Друштво књижевника Војводине
 
 


Вести |
Књижевни салон

Салон

Књижевни салон се одржава већ седми пут  у клубу ДКВ. Идеја  да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца остварила  је свој смисао на трибини ДКВ пред препуним клубом. Поред читањ, манифестацијом се афирмисало заједничко деловање у стварима књижевности, интерес писаца да се књижевност разумева као основа еманциповане културе и упућеност једних на друге као актера који деле сличну судбину у модерном друштву које често не разуме и недовољно подржава савремено књижевност и савремено стваралаштво.
Књижевни салон Друштва књижевника Војводине одржао се  26. децембра у Клубу ДКВ, са почетком у 18 часова.
Салон је водио Ђорђе Писарев. Текстове су читали Пал Бендер, Емсура Хамзић, Никола Страјнић,  Петко Војнић Пурчар, Рале Нишавић, Бранислав Живановић, Нада Душанић, Владимир Кирда Болхорвес, Милан Мицић, Гордана Ђилас, Павел Гатејанцу, Весна Кораћ, Мирјана Марковић, Радован Влаховић, Срђан Тешин, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Фелићиа Мунтеану, Радомир Миљојковић, Бошко Радић, Срето Батрановић, Марина Жинић, Милан Живановић, Љубица Вуков Давчик, Бранислав Зубовић, Владимир Кочиш, Јован Зивлак...

Пал Бендер Петко Војнић Пурчар Нада Душанић

Гордана Ђилас Павел Гатејанцу Срђан В. Тешин Фелићиа Мунтеану

Посетиоци

Програм је водио Ђорђе Писарев.

После програма Салона приређен је коктел.

 
KOНКУРС ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ, ЗА ПРЕВОД ГОДИНЕ, ЗА КЊИГУ ОБЈАВЉЕНУ НА СЛОВАЧКОМ ЈЕЗИКУ

Друштво књижевника Војводине објављује Конкурс:
за Књигу године објављену у току 2012. године на српском језику,
Превод године, за предвод књиге објављене у току 2012 на језицима у употреби у АП Војводини, и за Награду Паљо Бохуш, за књигу објављену између две доделе на словачком језику.
За наведене награде могу конкурисати само чланови ДКВ.

Позивамо чланове ДКВ да пошаљу по три примерка књиге, које задовољавају услове конкурса, најкасније до 1. фебруара 2013. године, на следећу адресу:

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад

О наградама одлучују одговарајући жирији ДКВ.
Награде ће бити уручене на годишњој скупштини ДКВ крајем фебруара 2013. године.
Информације на тел. 021 6542 432, или e-mail: This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it
 
KOНКУРС ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА ДКВ

Друштво књижевника Војводине објављује конкурс за пријем нових чланова.
За пријем у чланство ДКВ могу конкурисати кандидати који испуњавају следеће услове:
- најмање две објављене оригиналне (на језицима у употреби у АП Војводини) или преведене  књиге са светских језика, које задовољавају одговарајуће вредносне критеријуме.
- стално боравиште на територији АП Војводине
- битан допринос афирмацији књижевности у Србији или у свету које се стварају на језицима у употребу у АП Војводини.

Кандидати би требало до краја јануара да доставе следеће:
- молба о намери приступања у чланство ДКВ
- биографија
- фотокопија личне карте
- по један примерак објављене књиге.

Молбе кандидата који нису доставили потпуну документацију неће бити
 разматране.  
Документацију  доставити или послати на следећу адресу:

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад

О испуњењу услова одлучује Комисија о пријему нових чланова ДКВ.
Информације на тел.  021 6542 432, или e-mail: This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it
Резултати о пријему ће бити објављени на сајту ДКВ и на редовној Скупштини ДКВ. Пријаве, документацију о намери и послате књиге не враћамо.
 
СЕЋАЊЕ

Сава Бабић

Сава Бабић, 1934–2012

Преводилац, универзитетски професор, есејиста и критичар Сава Бабић, преминуо је 24. новембра 2002, у Београду. Сава Бабић се као преводилац и књижевник у најширем смислу афирмисао у Новом Саду и Београду. Захваљујући његовим преводима српска читалачка публика је упознала дела Петера Естерхазија, Адама Бодора, Иштвана Ершија, Иштвана Еркења, Дежеа Костолањија, Шандора Вереша, Арпада Генца и других. Посебно се као преводилац посветио афирмисању дела Беле Хамваша, изузетног и необичног писца – филозофа.
Основну школу је уписао у Суботици 1940. године, али је због ратних прилика наставио на мађарском језику. Гимназију је завршио после рата у Суботици, уписује групу Југословенска књижевност са српскохрватским језиком (Филозофски факултет у Београду), где је дипломирао 1957. године.
Ради у суботичким школама, 1957-1963. Био је лектор у Будимпешти на катедри за словенске језике, уредик у Минерви, потом директор Музеја у Суботици.
У Нови Сад прелази 1971, ради у Покрајинској заједници културе, на Телевизији Нови Сад, а од 1974. године на Филозофском факултету, група за јужнословенске језике. Године 1982. одбранио је дисертацију под насловом Српскохрватски преводи песама Шандора Петефија.
Године 1993. прелази у Београд, на Филолошки факултет, где формира Катедру за хунгарологију, која почиње с радом 1994-95. школске године.
Сава Бабић је посветио знатан број радова писцима наше старије и савремене књижевности. Објавио је преко петнаест есејистичких и књижевно - критичких књига где се бавио мађарским и српским писцима, преводилаштвом и компаратистичким темама из домена српско - мађарских веза. Био је поштован као педагог и предавач на универзитетима и трибинама, сарадник великог броја литерарних часописа...
Био је члан ДКВ и добитник награде за Најбољи превод године.

 
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ДОДЕЛУ ПРИЗНАЊА ЗА ВРХУНСКИ ДОПРИНОС НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ

На основу члана 5. Уредбе о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина („Службени гласник РС”, број 36/10), Министарство културе и информисања упућује

ЈАВНИ ПОЗИВ
за подношење предлога за доделу Признања уметницима односно, стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина

I. Министарство културе и информисања упућује јавни позив свим заинтересованим уметничким и струковним удружењима, установама културе, националним саветима националних мањина, другим правним и физичким лицима да предложе пензионисане уметнике односно стручњаке у култури за доделу Признања уметницима односно, стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина (у даљем тексту: Признање).
Право на Признање може стећи уметник, односно стручњак у култури за следеће културне делатности:
3) књига и књижевност (стваралаштво, издаваштво, књижарство, преводилаштво);
7) кинематографија и аудио-визуелно стваралаштво;
9) дигитално стваралаштво и мултимедији;
10) научноистраживачке и едукативне делатности у култури;
11) остала музичка, говорна, артистичка и сценска извођења културних програма.

II. Право на Признање може стећи, уметник, односно стручњак у култури који испуњава следеће опште услове, и то:
1) да је стекао статус корисника пензије код надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији;
2) да је држављанин Републике Србије;
3) да је остварио врхунски  допринос националној култури, односно култури националних мањина;
4) да је добитник најзначајнијих награда и признања, и то:
републичка награда за посебан допринос развоју културе;
награда за животно дело;
стручне награде са међународних фестивала;
награде са фестивала и манифестација од републичког  значаја;
стручне награде удружења;
локалне награде и друштвена признања;
друге стручне међународне и домаће награде и признања из области културе;
5) да има образложену оцену вредности доприноса у области културе у делатностима коју дају уметничка и струковна удружења, установе културе и образовне и научне установе.

III. Подносиоци предлога обавезно достављају следећу ПОТРЕБНУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ:
1. формулар – предлог за доделу посебног признања за врхунски допринос националној култури у Републици Србији (преузима се на пријавници Министарства културе и информисања у Београду, Влајковићева бр. 3 или са сајта  ДКВ или са www.kultura.gov.rs).
2. оверена копија правоснажног решења донетог од стране надлежног фонда за пензијско и инвалидско осигурање или копије извештаја кориснику о исплати пензије за последња три месеца
3. оригинал уверења о држављанству са роком важења у складу са Законом о матичним књигама („Службени гласник”, број 20/2009)
образложена оцена, коју дају ДКВ
5. професионална биографија
6. фотокопије НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ награда и признања.
IV. Подносиоци предлога могу бити:
1. уметничка удружења,

V. Рок и начин достављања предлога: Заинтересовани предлоге могу поднети од 26. септембра до 26. октобра 2012. године. Предлози се достављају поштом препоручено са назнаком „ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДОДЕЛУ ПРИЗНАЊА УМЕТНИЦИМА ОДНОСНО СТРУЧЊАЦИМА У КУЛТУРИ ЗА ВРХУНСКИ ДОПРИНОС НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ, ОДНОСНО КУЛТУРИ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА”, Министарство културе и информисања, Влајковићева 3, 11000 Београд.

VI. Предлог за доделу Признања утврђује Комисија за утврђивање предлога за доделу признања уметницима, односно стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури односно култури националних мањина (у даљем тексту: Комисија), чије чланове именује Министарство културе и информисања на период од годину дана, са могућношћу поновног именовања.
На основу предлога Kомисије, Министарство културеи информисања  полазећи од средстава обезбеђених законом о буџету Републике Србијепредлаже Влади акт о додели посебних признања.
Влада доноси решење о додели посебних признањауметницима за врхунски допринос националној култури у Републици Србији.
Посебно признањедодељује се и исплаћује уметнику у виду доживотног месечног новчаног примања, у нето износу од 50.000,00 динара (словима: педесет хиљада динара).

НАПОМЕНА:
ПРЕДАТА ДОКУМЕНТАЦИЈА НЕ ВРАЋА СЕ ПОДНОСИОЦИМА
Формулар – предлог за доделу посебног признања за врхунски допринос националној култури у Републици Србији, професионалну биографију и списак најзначајнијих награда и признања, написати читко, штампаним словима или откуцати на персоналном рачунару.

ФОРМУЛАР МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ У ПРОСТОРИЈАМА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ, БРАЋЕ РИБНИКАР 5.

 
САОПШТЕЊЕ КОМИСИЈЕ О ИЗБОРУ ПОЛУФИНАЛИСТА ЗА СЛЕМ ТАКМИЧЕЊЕ НА 7. МНКФ
   
Програмски одбор 7. Међународног новосадског књижевног фестивала расписао је конкурс за слем такмичење који се завршио 1. августа. Конкурсна правила су предвиђала да песме буду написане у слем маниру и да кандидати могу да пошаљу највише осам песама. На конкурс су стигли радови од преко двадесет кандидата.
Комисија у саставу: Бранислав Живановић, Стеван Брадић и Драган Бабић обавила је и закључила селекцију 10. августа.
Након читања радова и дискусије, комисија је донела одлуку да се као учесници полуфиналног слем такмичења позову следећи кандидати:

1.Бајчета Данило (Лесковац, 1978)
2.Бркић Јелена и Вујиновић Маја (Београд, 1993)
3.Дражовић Аљоша (Краљево, 1978)
4.Ђукић Ивана (Нови Сад, 1984)
5.Обрадовић Јован (Нови Сад, 1980)
6.Радуловић Дејан (Београд, 1973)
7.Тодоровић Марјан (Ниш, 1976)

Полуфинално такмичење ће се одржати 29. августа у 23,00 часа у Кафеу «Бистро». О учесницима финалног такмичења на првој вечери ће одлучити гласови публике. Комисија за бројање гласова радиће у саставу: Бранислав Живановић, Даниел Мандић и Драган Бабић.
Кандидати са највише гласова ће се пласирати у финално вече такмичења, које ће се одржати 29. августа, а о победнику ће одлучивати гласови публике.
Победник слем такмичења за најбољег слемера Србије добиће диплому и новчану награду.
 
ПРОГРАМ VII МЕЂУНАРОДНОГ НОВОСАДСКОГ КЊИЖЕВНОГ ФЕСТИВАЛА

Гост Фестивала савремени песници Пољске

мнкф

Седми међународни новосадски књижевни фестивал је једна од најзначајнијих књижевних манифестација у Србији и у региону. Ове године ће окупити око 100 учесника. Фестивал ће трајати четири дана, почиње 27. а завршава се 30. августа у касним сатима са финалним делом слем такмичења.
На Фестивалу ће учествовати, између осталих, пољски песници Кшиштоф Карасек, Адриана Шимањска, Маћијеј Число, Пјотр Мативјецки, Ана Јанко, Гжегож Латушињски, Еугенијуш Касјанович и критичар Војћех Калишевски /Пољска/, Линда Марија Барош, Жан Портан /Француска/, Ен Фројд, Тим Каминг /Енглеска/, Владимир Сергејевич Шимаков, Јуриј Лебедев /Русија/, Биргите Косовиц /Данска/,  Улф Штолтерфохт, Михаел Ханс Шпајер /Немачка/, Елиса Бјађини /Италија/, Василе Дан, Славомир Гвозденовић /Румунија/, Залан Тибор /Мађарска/, Угљеша Шајтинац, Сава Дамјанов, Адам Пуслојић, Марија Шимоковић, Никола Вујчић. Зоран Костић, Зоран Петровић, Срђан Тешин, Иштван Беседеш, Павел Гатајанцу /Србија/...

Улф Штолтерфохт

***
Места на којима ће се песници обраћати све бројнијој публици четири вечери биће; Трг младенаца на коме ће читати преко 30 песника из земље и иностранства и где ће 30. августа бити уручена Међународна награда Нови Сад (програм почиње у 21,00 сат); Магистрат у Сремским Карловцима где ће бити уручена 52. Бранкова награда.
У малој сали Позоришта младих биће представљено седам пољских песника: Кшиштоф Карасек, Адриана Шимањска, Пјотр Мативјецки, Маћеј Число, Гжегож Латушињски, Еугенијуш Касјанович и Ана Јанко. Критичар ће бити др Војћех Калишевски.
По први пут биће објављена поводом госта сусрета Антологија новије пољске поезије (састављач и преводилац је Гжегож Латушињски). Састављач је укључио дванаест савремених пољских песника (са белешкама и поговором), што ће подићи квалитет нашег заступања поезије.

адам ана и ја

***
Међународна награда Нови Сад за 2012. годину припашће једном од пољских песника, учеснику Фестивала, што је принцип који ће се у највећој мери убудуће заступати.

***
Тема симпозијума биће Романтизам, савремена књижевност и култура – митови, политика, спектакл, слава, иронија, који ће се одржати 29. августа, у просторијама ДКВ, Браће Рибникар 5 (од 10,00  до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати). Учествоваће: др Душан Пајин, др Владимир Гвозден, др Алпар Лошонц, др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Сава Дамјанов, др Никола Грдинић, др Корнелија Фараго, др Горана Раичевић, др Дамир Смиљанић, др Зоран Ђерић, др Бојан Јовановић, др Слободан Владушић, др Бошко Томашевић, Златко Јелисавац, Ненад Даковић...

***
Слем такмичење ће се одржати у кафеу Бистро 29. и 30. августа у касним сатима. То је престижно такмичење које је афирмисало изузетне вредности слем поезије у Србији.
Ове године организоваћемо два дана читање поезије са новосадских балкона у Змај Јовиној на балкону кафеа Абсолут у раним вечерњим сатима. Учествоваће домаћи и страни песници.
Ново место за разговор са учесницима Фестивала и за читање поезије је новоотворена Кафе књижара у улици Модене.

Слем Слем

***
Друштво књижевника Војводине, већ педесет и други пут додељује Бранкову награду младом песнику (аутору до 29 година), за најбољу прву књигу песама на српском језику, која је објављена између два уручивања награде (август 2009 – август 2010). Реч је, несумњиво, о најзначајнијој песничкој награди за младе ауторе, која сведочи о континуитету и традицији, али и о угледу који има међу писцима код нас. Чин уручивања је уприличен традиционално у згради Магистрата у Сремским Карловцима.
 
***
Писци ће гостовати у Сомбору, Кикинди и Сремској Митровици.

***
Сваки програм отварће се музичким наступом младих новосадских уметника.
На отварању наступиће Мирослав Штаткић, истакнути композитор из Новог Сада и професор на Музичкој академији, са посебним музичким пројектом који ће извести састав новосадских музичара.

За госте Фестивала биће организован излет на Фрушку гору и посета манастирима, као и посета Петроварадинској тврђави.
Фестивал поред седамдесет писаца, песника, прозних писаца и књижевних критичара и филозофа окупиће и преко петнаестак преводилаца.

***
Фестивал ће ове године побољшати своју презентацију. Биће штампан квалитенији каталог. Настојаћемо да нађемо боља решења за оглашавање. Штампаћемо мајице, разгледнице, плакат и још неколико типова информација.
Настојаћемо да потпишемо низ уговора о сарадњи са медијима.

***
Фестивал још нема у потпуности реализовану финансијску потпору. Очекујемо додатна средства од Покрајине, која су у неколико наврата обећана, али до реализације није још дошло као и од Републике и Града Новог Сада.
Новосадски књижевни фестивал већ има широку подршку од новосадске публике и озбиљну међународну репутацију.
Чињеница да у његовом програму наступајуу или су наступали добитници најугледнијих песничких европских награда: од Аполинерове, Малармеове, Форвардове, Букерове, Траклове, Хелдерлинове, Шилерове, града Бремена, Скандинавског савета, Лаза Костић, Попине, Дисове, Душан Васиљев, Виталове, Нинове, Меша Селимовић  итд. и да се радо одазивају да гостују у нашем граду говори да је овај књижевни догађај има високо уважавање европских песника.
Захваљујући угледу нашег Фестивала, ДКВ је успоставио богату сарадњу са многим организацијама писаца и фестивалима у Европи.

 
СИМПОЗИЈУМ О ЈОВАНУ ЈОВАНОВИЋУ ЗМАЈУ

Симпозијум ЈЈ Змај

Друштво књижевника Војводине је организовало симпозијум о Јовану Јовано-вићу Змају (1833. године, у Новом Саду – 1904. године у Сремској Каменици) 12. јула, у четвртак, 2012, од 10,00 до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати у Позори-шту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, Нови Сад.
Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања срп-ских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевно-критички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу.
Симпозијум о Змају бавио се различитим аспектима богатог дела овог пи-сца, подразумевајући новије књижевно-критичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу, емаципаторске улоге песника, политичких идеја и од-носа према историје, односа критике његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др.
Две најважније збирке Змајевих песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Напи-сао је велики број шаљивих и дечијих песама, које су сабране у Певанији и Другој певанија. Важне су и збирке: Снохватице и Девесиље. Написао је пе-сничку легенду "Видосава Бранковић" и шаљиви позоришни комад "Шаран".
У врло садржајној и инспиративној расправи учествовали су: др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Бојан Јовановић, др Го-рана Раичевић, др Миливоје Ненин, др Зорица Хаxић, др Зоран Ђерић, др Јо-ван Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сања Париповић, Јелена Станојев, мр Михаило Олејников. Симпозијум је водио Јован Зивлак.

Драган Проле је разматрао Змајеву улогу у стварању уметничке јавности у другој половини деветнаестог века. Змај је напустио лекарску праксу и своју судбину је везао за неизвесности које су доносили часописи које је уређивао и ћудљивост публике која је чинила тадашњу јавност у српској заједници у Вој-водини. Проле је анализирао Змајеву етику где је песник одлучио да уместо да делује у социјално етаблираној средњој класи српског друштва делује из пер-спективе социјалног провизорија, заступајући демократичност, критички од-нос према елитама и сензибилоност у разумевању политичког и друштвеног насиља.
Зорица Хаxић је инспиративно и аналитички говорила о Белешкама Милана Шевића на маргинама Костићеве Књиге о Змају". (У питању је лични приме-рак Милана Шевића, дугогодишњег пријатеља и Лазе Костића и Јована Јова-новића Змаја са коментарима...). Шевић је био савременик обојице аутора и са обојицом је био врло близак. Његове белешке, у анализи Зорице Хаxић, откри-ле су нове детаље и природу односа између ових значајних песника српског романтизма.
Горана Раичевић ће је говорила о односу Милоша Црњанског и Змаја.
Никола Страјнић је говорио о једној врсти литеране полемике између Змаја и Лазе Костића, у којој су ова два аутора говорила поводом посмртног прено-са Бранковог из Беча у Сремеске Карловце, на Стражилово. Страјнић је скре-нуо пажњу да није уметност ту да осликава стварност, нити је стварност ту да наговара уметност на то осликавање. Напротив, стварност и уметност једнако "теже" и у том тежењу држе вагу света. Нити ми имамо уметност да не бисмо пропали од истине стварности, нити стварност постоји да свет не би пропао од лажи уметности, него су и истина стварности и лаж уметности утемељене на истом темељу и запућене су истим путем на сцени општег кретања и посто-јања.
У том смислу могу да се посматрају две песме два истакнута српска роман-тичарска песника, Змаја Јована Јовановића и Лазе Костића, песме Бранкова жеља и Права Бранкова жеља. То посматрање треба да покаже у којој мери су, пишући ове песме, ти песници успевали да присподобе логос певања логосу света и у којој мери је логос света био присподобљен логосу њихових певања. При томе, под светом овде треба разумевати свет који је "опеван" у њиховим песмама.
Реч је превасходно о свету жеље Бранка Радичевића да му се посмртни оста-ци сахране на Стражилову, о свету расположења и спремности српске омлади-не и целог народа да то, две и по деценије после песникове смрти, и ураде, о свету политичких борби за што повољнији статус Срба у Аустроугарској мо-нархији. Дакле, реч је о томе да се на логос једног општег хтења адекватно од-говори логосом појединачног певања, да се песмом погоди у саму петељку стварности.
У својој Бранковој жељи, Змај превасходно "цитира Бранка" или, још више, допушта да Бранко говори кроз њега и његову песму, стапајући тако два гласа два песника у један. Тако је Бранкова жеља једнако и Змајева, а Змајева и Бранкова, што само говори о томе да је и Змај мислио да је реч о правој Бран-ковој жељи. Змај је наводио, пре свега, најдубље разлоге о преносу Бранкових посмртних остатака онтолошке природе, разлоге самог бића као бића.
Бојан Јовановић се бавио драматичним и трагичним догађајима који су обе-лежили животни пут Јована Јовановића Змаја, као и интимистичкој лирици која је битно одредила и његову песничку судбину. Анализујући у Змајевим најзначајнијим збиркама "Ђулићи"и "Ђулићи увеоци", искуство екстремних егзистенцијалних ситуација везаних за љубав, смрт и онострано, Јовановић је сагледавао принцип индивидуације у његовом песничком стваралаштву.
Дамир Смиљанић је истраживао Змајев однос према смрти. Љубав и смрт као два класична поетска мотива Змај је обрадио у свом обимном опусу на упечатљив начин у збиркама Ђулићи и Ђулићи увеоци. Док у првој збирци Змај описује чари идиличне љубави, у другој приказује болно искуство губит-ка вољених му особа, супруге Руже и петоро деце. Иако тематски потпуно раздвојене, па чак и супротстављене по приказаним расположењима, ове две збирке песама ипак чине целину. Тако већ уздисаји и слутње у Ђулићима на-говештавају Змајеву трагедију, а присећања на покојну фамилију у Увеоцима му дају наду да ће барем у смрти бити поново заједно са њима. На први поглед опречна осећања радости и туге песничком обрадом постају саставни део не-миновне дијалектике живљења и умирања која је суђена људима. Да ли с об-зиром на ту дијалектиу треба оспорити смисао живота или, напротив, дати смисао смрти – сложено је филозофско питање које се намеће током читања ових Змајевих песама.
Сања Париповић је говорила о могућности синтезе страних и домаћих пе-сничких облика у Змајевој збирци Песме Мирзе Сафија, објављеној 1871. го-дине. Сања Париповић је истакла да су Змајеве интенције биле да се домаћа традиција оплемени вредностима источњачке традиције. Такође, испитивала је начин употребе облика газеле, од класичних, криптоформи, стилизованих, изведених.
Богдан Косановић је истакао да је Пушкин најпревођенији и најприсутнији писац у српској књижевности и култури у целини. Његове стихове су, између осталих, претакали на српски језик и многи значајни српски писци – попут Јо-вана Јовановића Змаја, Драгутина и Војислава Илића Млађег, Јована Дучића, Десанке Максимовић, Милорада Павића, Милована Данојлића, Љубомира Си-мовића и др.
Змај се није систематично бавио превођењем Пушкинових песама. Па ипак, иза себе је оставио десет препева. Поређење препева са оригиналом омогућује нам релевантне закључке о Змајевој поетици превођења. Посебно је занимљи-во питање да ли су се препеви одразили на његову оригиналну поезију.
Михаило Олејников је се бавио политичким аспектима Змајевог деловања. Његова политичка активност се мање проучава него његово песништво. Он је посматрао политички рад Змаја у контексту борбе за одбрану српских права и културе у време када се одлучивала судбина Срба у Аустро-Угарској. Змајево залагање за национално-политички програм Светозара Милетића и Змајева побуна против бечког централизма, германизације и мађаризације се остварује кроз његово издавање и уређивање политичких и хумористичко-сатиричних листова: Комарац, Јавор, Змај, Жижа, Илустрована ратна кроника и Стармали где он делује веома убедљиво захваљујући свом ауторитету као песник. По-знавање политичке активности Змаја омогућава доличну анализу његове по-литичке и сатиричне поезије. Такође је важно нагласити да је Змај често разу-мео политичку ситуацију и положај Срба Аустро-Угарској боље од многих српских политичара. Зато је његова борба од значаја не само за његове савре-менике већ и за каснија поколења као и за нас.
Миливој Ненин је говорио "О преписци Лазе Костића и Јована Јовановића Змаја".
Јован Љуштановић је говорио о природи Змајеве лирике за децу. Он је рекао да гледано у целини, поезија за децу не егзистира као лирика у ужем значењу те речи. Она има своју специфичну приповедност која јој доноси и одређена епска својства. То се непосредно одражава и на природу песничких субјеката у овој поезији. Најбољи пример за то је разнолико конституисање песничких субјеката у Змајевој поезији за децу. Његове песме су често испеване у трећем лицу, при чему је песнички субјекат изван света песме. Та дистанца је рела-тивна, јер често његови песнички субјекти се мешају, или, барем коментаришу збивања која се дешавају у песми. Многе песме почивају на дијалогу, или ли-кови из песме преузимају улогу песничког субјекта. Много је разноликих фик-тивних ликова који казују песму. То су често деца, али и одрасли који, некада ближе улози васпитича, некад ближи улози родитеља. Такође, субјекти у овој поезији су често и животиње, антропоморфне, али и животиње које показују своју животињску природу као облик идентитета. Та сва разноликост непо-средно и посредно показује књижевну аутономност поезије за децу и на још један начин потврђује логотетску улогу Јована Јовановића Змаја у овој врсти литературе.
Јелена Станојев је говорила о оријенталним мотивима у поезији Јована Јова-новића Змаја.
О драмском Змајевом стваралаштву говорио је Зоран Ђерић.
Прилози изговорени на овом изузетно аналитичном скупу биће објављени у посебном зборнику, у едицији Златна греда.
Покровитељ Симпозијума је био Покрајински секретаријат за културу.

Симпозијум ЈЈ Змај

 
ФЕСТИВАЛ НА ФЕЈСБУКУ

 

Обавештавамо вас да је Друштво књижевника Војводине направило страницу Међународног новосадског  књижевног фестивала на фејсбуку, где ћете моћи да се информишете о овој манифестацији, као и о другим активностима ДКВ, али и о догађајима из света везаним за поезију и књижевност.
Ускоро ћемо најавити списак гостију Фестивала, програме, и процедуру око награда Фестивала (Бранкова награда, Међународна награда Нови Сад и Награда за слем такмичења).
Посебно ћемо вас обавештавати о гостима из Пољске који ће бити средишња тачка наше манифестације. Седам песника и један критичар представљаће савремени тренутак пољске поезије. Поводом тог догађаја изаћи ће Антологија савремене пољске поезије у коју ће бити уврштено 12 песника.
Страници можете приступити кликом на линк испод:
https://www.facebook.com/InternationalNoviSadLiteratureFestival

 
СИМПОЗИЈУМ О ЈОВАНУ ЈОВАНОВИЋУ ЗМАЈУ

Симпозијум о Змају

Друштво књижевника Војводине организује симпозијум о Јовану Јовановићу Змају (1833 године, у Новом Саду - 1904 год. у Сремској Каменици) који ће се одржати 12. јула, четвртак, 2012, од 10,00  до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати у Позоришту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, Нови Сад.
Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања српских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевно – критички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу.
Симпозијум о Змају бавиће се различитим аспектима  богатог дела овог писца, подразумевајући новије књижевно – критичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу,  емаципаторске улоге песника, политичких идеја и односа према историје, односа критике његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др.
Две најважније збирке Змајевих песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Написао је велики број шаљивих и дечијих песама,  које су сабране у Певанији и Другој певанија. Важне су и збирке: Снохватице и Девесиље. Написао је песничку легенду „Видосава Бранковић“ и  шаљиви позоришни комад „Шаран“.
Змај је  преводио из мађарске књижевности Шандора Петефија, из немачке преводи Гетеа  а подражавао је Хајнеову љубавну лирику, епиграм и оријенталну поезију Фридриха Боденштета, из руске и енглеске  Љермонтова и Тенисона.
Поред „Змаја“, уређивао је сатиричне листове: „Жижу“ и „Стармали“. Од 1880. па до смрти издавао је дечији лист „Невен“...
Змај је писао о многим темама и у многим стиховним и песничким обрасцима; „по његовим песмама може се најбоље разумети духовни живот српског народа од 1850 до 1900“. У тим песмама, родољубивим, програмским, дидактичним и сатиричним, Змај је заступао и тематизовао многе догађаје и вредности које су одликовале друштвени и политички живот Срба. Он је један од битних песника са критичком свешћу о друштвеним вредностима српског друштва. Стекао је глас најпопуларнијег српског песника. Учествују:
др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Мирослав Егерић, др Милан Мицић, др Бојан Јовановић, др Горана Раичевић, др Миливоје Ненин, мр Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић, др Јован Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сaња Париповић, Јелена Станојев, мр Михаило Олејников. Симпозијум води Јован Зивлак.
Прилози ће бити објављени у посебном зборнику, у едицији Златна греда.
Покровитељ Симпозијума је Покрајински секретаријат за културу.

 
<<  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  >  >>

Резултати 41 - 50 од 154

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432