскурне појаве стварао проблеме и осправао нам право да поставимо заставе у Змај Јовиној. Неприхватљиво је да се не поштује наше стечено праве током девет година, неприхватљиво је да се без икаквог основа  у нашем термину појављује други субјект са арбитрарним али политикантском позадином, са измишљеним правом да држи заставе у нашем термину. Поменути Бељански је желео да у термину одржавања нашег фестивала ставља своје заставе, упркос чињеници да до његовог фестивала има десет дана након завршетка нашег. ЗИГ нас је обавестио  да нам нису дали решење, све време манипулишући да човек код кога су наша документа није за то надлежан. Фрапирајуће је чиме се поједини актери служе. Ми смо наша документа предали на писарницу ЗИГа  и они би требали да знају коме прослеђују документа и ко је за шта надлежан. ЗИГ је то представио као разлог зашто нам нису дали дозволу. Дозволу за постављање застава су дали Бори Бељанском. Морали смо да реагујемо! И да се супроставимо неразумљивој самовољи и непоштовању правила и моралних норми.  Мора се рећи да смо били изложени притисцима и неразумевању.
Зивлак је инсистирао да се направи сопштење поводом инцидента са заставама. Да се обратимо ЗИГ-у и инсистирамо на томе да постоје правила која треба поштовати. Да  постоји термин нашег фестивала. Да је неприхватљиво понашање по принципу нелојалне конкуренције и некоректног однос према пречем праву једног фестивала који има утврђен термин већ скоро деценију. Не споримо право институцијама, групама, и појединцима да заступају своје пројекте, али у том морају бити коректни и без угрожавања права других.
Идеално би било да се оформи Кординациони одбор свих фестивала Новог Сада  који би успоставио правила која никоме не би ишла на штету и која би сви поштовали.
Зивлак је нагласио да је била изузетна сарадња са Сремском Митровицом. Жабљом и Сомбором који су примили госте фестивала. То је покушај да се фестивал прошири, иако је то тешко јер имамо пуно програма на самом фестивалу. Ове године је одлучено да се пети дан фестивала остави за гостовања. То се показало као добра пракса те ће се то практиковати и убудуће.
Недељко Терзић је пренео своје утиске са гостовања писаца, гостију фестивала, у Сремској Митровици. Истакао је да се све више прихватају овакви програми. Било је веома посећено. А и нађени су спонзори који су обезбедили вечеру за госте. Сремска Митровица се труди да на овај начин подржи фестивал и да обезбеди за госте све што је потребно. Интерни годишњак, који излази у Сремској Митровици, ће објавити извештај и поезију писца који су гостовали.
Златна греда
Изашла су три броја Златне греде. Два редовна и један фестивалски. У фестивалској греди (Бр. 153/154) направљен  је простор да се песници представе, да им се објаве преводи песама, са биографијама. Зивлак је истакао да се овим афирмише и преводилаштво код нас. У Греди има објављених 20-30 текстова преводилаца. У припреми је број Златне греде о симпозијуму и извештајима са осталих програма фестивала.
Зоран Ђерић је рекао, будући да нам је следећи фестивал десети по реду и да се не би десио поново неки неспоразум, требало би све институције културе благовремено и на време обавестити да се припрема и кад почиње фестивал  да нас не могу одбити и да буду спремни. Истакао је да је невероватно  да људи из Града и из секретаријатаза културу нису спремни да се сретну са писцима, и то са таквим значајним именима из целог света. Поставља се питање, како градска власт нема интерес да направи пријем за те људе. Нису се појавили ни на отварању фестивала.
Зивлак је указао на то да би озбиљна политичка заједница морала да има интерес да се посвети Фестивалу. Али тренутно то није тако. Нама, као организаторима, је у интересу  да правимо фестивал универзалних вредности без обзира ко је на власти у Граду или Покрајини.
Илеана Урсу је истакла де је фестивал изградио у Новом Саду своју публику која подржава овај велики културни догађај. Овај фестивал није подлегао притиску и није постао приватно, неуко, аматерско писаније већ је изградио групу младих интелектуалаца, младих људи који су од кад постоји фестивал већ завршили факултете. Ти људи се на фестивалу виђају сваке године.  Кад  се имају  такви  резултати онда постоји и задовољство. Није улудо улажен толики новац. Илеана Урсу је предложила  да се пре припрема за следећи фестивал изврши притисак на органе власти већ од јануара месеца да се помогне да се следећи десети  фестивал – јубиларни, достојно подржи.
Зивлак је подсетио да се ДКВ може ослонити, по питању финансија, на Покрајину, Град и  Републику. Тешко се долази до спонзора јер се ситуација променила. За 9.МНКФ имали смо само једног спонзора (Електровојводина) која је обезбедила 70.000,00 динара
4. Јован Зивлак је предложио да се повежу тачке 4. и 5. дневног реда: Финансијска ситуација  и проблем Пословног простора. Одмах је истакнуто да је финансијска ситуација са једне стране јако лоша. Хонорарни сарадници добијају изузетно ниске хонораре. Технички секретар друштва има хонорар од 22.000,00 динара а књиговођа и рачуновођа имају по 10.000,00 динара. Имамо коректора за ЗГ, и све друге ствари које се раде за фестивал, који такође добија 10.000,00 месечно. ДКВ има дугове око милион динара према ПП. Зивлак је изразио наду да ће се до краја године стећи услове да нешто платимо. Никола Страјнић има обавезу да са договори са ПП око репрограмирања рата нашег  дуга  а са друге стране, да са Градом среди, ако је могуће,  смањење месечног износа редовне закупнине са 19.000,00 на 10.000,00. Управа за културу града Новог Сада нас не подржава у сервисирању трошкова пословања, иако би према Закону о култури требало да нам дају подршку. Тражили смо да нас подрже за текуће трошкове у износу од 40.000,00 динара месечно. Ми имамо репрезентативност и на основу тога то тражимо. Град тврди да би се, уколико би нам дали тих 40.000,00, стекао утисак да је ДКВ на буџету тј. да смо буџетска установа. Као репрезентативно удружење ми бисмо  требали да имамо подршку и Града и Републике по 30% за редовно месечно одржавање. Република  није наводно усвојила правилник којим би  активирала обавезу стварања средстава за  текуће трошкове, то траје већ две године. То исто важи и за Град.
Зивлак је нагласио да ДКВ има најгори положај на Балкану.  Навео је примере  Савеза писаца Бугарске, који имају просторије које издају и од тога  живе, румунска удружења (у Букурешту и у Темишвару) имају изванредне просторије у којим могу да се приређују књижевне вечери, имају услове за редакције књижевних часописа, управу, секретаре... Добијају, такође, озбиљне субвенције за делатност.
5. Град нам је предложио како да се реши проблем просторија ДКВ, нуде нам бесплатан простор који је у њиховом власништву. То су све неусловни простори који су или у склопу неких трговинских центара који имају стриктно радно време или простори који су у врло лошем стању.
Владимир Гвозден је прокоментарисао предлог који нам је упућен из Града. Сматра да постоји проблем у Граду, јер ако реше наш проблем онда ће морати да реше проблеме и других уметничких удружења са истим потребама. Утисак је да ми немамо коме да се обратимо. Они нас само пребацују из једног одељења у друго и као да немају вољу за решавањем овог проблема.
Чланови УО дали сву своје сугестије око евентуалних простора.  Илеана Урсу је предложила просторе (нпр. Булевар Михајла Пупина , некадашње просторије Г17 плус и сл...), то су градски простори али они нису понуђени на званичном сајту ПП, где су предлози од стране Града.
Јован Зивлак је закључио да постојећи простори, које нам нуде у ПП и секретаријат за културу Града, нису ни приближно оптимални за нашу делатност. Сматрамо да је овај предлог о бесплатном простору добар пут да се реши проблем ДКВ и да ту иницијативу држимо као отворену за даље разговоре и надамо се да ћемо заједничким напорима наћи решење у наредном периоду.
Зивлак је предложио и да се формира радна група која ће контактирати са секретаријатом за културу града Новог Сада и истраживати ту тему. Предложено је да Илеана Урсу буде председник радне групе уз  Николу Страјнића  и Ђезу Бордаша.

6. Покрајински конкурс
Јован Зивлак је подсетио да следи 10. Фестивал и предложио следећи концепт. Француска ће  бити гост фестивала и издаћемо Антологију француске савремене поезије. Предложио је да се изда антологија фестивала. Пошто су на фестивалу спорадично били прозни писци, да се изда у антологији само поезија. Други предлог је да се направи антологија симпозијума. Такође је предложено да на фестивал позовемо више странаца 25-30, али и неколико истакнутијих страних стваралаца, значајних аутора који су већ били предходних година гости фестивала.
Зивлак је предложио и то да једна од тема фестивала буде преводилаштво наше књижевности у свету и то као посебан програм.  Да позовемо, Ристу Василевског и Гжегожа Латушинског, преводиоце који преводе српске писце и издају најзначајније српске песнике у свету.
Бранкова награда и слем такмичење би остали као редовни део програма.
Конкуришемо на покрајинском конкурсу за Фестивал, за Греду, за Бранкову награду, за антологије...
За трибине смо у Клубу ДКВ  до сада тражили редовно средства али их никад нисмо добили. Средства за Греду су ограничена, јер можемо да  плаћамо само преводилачке хонораре и то минимално. За оригиналне радове нема новца.
Зивлак је предложио да се мимо фестивала направи симпозијум о Душану Васиљеву и о авангарди (15-16 аутора).
Сугерисано је и да на Покрајинском конкурсу морамо тражити паре и за годишње награде Друштва.
7. Петко Војнић Пурчар је предложио да се у наредном периоду организује округли сто у ДКВ са темом „Анализа рубрика културе у јавним медијима“. Пурчар је тај  предлог образложио тиме што се у принципу не можемо жалити да нам јавни медији не поклањају пажњу али у великој поплави углавном аматерских догађања добро би било да се направи озбиљна анализа свих рубрика културе. Пре свега треба прокоментарисати зашто у медијима има врло мало (или их уопште нема) садржаја/ текстова о књижевности. Од штампаних, преко радијских до телевизиских медија. Дакле, да се направи анализа и да се наше колеге подсете да су писци. Предлог је усвојен и формирана је радна група за организовање округлог стола о медијима и односу према култури у којој су Зоран Ђерић, Владимир Гвозден, Никола Страјнић и Петко Војнић Пурчар
Седница је завршена у 13,00 часова.

uo2  uodbor2

 
ЗАПИСНИК СА ПРВЕ СЕДНИЦЕ УПРАВНОГ ОДБОРА
Прва седница управног одбора у новом сазиву, одржана је у четвртак 19. јуна са почетком у 10 часова.
Седници су присуствовали Никола Страјнић, Јован Зивлак, Давид Кецман, Недељко Терзић, Милена Летић, Петко Војнић Пурчар, Ђезе Бордаш и Владимир Кочиш.    
Одсутни су били Драгиња Рамадански, Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Корнелија Фараго, Владимир Гвозден, Илеана Урсу и Михал Ђуга.    
Председник  Управног одбора, Никола Страјнић, за седницу је предложио следећи дневни ред:    

1.    Усвајање записника са претходне седнице
2.    Конституисање и избор органа УО
3.    Избор жирија Бранкове награде, избор жирија за Слем такмичење
4.    Извештај о раду између две седнице / међународна сарадња, часопис Греда и др/
5.    Завршне припреме за 9. Међународни  новосадски књижевни фестивал
6.    Финансијска ситуација
7.    Проблем закупа пословних просторија
8.    Пријем у чланство ДКВ по позиву / Стеван Тонтић/
9.    Разно

  

1.Записник са предходне седнице УО једногласно је усвојен.    

2.Конституисање и избор органа УО. Никола Страјнић је предложио да се изаберу два потпредседника и предложио Корнелију Фараго и Јована Зивлака. Петко Војнић Пурчар је желео да дода да је на предходном састанку УО Зивлаку дата пуномоћ за потпис и да се то овим путем потврди. Предлог  је једногласно прихваћен.    

3.За жири Бранкове награде предложени су Драгана Белеслијин, Владимир Гвозден и Стеван Брадић. Овај предлог су чланови УО једногласно прихватили.    
За жири за Слем такничење, које ће се одржати у оквиру 9. МНКФ-а,  предложени су Милена Богавац, Драган Бабић и Бранислав Живановић. Зивлак је нагласио да је потребно преквалификовати правилник, да не би дошло до манипулације u гласању, јер је слем специфична врста говорења поезије.  Правилником би се утврдиле тачне пропозиције као што су дужина песама, говорење напамет, начин гласања итд. Жири би надгледао да ли је све у складу са пропозицијама. Публика  својим гласањем бира победника али би и трочлани  Жири давао бодове. Овај предлог је једногласно прихваћен.    

4.Међународни књижевни салон у Русији у оквиру  традиционалне сарадње између Петроградске секције писаца у и Друштва књижевника Војводине угостио је два наша писца, Недељка Терзића и Радомира Миљојковића.  Недељко Терзић је поднео извештај о боравку у Русији. Писци су учествовали на трибини под називом „Стваралачке везе српских, белоруских, бугарских и руских писаца“ . Као закључак Терзић је издвојио да се контактима словенских народа подржава афирмација ћирилице, преводилачких веза и  да нема светске књижевности без разумевања руске и других словенских књижевности.    
Наши писци су на трибини говорили поезију и прозу на руском и српском језику.    
Зивлак је додао да су наши  писци били у Русији већ осам пута и да је потребно да се текстови наших писаца објављују у руским књижевним часописима како би се остварио трајнији ефекат гостовања.    
Међународна размена  са Петроградском секцијом писаца  подразумева размену по два писца (писци који објављују, који су присутни и активни на књижевној сцени) уз услов да иду писци који знају руски језик, да тамо наступају и да се наша књижевност прикаже њиховој јавности.     
Часопис Златна греда. Од почетка године изашла су два броја часописа (јануар/фебруар и март/април). Новац смо добили од АПВ-е 150.000.00 динара. То је мало за часопис, али чека се износ од 1.400.000,00 од града Новог Сада који ћемо добити у септембру месецу. Потребно је платити трошкове за уредника, сараднике, преводиоце... До фестивала треба да се припреми још један број часописа, затим два фестивалска броја и након тога још један до краја године. Часопис има три стотине куцаних страница и требало би пре свега обезбедити есеје, који су основа часописа и његовог угледа, након тога треба обезбедити преводе текстова страних аутора и квалитетне оргиналне текстове наших аутора... Постоје и сталне рубрике као што су и извештаји са УО , са Скупштине ДКВ, вести из света... Зивлак је нагласио да Греда игра важну улогу у књижевном животу и да је квалитет на првом месту, пре свега, јер једино тако можемо обезбедити финансије и ту нема никаквог компромиса. Јавност нам никада не би опростила компромисе са књижевним аматеризмом. Можемо само под строгим условима да обезбедимо средстава од дражаве. Часопис Златна Греда, поред фестивала, игра важну улогу, између осталог, и зато што обавештава чланство шта се дешава у ДКВ. Чланови УО  дискутују о свему и дају завршни облик активностима ДКВ, обавештавају о свему што се дешава и о свим делатностима у ДКВ.
Зивлак је такође истакао да трошење средства мора да буде транспарентно.    
Поводом настојања појединих сарадника да Златна Греда обавештава о свим догађајима у којима учествују чланови ДКВ, Зивлак је нагласио да часопис  не извештава о програмима и активностима који се дешавају у земљи а у којима учествују наши чланови. Не можемо да обезбедимо објективност јер немамо дописничку мрежу. Створила би се асиметрија у извештавању а и Греда није информативно гласило. Уредништво Греде извештава само о оним догађајима за које смо конкурисали, за које имамо мандат и у којима учествује, потенцијално, читаво чланство. (као што су караван писаца, књижевни салон, светски дан поезије, жири за награде, фестивал, симпозијум, делатност УО....). Не извештавамо о програмима који су изван наших одобрених програмских активности. Наглашено је да књижевне секције законски не постоје, јер не постоје форме за представљање секција. Свака наводна секција је регистрована у општини у којој делује и она самостално одлучује о својим активностима. Ми не можемо да имамо утицај на њих, нити можемо да будемо одговорни за њихово деловање.     

5. Потврђен је савет Фестивала и то су: Јован Зивлак, Владимир Гвозден, Зоран Ђерић, Илеана Урсу, Михал Ђуга, Ивана Веља, Алпар Лошонц, Никола Страјнић, Стеван Брадић, Недељко Терзић и Ђезе Бордаш. Савет има формално-радну улогу, у зависности од задатака.    
Фестивал траје четири дана (од 25 до 29 августа) и сви из савета би требало да помогну колико могу. Не само у формирању предлога, одлуке доноси УО, него и у непосредном ангажовању у организацији Фестивала и у одлучивању за главну награду Фестивала.    
Поменуто је да су у градској  комисији за доделу средстава издавачима били В. Гвозден, Н. Страјнић и Ј. Зивлак. Греда је добила значајна средства у износу од  1.400.000,00 динара и 150.000,00 од Покрајине.     
Ђезе Бордаш је поствио питање да ли је то довољно и Зивлак је одговорио да се та средства омогућују да  Греда нормално излази.     
Зивлак је нагласио да оно што би требало имати на уму је да се средства са позиције Греде или неког другог програма не могу пребацивати на позицију Фестивала или на трошкове закупа, текућег пословања и сл.     
Зивлак је истакао како су финансије Фестивала стално у кризи. Следећи фестивал (2015. године) је десети по реду и он мора бити изванредно припремљен и организован.    
Припреме за 9. Фестивал су скоро завршене. Учествоваће 20 писаца из иностранства, 6-7 домаћих писаца који ће говорити на песничком главном тргу, 12-13 учесника симпозијума, 10 учесника слема, 5 учесника за Бранкову награду, 15 преводилаца, 25-30 музичара, уредник, водитељ програма... То укупно чини око сто учесника фестивала.     
Ове године, у фокусу, на фестивалу ће бити пет писаца из Мексика. Учествова ће највећи живи  песници из Мексика. Један од њих ће добити Међународну  награду за књижевност Нови Сад. Антологија мексичке поезије  је спремна. У њој ће бити објављена поезија добитника награде  и осталих водећих песника, укупно 12 савременикх песника Мексика.    
Зивлак је истакао да се мора унапредити сарадња са писцима из Мађарске и да сарадња мора бити обострана и еквивалентна. Ђезе Бордаш ће учини шта може да се ова сарадња успостави.    
Н. Терзић је поставио питање да ли постоје могућности да писци, учесници фестивала, гостују у другим местима?
Зивлак је истакао да би било добро када би постојао пети дан фестивала, када се заврши официјални део програма, да писци иду  на гостовања у друга места.  Нпр. мађарски писци у Кањижу или  Сенту и сл... румунски у Вршац, словачки у Бачки Петровац итд. Гостовање у Сремској Митровици је извесно, али још мора да се, направи договор са писцима на самом Фестивалу.    

6. Ове године смо за Фестивал добили: 430.000,00 од Републике, од Града 1.000.000,00 динара, а од Покрајине смо добили 1.000.000,00 (из резерви Секретаријата за културу и  владе Војводине). Укупно имамо 2.430.000,00, као и 100.000,00 за Бранкову награду, што чини укупно 2.530.000,00 динара.    
Како смо обавештени из Министарства, постоје одређене промене у начину правдања трошкова. Не може се исплаћивати новац у готовинским износима за многе видове учествовања или за трошкове током манифестације. Странцима се могу исплаћивати  дневнице, хонорари  домаћим писцима се могу исплаћивати преко банке ... Имаћемо проблем са исплатом рачуна за гориво. Нешто ћемо решавати преко спонзора, нпр. Неке видове превоза, као и ручкове. Да би се смањили трошкови ДКВ Зивлак је  апеловао да се нађу адекватни спонзори Фестивала.    

7. Не може још увек да се нађе решење са ПП за закуп пословних просторија иако се у Закону о култури јасно наводи да  би Република, Покрајина и Град  требало да финансирају текуће трошкове (за секретара, стују, воду, телефоне, грејање и сл). Ми средства добијамо само од Покрајине али то о није довољно и зато улазимо у дугове. У међувремену смо постигли да нам се репрограмира дуг у двнаест рата, да нам цена закупа буде око 12.000,00 динара уместо 40.000,00, али то није довољно. Ми морамо добити финансијску подршку од Града да бисмо вратили дуг од око 1.000.000,00 динара. Град и Република могу дати подршку ДКВу јер је у питању удружење које доприноси нашој култури у више нивоа.     
Н. Страјнић је истакао да би морао да се закаже пријем код градоначелника. И код министра за културу. Јер са обзиром на све што друштво представља , ми бисмо требали да добијемо подршку за елементарно функционисање.  
Истакнуто је да је ДКВ  репрезентативно удружење, које има 12 чланова који остварују статус самосталних уметника  (остварују стаж и здравствено преко ДКВ-а.)     

8. Стеван Тонтић је примљен по  позиву у  чланство ДКВ-а. Реч је о песнику који је дошао из Сарјева и сада живи и ради у Новом Саду. У образложењу се наводи да је ДКВ  ојачан његовим доласком. Образложење је  једногласно прихваћено.
Зивлак је подсетио да УО бира жирије или комисије (између осталог и за пријем у чланство Друштва) али да не полемише са њима о одлукама. Наглашено је да, када се  некоме да мандат (да води часопис, да жирира....),  то представља акт поверења и свака проблематизација, осим ако се не ради о огрешењима о Статут или правилнике ДКВ, била би неприхватљива.. Чланови жирија и комисија подносе извештај о свом раду.  Још једном је наглашено да писце који конкуришу за чланство бира комисија чије се одлуке не преиспитују од стране УО или било кога другог, јер ако је жирију дат легитимитет и са њихове одлуке се не могу стављати у питање. Сви који се сматрају оштећеним искључиво се морају прво обратити комисији а не председнику ДКВ или УО.
Драгомир Дујмов ( Мађарска) и Славомир Гвозденовић( Румунија) примљени су у ДКВ као истакнути представници наших мањинских заједница у суседству. Пријем Драгомира Дујмова у ДКВ је у Мађарској примљен са одобравањем и благонаклоношћу. Он је са делегацијом Српског културног центра из Будимпеште био гост Новог Сада односно Матице српске и Друштва  књижевника Војводине.    

9. П. В. Пурчар је предложио да би  чланови УО, који су у тренутку одржавања седнице оправдано одсутни, требало да добију могућност да за важне одлуке УО могу да се изјашњавају телефонским или електронским путем. Оваква врста праксе је врло честа и у разним државним органима, па било добро се због ефикасности послужимо и оваквим решењима када је то нужно. Предлог је једногласно усвојен.    
ДКВ је одредио свог члана Ралета Нишавића да се опрости у име ДКВ од преминуле дугогодишње  чланице наше организације Оливере Шијачки  и да положи венац  на последњем испраћају.    
Поводом института комеморације, речено је да тај гест не следи аутоматски за сваког члана, него да би УО или комисија, која би требало да се зато формира, требало да одређује где ће ДКВ иступити са таквим решењем. Има писаца који су запослени у угледним установама и институцијама као нпр. У Радио НС, Дневнику, Матици итд и који имају инфраструктуру и потенцијале  да то обаве на одговарајућем нивоу. ДКВ може у након извесног времена, када је у питању угледан писац,  да организује симпозијум. Зивлак је предложио да се писцу Драгомиру Попновакову, који је помало заборављен, чије дело заслужује пажњу, организује током ове или следеће године симпозијум. Реч је о писцу који је створио озбиљно прозно дело. Сличне скупове смо правили о нашим колегама попут  Јоана Флоре, П. Крдуа, В. Деспотова, Милице Мићић Димовски ... сличним поводима смо објавили изборе из поезије писцима  Милану Дунђерском, Ђорђу Сударском Реду, Јаношу Сиверију...    
Зивлак се осврнуо и на питање националних пензија наглашавајући  да се у јавности води неразумљива кампања против писаца и овог признања, без дистинкција шта би требало у том признању поштовати и сачувати а шта одбацити. Кампању води бивши новинар Политике на њеним страницама, уз видљиву демагошку манипулацију моралним нормама и уз подршку неколицине безвредних књижевних пискарала. Зачуђени смо да се уместо разложног и аналитичког приступа овом важном културном институту пласира метод хајке. Сматрамо да сеПолитика као озбиљан лист оглушила о одмереност и достојност када је у питању разумевање улоге и положаја писца.     
Речено је да писци у друштвеном хоризонту у Новом Саду одавно немају битну улогу и утисак је да је тако у свим градовима Војводина. Као позитивну страну ситуације истакнуто је боље организовање писаца у Сомбору, где је са подршком локалне власти поново покренут часопис Домети, покренут је књижевни живот и на српском и на мађарском језику....Давид Кецман је истакао да је у складу са тим потребна подршка ДКВ-а писцима из мањи места. Сложио се да Греда не може да буде сервис нечега што је разуђено и не може се систематски пратити.    
Морамо се борити за положај писаца, Војводина је раније била место симбиозе писаца и друштва, раније је тако било...
Зивлак је као посебно индикативно поменуо да се у јавности ствара ружна слика да су писци потрошачи новца већ сиромашног друштва, радничке класе, грађана, да су писци на њиховој грбачи. Он је као другачији пример  навео како су писци финансијски позиционирани  Немачкој, Аустрији, Француској, Румунији, истичући како та друштва помажу писце и да сматрају  да они стварају богатства и да их зато треба подржати.    

Седница је завршена у 12 часова.    
                              
 
ЗАПИСНИК СА XXIV СЕДНИЦE УПРАВНОГ ОДБОРА

Двадесет четврта седница управног одбора одржана је у уторак 1. априла, са почетком у 11 часова.
    Седници су присуствовали Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Владимир Гвозден, Павел Гатајанцу, Давид Кецман, Недељко Терзић, Петко Војнић Пурчар, Владимир Кочиш, Михал Ђуга и Зоран Ђерић. Одсутни су били Корнелија Фараго, Гордана Ђилас и Милош Латиновић.    
Председник Управног одбора, Никола Страјнић, за седницу је предложио следећи дневни ред:    

1.    Усвајање записника са претходне седнице
2.   Извештај о програмским активностима  у претходном периоду ( извештај о   раду између две седнице: извештаји о програмској делатности, конкурси за текућу годину
3.    Самостални уметници
4.    Припрема скупштине, усвајање датума одржавања и дневног реда
5.    Предлози нових чланова УО
6.  Предлог за саставе Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника,  Надзорне комисије и Изборне комисије
7.   Усвајање Извештаја жирија о годишњим наградама и комисије за пријем нових чланова (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц, Награда за Животно дело)
8.    Разно
 
1 2 3 4
 
1.   Записник са претходне седнице УО једногласно је усвојен.    

2.  Зивлак је нагласио да се Светски дан поезије обележава већ  седму годину у Новом Саду. Програм је одражан 21. марта у подне, на платоу испред седишта ДКВ. Догађај је прошао запажено, како од стране посетилаца, тако и од стране медија (телевизија, штампа). Што се тиче осталих активности, нагласио је да је нови број часописа Златна греда изашао из штампе, иако средства од суфинансијера још увек нису уплаћена. Зивлак је подсетио присутне да је Друштво конкурисало на покрајинском, републичком и градском конкурсу, с тим да има неколико момената који утичу на дестабилизацију ДКВ. Иако је Друштво књижевника Војводине свесно чињенице да постоји конкуренција поводом финансирања институција културе, општи однос према удружењима овог типа у највећој мери је израз немара и небриге. Присутна је извесна врста цинизма коју поједини писци- колеге на значајним положајима у власти негују према нашем удружењу. Показатељ тога су и одобрени пројекти, односно средства добијена за реализацију пројеката ДКВ. Из буџета Републике издвојено је 750.000 динара за часопис Златна греда и Фестивал, док за Бранкову награду, награде ДКВ нисмо добили ништа. Средства добијена од Покрајине су несхватљиво ниска ( нисмо добли средства за Фестивал, ни за Бранкову награду, ни за награде ДКВ), осим за  текуће трошкове, иако ни она  у целини не покривају поменуте трошкове, будући да их ни Град ни Републка не суфинансирају. Приметна је тенденција смањивања средстава Друштву књижевника Војводине из године у годину. Иако је било наговештено да ће ДКВ добити задовољавајућа средства за Фестивал – то се није десило.Оваква ситуација захтева да се са Секретаријатом за културу Покрајине нађе решење да се наш Фестивал спашава средствима из буџетских резерви. Стиче се утисак да некоме није у интересу да наше удружење напредује, да се развија и да доприноси у културном животу.  Друштво књижевника Војводине Фестивалом настоји да афирмише потиснуту уметност књижевности, тј. Поезију,  која је на маргини. На Фестивал из године у годину долазе најзначајнији писци и песници, награђени најважнијим наградама. Нема сумње да је у питању велики догађај и зато то треба да сачувамо и одбранимо, закључио је Зивлак.    
Гвозден је присутнима саопштио садржај састанка у Министрству културе Србије са државним секретаром Дејаном Ристићем, одржаном 26. фебруара, на коме су присуствовали представници репрезентативних књижевних  удружења, где је Гвозден заступао интересе писаца поводом националних пензија. Гвозден сматра да је овакав вид разговора био користан јер је учињен помак у смеру побољшања  информисања о раду и проблемима  удружења уопште. Гвозден је истакао да су наше интервенције поводом националних пензија допринеле да будемо позвани на састанак са осталим удружењима. Да нисмо јавно изразили незадовољство, не би нас укључили у расправу, закључио је. Зивлак је истакао да ДКВ није укључено у састав комисија за расподелу средстава, нити је о томе консултовано. То отежава наш положај и чини нас нервноправним у пољу вредновања културних и књижевних пројеката које процењује Министарство. Посебно није добро што се многе одлуке тог типа доносе у складу са текућим политичким расположењима, што ставља у први план извесне некњижевне појаве и тенденције.    
Што се тиче проблема финасирања наших пројеката и наше позиције поводом нашег седишта у Браће Рибникар 5, ми смо се писмима обратили покрајинском секретару културе и информисања, надзорном одбору ЈП Пословни простор, Кабинету градоначелника града Новог Сада. Поводом ЈП Пословни простор треба рећи да они имају погрешан аргумент да Клуб-галерија ДКВ остварује приходе. Наш дуг је преко милион динара и ми тај дуг можемо да отплаћујемо само од средстава које добијамао за трошкове. Уколико се нешто не промени, бићемо приморани да напустимо просторије и да дезангажујемо или чак распустимо Друштво књижевника Војводине.    
У Закону у култури се препоручује да наши финасијери ( Република, Покрајина и Град) треба да обезбеде покриће  40% текућих трошкова.  Будући да те трошкове плаћа само Покрајина, ми нисмо у могућности да избегнемо упадање у дугове. Ми не можемо те трошкове плаћати из програмских средстава, чак и да смемо, ми на тој позицији немамо никаквих финансијских могућности. За измирење ових трошкова неопходно је минимум 200.000 динара месечно. Наши сарадници имају катастрофално ниска примања:секретар УО 23.000,00 месечно, књиговођа и рачуновођа по 10.000,00.    
Извештаји су прихваћени.        

3.   Зивлак је нагласио до је Друштво до сада могло да плаћа доприносе за самосталне уметнике директно социјалном и пензионом. Како смо обавештени, не постоје у овом тренутку законске могућности да плаћамо те доприносе за самосталне уметнике, уколико нису запослени. Захтева се да се доприноси плаћају на реалне приходе појединаца. Не знамо како да решимо постојећи проблем. Надам се да ћемо наћи модалитет.    
Извештај је прихваћен.    
 
4.   Изборна Скупштина Друштва књижевника Војводине заказана је за 5. април  у 10,00 сати у  Великој сали Скупштине града Новог Сада, I спрат, Жарка Зрењанина 2. Позиви су послати члановима који плаћају чланарину, и онима који заостају са једном или две годишње чланарије, старијим писцима, као и писцима ангажованим у органима ДКВ. Скупштина је спремна, а позиви са извештајима и планом делатности су послати. Предложен је дневни ред Скупштине:    

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу записника, Надзорне комисије и Изборне комисије
4. Саопштење о пријему нових чланова
5.Зоран Ђерић Реч о делу Милице Мицић Димовски (1947 – 2013)
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Иштван Конц, Награда за Животно дело
Пауза 10 минута.
7. Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2013. годину и План делатности за 2014. годину
8. Дискусија и текућа питања
9 Избор председника ДКВ и чланова Управног одбора
Предлози су једногласно усвојени.    

5.    Зивлак је нагласио да ДКВу требају способни и вредни људи, компетентне особе које имају времена да се посвете текућим делатностима и проблемима са којима се ДКВ сусреће. Управни одбор не сме бити група почасно изабраних писаца, него спосбних људи са угледом, који могу решавати проблеме организације.    
Актуелни састав УО је Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Владимир Гвозден, Павел Гатајанцу, Давид Кецман, Недељко Терзић, Петко Војнић Пурчар, Владимир Кочиш, Михал Ђуга, Зоран Ђерић, Гордана Ђилас, Милош Латиновић, Корнелија Фараго. У нови УО би требало укључити већи број компетентих и угледних  писаца који би дали нову мотивацију раду овог органа. Требало би размислити о члановима као Илеана Урсу, Ђезе Бордаш и др.
С друге стране, сматрам да би Никола Страјнић требало да добије други мандат. Послови у УО су сложени, наша ситуција није нарочито повољна и у овом тренутку, с обзиром да је упућен у послове ДКВ, да је предано и квалификовано радио у досадашњем мандату, Никола Страјнић је најбоље решење за нашу организацију.    
Предлози су једногласно су усвојени.        

6.   Што се тиче предлога за састве комисија, Зивлак је истакао да у изборној комисији не  могу бити особе које ће бити предложене за Управни одбор. За Верификациону комисују предложени су: Александар Павић, Рајица Драгићевић и Зоран Лазин; за записничара: Бранислав Живановић; за Комисију за оверу записника: Корнелија Фараго, Владимир Гвозден, Павел Гатајанцу; за Надзорну комисију: Миленко Попић, Рале Нишавић, Владимир Кочиш.    
за изборну комисију: Стеван Брадић, Дамир Смиљанић, Драгомир Шошкић,. За Радно председништо предложени су: Никола Страјнић, Јанош Бањаи и Јован Зивлак. Предлози су једногласно усвојени.    

7.  Председници жирија награде за Књигу године, Превод године, Иштвн Конц, Животно дело, поднели су извештаје о свом раду и изнели следеће предлоге. Жири за књигу године који је радио у саставу: Никола Страјнић (председник), Милош Латиновић и Недељко Терзић, предложио је да се награда за Књигу године додели Драгану Проле за књигу Унутрашње иностранство; жири за Превод године који је радио у саставу: Павел Гатајанцу, Владимир Гвозден (председник) и Корнелија Фараго, предложио је да се награда за додели Драгињи Рамадански, за превод књиге Ота Толнаија, Кишињевска ружа; жири за награду Иштван Конц који је радио у саставу: Јанош Бањаи (председник), Алпар Лошонц, и Пал Бендер, предложио је да се награда за песничко дело аутора на мађарском језику, Иштван Конц, додели Еви Харкаи Ваш; жири награде за Животно дело који је радио у саставу: Зоран Ђерић (председник), Никола Страјнић и Јанош Бањаи, предложио је да се награда за Животно дело додели Петку Војнићу Пурчару.
Комисија за Пријем нових чланова радила је у саставу: Зоран Ђерић (председник), Мирјана Марковић, Илеана Урсу, Михал Ђуга, Ирина Харди Ковачевић, предложила је да се у чланство ДКВ приме следећи кандидати, у складу са Правилником о пријему, да имају две или више објављених књига и да задовољавају вредносне критеријуме: Миодраг Асановић (1956), писац за децу, из Врбаса, Светислав Стојановић (1944), песник, прозни писац и писац за децу, из Новог Сада, Добрица В. Чолаковић (1958), писац за децу, из Новог Сада, Ладислав Варга (1962), прозни писац, из Новог Сада, Пирошка Матић (1944), преводилац, из Новог Сада, Саша Јовановић (1965), писац за децу, из Сремске Митровице, Жико Николић (1969), прозни писац, из Новог Сада, Весна Вукајловић (1951), писац за децу, из Новог Сада, Мелина Панаотовић (1974), преводилац, Нови Сад, Маја Фамилић (1973), песник, Нови Сад, Биљана Димитријевић Мартинов (1944),  прозни писац, Зрењанин; а на основу члана 3. Правилника о пријему, по позиву предлажу се: Марија Ненадић (1986), преводилац, Петроварадин, Драгана Белеслијин (1975), књижевни критичар, Нови Сад, Бранка Клаћик (1956), песникиња, Петроварадин, Тања Пекић (1978), преводилац, Нови Сад, Виктор Радун Теон (1965), песник и преводилац, Нови Сад, Драгомир Дујмов (1963), песник и прозни писац, Будимпештa, Славомир Гвозденовић (1953), песник, преводилац, Темишвар. Предлози су једногласно су усвојени.    
Гвозден је поводом рада жирија за Превод године рекао да је жири са великим бројем чланова нефункционалан и нагласио да годишња конкуренција за превод није богата, ни квалитетна. Посебно имамо проблем, будући да смо ограничени само на преводе оних преводилаца који досад нису добили награду. Због тога, Гвозден је предложио одбору да се у Првилнику о награди измени члан који предвиђа да преводилац може само једном да добије награду и да се допусти да преводилац може више пута конкурисати. Ми немамо велику преводилачку продукцију и Нови Сад, реално, није велики издавачки центар. С друге стране, ми немамо велики број књига преведених са и на језике националних заједница и уколико их има, преводице би требало стимулисати. Гвоздан је запазио да су књижевни преводи, нарочито преводи поезије, у опадању.    
Предлог о измени правилника је једногласно усвојен.    

8.  Под тачком разно није било дискусије.    

Седница је завршена у 11 и 30 часова.    
 
ЗАПИСНИК СА XXIII СЕДНИЦЕ УПРАВНОГ ОДБОРА

Двадесет трећа седница управног одбора одржана је у среду 12. фебруара, са почетком у 11 часова.


    Седници су присуствовали Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Владимир Гвозден, Павел Гатајанцу, Давид Кецман, Недељко Терзић, Петко Војнић Пурчар и Владимир Кочиш. Одсутни су били Весна Кораћ,  Корнелија Фараго, Гордана Ђилас, Михал Ђуга, Ђорђе Писарев и Зоран Ђерић.
Председник Управног одбора, Никола Страјнић, је за седницу предложио следећи дневни ред:

1.    Усвајање записника са претходне седнице /налази се на сајту ДКВ/
2.    Извештај о програмским активностима  / Златна греда, Салон/
3.    Финансијска ситуација, питања трошкова закупа
4.    Припрема скупштине, рад  жирија, комисије за пријем, чланарина
5.    План делатност за наредну годину
6.    Питања статуса ДКВ, националне пензије, статус самосталних уметника
7.    Разно

23. Upravni odbor DKV 23. UO

1.    Записник са претходне седнице је једногласно усвојен.

2.    Поводом извештаја о програмским активностима у претходном периоду Никола Страјнић је позвао Јована Зивлака да поднесе извештај.
Зивлак је рекао да часопис Златна греда афирмише књижевност и сличне видове културе и мишљења. 150 бројева је велики подухват ако имамо у виду кризу часописа, за разлику од времена када часописи нису били на маргини као данас. У току године изашло је шест двоброја и испуњене су све обавезе: објављена су два фестивалска двоброја, са представљањем свих учесника Фестивала и посебно поезије добитника награде. У осталим бројевима су књижевни, теоријски, филозофски, књижевнокритички радови различитих аутора и генерација, као и текстови значајних светских аутора. Посебни прилози су радови са симпозијума о Змају и Бранку Радичевићу. Зивлак је подсетио присутне да је објављен децембарски број Златне греде и да је у исто време у просторијама Друштва књижевника Војводине одржан Књижевни салон, који је постао догађај где писци могу да се виде, чују једни друге и да разговарају. Поред тога, Зивлак је нагласио да за Салон није финансиран, као ни Светски дан поезије. У питању су два догађаја у којима учествује преко седамдесет писаца.
Петко Војнић Пурчар је истакао да Златна греда није синдикални часопис, већ часопис са озбиљним критеријумима, отворен за домаћу и стране књижевности и за озбиљну посвећеност и књижевности и другим облицима  културе.
Зивлак је истакао да су годишњи извештаји о раду поднесени и Покрајини, Републици и Граду. Образложена је текстуално и финасијски реализација Фестивала, Златне греде, Бранкове награде, међународне сарадње, награда ДКВ и др. Испоштовани су рокови за њихово слање, рекао је Зивлак. Без испуњавања тих услова не могу да се добију неопходна средства за делатност. Сва конкурсна документација је благовремено припремљена. Завршени су покрајински и републички конкурски, и још је остао градски.

3.  Никола Страјнић је рекао да Друштво књижевника Војводине дугује преко 900.000 динара за закуп. Он је навео да је тражио решење са многим надлежним на великом броју састнака и да верује  да ће проблем бити решен. Посебно је истакао позитиван став надлежних у Пословном простору и око поступка репрограмирања и око отплате дуга. Из Града је, такође, прихваћено да се ДКВу одобри репрограмирање и најнижи износ закупа.
Зивлак је рекао да се Страјнић  ангажовао око проблема дуга за закуп, али је истакао да  се досад није  уважавла чињеница да је ДКВ репрезентативно удружење и да би осим Покрајине и Република и Град требало да покривају део трошкова за текуће расходе ( Закуп, Информатика, струја, секретар ДКВ, књиговодство, рачуноводство и сл). У постојећој ситуацији, са судским претњама о деложацији, имплицитно се испоставља  да неко жели да  укине ДКВ.
Зивлак је нагласио да је Град није помагао Друштву књижевника Војводине у претходном периоду, иако у Закону о култури стоји  да удружења која остварују битан интерес у култури треба да буду финансијски подржана. Тиме се шаљу поруке да су удружења књижевника сувишна. Зивлак сматра  да Друштво мора да добије средстава за покриће текућих трошкова, и да, уколико би Република и Град одбрили за ту сврху по 30.000 динара месечно, то било довољно да се реше проблеми. Иначе, у постојећој ситуацији  ДКВ не може да одговори на обавезе, јер износ од 40% од Покрајине  није довољан да  се покрију  текући трошкови. Зивлак је навео да су репрезентативна удружења у Београду ослобођена трошкова закупа.
Петко Војнић Пурчар је предложио да се настави кампања за оптимализацију положаја ДКВ у питањима текућих трошкова.


4.  Зивлак је нагласио да за Скупштину треба изабрати адекватан простор. Досада је то била Електровојводина, али да би требало размишљати и о другим могућностима..
Предложено је да заседање Скупштине почне усвајањем дневног реда, затим минутом ћутања за преминуле чланове Друштва, те беседом поводом умрлих чланова.
Зивлак је истакао да Друштво треба да одржава достојну пажњу према својим преминулим члановима. И на скупштини и на разним скуповима и текстовима у нашем часопису.
Владимир Гвозден је предложио да беседа на Скупштини буде о делу Милице Мићић Димовски.
Важан део рада би требало да буде уручење награда ДКВ за књигу и превод године, награде Иштван Конц и награде за животно дело.
Скупштина би требало да усвоји  годишњи извештај и план за текућу годину. Предложено је да се Скупштина одржи половином марта.
За припрему скупштине су задужени  Јован Зивлак, Владимир Гвозден, Никола Страјнић и Владимир Кочиш.
Предлог је једногласно прихваћен.
Кочиш је предложио да се покуша да се скупштина организује у Мастер центру (Новосадски сајам), или пак Жабаљу, где ће се наћи адекватна сала.  
У погледу жирија ДКВ, састави изгледају овако:
Жири за Књигу године: Никола Страјнић (председник), Милош Латиновић и Недељко Терзић.
Комисија за Превод године: Павел Гатајанцу (председник), Корнелија Фараго, Драгиња Рамадански, Владимир Гвозден, Наташа Пралица.
Комисија за Животно дело радила је у саставу: Милица Мићић Димовска, Јанош Бањаи, Павел Гатајанцу, Зоран Ђерић и Ахнета Бућко. Комисија је остала без досадашњег члана,  недавно преминуле, Милице Мићић Димовске, а један број чланова није се у одговарајућој мери ангажовао. Зивлак је предложио, због ефикасности,  да се комисија сведе на три члана: Јанош Бањаи, Зоран Ђерић и Никола Страјнић. Предлог је једногласно усвојен.
Жирији за Бранкову награду и награду Иштван Конц ће се накнадно бити потврђени или формирани, пре Скупштине и након избора новог управног одбора.
Комисија за Пријем нових чланова је у саставу: Зоран Ђерић (председник), Бранислав Живановић, Весна Кораћ, Михал Ђуга, Ђеза Бордаш, Александар Павић, Ирина Харди Ковачевић, Мирјана Марковић. Предложено је да уместо Весне Кораћ у комисију буде Илеана Урсу. Предлог је једногласно усвојен.
Зивлак је предложио да се у Друштво књижевника Војводине приме кандидати који су конкурисали и издвајају се своји књижевним радом, а то су: Тања Пекић ( преводилац), Драгана Белеслијин ( књижевни критичар ), Бранка Клаћик ( песник и драмски писац) и Виктор Радун Теон (песник, критичар и преводилац).
Предлог је једногласно прихваћен.
Зивлак је подсетио да они који не плаћају чланарину не могу да учествују у раду органа ДКВ, као и да не могу бити бирани у исте органе. Неплаћање чланарине у свим удружењима подразумева искључење из чланства. Наш статут има категорију неактивног члана, са ограничењем одређених права. Плаћања чланарине су ослобођени писци старији од 75 година, писци који имају месечна примања испод социјалног минимума и писци који се ангажују у органима ДКВ. Чланарина је добровољна.

5.  Поводом предстојећег Фестивала, Зивлак је рекао да је Фестивал готово спреман. У фокусу ће бити мексичка поезија, односно мексички песник и прозни писац Едуардо Лизалде, директор Националне библиотеке и добитник престижне Лоркине нагрдаде за поезију прошле године. У плану је објављивање Антологије мексичке поезије, коју ће превести наш еминентан преводилац, Радивој Константиновић. На Фестивалу ће ове године бити двадесет писаца из иностранства из Пољскњ, Русије, Француске, Енглеске, Данске, Мађарске, Румуније... као и наши писци. Тема симпозијума ће бити: Авангарда и њено  вредновање са становишта данашњег тренутка, као и однос авангардних идеологија према књижевности.
Зивлак сматра да је Фестивал учвршћен, да има изузетн углед и у иностранству и у Србији, али да ће напори бити усмерени на добијање више средстава, с обзиром да има слабу финансијску подршку градске и републичке власти. Извесни културни радници и писци су који су у управама за културу често одлучују о дистрибуцији субвенција, што је неприхватљиво. Морамо се  борити за независне комисије и за примеренији однос према доприносима и квлитету издавачких и културних пројеката.
Зивлак је рекао да је план за текућу годину објављивање бар шест бројева Златне греде, реализација Фестивала, одржавање књижевних вечери, наставак сарадње са Санкт Петербургом, одржавање Скупштине, решавање питања статуса репрезентативних удружења, националних пензија и самосталних уметника, обележавање Светског дана поезије, као и обнова књижевног каравана.

6.  Зивлак је поводом националних пензија истакао да је скандалозно што су одлуком Министра национална признања суспендована до даљњег. Речено је да су националне пензије  компромитоване, највише због недостатка критеријума. Међутим, ми морамо рећи да је политички фактор, у највећој мери, угрозио морални капитал овог признања. Прво, Министарство је формирало жирије и заједно са разним политичким силама прозводила подобне кандидате за националне пензије. Дакле, писци су у суштини осрамоћени у јавност управо због неконтролисаног и аутаркичног понашања политичког фактора. Политичари су рушили кртеријуме и на основу политичких критеријума и самовоље промовисали једну накарадну слику вредности. То је опасан тренд који угрожава минималну аутономију и самопоштовање уметности и културе. У другим земљама, навео је Зивлак, од Аргентине, Немачке, Аустрије, Румуније итд, постоји посебна национална пензија за писце, или додатак који писце штити од економског и социјалног понижења. У многим земљама се преко пореза на емитовање уметничких и културних садржаја у електронским медијима формирају фондови за такве сврхе. Таквим фондовима управљају књижевне асоцијације. Истинска књижевност је трајна вредност и после смрти писца она постаје трајно добро које користи друштво у разним функцијама, а највише у образовању и општој култури. Са тог становишта писци имају морално право да захтевају да део тог капитала служи обезбеђењу њихове економске и културне егзистенције. Аргентина је добар пример како се држава одужује својим писцима. Она је донела уредбу да сваки писац, због укупног доприноса којим је књижевност афирмисала ову земљу, који је оставарио присуство у  књижевност  у току 25 година, и који има најмање две објављене књиге,  добија 500 фунти месечно када се пензионише.    
Министарство не сме да пребацује одговорност на писце или било кога другог, оно је одговорно за критеријуме и за њихову     реализацију. Ми морамо оштро да замеримо Министарству због некоректног тумачења околности и због демагошког избегавања     одговорности. Оно мора да се одлучно постави у односу на тумачење критеријума и да одоли сваком притиску. Неразумљиво је да     су на комисији Министарства пролазили аутори који немају ниједну књигу објављену у иностранству, а тражи се да су допринели     међународној афирмацији српске културе. Једнаку одговорност има и Национални савет за културу, чија је улога у овим     догађајима минорна и без ауторитета у очувању вредне институције као што је национално признање.    
Гвозден је рекао да конкурс расписује Влада а не министар, и сложио се са Зивлаковим примером у Аргентини. Треба се борити за књижевност, наглашавајући да део књижевног наслеђа, нужно, припада живим писцима. Јер ако се баштина репродукује, рачунајући ту ТВ емисије из културе, и све друге медије, од радија, штампе до књига за образовање, онда треба то аргументовати,     озаконити  и тражити заслужена средства. Министраство треба да преузме одговорност за поштовање тих чињеница као и за враћање достојанства ауторског хонорара у медијима који такве чињенице беспризорно игноришу. Посебно треба истаћи да писци у овој     земљи немају никакве такозване привилегије, ни годишње стипендије, ни велике награде, иако се много говори да их је превише, једва неколико има задовољавајућу новчану компезацију, ни међународну размену, ни градске и регионалне стипендије и     једнократне годишње стимулансе, ни приступ универзитету у виду предавача за креативно писање, ни ауторске хонораре у медијима и часописима, нема никакве системске подршке за ауторске стимулансе и хонораре када су у питању писци. Гвозден је додао да     Министарство пребацује одговорност са себе на уметнике, он је навео и пример  како је то питање решено у Канади. Наиме,     одговорност је персонализована, тако што једна особа ради у једној комисији. Треба да се формирају комисије од компетентних чланова, закључио је.    

Давид Кецман је додао да је у интересу државе да поштује своје писце, и ако то буду укинули националне пензије, понизиће их     још више. Постоје писци који су незаслужено добили националну пензију, додао је Кецман. У Сомбору постоји свега један уметник који има националну пензију, док други, из различитих домена уметности, који су дали значајнији допринос култури државе и града, нису добили националну пензију. На овај начин је и дражава понижена, а не само писци, закључио је Кецман.
Петко Војнић Пурчар је предложио да писце треба посебно вредновати и за њих успоставити национално признање, без мешања са     естрадом и другим уметностима. То би требало на другачији начин решити.    
Терзић сложио и казао да естрадну уметност не треба мешати са уметношћу високих стандарда и стремљења.    
Зивлак је додао да Министарство мора да реши питања репрезентативних удружења, да се таквим удружењима да одговарајућа     подршка како би могла да опстану. Министарство културе и локалне заједнице формализују и игноришу своје обавезе, које су     дефинисане у Закону о култури, према репрезентативним удружењима. Она су пред ивицом опстанка и многима је запрећено, јер     немају средства за текуће трошкове, да ће бити исељена из својих простора.    

7.  Због недоласка и неактивности у УО ДКВ предложено је да његови чланови више не буду Ђорђе Писарев и Весна Кораћ. Предложено је се Милош Латиновић кооптира у састав УО од следећег састанка. На претходном састанку уместо Ахнете Бућко кооптиран је Владимир Кочиш.     
Наглашено је да би за будући рад у УО, као и за рад у органима ДКВ уопште, требало бирти прагматичне и способне чланове који могу помоћи ДКВу. Предложено је да се свакако размисли о Ђези Бордашу, Еви Ваш, Алпару Лошонцу, Милошу Латиновићу, Владимиру Кочишу, Драгани Белеслијин, као будућим члановима УО.    
Такође, подвучено је да пажњу заслужују и Никола Страјнић, Петко Војнић Пурчар, Владимир Гвозден, Давид Кецман Дако, Павел Гатајанцу, Михаил Ђуга, Недељко Терзић и Зоран Ђерић.    
Зивлак је нагласио да је једна од вредности која је постала стандард у раду УО ДКВ јавност рада. Сваки догађај у оквиру Друштва књижевника Војводине је јаван, и доступан је на сајту Друштва књижевника Војводине (www.dkv.org.rs), где сваки члан може обавести догађајима, одлукама и делатностима Друштва.    
    На крају је Ласло Ремели, рачуновођа Друштва књижевника Војводине, дао Извештај о финансијском пословању у 2013. Години:    


    Друштво је у току 2013. године остварило укупан приход од 6.227.774,00 динара, а укупни расходи износе 6.844.971,76 динара, тако да је вишак расхода над приходима 617.197,97 динара. Друштво књижевника Војводине је приходе остварило од Републике у     износу 485.440,00 динара, од Покрајине 2.808.000,00 динара, од града Новог Сада 2.515.059,00 динара, од Општине Бачка Паланка 284.205,00 динара и приходи од чланарина износе 135.070,00 динара. Приход од продаје њјига је био око 50.000,00. Сва средства су наменски трошена у оквиру смерница које су дефинисане уговорима са нашим финасијерима.  Финансијски извештај је једногласно усвојен.  
Седница је завршена у 12,30 часова.    

 
ЗАПИСНИК СА XXII СЕДНИЦЕ УО ДКВ

Двадесет друга седница УО је одржана 16. 10. 2013. године у просторијама ДКВ, Браће Рибникар 5 са почетком у 11,00 часова.
Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Владимир Гвозден, Петко Војнић Пурчар, Ђорђе Писарев, Павел Гатајанцу, Михаљ Ђуга, Зоран Ђерић, Давид Кецман Дако и Гордана Ђилас.
Одсутни су били: Весна Кораћ, Ахнета Бућко, Корнелија Фараго, Недељко Терзић.
Председник Никола Страјнић је за седницу предложио следећи дневни ред:
1. Усвајање записника са претходне седнице
2. Извештај о програмским активностима у претходном периоду: Фестивал, Златна греда, Симпозијум о Бранку Радичевићу
3. Финансијска ситуација, питање трошкова
4. Доношење одлуке о хонорару директора МНКФ за реализацију Фестивала
5. Организовање програма поводом смрти наших чланова Милице Мићић Димовске и Жарка Аћимовића
6. Наредни задаци
7. Разно
уоуоуо
1. Записник са претходне седнице је једногласно усвојен

2. Никола Страјнић је замолио директора фестивала Јована Зивлака да узме реч:
Јован Зивлак је обавестио присутне да смо добили велики број позитивних мишљења од учесника фестивала да фестивал има изванредну концепцију, да има, садржајне програме, снажну идеју која подржава савремену књижевност и атмосферу. Учесници су непосредно рекли да је реч о једном од најбољих фестивала на којем су учествовали.
Награда је дата једном изузетном писцу  песнику Мирчи Картарескуу, представљена је румунска књижевност са најзначајнијим ауторима, издата Антологија савремене румунске поезије, урађени су садржајни разговори и интервјуи у кафеу "Абсолут", музика је дала важан допринос атмосфери и тону Фестивала, додељена је Бранкова награда и награда за најбољег слемера Србије, одржан Симпозијум о књижевности на тему Књижевност отпора  аутономија, субверзија, иронија. Имали смо добру сарадњу са медијима нарочито са Радио Новим Садом и Телевизијим Војводине и посебно се истиче професионалност и наклоност новинара према фестивалу као што су: Радмила Лотина, Јованка Симић, Нада Зорић, (Дневник, Новости, Политика, Ф Бабић, Г. Нонин).
Имали смо 20 страних гостију, водеће књижевнике из Европе и света добитнике бројних награда (Немце, Данце, Енглезе, Румуне, Мађаре, Словаке и Русе). Следеће године позивамо писце из Мексика (4 песника и критичара). Штедели смо где год смо могли да успели да Фестивал тече без великих потреса. Неспорно је да постоје отпори да се разуме да је наш Фестивал значајна и велика манифестације и да су његово трошкови виши него што су финансијери спремни да прихвате. У погледу висине потребних средстава. оптимално би било 34 милиона динара а успели смо ове године уз велике напоре да истрајемо са око 2 милиона динара.
"Златна греда"  изашла су два фестивалска броја и до краја године излази још 1 број.
Зборник радова: имамо 4 књиге. У намери да осветли епоху романтизма и српску културу 19. века Друштво књижевника Војводине је организовало симпозијуме о Лази Костићу, Ђури Јакшићу, Јовану Јовановићу Змају и Бранку Радичевићу.
Књиговођа Ремели Ласло је поднео финансијски извештај о трошењу средстава за 8. МНКФ, за награде и часопис.
Финансијски извештај је једногласно усвојен.

3. Јован Зивлак је обавестио присутне да не можемо да плаћамо закуп за просторије јер од Републике нисмо добили средства за ту намену а од АП Војводине добијамо 1,1 милион за режијске трошкове годишње што је мало те нам прете блокадом жиро рачуна и исељењем из просторија Јавног предузећа Пословни простор.

4. Јован Зивлак је предложио да ове године смањимо хонорар директору Фестивала са 150 на 120 хињада динара како би уважили однос према финансијерима, кризи буџета, недостатку средстава.
Предлог је након краће дискусије усвојен.

5. Друштво књижевника Војводине ће организовати програм поводом смрти Милице Мицић Димовске и Жарка Аћимовића у просторијама Градске библиотеке у Новом Саду са учешћем наших чланова: Јована Зивлака, Зорана Ђерића, Драгане Белеслијин, Стевана Брадића, Фрање Петриновића. Ђорђа Писарева, Николе Страјнића, Анђелка Ердељанина и Бранислава Живановића.  

6. Право на разговор, право на културу  отворено писмо новосадских писаца министру културе Ивану Тасовцу:
 тражимо разговор, желимо да министар културе дође и у Нови Сад на разговорјавну расправу;
 да се у комисије бирају независни ствараоци, афирмисани писци, критичари спремни на дијалог, а не припадници разннх група и партијске органске интелигенције;
 Јован Зивлак: држава треба да створи услове да књижевност функционише, а не да се једнострано намећу критеријуми (соцреализам);
 Ђорђе Писарев је рекао да књижевност не захтева превелика новчана улагања и средства, већ памет. Догађај је значајан по томе шта оставља за собом. Наш МНКФ има фантастичне резултате, споне са европском и светском књижевношћу, дела, преводе и антологије; желимо да укажемо на однос (Министарства) према нашем Фестивалу и на амбиције које има;
 стипендије и стандардизација часописа;
 да министар елиминише осветништво и културни аутототалитаризам и тоталитаризам који често долази из министарстава и секретаријата;
Владимир Гвозден: Не могу се бирократизовати часописи и култура.

7. Под тачком разно је донета одлука да поновимо захтев према Републици и Граду за потребна средства за плаћање закупа просторија.
Седница је завршена у 12,00 сати.
У Новом Саду, 16. 10. 2013.
 
 
ЗАПИСНИК СА XXI СЕДНIЦЕ УО ДКВ

Двадесет прва седница УО је одржана 21. 08. 2013. године у просторијама ДКВ, Браће Рибникар 5 са почетком у 10,00 часова и 30 минута. Седница је одржана заједно са Програмским одбором.
Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Недељко Терзић, Владимир Гвозден, Петко Војнић Пурчар, Павел Гатајанцу, Михаљ Ђуга, Корнелија Фараго, Давид Кецман Дако. За Програмски одбор Iлеана Урсу Ненадић и Стеван Брадић и Алпар Лошонц.
Одсутни су били: Весна Кораћ, Ахнета Бућко, Ђорђе Писарев. А са стране Програмског одбора Iвана Веља.
21 седница21 седница
Председник Никола Страјнић је за седницу предложио следећи дневни ред:
1. Усвајање записника са претходне седнице
2. Завршне припреме за Фестивал  финансијска ситуација и реализација програма
3. Разно

1. Записник је једногласно усвојен

2. Јован Зивлак је обавестио присутне да смо за Фестивал добили 2 милиона динара, што је мање за милион динара од прошле године, а двоструко мање од потреба.
Зивлак је истакао да се наш Фестивал може мерити и по концепцији и по учесницима са значајнијим светским фестивалима. Учесници фестивала су велики аутори; од Михаела Кригера, знаменитог немачког песника и издавача, награђиваног немачког песника Јана Вагнера, Алена Ланса и Лор Камбо из Француске до Виктора Родригеза са Кубе. Посебну част Фестивалу чине Мирча Картарески, добитник овогодишње награде Нови Сад, као Јан Мурешан и Јон Ес. Поп. Неспорно је да је овогодишњи фестивал велики културни догађај и да је ово једна од најбитнијих вискокултурних манифестација у Новом Саду, Војводини и Србији.
Забрињавајући је однос државе према високој култури, не само Републике, него и АП Војводине.
Од скромних средстава, око 2.000 000,00, за сто учесника (песника, критичара, чланова жирија, преводилаца, музичара, организаторе, техничких служби, дизајнера итд. треба обезбедити путне трошкове, трошкове боравка и скромне хонораре. Наравно, трошкови штампе публикација, плаката, застава, саобраћаја, техничких услуга и др. су изузетно високи. Зивлак је предложио да се хонорари учесницима поделе у распону од најнижег од 4.000 до највишег од 10.000,00 динара, осим слема (по 2.000 динара), што би било укупно око 700.000 динара.
Урадили смо плакате, каталог, Антологију савремене румунске поезије, потписали смо све уговоре, преведено је 400 песама.
У оквиру Фестивала се додељују три награде и то:
 Међународна награда за књижевност "Нови Сад" у висини од 2.000 евра, то јест 228.400 динара;
 Бранкова награда у висини од 40.000 динара;
 Награда за најбољег слемера Србије у висини од 30.000 динара.

Зивлак је нагласио да се Фестивал организује: на Тргу младенаца; у клубу "Абсолут" где ће се водити разговори са писцима; на балкону клуба "Абсолут" где ће се читати поезије; у свечаној сали САНУ, огранак у Новом Саду имаћемо вече румунске поезије са обезбеђеним симултаним преводом; у Градској библиотеци организоваћемо Симпозијум са темом отпора у књижевности; у кафеу Бистро ће се одражати такмичење за најбољег слем песника Србије; у Сремским Карловцима приредиће се уручење Бранкове наградe.
Такође, организоваћемо излет на Фрушку гору у познате манастире и ручак у ресторану хотела Норцев. Учесници ће одсести у хотелу Војводина, о томе су обавештени, као и о томе да ћемо их дочекати на аеродрому или железничкој станици.
У случају кише уместо Трга младенаца, Фестивал ће се одржавати у холу Студија М или ресторану Марина. Iсто тако, поред густог програма и великих обавеза, Фестивал ће организовати гостовање учесника у више градова Војводине.
Фестивал ће отворити представник Града, а предвиђено је да награду Нови Сад уручи представник Покрајине. Поставићемо заставе и плакате, организоваћемо конференцију за новинаре.
Ради уштеда, скратили смо фестивал за 1 дан (са 5 на 4 дана), Слем такође за 1 дан (са 2 на 1 дан), Симпозијум смо смањили на 12 учесника, гостовање писаца из Румуније са 4 на 3 дана, рестриктивно плаћамо трошкове путовања.
Iнформација о Фестивалу и наградама је једногласно усвојена.
Јован Зивлак је обавестио присутне да је селекцију Фестивала у највећој мери сам урадио. Iмао је помоћ од Михаила Ђуге за Словачку и Славомира Гвозденовића за румунску поезију. Чланови Програмског одбора су били укључени у реализацију програма, а преводиоци су са великим ангажманом превели велики број текстова. Зивлак је сам дизајнирао све материјале, од Каталога до плаката. За ангажовање професионалног дизајнера нема средстава.
Писци су позивани лично, без посредовања удружења. У таквим случајевима се дешава да нам се предлажу неафирмисани и мање значајни писци. Слично искуство имамо и са преводиоцима. Аранжман с њима поскупљује Фестивал и неретко руши високе критеријуме које смо изградили. Највећи број позваних је са уважавањем прихватио позив. Фестивал, без сумње, има изузетну афирмацију међу европским песницима. Сви радо прихватају да бораве и читају у Новом Саду.
Зивлак је истакао да Фестивал има изузетне сараднике, од техничара до преводилаца. Такође има компетентан Програмски одбор, као и стране сараднике. Проблем је у томе што не можемо адекватно да их платимо.
Зивлак је предложио да се пре Фестивала изабере технички секретар и координатор који ће помоћи директору Фестивала у реализацији манифестације.Од организације контаката са медијима, проблема собраћаја, организовања сарадника, учесника и координације техничких служби.
Предлог је усвојен.
Предложени су следећи сарадници, на основу стручности, да непосредније учествују у реализацији Фестивала: Емил Курцинак као водитељ програма и интерпретатор песама страних писаца; за разговоре и интервјуе са писцима Стеван Брадић и Тања Секић. За званично превођење на Тргу Iвана Веља; за Симпозијум Владимир Гвозден. У име Фестивала као најодговорнији предложен је директор Јован Зивлак. Свако ко је учесник програма може да говори у своје име. Iмаћемо званичне преводиоце за француски, енглески и руски. Текстове и текућу комуникацију ће радити наши преводиоци, то су: Iвана Веља и Стеван Брадић енглески, Оана Урсулеску, Iлеана Урсу и Славомир Гвозденовић  румунски, Тања Секић  француски, Милена Алексић, Драгиња Рамадански и Зоран Ђерић  руски; Драго Тешевић  немачки (ако дође, пошто тражи да му ми платимо трошкове пута а ми средстава, нажалост, немамо). За мађарски ћемо ангажовати Драгињу Рамадански. За превоз ћемо користити "Пежо 306" власништво Јована Зивлака и такси услуге, уколико буде нужно.
Iлеана Урсу је предложила да румунски писци гостују у Зрењанину.
Предложено је да писци гостују у Бачком Петровцу, Зрењанину и Бачкој Паланци.
Петко Војнић Пурчар је подсетио да се приликом наступа наших писаца у гостовањима нагласи да су они дошли као гости Фестивала. Пурчар сматра да је Антологија румунске поезије урађена изузетно квалитетно. Посебно је нагласио садржајност и квалитет Каталога Фестивала.
Предлози су једногласно усвојени.
Зивлак је обавестио скуп да су нам нестале четири заставе са позиција у Змај Јовиној, прошле године августа месеца. После истраживања констатовано је да су заставе, поводом мењања истих и постављања нових за манифестацију Улични свирачи, завршиле у подруму Боре Бељанског, руководиоца поменуте манифестације. Након разговора са њим дошло се до сазнања да су нестале и уништене. Пошто је невероватно да се поменути није сетио да обавести ДКВ да су заставе код њега, са захтевом да их преузмемо, нама не преостаје ништа друго него да тражимо да нам се те заставе плате или да се израде друге. Предлажем да му пошаљемо званично писмо са захтевом да нам уради заставе или да их плати, јер је бацио туђу имовину вредну 40.000 динара. Уколико не постигнемо договор, покренућемо тужбу за надокнаду штете.
Предлог је усвојен.
Пурчар је изразио неслагање са општом културном политиком, рекавши да ствари културе, поготово високе, не могу бити исто што и неке туристичке манифестације. Две трећине из буџета културе иде за туристичке манифестације, као што су: кобасицијада, борба гусака, гусана, фолк и пасатистичке приредбе, популистичке и поп забаве без мере а не за књижевне, културне манифестације.
Iлеана Урсу је приметила да влада конфузија зато што немамо дефинисано шта је култура, шта лична култура, шта забава.
Пурчар је рекао да се без одговорности предност у културној политици даје аматеризаму, туристичким манифестацијама и сличним подкултурним садржајима. Он се заложио да се сачини стратегија и дефинишу садржаји које би посебно требало неговати и подржавати. Мора се формулисати минимум интереса културе, испод којих се неће ићи.
Зивлак је нагласио да држава, будући да је то унела у Закон о култури, мора имати обавеза према репрезентативним удружењима. То значи да поштује законе које је донела и да из њих произилазе обавезе, а не да се претварају у празне декларације. Ми имамо велике дугове за елементарно пословање, јер се држава оглушује о сопствене обавезе да финансира најелементарније трошкове (закуп, струју, грејање и сл). Држава је у великим проблемима, али то не значи да ово друштво треба да се лиши права на културу. О оваквим стварима ми би требало да организујемо озбиљне дискусије и да се тим поводом обратимо јавности.

3. Поводом учешћа Новог Сада у кандидатури за Европски град културе, замољени смо да предложимо једног члана за одбор ове кампање.
Једногласно је одлучено да наш кандидат буде др Владимир Гвозден, писац и доцент на групи за компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.
Седница је завршена у 11.30 сати.
 
XX СЕДНИЦА УО

Двадесета седница УО је одржана 18.06.2013. године са почетком у 11 часова и 30 минута.
Седници су присуствовали: Никола Страјнић, Јован Зивлак, Гордана Ђилас, Михал Ђуга, Владимир Гвозден, Корнелија Фараго, Петко Војнић Пурчар и Зоран Ђерић.
Одсутни су били: Весна Кораћ, Ахнета Бућко, Павел Гатајанцу, Јанош Бањаи, Ђорђе Писарев, Недељко Терзић и Давид Кецман Дако.
Председник Никола Страјнић је за седницу предложио следећи дневни ред:
1. Усвајање записника са претходне седнице
2. Извештај о програмским активностима у претходном периоду  
3. Финансијска ситуација, питање трошкова
4. Симпозијум о Бранку Радичевићу, припрема 8.Фестивала (жирији и комисије, конкурси за Фестивал)
5. Разно
  уоуо                          
1. Закључено је да ће записник са претходне седнице УО од 26.02.2013. бити разматран на наредној седници.
2. Јован Зивлак је обавестио УО да су предати захтеви за уплату доприноса за ПИО Управи за културу града Новог Сада и Општини Бачка Паланка за први и други квартал ове године. 

уо
 
Нажалост доприноси се не уплаћују на време па наши писци имају проблема са ПИО због тога што им се обрачунава камата.Сваке године се обнављају уговори са локалном самоуправом и то пролонгира уплату. С друге стране, у општинама се усваја ребаланс и уплате неће бити евидентиране све до усвајања ребаланса. 
Зивлак је обавестио УО о активностиа ДКВ поводом сарадње са Удружењем писаца из Санктпетербурга и о обележавању  Светског дана поезије.
Чланови Друштва књижевника Војводине, Драган Станић (Нови Сад) и прозни и драмски писац Милош Латиновић (Кикинда), представљали су Србију и нашу организацију на Осмом салону књига и III Међународном књижевном форуму у Санктпетерсбургу, који је од 24. до 28. априла 2013. године, организовао огранак Савеза писаца Русије из овога града. 
Иван Негришорац и Милош Латиновић учествовали су са колегама из Бугарске, Украјине и Русије у програму "Сусрет словенских писаца", где су читали своје најновије радове и говорили на тему сродности и проблемима који прожимају словенске културе. Дугогодишње успешне везе два удружења, која предводе Никола Страјнић и Јован Зивлак (ДКВ) и Борис Александрович Орлов (СПР) јасно су подржане и на овој манифестацији, као и током посете. Посебно је апострофирана жеља за још чвршћом и чешћом сарадњом два удружења и две културе. 
Наглашавана је одлична организација нашег фестивала и гостопримство домаћина и људи у Новом Саду и Војводини.
Посета је завршена обострано израженом жељом за поновним сусретом и конкретнијом сарадњом.
Манифестација Светски дан поезије, уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света. 
Програм је одржан у подне у Кафеу Јамајка, у улици Браће Рибникар. Учествовало је десет песника чланова ДКВ. Они су читали своје новије песничке текстове: Јован Дунђин, Јасна Мелвингер, Пал Бендер, Анђелко Анушић, Ирина Харди Ковачевић, Драгомир Шошкић, Селимир Радуловић, Мартин Пребуђила, Љиљана Грошин и Горан Ибрајтер. Током програма емитовани су и радиофонски записи стихова познатих домаћих и светских песника. Програм је водио Зоран Хаџи Лазин.
Песници, чланови ДКВ наступили су и у две школе у исто време. У средњој школи Милан Петровић на Новом насељу и у Основној школи Коста Трифковић. У тим програмима су наступили Никола Страјнић, Стеван Брадић, Гордана Ђилас, Илеана Урсу, Анђелко Ердељанин, Саша Нишавић, Рале Нишавић, Рајица Драгићевић, Миодраг Петровић, Светозар Савковић, Спасенија Цана Сладојев и Марина Жинић.
Поезија је читана на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Вече у Градској библиотеци са почетком у 19,00 сати посвећено је преминулим песницима Новог Сада и Војводине, члановима ДКВ, који су својим делом обележили другу половину двадесетог века. Избор из поезија двадесет и пет песника под насловом Течни глаголи и влажне метафоре, по стиховима Војислава Деспотова, био је прилика да се подсетимо дела значајних аутора наше средине. Прочитана је по једна песма од 25 песника, саопштене су кратке биобиблиографске белешке и то је препуна сала пажљиво саслушала. Програм је трајао два сата. Изузетан догађај поздрављан је низом аплауза где су се чули стихови: Бранка Андрића, Мирослава Антића, Кароља Ача, Михаља Бабинке, Паља Бохуша, Иштвана Брашња, Ласла Гала, Војислава Деспотова, Милана Дунђерског, Бошка Ивкова, Гојка Јањушевића, Иштвана Конца, Петру Крдуа, Јожефа Папа, Ђуре Папхархаија, Павла Поповића, Славка Матковића, Јаноша Сиверија, Ђорђа Сударског Реда, Радета Томића, Душка Трифуновића, Вујице Решина Туцића, Ференца Фехера, Јоана Флоре и Јудите Шалго. Избор је сачинио Јован Зивлак, а глумци Емил Курцинак и Драган Стојменовић читали су поезију. Уводну реч су дали Перо Зубац и Драган Којић, програм је водио Бранислав Живановић. 
Извештај је једногласно усвојен.
                                                           
3. Поводом трошкова Зивлак је нагласио да  за текућу годину нисмо још обезбедили одговарајућа средства и да ће године бити тешка.Ситуација је драматична због дуга за закуп пословног простора, за текуће трошкове, телефон, струју и дугујемо хонораре ангажованим у рачуноводству и књиговодству, секретару, уреднику програма и часописа и др, скоро шест месеци.
На конкурсима смо добили од Покрајине средства у износу од 1.100.000 динара за текуће трошкове; 700.000 динара за Фестивал; 150.000,00  динара                                                         за Златну греду; 150.000,00  динара за годишње награде; 80.000,00  динара за Бранкову награду; 100.000  динара за међународну сарадњу. Од Републике смо добили   100.000,00 динара за Бранкову награду и 300.000,00 за Златну греду. За Фестивал комисија није доделила ни динара, што је изузетно некоректно и ми ћемо морати реаговати.                                                                                       
Од Града смо добили   800.000,00 за Златну греду и 1.000.000,00 за Фестивал. Укупно смо добили преко 4.200.000,00 а за нашу делатност је потребно преко 6.000.000,00. Република је драстично смањила средства, као и Покрајина, док је Град дао скоро двоструко више. Међутим, то, нажалост није довољно. Мораћемо да тражимо додатна средства: од Републике за Фестивал и текуће трошкове ( за текуће трошкове не добијамо средства већ две године) и од Покрајине и Града ( ако је могуће) средства за Фестивал. Од тога зависи, без патетике, наш опстанак.
                                                   
4. Симпозијум о Бранку ће се одржати 27.јуна.2013. године у просторијама ДКВ са 12 до 15 учесника. 
Припреме за 8. Фестивал. Са највећим бројем учесника постигнута је сагласност да учествују у програму. Гост  Фестивала је Румунија. Одржаће се представљање румунске поезије и објавити антологија са 12 песника. Учесници Фестивала су: Мирче Картареску, Дан Коман, Јон Мурешан,  Јон Е Поп,  Раду Ванку,  Дан Соћу,  Корнел Унгуреану,  Александар Стојковић,  Славомир Гвозденовић (Румунија),  Јан Вагнер,  Михаел Кригер (Немачка), Ален Ланс,  Лор Камбо (Француска),  А Б Џексон,  Дејвид Кристал (Енглеска),  Томас Крогбел (Данска), Јас Атила (Мађарска),  Виктор Родригез Њуњес (Куба),  Николај Бутенко,  Јуриј Буковски (Русија),  Војцек Хмилевски (Пољска), Јарослав Резник (Словачка), Братислав Милановић, Милован Марчетић, Радомир Андрић, Зоран Богнар, Селимир Радуловић, Јасна Мелвингер, Ана Терек (Србија). На симпозијум су позвани: В. Гвозден, Н. Страјнић, З. Ђерић, Д. Проле, Стеван Брадић, А. Лошонц, Д. Смиљанић, Маја Медан, Душан Пајин, Бојан Јовановић,Маја Савић, Драгиња Рамадански, Бошко Томашевић, Корнелија Фараго и др.
Симпозијум ће био посвећен теми Књижевност отпора. За Бранкову награду задужени су Зоран Ђерић, Стеван Брадић и Владимир Гвозден а за Слем Бранислав Живановић, Драган Бабић и Стојан Крпица.
Разговоре у Сити књижари водиће Стеван Брадић, Тања Секић и Драган Бабић.
Фестивал има изванредну међународну репутацију.Простор дешавања је дефинисан: на трговима, балконима, холу Студија М, Градској књижари, огранку САНУ. Биће организована гостовања у Бачку Паланку, Бачки Петровац, Зрењанин, Сремску Митровицу, Сремске Карловце, Кикинду...
Милан Алексић ће  бити уредник музичког програма.
Треба да се распише конкурс за Бранкову награду и за најбољег Слем песника Србије који ће бити отворен до 01.августа.2013. 
Након дискусије програм је једногласно усвојен.
5. Под тачком разно разматрана је примедба Бошка Томашевића на однос листова Књижевни магазин и Данас према њему као писцу. Наиме Томашевић је на позив Данаса дао интервју у априлу прошле године. Уредница Ивана Матијевић није прочитала интервју, али када је текст изашао нашла је за сходно да изрази своје запрепашћење. Начин на који се дотична обратила нашем колеги је непрофесионалан и недопустив у комуникацији са било којим сарадником, а камоли са писцем који има неспорну репутацију и чије мишљење ваља саслушати, без обзира да ли се слажемо с њим или не. То је принцип демокатије који садржава право на слободно мишљење. Томашевић је у интервју навео како не сматра Данила Киша великим писцем. Иако је велики број писаца у УО писао са уважавањем о Кишу, сматрамо неприкосновеним правом да се у јавном дијалогу може изразити мишљење о вредности било којег писца, па и оних канонизованих. Оспоравање тог права у јавном простору сматрамо недемократичним и цензорским понашањем које заслужује сваку осуду. Таква понашања стварају непродуктивну, недијалошку и унисону климу у простору наших књижевних дискусија, подсећајући на прошла времена и на хистерију пред другачијим мишљењем.
Главни уредник Књижевног магазина Милета Аћимовић Ивков је у телефонском разговору фебруа 2013. године унапред одбио сваку сарадњу са  Бошком Томашевићем, означавајући га као непожељног због  његовог критичког мишљења. Ивков се тако открио као заступник књижевности и критичког мишљења који свом силом настоји да установи своје становиште  као неприкосновено и једино и као заступник културе ресантимана.
Ова два примера су само симптоми честе оболелости од другачијег мишљења, од дијалога и озбиљне дискусије о нашим књижевним стварима. Ми такве појаве осуђујемо и опомињемо да су оне део врло озбиљне тираније једноумља у нашем књижевно животу и да је нужно да се о томе размисли.
Седница је завршена у 12 часова и 30 минута.


 
XIX СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА

Деветнаеста седница Управног одбора одржана је 26. фебруара у 11,00 сати у просторијама ДКВ, Браће Рибникар 5.
Седници су присуствовали Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Гордана Ђилас, Михал Ђуга, Зоран Ђерић, Павел Гатајанцу, Петко Војнић Пурчар, Ђорђе Писарев, Владимир Гвозден, Давид Кецман и Недељко Терзић. Одсутни су били, Корнелија Фараго, Ахнета Бућко и Весна Кораћ.

Председник УО ДКВ Никола Страјнић је за седницу предложио следећи дневни ред:
1. Усвајање записника са претходне седнице
2. Предлог Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника за рад Скупштине.
3. Самостални уметници и Комисија за самосталне уметнике
4. Разно
                                       управни одбор
1. Записник је једногласно усвојен.

2. За састав Верификационе комисије предложени су Рајица Драгићевић, Александар Павић и Михал Ђуга. За Комисију за оверу записника предложени су Корнелија Фараго, Владимир Гвозден и Павел Гатајанцу. За записничара предложен је Даниел Мандић, технички секретар ДКВ.
Предлози су усвојени.

3. Јован Зивлак је обавестио УО да су из састава самосталних уметника право на пензију крајем прошле године стекли Синиша Живковић, Јованка Николић и Стојан Симић и да су у складу са Законом брисани из регистра СУ.
Право на статус самосталног уметника на основу испуњених услова у складу са Правилником ДКВ о утврђивању статуса самосталног уметника и Закона о култури стекли су Весна Кораћ и Гордана Шарчевић. Њихов статус и обавезе ДКВ о уплати ПИО и ЗО ступају од другог квартала (април – јун).
Такође, право на статус самосталног уметника су крајем године у Бачкој Паланци стекли Снежана Турк и Мирослав Николић, а обавезе уплата доприноса преузела је Општина Бачка Паланка.
Никола Страјнић, председник ДКВ је обавестио УО да је Покрајински омбудсман упутио представку УО ДКВ да мора издати одговарајуће решење Љиљани Јокић члану ДКВ (и Српског књижевног друштва), која се истом жалила на став Комисије за статус самосталних уметника која јој је саопштила да не може испуните њене захтеве о признавању стажа због неиспуњења низа услова предвиђених Правилником и Законом о култури.
Никола Страјнић је предложио да се прихвати следећи одговор омбудсману: Љиљана Јокић је захтевала да јој ДКВ изда уверење о статусу у којем се потврђује да наша чланица има стаж и услове за откуп стажа за период од 1975. до 1994. и од 1991 до 2012 године. Исти захтев поменутој одбило је Српско књижевно друштво због законских ограничења. ДКВ не може у овом тренутку, такође, да решава питања откупа радног стажа или да издаје уверења за статус самосталног уметника за период пре 2012. године.
ДКВ је одлуком Министарства културе Србије (СГ Репулике Србије, од 4. 11. 2011) уврштено у списак репрезентативних удружења, а фактички је почело у том смислу да делује од јануара 2012, након потписивања Уговора са Градском управом за културу Града Новог Сада о уплати доприноса за самосталне уметнике. Ми у претходном периоду нисмо били репрезентативно удружење, те поверене послове је обављало искључиво Удружење књижевника Србије.
Посебно, Љиљана Јокић није навела на који начин ће бити вршене уплате и ко ће преузети ту обавезу. У складу са повереним пословима које вршимо са самосталним уметницима, било ко да преузима те обавезе (спонзор, сам уметник, Покрајина или неки други субјект) морао би да склопи уговор са нама, јер ми вршимо евиденцију лица која самостално обављају уметничку делатност у области књижевности. Податке из евиденције смо дужни као репрезентативно удружење да достављамо у виду обавештења надлежној организационој јединици Пореске управе, у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање (ЗК члан 63).
Такође, скренута је пажња да у Захтеву наше чланице нису испуњени многи услови: нема приложеног уверења о држављанству; копије Решења, односно Одлуке Комисије о утврђивању статуса из претходног периода; непотпуна је документација о професионалном раду (недостају многи уговори, програми, плакате, потврде уметничких институција, критике, рецензије). За њене радове објављене у Грађанском листу нема доказа да су књижевни, као ни за Еновине (у правилницима се не спомиње могућност признавања радова објављених у интернет издањима). У Правилнику постоје јасне квантификације, нпр. за телевизију, позориште, радио и сл. А које у захтеву наше чланице нису на одговарајући начин евидентиране.
Скрећемо пажњу да је за нашу одлуку, тј. Статусне комисије репрезентативног удружења, потребно да се употпуни документација и да се организује хронолошки према годинама за које се тражи потврда о статусу самосталног уметника. Посебно, нужно је да се кандидат у ПИО обавести да ли постоји могућност признавања стажа за самосталног уметника за претходни период и да ли постоји модус за уплате прописаних доприноса.
Такође је сугерисано да се искористе предвиђене и логичне законске могућноси за жалбу. Најкомпетентнији одговор би могао да се добије од Министарства културе Србије, како прописује ЗК.
Нама је у интересу да наши чланови, без изузетка, у складу са Законом о култури, решавају своје статусне проблеме и зато је упућујемо да се обрати и Министарству културе Републике Србије и ПИО у Новом Саду, јер проблематика није уобичајена и ми немамо могућности да понудимо оптималнији одговор.
Образложење је једногласно прихваћено.

4. Под тачком разно није било дискусија.
 
XVIII СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА

Осамнаеста седница Управног одбора одржана је 14. фебруара, са почетком у 11 часова.
Седници су присуствовали Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаи, Гордана Ђилас, Михаил Ђуга, Зоран Ђерић, Ђорђе Писарев, Давид Кецман и Недељко Терзић. Одсутни су били Владимир Гвозден, Корнелија Фараго, Павел Гатајанцу, Петко Војнић Пурчар, Ахнета Бућко и Весна Кораћ.
Председник УО ДКВ Никола Страјнић је за седницу предложио следећи дневни ред:
1. Усвајање записника са претходне седнице /налази се на сајту ДКВ/
2. Извештај о програмским активностима у претходном периоду (извештај о раду између две седнице: извештаји о програмској делатности, конкурси за текућу годину, националне пензије)
3. Усвајање Извештаја жирија о годишњим наградама и комисије за пријем нових чланова
4. Предлог за посебно признање ДКВ Славомиру Гвозденовићу за допринос развијању српскорумунских књижевних и културних веза
5. Припрема Скупштине, предлог датума и усвајање дневног реда
6. Формирање одбора за припрему Скупштине
7. Извештај о годишњем раду и План делатности за наредну годину
8. Извештај надзорне комисије
9. Предлог за висину годишње чланарине
10. Разно
                                 управни одбор                                                                             
1. Усвојен је записник са претходне XVII седнице Управног одбора (постављен је на сајту ДКВ www.dkv.org.rs)

2. Зивлак је рекао да је између ове и последње седнице, крајем децембра, урађен велики посао са писањем извештаја о програмским активностима ДКВ за прошлу годину, којима су оправдана средства добијена путем конкурса. Истакао је да су у 2013. години двојица од седам чланова ДКВ који су конкурисали за Националну пензију стекли то право – Вићезослав Хроњец и Благоје Баковић – што је далеко од задовољавајућег, иако око двадесетак чланова ДКВ прима ову пензију. У вези са тим, нагласио је проблем што у комисији за Националну пензију нема ниједног књижевника из Војводине, што само по себи смањује објективност одлуке и избора. Такође, рекао је да би се унутар оквира ДКВ требао створити известан цензус за конкурисање, са којим би се затим конкурисало за Националну пензију, на пример према критеријуму превода на друге језике, заступљености у антологијама и добијања важних награда, чиме би се затим могао вршити снажнији притисак на неправилности у раду званичне комисије.
Предлог је једногласно усвојен.
Затим, подсетио је да се за седморо чланова ДКВ из Новог Сада плаћају доприноси за ПИО и ЗО и за двоје чланова из Бачке Паланке, Град квартално издваја око 150.000,00 динара.

3. Зивлак је рекао да се на годишњој Скупштини ДКВ сваке године додељују награде за стваралаштво за припаднике националних мањина, а да ће ове године Награду Паљ Бохуш за стваралаштво на словачком језику у 2013. години добити Златко Бенка. У жирију за доделу су Вићезослав Хроњец, Михал Ђуга, Ладислав Чањи и Владимир Валенћик.
Затим, Комисија за превод године у саставу Владимир Гвозден, Корнелија Фараго и Павел Гатајанцу (председник) једногласно је одлучила да овогодишњу награду добије Богдан Косановић за превод књиге Владимира Јаковљевича Пропа Руски авангардни празници: покушај историјскоетнографског истраживања, у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића.
Жири ДКВ за књигу године, у саставу Никола Страјнић, Недељко Терзић и Милош Латиновић, одлучио је да се награда за књигу године ДКВ додели Бошку Томашевићу за књигу огледа Мишљење писања, у издању Малог Нема из Панчева – Зивлак је додао да је ова књига резултат десетогодишњег рада, и подсетио је на значај Томашевићевог рада и његову признатост у иностранству, као и на његову непризнатост у својој земљи.
Зоран Ђерић, председник комисије за пријем нових чланова, саопштио је да се комисија три пута састајала и да је по позиву примељено деветоро чланова: Часлав Ђорђевић, Анђелко Анушић, Слободан Мандић, Калман Јодал, Стеван Брадић, Вирxинија Поповић, Адам Светлик, Катарина Хриц и Владимир Валенћик), а на основу конкурса дванаест чланова: Љиљана Грошин, Милена Летић Јовеш, Снежана Писарић Милић, Катица Татић, Олег Томић, Марија Танацков, Снежана Илић, Ружица Кљајић, Снежана Радојевић, Мара Кнежевић, Душан Савић и Марко Иванчевић.

4. Зивлак је изнео предлог да Славомир Гвозденовић прими специјално признање ДКВ за развијање књижевних српскорумунских веза.
Предлози су једногласно усвојени.

5. Председник ДКВ Никола Страјнић обавестио је чланове УО да ће се редовна годишња Скупштина одржати у недељу 3. марта у 10 часова у Свечаној сали Електропривреде Војводине, и предложио следећи дневни ред:
1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две Скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Саопштење о пријему нових чланова
5. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Паљо Бохуш, Посебно признање).
6. Владимир Гвозден: Беседа о Александру Тишми поводом десетогодишњице од смрти.
7. Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2012. годину и План делатности за 2013. годину
8. Дискусија и текућа питања
Дневни ред је једногласно усвојен.
6. Страјнић је за Радно председништво Скупштине предложио, поред председавајућег, Јована Зивлака и Јаноша Бањаија, за састав Верификационе комисије Рајицу Драгићевића, Александра Павића и Михала Ђугу, за Комисију за оверу записника Корнелију Фараго, Владимира Гвоздена и Павела Гатајанцуа, а за Записничара техничког секретара Даниела Мандића.
Предлози су једногласно усвојени.

7. Зивлак је за план делатности ДКВ у 2013. години навео пре свега 8. Међународни књижевни фестивал, на коме ће ове године почасни гости бити књижевници из Румуније, затим часопис Златна греда (укупно шест свезака, односно дванаест бројева), Симпозијум и зборник о Бранку Радичевићу, Светски дан поезије, усмену антологију Савремена мађарска књижевност у Војводини са избором текстова за Златну греду (можда и за цео број), Књижевни караван по градовима Војводине, књижевне трибине у Клубу ДКВ, Сарадњу са организацијом писаца из Петрограда, и годишње награде ДКВ, поред Бранкове која ће бити уручена на Фестивалу. За ове активности, закључио је Зивлак, на конкурсима ће се од Републике, Покрајине и Града тражити 8.746.000,00 динара.
Предлози су једногласно усвојени.

8. Књиговођа Друштва Ремели Ласло у име Надзорног и Управног одбора ДКВ предао је извештај о завршном рачуну за 2012. годину, и изнео да је током године остварило укупан приход од 6.089.822,47 динара, и то 850.000,00 из буxета Републике Србије, 3.710.000,00 из буxета Покрајине, 1.409.022,47 из буџета Града Новог Сада, док је од чланарина остварило сопствени приход од 120.000,00 динара. Рекао је да расходи Друштва за ту годину чине 6.203.401,57 динара, од чега 3.029.188,00 за трошкове Фестивала, 1.049.235,00 за трошкове Златне греде, 280.087,00 за трошкове Бранкове награде, 90.935,00 за Симпозијум о Јовану Јовановићу Змају, 98.560,00 за међународну сарадњу са писцима из Петрограда, 609.022,00 за уплату ПИО и ЗО за самосталне уметнике, 77.512,00 за Светски дан поезије, Књижевни караван и Књижевни салон, 968.862,00 динара за режијске трошкове – док вишак расхода над приходима износи 114.379,10 а актива и пасива закључно са 31. XII 2012. износи 1.377.367,66 динара. Објаснио је да су у активи новчана средства и губитак, односно вишак расхода из 2009, 2010. и 2012. године (губитак/вишак расхода износи 1.348.981,95 динара). У пасиви су неплаћене обавезе за комуналне услуге и закупнина, које износе 835.731,33 динара, док је обавеза за грађевинско земљиште 281.540,00 динара, за неисплаћене награде и хонораре 222.000,00 динара, а обавеза пореза на награде је 38.096,00 динара.
Извештај о завршном рачуну је једногласно прихваћен.

9. Зивлак је предложио да се годишња чланарина са 1.000,00 повећа на 1.200,00, додајући да је и поред симболичне цене чланарину у 2012. платила само четвртина чланова, истичући да би годишњи губици били мањи да је чланарину платила барем половина. Подсетио је и на ново правило Удружења књижевника Србије, према коме ће неплатише бити искључене из удружења.
Писарев је додао да се не слаже са искључивањем чланова који не плаћају чланарину, али да се поштује статус активних и пасивних чланова.
Зивлак је такође предложио и да чланови ДКВ старији од 75 година буду ослобођени плаћања. Поред тога, предложио је и да чланови ДКВ који имају статус самосталних уметника и којима се од јануара прошле године по тромесечним кварталима редовно уплаћују ПИО и ЗО морају сваке године да приложе потврду да имају примања испод републичког просека.
Предлози су једногласно усвојени.

10. Под тачком разно није било дискусија.

Седница је завршена у 12 часова.
 
XVII СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА

седница уо

Седамнаеста седница Управног одбора одржана је 28. децембра, са почетком у 12 часова.
Седници су присуствовали Никола Страјнић, Јован Зивлак, Јанош Бањаји, Гордана Ђилас, Ђорђе Писарев, Владимир Гвозден, Корнелија Фараго и Недељко Терзић. Одсутни су били Павел Гатајанцу, Петко Војнић Пурчар, Ахнета Бућко, Весна Кораћ, Зоран Ђерић, Михаил Ђуга.

Председник УО ДКВ Никола Страјнић је за седницу предложио следећи дневни ред:

1. Усвајање записника са претходне седнице /налази се на сајту ДКВ/
2. Извештај о програмским активностима /Караван, Салон, Греда, Зборник о Змају/
3. Финансијска ситуација, питања трошкова закупа
4. Припрема скупштине, рад жирији, комисије за пријем, чланарина
5. План делатност за наредну годину
6. Питања статуса ДКВ, националне пензије, статус самосталних уметника
7. Разно

1. Усвојен је записник са претходне XVI седнице Управног одбора (постављен је на сајту ДКВ www.dkv.org.rs)

2. Зивлак је нагласио, поводом активности између две седнице, да је Књижевни караван одржан и ове године. На њему је учествовало више од десет књижевника ДКВ, углавном песника, у Бачкој Паланци, Сремској Митровици и Сомбору, током 27. и 28. децембра. Додао је и то да су поједини чланови ДКВ изразили незадовољство с обзиром да нису уврштени у програм, али је истакао да се програм креира са великом пажњом, и да у њему истовремено не могу да учествују сви и да се улаже велики труд да актуелни аутори не буду запостављени.
Додао је да је 26. децембра одржан и традиционални Књижевни салон који је у Клубу ДКВ окупио око 40 чланова, који су поред читања и афирмисања своје поезије или прозе имали могућност да се међусобно друже и разговарају о битним стварима књижевности и нашег Друштва. Поводом Златне греде, рекао је да су недавно изашла два фестивалска броја, и да ће до краја године изаћи још један редован двоброј.
Додао је да убрзо излази и зборник радова са Симпозијума о Јовану Јовановићу Змају, који је одржан 12. јула у Позоришту младих.
Зивлак је на крају нагласио да је постојала лоша воља градских власти да се програми ДКВ реализују, али да упркос томе, захваљујући и Покрајинском секретаријату за културу, уз велике напоре чланова УО, Програмског одбора и бројних сарадника, многи програми су реализованиу, посебно Фестивал који је широко прихваћен и који је Друштву омогућио озбиљну међународну сарадњу, и  перспективу за још већу афирмацију ДКВ. Када се узме у обзир и излажење Златне греде, Караван писаца, Салон, међународна сарадња, награде ДКВ, симпозијуми и издавачка делатност, националне пензије, промоција самосталних уметника чланова ДКВ, може се рећи да је текућа година била изузетно плодна за наше удружење.

3. Зивлак је рекао да је ДКВ захваљујући разумевању Покрајинскг секретаријата за културу за Фестивал добило још нужних милион динара за покриће трошкова. Председника ДКВ Николе Страјнића, је учинио много да се ова субвенција реализује и она ће бити утрошена на неисплаћени хонорар за директора фестивала Јована Зивлака, на фестивалски каталог, на неисплаћене хонораре појединим преводиоцима, на две фестивалске Греде, а 400.000,00 је пребачено на рачун ДКВ као враћање позајмице са других позиција, што је намењено за покриће режијских и других трошкова. Подсетио је да се новим прописима корисницима буџета налаже отварање подрачуна за сваки програм или пројекат засебно, што ће у значајној мери отежати ионако тешко извођење активности ДКВ, уколико динамика уплата буде неусаглашена, као досад.
Додао је да је исплаћен део закупа за просторија ДКВ, и да је сада дуг делимично смањен, као и дугови за информатику и чистоћу.
Истакао је потребу да се купи нови фотокопир, с обзиром да стари скоро не функционише, а ускоро ће бити потребан око припрема за Скупштину, што је једногласно усвојено.

4. Зивлак је рекао да годишња чланарина још увек 1.000,00 динара. Датум и место скупштине још увек нису познати, рекао је, али одржаће се у Новом Саду, у јануару или фебруару. Подсетио је да до тада треба донети и одлуке о наградама и новим члановима ДКВ.
Корнелија Фараго је подсетила  да је прошле године Калман Јодал конкурисао за чланство у ДКВ, и да он има све услове да буде примљен. Предложено је да се Калман Јодал контактира око формалности  и да након тога буде примљен, што је је једногласно прихваћено.

5. Фестивал представља главну манифестацију ДКВ у 2012. години, нагласио је Зивлак, рекавши да ће на осмом Фестивалу гости бити румунски песници. Поред тога, додао је, важан догађај представља и додељивање Бранкове награде, сада 53. по реду. Рекао је да ове године треба тражити више средстава за Златну греду, за барем 10 бројева, иако је ове године изашло само 6 свезака двоброја овог листа. Такође, рекао је, треба инсистирати и на средствима за књижевне трибине. Рекао је да  би било нужно да Корнелија Фараго за Греду направи избор из новије књижевности писаца мађарског језика у Војводини. То је врло важно, због чињенице да већ дужи период није представљана књижевна сцена мађарског језика, ни у Греди, ни било где другде. Такође, Стеван Брадић је задужен да за Греду и  трибину ДКВ организује представљање новије генерације српских песника у Војводини.

6. Потребно је упутити апел Министарству културе Србије да у Комисији за националне пензије буде и члан из уметничких удружења у Војводини, због објективности, рекао је Зивлак.
Затим је предложио да се напише отворено писмо о проблематици националних пензија, истакнутих уметника и правилника који се тичу вредновања рада уметника поводом стицања права на плаћање доприноса. Скренуо је пажњу на врло негативно и непродуктивно мишљење Душка Паунковића, изражено у интервју у Политици, који као члан Националног савета за културу (НСК), без консултовања писаца и без разумевања рада у књижевности заступа врло штетна становишта по културу и позицију писаца уопште, а поводом рада на изменама и допунама Закона о култури из 2009. године. Предлог је једногласно усвојен.

7. Под тачком разно, предложено је да чланови Комисије за попис опреме, обавеза и потрепштина са стањем на 31. децембру 2012. године буду Весна Кораћ, Павел гатајанцу и Даниел Мандић.

седница уо

Седница је завршена у 13 часова.

 
<<  1 2 3 4  >  >>

Резултати 1 - 10 од 40

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432