Друштво књижевника Војводине
 
 


Вести |
СЕЋАЊЕ Штефан Худак (1931 - 2014)
štefan            
Штефан Худак је рођен 1931. године у Миклошевцима. Основну школу је завршио у Миклошевцима (Република Хрватска), потом је школовање наставио у Руском Крстуру, а учитељску школу је завршио у Осијеку. Као учитељ је радио у Босни и Војводини. Радио је у РТВ Нови Сад, као новинар и као редактор у културној рубрици.
Пише приповетке, роман, радио-драме и књижевну критику.
Сарађивао је са листовима и часописима „Пионирска заградка“, „Нова думка“ и „Шветлосц“. Радови су му превођени на на украјински, српски, словачки, мађарски, румунски и окситански.
Објавио је следеће књиге:  Гриц Бандурик, роман (коауторство са Михајлом Ковачом), Нови Сад, 1972; Приповетке, Нови Сад, 1977; Траговима голуба по небу, роман, Нови Сад, 1987. 
Драмска дела:    У слепој улици  (1971); Михал Кухар,  (1976) и радио-драме:  Човек који је изгубио кишобран (1977); Букет ружа за госпођицу Изабелу (1985); Ово ти мени реци (1988); Драга до вечности (1992); Тројешчина (1996).
Приредио је избор из дела Ивана Цанкара, Нови Сад, 1978; Изабране радове Јосифа Костелника, Нови Сад, 1981; сачинио је Антологију кратке прозе, Нови Сад, 1990.
Добитник је више награда, између осталих:  Златна значка КПЗ Србије (1987); „Искре културе“ (1990); Награда за најбољу книгу „Руског слова“ у трогодишњем периоду (Приповетке, 1978), Награду ДКВ Мирослав Стрибер, за збирку приповедака Тековине и губици, 2010.
Писао је и под псеудонимом: Дидо, Сримец.
Био је члан ДКВ.         

 
             


 
СЕЋАЊЕ Павел Гатајнацу (1957 -2015)

pavel
Павел Гатајнацу, рођен је 1957. у селу Локве, Сан Михаи, Банат, а умро у Новом Саду 2015. године. Школовао се и родном месту и у Алибунару, а факултет Политичких наука завршио је у Београду.
Радио као професор у Алибунару и Вршцу. Од 1986. године прешао у Нови Сад. Запослио се у ПКСКВ, а потом у Радио Новом Саду 1990. године. Радио је као  уредник емисија из културе на румунском језику, и као заменик одговорног уредника за културу.
Између 1990. и 1994. године оснивач је и први председник заједнице Румуна у Југославији.
Бавио се књижевним радом од 1972. године у часопису Трибуна тинеретулуи. Прву књигу песама на српском језику Одсутно време објављује 1976. у Београду. Потом је објавио следеће књиге поезије: Одбројана змија, 1984; Рађање прозе, 1986; Песме, 1987; Калибар револвера; 1991; Дресирање ловачких паса, 1997; Неснивани снови, 1999; Сизифово раме, 2001; Made in Banat, 2002; Из земље Шабаније, 2006; Анархија са паузом за чај, 2011; Hotel Balcan, 2012. Објавио је и неколико избора из свог песничког стваралаштва. Песме су му превођене на српски, мађарски, словачки, русински, словеначки, француски и немачки језик. Заступљен је у више антологија поезије у Румунији и Србији
Објавио је следеће књиге прозе: Атентат на јавни ред, 1995; Баластологија, 2005. године, бавио се арт перформансом, снимио је и неколико CDa. Аутор је и више публицистичких књига. Био је уредник и оснивач неколико часописа на румунском и немачком језику, најпознатији је Европа 2006.
Награђиван је на фестивалу Еминеску, Путна Сучава, 1993; ЕТХОС Јаши, Румунија 1995; Либертатеа, Панчево, кратка проза 1995; ЕМИА, поезија, Дева 2002; Михаил Еминеску, Трговиште 2004; Специјална награда Ђорђе Кошбук. Бистрица 2005; Религиозна поезија, Темишвар 2005. године и Харабабура-Тудор Аргези, Букурешт 2006. године.
Био је члан Међународне академије Еминеску, Савеза банатских историчара, Удружења књижевника Србије и  Друштва књижевника Војводине и члан његовог Управног одбора.
Сахрана Павела Гатејанцуа ће се обавити у његовом родном месту Локве 24. јануара  у суботу, а комеморација је  заказана у Радио Новом Саду у понедељак 26. јануара у 12,30 сати.

 

СЕЋАЊЕПавел Мучаји  (1929-2014)

 b

Павел Мучаји, песник, прозни писац,
дечји аутор, преводилац и уредник,
преминуо је 12. октобра 2014. године у
Бачком Петровцу.
Рођен је 11. октобра 1929. године у
Бачком Петровцу. Дипломирао је че-
шки и словачки језик и књижевност на
Филозофском факултету у Београду.
Током радног века се остварио као
песник, прозни писац, аутор за децу и
преводилац. Био је уредник часописа
за децу Наши пионири, директор и
професор словачке гимназије у Бач-
ком Петровцу, где је живео до своје
смрти.
Већ у најранијим годинама је почео
да објављује песме. Објавио је збирке
песама: Срце које ратује (Бојуљуце срце,
1952), Сунчана надстрешница
(Слнечнй прнстрешие, 1966), Моја Итака
(Моја Итака, 1975), Трајање песника
(Трвание ббсника, 1985), Светлоплави
сонети (Беласй сонетy, 1990), Висећи
вртови (Висутй збхрадy, 2001), Богојављенско
вече (Вечер тројкрáľовэ, 2004).
Преводио је дела српске, хрватске,
словеначке и русинске књижевности
на словачки језик а уједно је преводио
дела из словачке књижевности на
српски језик.
Павел Мучаји је написао и неколико
збирки песама за децу и књигу приповедака
за децу. Написао је и бројне
студије из области културе војвођанских
Словака.
Био је члан Друштва књижевника
Војводине и члан Друштва словачких
књижевника у Братислави.

 

 
СЕЋАЊЕ Јелка Ређеп (1936–2014)
jelka
У Новом Саду је преминула проф. др Јелка Ређеп, историчар књижевности, професор на Филозофском факултету у Новом Саду, предавач за народну  а потом и за средњовековну књижевност, која је кроз низ студија, антологија и монографија
 
објављених у земљи и иностранству афирмисала нашу науку и културу.
У својим делима неговала је научну скрупулозност, модеран и аналитичан приступ средњем веку и настојање да са убедљивом аргументацијом осветли и превреднује значајне моменте наше средњовековне културе. Главна тема којом се бавила је компаративно изучавање средњовековне и народне књижевности, односно међусобних утицаја и прожимања народне и писане књижевности. Истраживала је животе личности које су обележиле средњовековну српску историју, а посебно књижевност. Систематски је изучавала Хронике грофа Ђорђа Бранковића и овој теми је посветила више чланака и обимнијих студија. Важније књиге:Мотив о рођењу Сибињанин Јанка и старој и народној књижевности (1965);Катарина Кантакузина (1966); Два лика Стефана Дечанског (1969);Прича о боју косовксом (1976);Убиство владара као проблем жртве (1986);Битка код Варне (1989);Ђорђе Бранковић и усмено предање (1991);Развитак косовске легенде (1992);Повеље Бранковића (1992); Косовска легенда (1995); Генеза хроника грофа Ђорђа Бранковића (2004);Старе српске биографије: поетика жанра (2008);Катарина Кантакузина: грофица Цељска (2010) и Грех и казна божија  ( 2013).
Јелка Ређеп (1936-2014) рођена је у Новом Саду, у коме се школовала и градила професорску и научну каријеру. Студирала је на Групи за југословенску књижевност и југословенске језике на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је са тезом “Мотив о рођењу Сибињанин Јанка у старој и народној књижевности”, а докторирала на тему “Прича о боју косовском” 1972. године. За асистента на предметима Средњовековна књижевност и Народна књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду изабрана је 1963. године. Бирана је у сва наставничка звања на Новосадском универзитету, а од 1988. до 1994. била је редовни професор и на Филозофском факултету у Нишу. Неколико пута је боравила у Паризу ради истраживања у Националној библиотеци. Била је гостујући професор на универзитетима у Берлину, Халеу и Регензбургу. Била је члан Друштва књижевника Војводине.
***
 
ПОЧИЊЕ 9. МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ

Друштво књижевника Војводине
Association des écrivains de Voïvodine
Association of Writers of Vojvodina
ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
THE NINTH  INTERNATIONAL  NOVI SAD LITERATURE FESTIVAL
Od  25.  do 29. avgusta 2014. godine
From 25 th to 29th August 2014

ПОЧИЊЕ ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСДАСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ

Фестивал у знаку мексичке поезије


Међународни новосадски књижевни фестивал ће се одржати од 25. до 29. августа. На Тргу младенаца у 21,00 сат званично почиње програм ове богате петодневне међународне манифестације.
Фестивал ће отворити Драган Станић/ Иван Негришорац, песник,  проф, др на српској књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и  председник Матице српске, најстарије културне установе у Срба.
На фестивалу ће учествовати око сто писаца, преводилаца, музичара и глумаца а посебан тон ће дати преко двадесет песниика из иностранства, од Мексика, Енглеске, Француске, Немачке, Колумбије, Русије, Пољске, Бугарске, Румуније, Мађарске до Данске итд.
Први дан на  Тргу наступиће угледни песници: Ришард Крињицки (Пољска), Филип Делаво (Француска), Миријам Монтоја (Колумбиjа), Јоахим Сарторијус (Немачка), Хосе Анхел Лејва(Мексико), Максим Грановски (Русија), Душко Новаковић (Србија)
Истога дана у 18,00 и 19,00 часова одржаће се дијалог са двојицом песника: са Јоахимом Сарторијусом (Немачка), који је, између осталог, песник са дипломатском каријером, некадашњи директор Гете института, директор Берлинског фестивала, члан Баварске академије и познати преводилац и са Хосе Анхелом Лејвом, угледним мексичким песником, уредником престижног часописа Ла отра, као и издавачког програма у којем је објављен низ антологија светске поезије двадесетог века.
На песничком балкону клуба Абсолут истог дана ће говорити Габријела Алтан (Француска), Јарослав Миколајевски ( Пољска) и Роберт Шербан( Румунија).
У току трајања фестивала биће уручене три награде: Међународна награда за књижевност „Нови Сад“, „Бранкова награда“ и  Награда за најбољег слемера Србије.
Поред симпозијума о авангарди у у среду,  у уторак ће бити, у свечаној сали САНУ у Новом Саду, представљена Антологија мексичке поезије у издању ДКВ, уз присуство четири мексичка аутора: Антониа Делтора, Хосе Анхел Лејве, Хулијете Гамбоа и  Пабла Молинета Агилара. Поезију ће на  српском читати глумац Позоришта младих Емил Курцинак. Обезбеђен је симултани превод. Програм савремене мексичке поезије је организован уз помоћ мексичког
Савета за културу и уметност Conculta.
Места читања поезије и разговора на Фестивалу биће на Тр¬гу мла¬де¬на¬ца, у Библиотеци града Новог Сада, Свечана сала Сану у Новом Саду, Ка¬фе Би¬стро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној, Ресторан Марина, Ма¬ги¬стра¬т у Срем¬ским Кар¬лов¬ци¬ма,  простори у Сомбору, Срем-ској Ми¬тро¬ви¬ци, Жабљу  и Београду.
Биће одржано преко двадесет програма уз традиционалну подршку новаосадске публике.
Фестивал се организује захваљујући помоћи Покрајинског секретаријата АП Војводине за културу, Министарства културе Републике Србије, Градског већа Новог Сада и  медијских и других спонзора, као и добровољног ангажовања чланова ДКВ.
Посебно скрећемо пажњу на неколико еминентних аутора:
***
Јоахим Сарторијус,  рођен је 1946. године у Фирту а одрастао у Тунису. Након дужих боравака у Њујорку, Истанбулу и Никозији, тренутно живи у Берлину. Од 2001. до 2011. био је директор фестивала “Berliner Festspiele”. Након завршених студија Права, 12 година је радио као дипломата (1973-1986), а касније, од 1996. до 2000. године, као генерални секретар Гете института у Минхену. Јоахим Сарторијус је песник, преводилац америчке књижевности (нарочито Џона Ашберија  и Валаса Стивенса. Објавио је шест књига поезије, од којих је последња „Hôtel des Êtrangers“ (2008), и поетских путописа „Die Prinzeninseln“ (2009) i „Mein Zypern“ (2013), као и бројне књиге настале у сарадњи са уметницима. Његов лирски опус преведен је на многе стране  језике. Превео је дела Малколма Лурија и Вилијема Карлоса Вилијамса, приредио антологија „Atlas der neuen Poesie“ (1995), „Minima Poetica“ (1999) i „Alexandria Fata Morgana“ (2001). Члан је Немачке академије за језик и књижевност .
***
Ришард Крињицки , рођен је у 1943, у Санкт Валентину (Лагер Виндберг) у Аустрији. Песник  генерације 1968; у седамдесетим и осамдесетим годинама двадесетог века повезан са демократском опозицијом; дуги низ година није могао да штампа своје књиге, због забране. Објавио је, поред осталог: Рођење (1969), Колективно тело (1975), Наш живот расте (1978), Песме, гласови (1985), Независни од ништавила (1988), Магнетна тачка (1996), Камен, мраз (2004), Хаику. Хаику мајстора (2014). Преводилац поезије (посебно Нели Сакс, Бертолт Брехт и Паул Целан). Уредник серије Песничка библиотека Издавачке куће А5, у којој су објављене, међу осталима, књиге Виславе Шимборске и Збигњева Херберта. Добитник је великог броја награда за поезију. Недавно је награђен угледном пољском наградом Јан Парандовски.Последњих петнаест година живи у Кракову.


 

pozivnica pozivnica

 
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ 54. БРАНКОВЕ НАГРАДЕ
Друштво књижевника Војводине додељује 54. пут Бранкову награду за најбољу прву књигу песама на српском језику, аутору до 29 година, објављену између два уручивања (август 2013–август 2014). Бранкова награда је најзначајније признање за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година.         
Досадашњи добитници сведоче о значају награде у афирмацији најмлађих актера српске књижевности. Међу добитницима, у више од педесет година постојања, су и Васко Попа, Александар Тишма, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић, Раша Ливада, Драган Јовановић Данилов, Тања Крагујевић, Нина Живанчевић, Ана Ристовић и многи други.         
На конкурс је пристигло више од десет књига, што жири сматра незадовољавајућим и алармантним знаком изостајања подршке млађим песницима. У ужи избор ушли су: Жарко Алексић са књигом Кућни биоскоп (Матица српска Нови Сад, 2013, Едиција Прва књига);Данило Лучић са збирком Белешке о меком ткиву (Студентски културни центар Крагујевац, 2013, Библиотека Првенац) и Бојан Марковић са књигом Риба која је прогутала свет (Градска билбиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, Награда Млади Дис).
Жири у саставу: Владимир Гвозден, Стеван Брадић и Драгана В. Тодоресков (председник) једногласно је донео одлуку да овогодишња Бранкова награда припадне     

Данилу Лучићу
за песничку књигу
Белешке о меком ткиву

Данило Лучић је рођен у Београду 1984. године. Дипломирао је на Катедри за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду, где је завршио и мастер студије. Пише поезију, прозу и критику. Живи и ради у Београду.    
Књигу Белешке о меком ткиву чине три циклуса – Београдски келидоскоп, Белешке о меком ткиву и Огледало на дну понора. Док у првом циклусу доминирају урбане теме, слике друштвеног миљеа (Химна Београду, Манични улични проповедници, Акустика улице, Плави мост), те би се могло рећи да сам Београд, тј. поједини његови делови, представљају праве протагонисте „радње“ песама, а у другом циклусу тело постаје преокупација, песник у самом субјекту види поприште емотивних ломова, дубоко контемплативних промишљања, остајући једнако личан и универзалан. Нарочито је у том погледу индикативна поема Неколико стихова за госпођицу Lowsky, где се ефектном употребом метафора читаоцу предочавају историја једне љубави и покушај да се егзистенцијална зебња превазиђе, али се низом бизарно-гротескних слика настоји појачати ефекат исте те зебње и слутње, односно преке потребе за слутњом брисања метафизичких граница: „Сачекај ноћ након четрдесет дана/ дођи сама и откопај ме ноктима/ (јер то ће међу нама бити тако интимно)/ умотај ме у завесе и пренеси у нашу кућу/ припреми рибе и зеље са кромпиром/ смести ме у постељу као да сам уморан// лези крај мог леша и ако желиш осети/ бескрајну љубав што се примиче/ са оне стране.“ Трећи циклус тематски је хетероген, и поред многобројних ефектних књижевних реминисценција, развијених слика и различитих постизања ритма (рефренима, лирским паралелизмима, анафорама и др.) остао је, према нашем мишљењу, у сенци претходна два. Ипак, снага Лучићевог израза, његова бритка иронија поводом друштвених односа али и самих егзистенцијалних питања, те ефектно поентирање неколиких песама одају песника који је кренуо путем зрелости и ми верујемо да ће наредним поетским остварењима исту зрелост и доказати.    

Жири:     
Владимир Гвозден,
Стеван Брадић
и Драгана В. Тодоресков
(председник)

у Новом Саду,    
1. августа, 2014.

 
 
САОПШТЕЊЕ КОМИСИЈЕ О ИЗБОРУ ПОЛУФИНАЛИСТА ЗА СЛЕМ ТАКМИЧЕЊЕ НА 9. МНКФ
Програмски одбор Деветог Међународног новосадског књижевног фестивала расписао је конкурс за слем такмичење. Конкурсна правила су предвиђала да песме буду  написане у слем маниру и да кандидати могу да пошаљу највише осам песама које треба да у говорној везији буду краће од четири минута.     
На конкурс су стигли радови око двадесет кандидата. Селекција је била на задовољавајућем нивоу и евидентно је да се такмичење профилише у једно од најквалитетнијих у земљи и региону са великим одзивом учесника и посећеношћу публике.   
Комисија у саставу Бранислав Живановић,Милена Миња Богавац и Драган Бабић обавила је и закључила селекцију 1. августа.
Након читања радова и дискусије, комисија је донела одлуку да се као учесници полуфиналног слем такмичења позову следећи кандидати:   

1.    Благојевић Владимир (1992, Београд)
2.    Мијатовић Милан (1972, Београд)
3.    Недић Дамир (1984, Крагујевац)
4.    Радованчевић Драган (1979, Сремска Митровица)
5.    Рудан Синиша (1978, Београд)
6.    Саиловић Деана (1971, Сремски Карловци)
7.    Тодоровић Марјан (1979, Ниш)   

Полуфинално и финално такмичење ће се одржати 28. августа у 23,00 часа у Кафеу «Бистро». О учесницима финалног такмичења на првој вечери ће одлучити гласови публике. Комисија за бројање гласова и стручни жири радиће у саставу: Бранислав Живановић, Миња Богавац и Драган Бабић. У случају изједначеног броја гласова, одлуку о победнику доноси стручни жири.   
Победник такмичења добиће диплому и новчану награду.   
               

 
КОНКУРС ЗА 54. БРАНКОВУ НАГРАДУ

Друштво књижевника Војводине додељује 54. пут Бранкову награду за најбољу прву књигу песама на српском језику, аутору до 29 година, објављену између два уручивања (јул 2013– јул 2014).    
Бранкова награда је најзначајније признање за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година.     
Досадашњи добитници сведоче о значају награде у афирмацији најмлађих актера српске књижевности. Међу добитницима, у више од педесет година постојања, су и Васко Попа, Александар Тишма, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић, Раша Ливада, Драган Јовановић Данилов, Нина Живанчевић, Ана Ристовић и многи други.    
Позивамо издаваче и појединце да најкасније до 01. августа 2012.пошаљу по три примерка књиге, које задовољавају услове конкурса, на адресу:    
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад.    
Награда најбољем младом песнику биће уручена крајем августа у Сремским Карловцима, у оквиру Деветог Међународног новосадског књижевног фестивала. Жири ће добитнику уручити  диплому и новчани износ.    
Информације на тел. 021 6542 432, или на e-mail: This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it     

 
СЕЋАЊЕ: Оливера Шијачки (1938-2014)

 olivera
Оливера Шијачки ( 1938- 2014, Нови Сад), дипломирала на Филозофском  факултету  у Новом Саду, где је радила и живела. Дуго је била секретар у часопису Поља, радила је у издавачкој кући Форум, сарађивала је са Змајевим дечијим играма, са листом Невен, као  и  са многим часописима за децу у бившој Југославији.         
Писала је песме и кратке приче за децу.     
Учествовала на многим смотрама, манифестацијама и књижевним сусретима у Сомбору,Суботици, Новом Саду...     
Преводила је текстове и књиге са руског и македонског.    
Објављене књиге:  Концерт за пословне људе, 1978;  Il tempo si specchis nelle pupille  (У женама време се огледа), 1983; Песме за ноћ и флауту, 1985; Погледај лево, па десно, 1985; Седам небеских кола (коауторка), 1988; Закаснићу на распуст, 1996; Ко ће ми објаснити, 1997;  Место за приче, 2000;  Кој се сака тој се кара (Ко се воли тај се свађа) македонски, 2001;  Путем културе у нови миленијум  (српски, немачки зборник), 2002;  Погледај лево, па десно, 2004;  Крилато време (српски, немачки, заједничка збирка), 2006;  Трилогија  посебности (заједничка збирка), 2007;  Кораци (заједничка збирка), 2011.
Аутор је антологије женских песникиња Војводине, Очи равнице, 2012.    

 
КОНКУРС ЗА ТАКМИЧЕЊЕ У СЛЕМ ПОЕЗИЈИ НА ДЕВЕТОМ МНКФ
 
Друштво књижевника Војводине oбјављује конкурс за најбољег слем песника Србије.    
Tакмичење ће се одржати у оквиру деветог Међународног новосадског књижевног фестивала, од 25. до 29. августа 2014.    
Позивамо слемере Србије да пошаљу најмање 8 песама које не смеју бити у говорној верзији дуже од 4 минута (ако су песме на једном од језика који се не говоре у Србији, неопходно је да буду преведене на српски).    
Комисија ДКВ ће одабрати десет песника који ће бити позвани да учествују у такмичењу.    
Комисија такође може да, по свом избору, позове још највише пет песника који ће бити учесници такмичења.    
Такмичари у складу са пропозицијама могу говорити само своје песме.    
На крају дводневног такмичења биће проглашен победник изабран гласањем публике и стручног жирија. Победник ће бити награђен дипломом и новчаном наградом. Награда најбољем слем песнику биће уручена у августу у Новом Саду.    
Право учешћа имају сви грађани Србије.    
Песме послати до 15. јула на адресу:    

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад
или на e-mail:
This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it , са напоменом За слем такмичење, 9. МНКФ.    

Са песмама обавезно послати краћу биографију, контакт телефон и адресу.    
Информације на телефон 021/6542-432.    
 
ИНИЦИЈАТИВА ПИСАЦА ДКВ
Иницијатива за подизање споменика новосадским писцима Жарку Васиљевићу и Ненаду Митрову    

Обраћање Градоначелнику и Градском већу града Новог Сада    

У петак, 21. марта, обележавајући манифестацију Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, Друштво књижевника Војводине је покренуло иницијативу о подизању споменика у Новом Саду истакнутим песницима Новог Сада, Жарку Васиљевићу (1892 -1946) и Ненаду Митрову / Алфреду Розенцвајгу (1896 - 1941).    
У образложењу овог предлога, дајемо кратке биографије песника:    

ЖАРКО ВАСИЉЕВИЋ  (Бела Црква, 07. 05.1892 - Нови Сад, 19. 09. 1946),  српски песник, драматург и редитељ, хроничар распричаног, ироничног лирског тона. "Нико ни пре ни после њега није лирски аутентично оверио топониме и судбине Новог Сада и других историјских наших градова (Сомбор, Бела Црква), и нико, као он, у времену помрачене европске савести, није наговестио холокауст и зле датуме нацистичких оргија." Био је први послератни управник позоришта у Новом Саду. Позориште је обновљено под именом Војвођанско народно позориште, под којим ће радити све до 1951, када му се враћа име Српско народно позориште. Новосадски Прометеј је пре две деценије објавио књигу изабраних песама Жарка Васиљевића "На углу где Златна греда пресеца сокак Хлебарски", са предговором Драшка Ређепа. Жарко Васиљевић је сахрањен на Алмашком гробљу у Новом Саду.    

НЕНАД МИТРОВ је псеудоним Алфреда Розенцвајга, рођеног 1896. године који је припадао песницима тридесетих година двадесетог века. Породица Розенцвајг је изнедрила два песника, па као што његов сестрић Виктор ствара под псеудонимом, тако и Алфред свој књижевни израз обликује под именом Ненад Митров. Песников портрет најпластичније је дочарао његов савременик Младен Лесковац у есеју „Сећање на Ненада Митрова“. Описао га је као човека богатог унутрашњег бића и непрестано гладног знања, описао га је као интелектуалца „који је због Леопардија научио италијански, због Бодлера француски, био је уроњен у античку поезију и изучавао је будистичку мисао и песништва“. Тог песника и хуманисту, изабрао је окупатор за жртву свог напада на човечност. Трагајући за песниковим сестрићем Виктором, упутио је песнику ултиматум: или да буде мучен и убијен или да састави списак новосадских интелектуалаца, комунистички опредељених. Песник је извршио самоубиство, удахнувши отров из гасног решоа.    
Песничко дело Ненада Митрова остало је обавијено велом таме. Заступљен у Антологији новије лирике Симе Пандуровића, као и у Антологији српскохрватске послератне лирике Ђуре Гавеле, превођен на мађарски и пољски, оставио је књижевно наслеђе, које је измицало оку критичара и тек понекад било предмет интересовања. Пет књига поезије и прозе остало је у рукопису, а збирке Две душе (1927), Кроз кланце и јадиковце (1928), као и циклус Беспуће црнога спруда, у збирци Три према један за поезију   (колективно поетско иступање које је окупило три песника: Ненада Митрова, Жарка Васиљевића, Младена Лесковца и једног прозаисту: Душана Микића, допуњено илустрацијама Александра Кумрића, објављено 1934. године), обухвата поезију умереног модернизма. У новије време, новосађанка Драгана Белеслијин се бавила делом овог песника и успела да објави његову песничку волуминозну заоставштину, под насловом, Позно биље (Службени гласник, 2013. године).    

Молимо вас да размотрите ове предлоге и да подржите иницијативу више од 100 новосадских писаца, чланова Друштва књижевника Војводине, која је изнета пред јавност, у петак, 21. марта 2014. године, на манифестацији Светски дан поезије.    

Покретачи иницијатеиве Упревни одбор ДКВ,
Председник,    
Никола Страјнић    

 
<<  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  >  >>

Резултати 41 - 50 од 183

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432