Друштво књижевника Војводине
 
 


Вести |
Годишње награде ДКВ биће уручене на скупштини ДКВ 3. марта у Свечаној сали Електровојводине


Награда за књигу године Бошку Томашевићу; за превод године Богдану Косановићу; за књигу на словачком Златку Бенки а посебно признање додељено Славомиру Гвозденовићу
Жири ДКВ за књигу године, у саставу Никола Страјнић, Недељко Терзић и Милош Латиновић, одлучио је да се награда за књигу године ДКВ, додели Бошку Томашевићу за књига огледа Мишљење писања, у издању Малог Нема из Панчева.
Бошко Томашевић (1947, Бечеј), доцент универзитета. Држао је предавања из књижевне теорије, поетике, херменеутике и књижевне епистемологије на универзитетима у Фрајбургу, Гетингену, Нансију, Инсбруку, Бечу и Берлину. Члан је Европске Академије наука, уметности и књижевности (Париз), француског и аустријског ПЕН-а, као и Француског друштва писаца (Париз) те Аустријског савеза писаца (Беч).
Тематика књижевнотеоријских радова Бошка Томашевића окренута је проблемима књижевне теорије као секундарног дискурса, разлозима постојања књижевне теорије, вредновању њених циљева и резултата. Објавио је око двадесет  књижевно – теоријских књига. Бошко Томашевић једнако је афирмисан као песник. Тај део његовог стваралачког опуса броји готово тридесет књига, на српском и немачком језику. изашао му је први том Изабране поезије и на српском језику. Томашевић се опробао и као романописац: Закаснели извештај једној академији (2004) и Нико, никад (2012).


томашевић

Књига огледа Мишљење писања садржи укупно деветнаест текстова у њу је укључено Томашевићево целокупно мисаоно, па и песничко искуство. Темељи на којима почива су филозофски и воде, с једне стране, према филозофији предсократоваца, а, с друге, према филозофији двадесетог века, у првом реду према делу Мартина Хајдегера. Оно што говори о вредности ове проблематике у Томашевићевој књизи, јесте чињеница да се она не задржава само у сфери теоријског разматрања, него се сели и у сферу песничког стварања, што се посебно показује у ауторовим Изабраним песмама, објављеним у овој истој години у којој је објављена и књига Мишљење писања. У тој години објављен је и роман Нико, никад.
Жири за превод године је радио у саставу Павел Гатајанцу, Корнелија Фараго и Владимир Гвозден и једногласно је одлучио да награду додели Богдану Косановићу за превод књиге Владимира Јаковљевича Пропа, Руски аграрни празници: покушај историјско-етнографског истраживања у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Владимир Проп (1895-1970) био је и остао ауторитет на пољу фолклористике и структуралне семиотике. Књига Руски аграрни празници је Пропово значајно позно дело, објављено на руском 1963. године, у којем се вратио методолошким захватима из ране фазе рада како би осветлио опште елементе у сеоским календарским ритуалима. Он се занима за изучавање празника попут задушница, дочека пролећа и Свјатки, као и пратећих обичаја везаних за исхрану, поклоне, процесије, игре, песме, гатање, покладна такмичења, обреде очишћења... Жири сматра да је ова сложена књига нашла у Богдану Косановићу компетентног преводиоца који је – премда је за многим решењима морао да трага у дубинама српског језика, као и да уз мноштво напомена на одговарајући начин објасни смисао појединих руских речи везаних за народне обичаје – уверљиво дочарао јасноћу и изузетан интелектуални тон Проповог излагања.
Богдан Косановић је редовни професор славистике на Универзитету у Новом Саду и Универзитету Црне Горе. Студије руског језика и књижевности завршио је у Новом Саду, докторат наука одбранио је у Загребу. Држао је предавања по позиву на многим европским универзитетима, аутор је око 400 научних и стручних радова и учесник на више научних пројеката у земљи и иностранству. Међу његовим радовима истичу се монографије: Трагично у делу Шолохова (1988), Расправе из руске књижевности (1994), Истраживања руске авангарде (1995), Славистичке компаративне теме (2006), Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену (2009), Нове компаративне теме (2011). Преводио је дела различитих жанрова са руског, пољског и украјинског (поезију Александра Пушкина, Александра Блока, Виславе Шимборске, Чеслава Милоша и др.; прозу Булата Окуџаве, Михаила Шолохова и др; студије и књиге Јурија Лотмана, Владимира Пропа, Всеволода Мејерхолда). Био је главни преводилац и редактор Великог православног богословског речника (2000; друго издање 2010).

косановић
*
Жири за доделу Награде „Паљо Бохуш“ Словачке секције Друштва књижевника Војводине (у саставу Ладислав Чањи, Владимир Валенћик и Вићазослав Хроњец, председник) је одлучила награду додели песничкој књизи KED PO HRDINSTVE (Када после јунаштва), Златка Бенке и која је објављена у Словачком издавачком центру у Бачком Петровцу 2008. године.
Књига песама Када после јунаштва словачког војвођанског песника Златка Бенке представља највиши домет у читавом његовом песничком опусу. Класицистичка фактура његове песме досегла је овде најсрећнији склад свог значењског слоја и свог израза, чак у толикој мери да су антологичари у најновијим својим изборима највише песама овог песника преузимали управо из ове његове књиге. Она спада у неколико најбољих књига поезији војвођанских Словака уопште. Свака њена песма је својеврсни контрапункт у коме се преплићу, у свечаном тому инкантације, песничке слике које овековечавају безбројне призоре из вишемиленијског трајање актуелне цивилизације. Песник, прозни и драмски писац Златко Бенка рођен је 22. јула 1951. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио је као новинар у Информационом центру у Оџацима. Живи у Лалићу.
На српском је објавио збирке песама Демон али где (1973) и Оклопник (1986) и роман Богиња на престолу (1996). На словачком је објавио збирке песама Водена прашина (Воднy працх, 1977); Двосекли нож (Двојсечнy нoж, 1981); Океан (Оцеaн, 1984); Ил (Iл, 2001); Сан на столу (Сен на столе, 2006); Када после јунаштва (Кеd по хрдинстве, 2008) и Времену крај је, изабране песме (Највyшшi час, 2011); романе Сребро пешчане шуме (Стриебро пиесочнeхо леса, 1996); Анђеоски пад (Ањелскy пaд, 1996) и Девет прстенова (Девat прстеnов, 2005); збирку приповедака Платно од риже (Рyжовe плaтно, 1988) и драме Двадесет четврти Орионов живот (Двадсиатy штвртy Ориoнов живот, 1993) и Сребрна шума (Стриеборнy лес, 2003).
Добио је награду часописа Нови живот 1988. године.

бенка
*
Управни одбор ДКВ је одлучио да  посебно признање додели Славомиру Гвозденовићу (1953), песнику, преводиоцу, антологичару, уреднику и издавачу и културном делатнику из Темишвара, због његовог изузетног доприноса у преводилачком и културном раду у развијању српско – румунских веза и за његово оригинално песничко дело. Гвозденовић је дипломирао српски језик и југословенске књижевности у Букурешту, где је докторирао 2000. године на поезији Васка Попе. Члан је Савеза писаца Румуније, почасни члан Удружења књижевника Србије и члан је Удружења књижевника Српске.    Главни је уредник темишварског часописа „Књижевни живот“. Друштвени је и јавни радник српске националне мањине у Румунији, више година био је српски посланик у Парламету Румуније, а данас је председник Скупштине дијаспоре Срба у региону. За национално и политичко ангажовање добио је државна признања Румуније и Србије.
Приредио је у Румунији и Србији  десетак антологија српске књижевности.
Заступљен у више десетина  српских, румунских и европских антологија, као и у српским уџбеницима. Његова библиографија превода српске и румунске поезије, појединачно преведених аутора, избора и антологија је огромна и говори о Гвозденовићевом *изузетном стваралачком доприносу, посебно у афирмисању српске књижевности и културе у Румунији.
Објавио је 30 књига поезије,  од којих издвајамо:
Лирика (Букурешт,1981), Уџбеник о видаревој кући ( Букурешт, 1988), Подвлачење црте (Београд, 1988; избор), Српска молитва у Темишвару (Нови Сад, 1991), Црњански у Темишвару (Београд, 2002; изабране и нове песме), Die Schulen von Alexandria/ Александријске школе (Смедеревска песничка јесен, 2005; избор, српско-немачко издање), Fragment despre adjective descriptive (Одломак о описним придевима; Темишвар 2007), Колико Косова у мени (Темишвар 2007; ауторово издање).
Добитник је више значајних књижевних награда у Румунији и Србији.

гвозденовић

 
ПОЗИВ НА ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ ДКВ

 

Поштовани,
Позивамо Вас на редовну Скупштину ДКВ, коју заказујемо за недељу, 3. марта са почетком у 10,00 сати у Свечаној сали Електровојводине, Булевар ослобођења 100

За седницу предлажемо следећи дневни ред:

1. Избор Радног председништва
2. Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3. Избор Верификационе комисије, записничара и Комисије за оверу записника
4. Саопштење о пријему нових чланова
5. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године, Награда Паљо Бохуш
Пауза 10 минута
6.Извештај о раду и финансијски извештај ДКВ за 2012. годину и План делатности за 2013. годину
7. Дискусија и текућа питања
Kоктел у част награђених и новопримљених чланова у Клубу ДКВ, у улици Браће Рибникар 5

Срдачно,
председник ДКВ,
Никола Страјнић

*
Уз  Позив и Извештај о раду, шаљемо Вам уплатницу за чланарину (молимо Вас да обавезу чланарине измирите пре одржавања седнице) и евиденциони лист који добијају само активни чланови који могу да учествују у раду Скупштине (према Статуту чл. 10). Годишња чланарина за оне који редовно испуњавају своје обавезе је 1.200,00 динара. Чланови могу измирити и заостале чланарине за период од три године у износу од 3.000,00 динара, а за чланове који нису плаћали дуже од поменутог периода обавеза износи 5.000,00 динара. Молимо новопримљене чланове да понесу фотографију формата за лк, како бисмо им уручили чланску карту ДКВ. Новопримљени чланови треба да плате поред чланарине 500,00 динара за трошкове чланске карте и сајта.

 
ГОДИШЊА ЧЛАНАРИНА ДКВ ЗА 2013. ГОДИНУ
   

Молимо чланове ДКВ да плате годишњу чланарину до почетка фебруара 2013. године

Одлуком УО, на седници одржаној 14. фебруара 2013, износ годишње чланарине je 1.200,00 динара.
Плаћање чланарине је статутарна обавеза (члан 10 и 11. Статута ДКВ).
Уколико  члан не плаћа чланарину губи право да учествује у раду Скупштине и осталих органа ДКВ, као и право да буде биран у органе ДКВ (на основу Статута и Правилника о чланству из 2010. године), тј. губи статус активног члана.
Чланови који нису плаћали чланарину четири године или дуже, да би стекли статус активног члана, требало би да плате најмање пет чланарина.
Према члану 8. Правилника о чланству плаћања чланарине су ослобођени
чланови чији су месечна примања нижа од минималних примања на територији Републике Србије, чланови старији од 75 година, и чланови који су ангажовани у органима ДКВ.
Чланови који су Статутом и Правилником ослобођени плаћања чланарине, могу, уколико то желе, плаћати годишњу чланарину.
Новопримљени чланови поред чланарине плаћају и трошкове уписа у чланство у износу од 500,00 динара.

Чланарина се плаћа одговарајућом уплатницом у пошти или банци на рачун ДКВ код Ерсте банке 340-2030-48, или непосредно у канцеларији ДКВ, Браће Рибникар 5, Нови Сад.

 

Уплатница

 

 
ДКВ предложио 7 чланова за националне пензије


На основу Јавног позива за подношење предлога за доделу признања за врхунски допринос националној култури, тј, на основу Конкурса који је расписало Министарство културе и информисања, Друштво књижевника је приступило организовању предлога и мишљења за признање водећи рачуна да кандидати ДКВ задовољавају формалне и уметничке критеријуме који се захтевају условима конкурса.
ЈАВНИ ПОЗИВ је захтевао следеће услове за област књиге:
да је писац стекао статус корисника пензије код надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији;
да је држављанин Републике Србије;
да је остварио врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина;
да је добитник најзначајнијих награда и признања, и то:
републичка награда за посебан допринос развоју културе;
награда за животно дело;
стручне награде са међународних фестивала;
награде са фестивала и манифестација од републичког  значаја;
стручне награде удружења;
локалне награде и друштвена признања;
друге стручне међународне и домаће награде и признања из области културе;
да има образложену оцену вредности доприноса у области културе у делатностима коју дају уметничка и струковна удружења,
Рок достављања предлога: од 26. септембра до 26. октобра 2012. године.
Предлог за доделу Признања утврђује Комисија за доделу признања уметницима, чије чланове именује Министарство културе и информисања на период од годину дана, са могућношћу поновног именовања
На основу предлога Kомисије, Министарство културе и информисања предлаже Влади акт о додели посебних признања.
Влада доноси решење о додели посебних признања уметницима.
Посебно признање додељује уметнику у виду доживотног месечног новчаног примања, у нето износу од 50.000,00 динара.

Комисија ДКВ је предложила следеће кандидате:
1. Вићазослав Хроњец
2. Стојан Бербер
3. Благоје Баковић
4. Томислав Кетиг
5. Анђелко Ердељанин
6. Недељко Терзић
7. Милутин Ж. Павлов

УО ДКВ је свестан да национална признања доприносе побољшању положаја књижевника и уопште уметника, као и осталих стручњака и радника у кулури  Србије. Такође, национална признања схвата као рационалан и емаципован гест државе у разумевању доприноса и социјалног положаја уметника. Међутим, зачуђени смо да се поводом националних признања често организују кампање и притисци, као и да се ствара посебна атмосфера која доприноси да одлуке комисије не буду у складу са чињеницама. Исто тако, с обзиром да удружења из Војводине имају велики број уметника који заслужују пажњу због својих неспорних доприноса култури Србије, као и то да на такве чињенице често изостају адекватни одговори УО ДКВ изражава незадовољство појединим одлукама комисије. Из тих разлога, дакле, због реалнијег сагледавања доприноса књижевника и уметника УО ДКВ сматра да би у комисији морао бити изабран један представник уметничких удружења из Војводине.

Б. Баковић В. Хроњец

 
КАРАВАНОМ ПИСАЦА И КЊИЖЕВНИМ САЛОНОМ ПИСЦИ ВОЈВОДИНЕ ЗАВРШИЛИ КЊИЖЕВНУ ГОДИНУ

У четири програма у четири града учествовало преко педесет писаца

Друштво књижевника сваке године завршава годину са две значајне програмске активности : Караван писаца и Књижевни салон.
Књижевно караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине. Зависно од финансијских могућности писци наступају у више или мање градова. Најчешће су гостовали у Сремској Митровици, Сомбору, Старој Пазови, Суботици, Бачкој Паланци, али и у Кикинди, Панчеву, Темерину, Врбасу итд. Ове године писци су гостовали У Сомбору, Сремској Митровици и  Бачкој Паланци. Основна идеја  да се писци представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу савремену књижевност и мултикултуралност, која каректерише књижевну и културну сцену у Војводини, је постигнута. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер у највећој мери писци су наступали пред већим бројем посетилаца.

* * *

 

Књижевни караван у Бачкој Паланци

У четвртак, 27. децембра са почетком у 18,00 сати у сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, одржано је још једно успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Песме су читали Јован Зивлак, Никола Страјнић и Пал Бендер, који је читао поезију и на матерњем, мађарском језику. Публика је госте поздрављала великим аплаузима.
Писце је на почетку програма поздравила и водила програм директорка Библиотеке Ковиљка Добрић.

Караван Бачка Паланка

Књижевни караван у Сремској Митровици

Књижевни караван писаца Друштва књижевника Војводине - писци Ђорђе Писарев, Емсура Хамзић, Рале Нишавић, Гордана Ђилас и Мирјана Марковић -  је гостовао у Библиотеци „Глигорије Возаровић“ у Сремској Митровици 27.12.2012.године са почетком у 18 часова.
Директор Библиотеке Живка Матић је поздравила писце и присутну публику. Мирјана Марковић председник Књижевне заједнице Сремска Митровица је најавила писце представљајући њихов књижевни рад.
Гордана Ђилас, Емсура Хамзић, Рале Нишавић и Мирјана Марковић су читали своје стихове, а Ђорђе Писарев је прочитао одломак из свог романа.
Присутна публика, од које су неки чланови Књижевне заједнице с пажњом је пратила промоцију. По завршетку Мирјана Марковић је поклонила писцима по један Годишњак Књижевне заједнице Сремска Митровица  у којем је представљено стваралаштво њених чланова у току 2012. г.
Гости каравана  су се уписали у Лексикон Библиотеке Глигорије Возаровић и наставили дружење код песникиње Мирјане Оршанић у њеном  уметничком кутку „Променада“.

Караван Сремска Митровица

Књижевни караван у Сомбору

У четвртак, 28. децембра са почетком у 18,00 сати у сомборској читаоници „Лаза Костић“ одржано је успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Пред бројном публиком своју поезију представили су Иван Негришорац, Милан Ненадић и Илеана Урсу, која је читала и на матерњем румунском језику. У читању је учествовао и  домаћин вечери Давид Кецман Дако.

Караван Сомбор

 
Књижевни салон

Салон

Књижевни салон се одржава већ седми пут  у клубу ДКВ. Идеја  да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца остварила  је свој смисао на трибини ДКВ пред препуним клубом. Поред читањ, манифестацијом се афирмисало заједничко деловање у стварима књижевности, интерес писаца да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремено књижевност и савремено стваралаштво.
Књижевни салон Друштва књижевника Војводине одржао се  26. децембра у Клубу ДКВ, са почетком у 18 часова.
Салон је водио Ђорђе Писарев. Текстове су читали Пал Бендер, Емсура Хамзић, Никола Страјнић,  Петко Војнић Пурчар, Рале Нишавић, Бранислав Живановић, Нада Душанић, Владимир Кирда Болхорвес, Милан Мицић, Гордана Ђилас, Павел Гатејанцу, Весна Кораћ, Мирјана Марковић, Радован Влаховић, Срђан Тешин, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Фелићиа Мунтеану, Радомир Миљојковић, Бошко Радић, Срето Батрановић, Марина Жинић, Милан Живановић, Љубица Вуков Давчик, Бранислав Зубовић, Владимир Кочиш, Јован Зивлак...

Пал Бендер Петко Војнић Пурчар Нада Душанић

Гордана Ђилас Павел Гатејанцу Срђан В. Тешин Фелићиа Мунтеану

Посетиоци

Програм је водио Ђорђе Писарев.

После програма Салона приређен је коктел.

 
KOНКУРС ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ, ЗА ПРЕВОД ГОДИНЕ, ЗА КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ НА СЛОВАЧКОМ ЈЕЗИКУ

Друштво књижевника Војводине објављује Конкурс:
за Књигу године објављену у току 2012. године на српском језику,
Превод године, за предвод књиге објављене у току 2012 на језицима у употреби у АП Војводини, и за Награду Паљо Бохуш, за књигу објављену између две доделе на словачком језику.
За наведене награде могу конкурисати само чланови ДКВ.

Позивамо чланове ДКВ да пошаљу по три примерка књиге, које задовољавају услове конкурса, најкасније до 1. фебруара 2013. године, на следећу адресу:

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад

О наградама одлучују одговарајући жирији ДКВ.
Награде ће бити уручене на годишњој скупштини ДКВ крајем фебруара 2013. године.
Информације на тел. 021 6542 432, или e-mail: This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it
 
KOНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА ДКВ

Друштво књижевника Војводине објављује конкурс за пријем нових чланова.
За пријем у чланство ДКВ могу конкурисати кандидати који испуњавају следеће услове:
- најмање две објављене оригиналне (на језицима у употреби у АП Војводини) или преведене  књиге са светских језика, које задовољавају одговарајуће вредносне критеријуме.
- стално боравиште на територији АП Војводине
- битан допринос афирмацији књижевности у Србији или у свету које се стварају на језицима у употребу у АП Војводини.

Кандидати би требало до краја јануара да доставе следеће:
- молба о намери приступања у чланство ДКВ
- биографија
- фотокопија личне карте
- по један примерак објављене књиге.

Молбе кандидата који нису доставили потпуну документацију неће бити
 разматране.  
Документацију  доставити или послати на следећу адресу:

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад

О испуњењу услова одлучује Комисија о пријему нових чланова ДКВ.
Информације на тел.  021 6542 432, или e-mail: This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it
Резултати о пријему ће бити објављени на сајту ДКВ и на редовној Скупштини ДКВ. Пријаве, документацију о намери и послате књиге не враћамо.
 
СЕЋАЊЕ

Сава Бабић

Сава Бабић, 1934–2012

Преводилац, универзитетски професор, есејиста и критичар Сава Бабић, преминуо је 24. новембра 2002, у Београду. Сава Бабић се као преводилац и књижевник у најширем смислу афирмисао у Новом Саду и Београду. Захваљујући његовим преводима српска читалачка публика је упознала дела Петера Естерхазија, Адама Бодора, Иштвана Ершија, Иштвана Еркења, Дежеа Костолањија, Шандора Вереша, Арпада Генца и других. Посебно се као преводилац посветио афирмисању дела Беле Хамваша, изузетног и необичног писца – филозофа.
Основну школу је уписао у Суботици 1940. године, али је због ратних прилика наставио на мађарском језику. Гимназију је завршио после рата у Суботици, уписује групу Југословенска књижевност са српскохрватским језиком (Филозофски факултет у Београду), где је дипломирао 1957. године.
Ради у суботичким школама, 1957-1963. Био је лектор у Будимпешти на катедри за словенске језике, уредик у Минерви, потом директор Музеја у Суботици.
У Нови Сад прелази 1971, ради у Покрајинској заједници културе, на Телевизији Нови Сад, а од 1974. године на Филозофском факултету, група за јужнословенске језике. Године 1982. одбранио је дисертацију под насловом Српскохрватски преводи песама Шандора Петефија.
Године 1993. прелази у Београд, на Филолошки факултет, где формира Катедру за хунгарологију, која почиње с радом 1994-95. школске године.
Сава Бабић је посветио знатан број радова писцима наше старије и савремене књижевности. Објавио је преко петнаест есејистичких и књижевно - критичких књига где се бавио мађарским и српским писцима, преводилаштвом и компаратистичким темама из домена српско - мађарских веза. Био је поштован као педагог и предавач на универзитетима и трибинама, сарадник великог броја литерарних часописа...
Био је члан ДКВ и добитник награде за Најбољи превод године.

 
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ДОДЕЛУ ПРИЗНАЊА ЗА ВРХУНСКИ ДОПРИНОС НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ

На основу члана 5. Уредбе о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина („Службени гласник РС”, број 36/10), Министарство културе и информисања упућује

ЈАВНИ ПОЗИВ
за подношење предлога за доделу Признања уметницима односно, стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина

I. Министарство културе и информисања упућује јавни позив свим заинтересованим уметничким и струковним удружењима, установама културе, националним саветима националних мањина, другим правним и физичким лицима да предложе пензионисане уметнике односно стручњаке у култури за доделу Признања уметницима односно, стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина (у даљем тексту: Признање).
Право на Признање може стећи уметник, односно стручњак у култури за следеће културне делатности:
3) књига и књижевност (стваралаштво, издаваштво, књижарство, преводилаштво);
7) кинематографија и аудио-визуелно стваралаштво;
9) дигитално стваралаштво и мултимедији;
10) научноистраживачке и едукативне делатности у култури;
11) остала музичка, говорна, артистичка и сценска извођења културних програма.

II. Право на Признање може стећи, уметник, односно стручњак у култури који испуњава следеће опште услове, и то:
1) да је стекао статус корисника пензије код надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији;
2) да је држављанин Републике Србије;
3) да је остварио врхунски  допринос националној култури, односно култури националних мањина;
4) да је добитник најзначајнијих награда и признања, и то:
републичка награда за посебан допринос развоју културе;
награда за животно дело;
стручне награде са међународних фестивала;
награде са фестивала и манифестација од републичког  значаја;
стручне награде удружења;
локалне награде и друштвена признања;
друге стручне међународне и домаће награде и признања из области културе;
5) да има образложену оцену вредности доприноса у области културе у делатностима коју дају уметничка и струковна удружења, установе културе и образовне и научне установе.

III. Подносиоци предлога обавезно достављају следећу ПОТРЕБНУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ:
1. формулар – предлог за доделу посебног признања за врхунски допринос националној култури у Републици Србији (преузима се на пријавници Министарства културе и информисања у Београду, Влајковићева бр. 3 или са сајта  ДКВ или са www.kultura.gov.rs).
2. оверена копија правоснажног решења донетог од стране надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање или копије извештаја кориснику о исплати пензије за последња три месеца
3. оригинал уверења о држављанству са роком важења у складу са Законом о матичним књигама („Службени гласник”, број 20/2009)
образложена оцена, коју дају ДКВ
5. професионална биографија
6. фотокопије НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ награда и признања.
IV. Подносиоци предлога могу бити:
1. уметничка удружења,

V. Рок и начин достављања предлога: Заинтересовани предлоге могу поднети од 26. септембра до 26. октобра 2012. године. Предлози се достављају поштом препоручено са назнаком „ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДОДЕЛУ ПРИЗНАЊА УМЕТНИЦИМА ОДНОСНО СТРУЧЊАЦИМА У КУЛТУРИ ЗА ВРХУНСКИ ДОПРИНОС НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ, ОДНОСНО КУЛТУРИ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА”, Министарство културе и информисања, Влајковићева 3, 11000 Београд.

VI. Предлог за доделу Признања утврђује Комисија за утврђивање предлога за доделу признања уметницима, односно стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури односно култури националних мањина (у даљем тексту: Комисија), чије чланове именује Министарство културе и информисања на период од годину дана, са могућношћу поновног именовања.
На основу предлога Kомисије, Министарство културеи информисања  полазећи од средстава обезбеђених законом о буџету Републике Србијепредлаже Влади акт о додели посебних признања.
Влада доноси решење о додели посебних признањауметницима за врхунски допринос националној култури у Републици Србији.
Посебно признањедодељује се и исплаћује уметнику у виду доживотног месечног новчаног примања, у нето износу од 50.000,00 динара (словима: педесет хиљада динара).

НАПОМЕНА:
ПРЕДАТА ДОКУМЕНТАЦИЈА НЕ ВРАЋА СЕ ПОДНОСИОЦИМА
Формулар – предлог за доделу посебног признања за врхунски допринос националној култури у Републици Србији, професионалну биографију и списак најзначајнијих награда и признања, написати читко, штампаним словима или откуцати на персоналном рачунару.

ФОРМУЛАР МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ У ПРОСТОРИЈАМА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ, БРАЋЕ РИБНИКАР 5.

 
<<  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  >  >>

Резултати 61 - 70 од 179

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432