Друштво књижевника Војводине
 
 


Вести |
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

По пети пут организована је манифестација поводом Светског дана поезије, 21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе

Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Организација уједињених нација за просвету, науку и културу - УНЕСКО - 1999. године прогласила је 21. март Светским даном поезије. Циљ манифестације је одавање признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Овај празник прихваћен је и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ пету годину у Новом Саду обележава овај значајан датум. Програм је одржан у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар између бројева 1 и 3, и започетеј је радиофонским записима стихова Езре Паунда и Милоша Црњанског, који је говорио своје Стражилово.

Соња Новчић Зоран Ђерић Дубравка Миленковић

Стеван Брадић Милан Мицић Михал Ђуга

У музичком делу програма наступила је студенткиња виолине, са Академије уметности у Новом Саду, Соња Новчић.
Програм је водио Зоран Ђерић, а песме су читали Бранислав Живановић, Славко Алмажан, Михал Ђуга, Дубравка Миленковић, Гордана Шарчевић, Стеван Брадић, Емсура Хамзић, Вјера Бенкова, Радомир Миљојковић, Милан Мицић и Бенедек Миклош. Поред песама на српском језику – у оригиналу или у преводу – чули су се и стихови на мађарском, словачком и румунском језику.

Посетиоци Посетиоци

У исто време, недалеко од седишта ДКВ, у оближњој школи за основно и средње образовање Др Милан Петровић из Новог Сада, у свечаној сали наступала је друга група писаца пред више од стотину ученика.
Стихове су читали Спасенија Сладојев Цана, Дивна Бијелић, Стеван Вребалов, Драган Матовић, Младен Дражетин, Пера Јанчић и Александар Павић.

После манифестације одржан је мањи коктел.

 
СЕЋАЊЕ

Јон Марковићан


Јон Марковићан (Ion Marcovicean, 1922, Селеуш, општина Алибунар - 2011, Нови Сад), књижевник, новинар, уредник.
Основно школовање завршио је у Алибунару, а средњу учитељску школу у Вршцу, као припадник прве генерације.
Један од оснивача Књижевног круга Лумина. Био је члан редакције Књижевног подлистка у недељнику Libertata literaria, одговорни уредник недељника Libertatea од 1945 до 1949. године, а од 1945. до 1982. главни уредник румунског програма на Радио Новом Саду.
Почео је да објављује  1943. године, а његови први радови били су  посвећени прози. Током деценија бављења књижевношћу, писао је углавном  прозу и поезију, али је био и аутор већег броја књига и уџбеника намењених школама са наставом  на румунском језику у Војводини.
Објављивао је у водећим листовима и часописима румунског језика у Војводини, а већи број његових радова преведен је на српски и на друге језике националних мањина у Војводини.
Заступљен је у важнијим изборима прозе и поезије као и у антологији румунске поезије Славка Алмажана Буђење клепсидре.
Објавио је следеће књиге: Таква им је била судбина (проза, 1969), Лишће заборављено на ветру (1983, проза), Дефиле дрвећа (поезија, 1990) и Хронологија једног живота (роман, 2003).
Поводом обележавања 75. година његовог живота, 1997. године објављена је споменица посвећена његовом раду.
Јон Марковићан је углавном писао о румунском селу у Војводини и животу Румуна у равници.
Добитник  је многих признања за свој рад: Орден рада, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним венцем и Плакета Lumine.
Био је члан је друштва књижевника Војводине и Друштва новинара Србије.

 
3. КЊИЖЕВНИ САЛОН ДКВ

Салон одржан у препуном Клубу ДКВ
 
Друштво књижевника на крају године, већ трећи пут, организује  Књижевни салон. У четвртак 22. децембра, 2011. године у 18,00 часова, око 30 писаца у препуном Клубу ДКВ читало је нове текстове у посебним околностима, завршавајући књижевну годину са привилегијом да чита пред својим књижевним савременицима као публиком. Наравно, поред писаца публику су чинили и многи љубитељи савремене књижевности и поштоваоци рада Друштва књижевника Војводине.

Салон је отворио председник ДКВ Никола Страјнић, поздрављајући публику и писце, пожелео им  је успех у раду и у професионалној каријери, и нагласио како је Салон прилика да се писци сретну, да размене различита искуства и да поделе тајне своје стваралачке радионице. Подсећајући на порекло француског салона и његове културне и естетске разлоге у осамнаестом и деветнаестом веку, Страјнић је рекао да се наш салон одржава у другом времену, са другачијим друштвеним и културним разлозима и да је његова суштина отвореност и разговор.

Никола Страјнић отвара 3. Салон

Посетиоци Посетиоци Посетиоци

Модератори Салона били су Рајица Драгићевић и Бранислав Живановић.
Текстове прозе и поезије читали су и говорили Јелена Станојев, Слободан Тишма, Никола Шанта, Милан Ненадић, Илеана Урсу, Милан Мицић, Ирина Харди Ковачевић, Вићазослав Хроњец, Ђорђе Писарев, Јованка Николић, Павел Гатејанцу, Александар Павић, Недељко Терзић, Ева Харкаи Ваш, Анђелко Ердељанин, Рајица Драгићевић, Михал Ђуга, Пал Бендер, Стеван Вребалов, Јован Богдановић, Радован Влаховић...

Анђелко Ердељанин Александар Павић Ђорђе Писарев

Ева Харкаи Ваш Јелена Станојев Јован Богдановић

Јованка Николић Милан Мицић Недељко Терзић

Микола Шанта Павел Гатајанцу Радован Влаховић

Слободан Тишма Стеван Вребалов Пал Бендер

После читања приређен је коктел.

Коктел

 
РАЗГОВОР О ПЕСНИЧКОМ ДЕЛУ ВОЈИСЛАВА ДЕСПОТОВА

Разговор о песничком делу Војислава Деспотова

У четвртак, 15. децембра са почетком у 18 часова, у Клубу ДКВ у Новом саду, одржан је разговор о песничком делу Војислава Деспотова (1950–2000). Деспотов је објавио преко двадесет песничких и прозних књига, више од двадесет радио драма и двадесетак књига превода са енглеског, немачког и словеначког језика. Највећи део свог стваралачког живота провео у Новом Саду. Један је од најистакнутијих неоавангадних стваралаца у Србији и Новом Саду. Његов утицај је  био најизраженијих осамдесетих и  деведесетих  година прошлог века. Радио је на Радио Новом Саду, уређивао часопис часописа за књижевност HEY JOE. Учествовао на многим књижевним фестивалима и авангардним манифестацијама везаним за конкретизам, боравио као писац у САД.
У разговору су учествовали Зоран Ђерић, Стеван Брадић и Јован Зивлак.

Зоран Ђерић је говорећи о стваралаштву В. Деспотова рекао да је у депоу Војислава Деспотова остало 17 ауторских књига (9 или 10 песничких, 5 романа, 1 или 2 књиге есеја - ако једну од њих убројимо међу песничке - и 1 стрип или албум, у коме се налазе вербо-воко-визуелне песме). Остатак стваралаштва представља двадесетак књига превода са енглеског, немачког и словеначког језика. Остало је и више од 20 радио-драма. По његовом аутобиографском роману (за децу, како је означио у првом издању), Петровградска прашина, снимљен је истоимени документарно-играни филм (2002, у режији Душана Торбице). Ваљало би то поново прочитати, преслушати, прегледати.
Песнички депо, како смо се уверили, испуњен је са десетак књига: од вербо-воко-визуелне поезије, метајезичких и металитерарних ангажмана, ослоњених на искуства неоавангардне традиције, преко поетске досетке, хуморне и иронијске трансформације, до метапоетичке и постмодерне перспективе и праксе.

Стеван Брадић бавио се на који начин режими чулности учествују у конституисању песничког дискурса Војислава  Деспотова. Овакав приступ ослања се на дисциплину историје чулности, као посебно поље унутар историје идеја, а аутори који се њоме данас баве су, између осталих, Марк М. Смит (Mark M. Smith), Роберт Јуте (Robert Jutte) и Констанца Класен (Constance Classen).  „Историја чулности, укратко, наглашава улогу чула ...  у обликовању људског искуства ... показујући како су [људи на основу њих] разумевали свет и зашто [су га тако разумевали], а посебно је опрезна да  их не објашњава као неку ‘природну’ датост, те тежи да их не поствари, већ, напротив, да њихово значење и функционисање постави у специфичан историјски контекст“. У том смислу, чулима се не приступа као „нечему универзалном, већ првенствено као производу простора, а посебно, времена“. Посебно ѕанимљив је био закључак С. Брадића о носталгији код Деспотова. Носталгија је, коју је Деспотов често критиковао, ипак деловала и у његовом песништву, али у авангардном маниру, као носталгија према будућности, односно, као основ критичког просуђивања поетичких и идеолошких пројеката који су се јављали на крају двадесетог века. Њено се порекло може пронаћи у конкретизму и његовој вери да се може пронаћи место изван идеологије, да се може говорити са апсолутним реализмом, да је сам језик довољан да се укаже на стратегије моћи и отвори пут ка новом читаоцу и новом субјекту. Иако је и сам проживео неуспех ове поетике, Деспотов је, према нашем схватњу, ипак никада није у потпуности напустио, усмеравајући увек део своје пажње на питања која је она покренула, чиме је, како се чини, одмеравао и домет актуелне песничке продукције, која је нудила своја решења, или пак, крај свих решења као једини могући одговор на изазове епохе. Управо му је ова подељена пажња омогућила да остане на критичкој дистанци, на страни маргинализованих и поражених, али да не западне у ужитке маргине и њене бесконачне партикуларизације.

Јован Зивлак је настојао да ситуира језик авангарде у контекст светске   и српске књижевности и уметности. Он је нагласио да су зенитизам, дадаизам, надреализам и неки облици експресионизма, настали после деструктивног искуства Првог светског рата  као реакција на пропаст хуманистичких идеологија са интенцијама да се напусте дотадањи доминатни субјетивитети, од бога, нације,  до људске културе и историје као пројеката којим управља човек, морали нужно да уђу у полемички однос са традиционалном књижевношћу. То се дешава и у неоавангардистичким и поставангардистичким праксама после шездесетосме  као граничне црте када се поново губе илузије. У контексту југословенске авангарде, прво српске, од авангардних уметника у лику Владана Радовановића, медијалиста, уметника око Студентског културног центра, до авангарде у Загребу, те групе ОХО у Љубљани, развијао се покрет и у Новом Саду, више упућен на искуства визуалне културе, те на концептуализам,  него на књижевност. Поједини ликовни уметници, групе КОД и Е и др. Деспотов је био суштински изван тог културног и социјалног миљеа. Он је донео идеју авангарде везану за књижевност коју је прво упознао и реализовао у  зрењанинском кругу писаца. Почео је као конкретиста у гестовима деконструкције значења и смисла, да би у рефлексима андерграуд културе и бит поезије досегао најзрелија и најубедљивија остварења. Основна стратегија Деспотова била је излагана у модусима хумора, гротескног, апсурдистичког... у демистификацији културе која се позивала на кохеренцију, емоционалност, повлашћеност у хијерархији друштвених вредности, смисао и сл.

Посетиоци Посетиоци Посетиоци

 
ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ (4)

Књижевни караван у Суботици

Бошко Крстић Пал Бендер

Слободан Тишма Јован Зивлак

У читаоници Градске библиотеке у Суботици, у петак 9. децембра са почетком у 19,30 часова, одржано је четврто, последње књижевно вече у оквиру програма ДКВ у градовима Војводине.
Пред релативно скромним бројем љубитеља књижевности, одржано је садржајно вече у оквиру кога су  Бошко Крстић и Слободан Тишма читали своју новију прозу, а Пал Бендер и Јован Зивлак поезију. Поезију Пала Бендера превела је Драгиња Рамадански.
Госте је са великом пажњом поздравила Јудит Планкош, водитељ културних програма у Библиотеци.
Након читања одражан је кратак разговор између писаца и заинтересованих посетилаца.

Књижевни караван одвијао се од 6. до 9. децембра у Сремској Митровици, Старој Пазови, Бачкој Паланци и Суботици, током чега су пред бројном публиком наступали Никола Страјнић, Илеана Урсу, Зоран Ђерић, Недељко Терзић, Ласло Вегел, Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Вићазослав Хроњец, Перо Зубац, Ђорђе Писарев, Михал Ђуга, Милан Ненадић, Бошко Крстић, Слободан Тишма, Пал Бендер и Јован Зивлак.
Програм Писци ДКВ у градовима Војводине реализован је изузетно квалитетно и успешно.

 
ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ (3)

Књижевни караван у Бачкој Паланци

Перо Зубац Милан Ненадић

Михал Ђуга Ђорђе Писарев

У четвртак, 8. децембра са почетком у 19 часова, у препуној сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, одржано је још једно успешно гостовање Књижевног каравана ДКВ. Поштоваоцима књижевности песме су читали Перо Зубац, Милан Ненадић и Михал Ђуга, који je читао на матерњем словачком и на српском језику, а прозу је читао Ђорђе Писарев. Видно задовољна публика госте је поздрављала великим аплаузима.
Писце је на почетку програма срдачно поздравила и водила програм директорка Библиотеке Ковиљка Добрић.

Посетиоци Посетиоци Посетиоци

Караван се завршава вечерас (9. XII), наступом Пала Бендера, Бошка Крстића, Слободана Тишме и Јована Зивлака у градској библиотеци у Суботици.

 
ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ (2)

Књижевни караван у Старој Пазови

Иван Негришорац Ласло Вегел

Вићазослав Хроњец Гордана Ђилас

Друштво књижевника Војводине наставило је да у оквиру пројекта Књижевни караван организује књижевне вечери у градовима Војводине.
У Старој Пазови 7. децембра у 19,00 сати у Народној библиотеци „Доситеј Обрадовић“  на другој сесији овог књижевног пројекта своју поезију и прозу читали су Ласло Вегел, Вићазослав Хроњец Иван Негришорац и Гордана Ђилас.
Читаоница старопазовачке Библиотеке била је испуњена поштоваоцима савремене књижевности. Ласло Вегел и Вићазослав Хроњец су своје текстове читали на матерњем и на српском језику.

Посетиоци  Посетиоци

Караван се у наредна два дана наставља у Бачкој Паланци (8. XII) и Суботици (9. XII), где ће се публици представити Перо Зубац, Ђорђе Писарев, Михал Ђуга, Милан Ненадић, Пал Бендер, Бошко Крстић, Слободан Тишма и Јован Зивлак.

 
ПИСЦИ ДКВ У ГРАДОВИМА ВОЈВОДИНЕ (1)

Књижевни караван у Сремској Митровици

Никола Страјнић Илеана Урсу

Зоран Ђерић Недељко Терзић

Јован К. Радуновић Слађана Милановић
Друштво књижевника Војводине у оквиру пројекта Књижевни караван организовало је 6. децембра  књижевно вече у градској библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици. Део свог песничког стваралаштва митровачкој књижевној публици представили су Никола Страјнић, Илеана Урсу,  Зорана Ђерић и Недељко Терзић, а колегама су се у читању придружили  и писци из Сремске Митровице Јован К. Радуновић и Слађана Миленковић. У музичком делу програма наступили су кантаутори Златко Гамбош и Хајрудин Рудмановић.

Поестиоци Посетиоци Посетиоци
Караван се наставља у Старој Пазови (7. XII), Бачкој Паланци (8. XII) и Суботици (9. XII), где ће наступити Ласло Вегел, Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Вићазослав Хроњец, Перо Зубац, Ђорђе Писарев, Михал Ђуга, Милан Ненадић, Пал Бендер, Бошко Крстић, Слободан Тишма и Јован Зивлак.

 
ДАН ЈАПАНСКЕ КУЛТУРЕ У ДКВ

У оквиру програмске делатности ДКВ, највише залагањем Александра Павића, одржан је Дан јапанске културе у Клубу ДКВ, у петак 19,00 августа  са почетком у 18, 30 сати.
У оквиру планираног програма Хироши-Јамасаки Вукелић, професор на Катедри за јапански језик, говорио је о Хаику поезији од Башоа до данас.
Хироши Јамасаки-Вукелић је у исцрпном излагању нагласио „да је хаику  настао почетком седамнаестог века, кад је победом Токугава Иејасуа и његовим именовањем за шогуна, Великог војсковођу, окончано доба грађанских ратова између феудалних господара. Мир је створио повољне услове за развој тржишне економије, за изграђивање саобраћајница, али и за културни процват. Дошло је до ширења писмености међу обичним људима, изван аристократије, свештенства и ратника-самураја. Настајали су велики градови, као што су Едо (садашњи Токио) са милион, и Осака и Кјото са по триста хиљада становника. У њима се рађало грађанство. У трагању за сопственим културнин идентитетом, нарастајући грађански сталеж ствара и низ уметничких жанрова, као што су кабуки позориште и укијое сликарство. Један од тих цветова грађанске уметности био је хаикаи песништво, које ће се касније звати хаику поезија.“

Након тога промовисана је књига Александра Павића Песма као уздах, о рецепцији хаику поезије у српској књижевности. О књизи су говорили Небојша Симин и Зоран Ђерић. Истакнуто је да Павићева књига даје исцрпaн преглед присуства и деловања хаику песништва у српској култури, од почетка двадесетог века, посебно осветливши улогу Милоша Црњанског у промоцији хаикуа у српском језику, Милана Токина и многих писаца и преводилаца у последњим деценијама двадесетог века.
У музичком делу учествовали су Марко Шалић, гитара, и Никола Танасковић, хармоника.
Програме је водила  Кармен Антић.

Дан јапанске културе у ДКВ

Дану јапанске културе, присуствовао је и први секретар Јапанске ампасаде у Београду Тетсуја Цубота.
Поводом разорних земљотреса у Јапану, чланови  ДКВ позвани су да у складу са могућностима помогну настрадалима у тој катастрофи, уплатом на број жиро рачуна: 2750 0102 2126 3877 22.

 
СЕЋАЊЕ

 Милан Туторов

Милан Туторов (1923- 2011), књижевник, драмски писац, редитељ и историчар, културни радник. У најужем смислу, био је драмски писац.
Школовао се у Осијеку и Белом Манастиру, а по избијању Другог светског рата, као припадник НОБ-а, постао је политички комесар IV батаљона XIII ударне војвођанаске бригаде. Након ослобођења радио је у Министарству за науку и културу Владе СФРЈ, а потом уписао студије на Академији за позориште у Београду. По завршетку студија радио је у Историјском архиву у Зрењанину, након тога добио је ангажман редитеља у Зрењанину и Суботици. Значајан део свог позоришног деловања провео је као управник Народног позоришта у Зрењанину.
Ширу репутацију стекао је након што је његова драма из 1956. године "Пукотине рајa"  преточена у филм (1969), доживевши озбиљан успех у широј културној јавности. Његово значајније дело је и проза "Сева муња, биће опет буна".
Милан Туторов је добитнике бројних признања: Награда за најбољу савремену домаћу драму (Пукотина раја) и Награда за животно дело. Носилац је медаље за храброст из Другог светског рата.
Аутор је следећих драма: Ко умије њему – ниједна, На степеништву, Подземни шетачи, Пукотина раја,  Између два воза, Беспомоћни, Оптимистички мизантроп, Нови анђео, Крајпуташ за троје, Курјаково јутро, Ујак Матија није умро, Риђан крилати, Талијини кентаури, Учооо, Банаћанска романсa.
Написао је  следећа прозна дела: Звезде и сватовац (мемоарска рaтна проза), Сева муња, биће опет буна, Банатска рапсодија.

Био је члан је друштва књижевника Војводине.

 
<<  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  >  >>

Резултати 61 - 70 од 154

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432