Друштво књижевника Војводине
 
 


Вести |
VII КЊИЖЕВНИ САЛОН

15. децембра 2015. године, са почетком у 18,00 часова одржан је VII Књижевни салон Друштва књижевника Војводине. Том приликом, око 50 писаца читало је нове текстове у посебним околностима, са привилегијом да се обраћа својим књижевним колегама.
ДКВ је такође, као и увек, срдачно дочекало и књижевну публику чија је драгоцена пажња увеличала и овај Књижевни салон.
Позвани да учествују:
Бордаш Ћезе, Недељко Терзић, Стеван Тонтић, Ласло Вегел,  Бранислав Живановић, Милан Ненадић, Толди Ева, Никола Страјнић, Илеана Урсу, Милан Мицић, Вићазослав Хроњец,  Ђорђе Писарев, Маја Фамилић, Пал Бендер, Иван Негришорац, Јованка Николић, Миодраг Кајтез, Александар Павић, Петер Анталович, Драгомир Шошкић,  Душан Радак, Стеван Брадић, Ева Харкаи Ваш, Јулијан Тамаш,  Мирослав Алексић, Фрања  Петриновић, Зоран Ђерић, Златко Бенка, Мирјана Марковић, Петко Војнић Пурчар, Јасна Мелвингер, Ласло Силађи, Никола Шанта, Селимир Радуловић, Дивна Бијелић, Виктор Радун Теон, Стеван Вребалов, Милена Летић, Ладислав Варга, Гордана Ђилас, Симон Грабовац, Спасенија Цана Сладојев,  Миклош Бенедек, Весна Кораћ, Илија Марковић, Емсура Хамзић, Славомир Саша Нишавић,  Анђелко Ердељанин, Марина Жинић, Рајица Драгићевић, Мирјана Штефаницки,  Калман Јодал, Радомир Миљојковић, Михал Ђуга, Ирина Харди Ковачевић, Давид Кецман Дако, Золтан Вираг (Арон Блум),  Радован Влаховић, Перо Зубац.

ks10         ks10              

 
ПОЗИВ ЗА РЕДОВНУ ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ ДКВ

 
Позивамо вас на редовну годишњу скупштину Друштва књижевника Војводине  
која ће се одржати 19. априла ( недеља), 2015. године
у Сали Скупштине општине Жабаљ, Николе Тесле 45 , са почетком у 10,30 часова.
За седницу предлажем следећи дневни ред:

1.  Избор Радног председништва
2.  Одавање поште преминулим члановима између две скупштине
3.  Избор Верификационе комисије, записничара, Комисије за оверу  записника
     и Надзорне комисије
4.  Саопштење о пријему нових чланова
5.  Драгана В. Тодресков Реч о делу  Ненада Митрова (Алфред Розенцвајг,1896 - 1941)
6. Свечано уручење награда ДКВ (Награда за књигу године, Награда за превод године,
     Награда Василе Васко Попа).
    Пауза 10 минута.
7.  Извештај о раду, Финансијски извештај ДКВ за 2014. годину
     и План делатности за 2015. год.
8.  Допуна Статута ДКВ.члан 4. и члан 21.
9.  Предлог УО да се у његов састав кооптирају Бранислав Живановић,
     Драгана В. Тодоресков и  Фрања Петриновић уместо Драгиње Рамадански,
     Петка Војнића Пурчара (оставке) и Павела Гатајанцуа (преминуо)
10. Дискусија и текућа питања


      С поштовањем,
     Др Никола Страјнић,
     председник ДКВ

     Аутобус за Жабаљ полази у 9,30 часова, преко пута Биоскопа Арена.
    У складу са Статутом ДКВ у раду скупштине могу учествовати само чланови
    који редовно измирују чланарину.
    Молимо чланове да понесу једну или више књига које ћемо поклонити
    Библиотеци  „Вељко  Петровић“ у Жабљу.
    

 
Светски дан поезије

Читање испред ДКВ-а
 двв


Програм је одржан 21. марта, 2015. у испред ДКВ, у улици Браће Рибникар. Учествовало је десет песника чланова ДКВ. Они су читали своје новије песничке текстове: Никола Страјнић, Душан Радак, Пал Бендер, Стеван Тонтић, Илеана Урсу, Зоран Ђерић, Мирослав Алексић, Никола Шанта, Милена Летић, Михаил Ђуга. Програм је водио Фрања Петриновић.
Плато испред Друштва књижевника Војводине био је испуњен.Смисао ове манифестације која се обележава 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света је популаризација поезије, читање и писање и разумевање.Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Овај празник је прихваћен и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ девету годину у Новом Саду обележава Светски дан поезије.
У музичком делу  програма наступиће студенти виолине, са Академије уметности у Новом Саду. 
*  
ПОЕЗИЈА И ВЕЛИКИ РАТ

ввв


У оквиру обележавања Светског дана поезије организован је разговор о односу поезије и Великог рата у сардањи са Градском библиотеком ДКВ 21. Марта, 2015.  у 18,00 часова. Рат је друштвени догађаj  који екстремизује људско искуство и поставља многа морална питања. Смисао поезије се затамњује и њена сврха постаје нејасна. Пред препуном читаоницом Библиотеке о значењима поезије у условима рата, са освртом на искуство истакнутих  српских и мађарских песника  разговарали су: Драгана В. Тодоресков, Дамир Смиљанић, Алпар Лошонц и Зоран Ђерић.
У оквиру разговора читана је поезија  Поезија Душана Васиљева, Милоша Црњанског, Станислава Винавера, Ендре Адија, Владислава Петковића Диса, Милутина Бојића и Растка Петровића.
*
ЈОВАН ЗИВЛАК И ИВАН НЕГРИШОРАЦ (ДРАГАН СТАНИЋ) У РУМУНИЈИ


Јован Зивлак и Иван Негришорац ( Драган Станић) на позив Савеза Срба у Румунији били су гости у Букурешту  на Факултету страних језика Универзитета у Букурешту, на Катедри славистике. Зивлак и Негришорац су  имали књижевно вече.од 9.  Децембра у  сали  Славистичке катедре где представљене њихове румунске књиге и говорили су поезију, такође, и на српском.
Драган Станић је као председник Матице српске говорио о активностима ове установе. Зивлак је говорио о Међународном новосадском књижевном фестивалу и часопису Златна греда.
Вечери су присуствовали и амбасадор Р. Србије у Букурешту, Бранко Бранковић, представници букурештанског Савеза Срба у Румунији, Друштва румунско-српског пријатељства и представници румунских средстава јавног информисања. Домаћини су били Славомир Гвозденовић, песник и посланик ССР, Октавија Неделку, шеф Катедре славистике и србистике,  и Бора Велимировић, председник ССР за Букурешт.
Зивлак и Станић су такође били  гости Националне румунске телевизије где су говорили о српској поезији и сарадњи српских и румунских писаца.
Зивлак је у Савезу писаца Румуније говорио  о сарадњи између два удружења, о гостовању писаца на фестивалима у обе земље и о сарадњи часописа и листова.
*
Представљање две књиге афоризма Илије Марковића

цбв
Друштво књижевника је у среду 19. новембра 2014. са почетком у 12 сати организовало сусрет са афористичарем Илијом Марковићем чланом ДКВ,  поводом изласка књига афоризама Ваше земље нема и Пљачка им материна. Учествовали су Јован Зивлак, Фрања Петриновић, Зоран Ђерић и аутор. У разговору је истакнута посебна улога аутора у српском афоризму, и његово значајна улога у његовој афирмацији. Речено је да  је Марковић  посебно окренут актуалном афоризму који је на особен начин једна врста и коментара и тумачења друштвене стварности. Вредност Марковићевог афоризма није само у значењској равни, него и у грађењу једне врсте реторике, која афирмише иронију, парадокс, сажетост и гномичност дајући афоризму и неспорне књижевне вредности. Марковић је, такође, исписао неколицину изванредних афоризмама заснованих на дубински – филозофским тумачењима људске и друштвене ситуације модерног времена. Аутор је упознао госте са историјом афоризма, његовим значајем и друштвено- политичком  актуелношћу коју афоризам има. Такође су публици били демонстрирани нумерички и графички афоризми.
Илија Марковић пише хумор и сатиру. Заступљен је у бројним антологијама домаћим и страним. Превођен је на двадесет језика.

 
Светски дан поезије 21.март.2015.

                                 СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

 21.март,  субота,  у 12 сати.  Плато испред ДКВ,  Браће Рибникар 5

 Градска библиотека у Новом Саду. Сала на првом спрату у 18,00 сати

                                 ПОЕЗИЈА И ВЕЛИКИ РАТ

с

 
СЕЋАЊЕ Дејан Тадић ( 1947 – 2015)
dejan
 Дејан Тадић, дугогодишњи члан Књижевне општине Вршац, уредник и председник ове асоцијације, преминуо је у 68. години.
Дејан Тадић, рођен је 1947. године. Основно и средње образовање завршио је у Вршцу. У Београду је дипломирао на Вишој економској школи. Био је запослен у Вршцу, где је провео читав живот.
Објавио је књиге песама "Касни кораци" (1970), "Будући радници" (1978), "Час клавира" (1985), "Последња лађа" (1991) и "Последњи плес" (2011), збирке приповедака "Љубав Макарија Увалића" (1984) и "Кућа која нестаје" (1995), прозна дела за децу "Поздрав са Дивчибара" (1986) и "Свилене бубе" (2001), романе "Петуније у снегу" (1997), "Смрт има црвену боју" (2006) и "Софија" (2007), као и драму "Пловеће позориште Плава Петунија" (2004).
Објављивао је прилоге у многим књижевним часописима и новинама широм бивше Југославије, а током 2001. године публиковао је у наставцима у листу "Политика" романсијерско остварење "У песми боја". У јануару 2002. Радио Београд, Први програм, емитовао је ово дело у целини.
Добитник је више награда за поезију, прозу и књижевну критику, а текстови су му превођени на више светских језика (енглески, руски, немачки, румунски, шпански, мађарски, македонски...).
Тадић је писао за одрасле и за децу.  Био је члан ДКВ.
 
СЕЋАЊЕ Штефан Худак (1931 - 2014)
štefan            
Штефан Худак је рођен 1931. године у Миклошевцима. Основну школу је завршио у Миклошевцима (Република Хрватска), потом је школовање наставио у Руском Крстуру, а учитељску школу је завршио у Осијеку. Као учитељ је радио у Босни и Војводини. Радио је у РТВ Нови Сад, као новинар и као редактор у културној рубрици.
Пише приповетке, роман, радио-драме и књижевну критику.
Сарађивао је са листовима и часописима „Пионирска заградка“, „Нова думка“ и „Шветлосц“. Радови су му превођени на на украјински, српски, словачки, мађарски, румунски и окситански.
Објавио је следеће књиге:  Гриц Бандурик, роман (коауторство са Михајлом Ковачом), Нови Сад, 1972; Приповетке, Нови Сад, 1977; Траговима голуба по небу, роман, Нови Сад, 1987. 
Драмска дела:    У слепој улици  (1971); Михал Кухар,  (1976) и радио-драме:  Човек који је изгубио кишобран (1977); Букет ружа за госпођицу Изабелу (1985); Ово ти мени реци (1988); Драга до вечности (1992); Тројешчина (1996).
Приредио је избор из дела Ивана Цанкара, Нови Сад, 1978; Изабране радове Јосифа Костелника, Нови Сад, 1981; сачинио је Антологију кратке прозе, Нови Сад, 1990.
Добитник је више награда, између осталих:  Златна значка КПЗ Србије (1987); „Искре културе“ (1990); Награда за најбољу книгу „Руског слова“ у трогодишњем периоду (Приповетке, 1978), Награду ДКВ Мирослав Стрибер, за збирку приповедака Тековине и губици, 2010.
Писао је и под псеудонимом: Дидо, Сримец.
Био је члан ДКВ.         

 
             


 
СЕЋАЊЕ Павел Гатајнацу (1957 -2015)

pavel
Павел Гатајнацу, рођен је 1957. у селу Локве, Сан Михаи, Банат, а умро у Новом Саду 2015. године. Школовао се и родном месту и у Алибунару, а факултет Политичких наука завршио је у Београду.
Радио као професор у Алибунару и Вршцу. Од 1986. године прешао у Нови Сад. Запослио се у ПКСКВ, а потом у Радио Новом Саду 1990. године. Радио је као  уредник емисија из културе на румунском језику, и као заменик одговорног уредника за културу.
Између 1990. и 1994. године оснивач је и први председник заједнице Румуна у Југославији.
Бавио се књижевним радом од 1972. године у часопису Трибуна тинеретулуи. Прву књигу песама на српском језику Одсутно време објављује 1976. у Београду. Потом је објавио следеће књиге поезије: Одбројана змија, 1984; Рађање прозе, 1986; Песме, 1987; Калибар револвера; 1991; Дресирање ловачких паса, 1997; Неснивани снови, 1999; Сизифово раме, 2001; Made in Banat, 2002; Из земље Шабаније, 2006; Анархија са паузом за чај, 2011; Hotel Balcan, 2012. Објавио је и неколико избора из свог песничког стваралаштва. Песме су му превођене на српски, мађарски, словачки, русински, словеначки, француски и немачки језик. Заступљен је у више антологија поезије у Румунији и Србији
Објавио је следеће књиге прозе: Атентат на јавни ред, 1995; Баластологија, 2005. године, бавио се арт перформансом, снимио је и неколико CDa. Аутор је и више публицистичких књига. Био је уредник и оснивач неколико часописа на румунском и немачком језику, најпознатији је Европа 2006.
Награђиван је на фестивалу Еминеску, Путна Сучава, 1993; ЕТХОС Јаши, Румунија 1995; Либертатеа, Панчево, кратка проза 1995; ЕМИА, поезија, Дева 2002; Михаил Еминеску, Трговиште 2004; Специјална награда Ђорђе Кошбук. Бистрица 2005; Религиозна поезија, Темишвар 2005. године и Харабабура-Тудор Аргези, Букурешт 2006. године.
Био је члан Међународне академије Еминеску, Савеза банатских историчара, Удружења књижевника Србије и  Друштва књижевника Војводине и члан његовог Управног одбора.
Сахрана Павела Гатејанцуа ће се обавити у његовом родном месту Локве 24. јануара  у суботу, а комеморација је  заказана у Радио Новом Саду у понедељак 26. јануара у 12,30 сати.

 

СЕЋАЊЕПавел Мучаји  (1929-2014)

 b

Павел Мучаји, песник, прозни писац,
дечји аутор, преводилац и уредник,
преминуо је 12. октобра 2014. године у
Бачком Петровцу.
Рођен је 11. октобра 1929. године у
Бачком Петровцу. Дипломирао је че-
шки и словачки језик и књижевност на
Филозофском факултету у Београду.
Током радног века се остварио као
песник, прозни писац, аутор за децу и
преводилац. Био је уредник часописа
за децу Наши пионири, директор и
професор словачке гимназије у Бач-
ком Петровцу, где је живео до своје
смрти.
Већ у најранијим годинама је почео
да објављује песме. Објавио је збирке
песама: Срце које ратује (Бојуљуце срце,
1952), Сунчана надстрешница
(Слнечнй прнстрешие, 1966), Моја Итака
(Моја Итака, 1975), Трајање песника
(Трвание ббсника, 1985), Светлоплави
сонети (Беласй сонетy, 1990), Висећи
вртови (Висутй збхрадy, 2001), Богојављенско
вече (Вечер тројкрáľовэ, 2004).
Преводио је дела српске, хрватске,
словеначке и русинске књижевности
на словачки језик а уједно је преводио
дела из словачке књижевности на
српски језик.
Павел Мучаји је написао и неколико
збирки песама за децу и књигу приповедака
за децу. Написао је и бројне
студије из области културе војвођанских
Словака.
Био је члан Друштва књижевника
Војводине и члан Друштва словачких
књижевника у Братислави.

 

 
СЕЋАЊЕ Јелка Ређеп (1936–2014)
jelka
У Новом Саду је преминула проф. др Јелка Ређеп, историчар књижевности, професор на Филозофском факултету у Новом Саду, предавач за народну  а потом и за средњовековну књижевност, која је кроз низ студија, антологија и монографија
 
објављених у земљи и иностранству афирмисала нашу науку и културу.
У својим делима неговала је научну скрупулозност, модеран и аналитичан приступ средњем веку и настојање да са убедљивом аргументацијом осветли и превреднује значајне моменте наше средњовековне културе. Главна тема којом се бавила је компаративно изучавање средњовековне и народне књижевности, односно међусобних утицаја и прожимања народне и писане књижевности. Истраживала је животе личности које су обележиле средњовековну српску историју, а посебно књижевност. Систематски је изучавала Хронике грофа Ђорђа Бранковића и овој теми је посветила више чланака и обимнијих студија. Важније књиге:Мотив о рођењу Сибињанин Јанка и старој и народној књижевности (1965);Катарина Кантакузина (1966); Два лика Стефана Дечанског (1969);Прича о боју косовксом (1976);Убиство владара као проблем жртве (1986);Битка код Варне (1989);Ђорђе Бранковић и усмено предање (1991);Развитак косовске легенде (1992);Повеље Бранковића (1992); Косовска легенда (1995); Генеза хроника грофа Ђорђа Бранковића (2004);Старе српске биографије: поетика жанра (2008);Катарина Кантакузина: грофица Цељска (2010) и Грех и казна божија  ( 2013).
Јелка Ређеп (1936-2014) рођена је у Новом Саду, у коме се школовала и градила професорску и научну каријеру. Студирала је на Групи за југословенску књижевност и југословенске језике на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је са тезом “Мотив о рођењу Сибињанин Јанка у старој и народној књижевности”, а докторирала на тему “Прича о боју косовском” 1972. године. За асистента на предметима Средњовековна књижевност и Народна књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду изабрана је 1963. године. Бирана је у сва наставничка звања на Новосадском универзитету, а од 1988. до 1994. била је редовни професор и на Филозофском факултету у Нишу. Неколико пута је боравила у Паризу ради истраживања у Националној библиотеци. Била је гостујући професор на универзитетима у Берлину, Халеу и Регензбургу. Била је члан Друштва књижевника Војводине.
***
 
ПОЧИЊЕ 9. МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ

Друштво књижевника Војводине
Association des écrivains de Voïvodine
Association of Writers of Vojvodina
ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
THE NINTH  INTERNATIONAL  NOVI SAD LITERATURE FESTIVAL
Od  25.  do 29. avgusta 2014. godine
From 25 th to 29th August 2014

ПОЧИЊЕ ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСДАСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ

Фестивал у знаку мексичке поезије


Међународни новосадски књижевни фестивал ће се одржати од 25. до 29. августа. На Тргу младенаца у 21,00 сат званично почиње програм ове богате петодневне међународне манифестације.
Фестивал ће отворити Драган Станић/ Иван Негришорац, песник,  проф, др на српској књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и  председник Матице српске, најстарије културне установе у Срба.
На фестивалу ће учествовати око сто писаца, преводилаца, музичара и глумаца а посебан тон ће дати преко двадесет песниика из иностранства, од Мексика, Енглеске, Француске, Немачке, Колумбије, Русије, Пољске, Бугарске, Румуније, Мађарске до Данске итд.
Први дан на  Тргу наступиће угледни песници: Ришард Крињицки (Пољска), Филип Делаво (Француска), Миријам Монтоја (Колумбиjа), Јоахим Сарторијус (Немачка), Хосе Анхел Лејва(Мексико), Максим Грановски (Русија), Душко Новаковић (Србија)
Истога дана у 18,00 и 19,00 часова одржаће се дијалог са двојицом песника: са Јоахимом Сарторијусом (Немачка), који је, између осталог, песник са дипломатском каријером, некадашњи директор Гете института, директор Берлинског фестивала, члан Баварске академије и познати преводилац и са Хосе Анхелом Лејвом, угледним мексичким песником, уредником престижног часописа Ла отра, као и издавачког програма у којем је објављен низ антологија светске поезије двадесетог века.
На песничком балкону клуба Абсолут истог дана ће говорити Габријела Алтан (Француска), Јарослав Миколајевски ( Пољска) и Роберт Шербан( Румунија).
У току трајања фестивала биће уручене три награде: Међународна награда за књижевност „Нови Сад“, „Бранкова награда“ и  Награда за најбољег слемера Србије.
Поред симпозијума о авангарди у у среду,  у уторак ће бити, у свечаној сали САНУ у Новом Саду, представљена Антологија мексичке поезије у издању ДКВ, уз присуство четири мексичка аутора: Антониа Делтора, Хосе Анхел Лејве, Хулијете Гамбоа и  Пабла Молинета Агилара. Поезију ће на  српском читати глумац Позоришта младих Емил Курцинак. Обезбеђен је симултани превод. Програм савремене мексичке поезије је организован уз помоћ мексичког
Савета за културу и уметност Conculta.
Места читања поезије и разговора на Фестивалу биће на Тр¬гу мла¬де¬на¬ца, у Библиотеци града Новог Сада, Свечана сала Сану у Новом Саду, Ка¬фе Би¬стро, Клуб Абсолут, балкони у Змај Јовиној, Ресторан Марина, Ма¬ги¬стра¬т у Срем¬ским Кар¬лов¬ци¬ма,  простори у Сомбору, Срем-ској Ми¬тро¬ви¬ци, Жабљу  и Београду.
Биће одржано преко двадесет програма уз традиционалну подршку новаосадске публике.
Фестивал се организује захваљујући помоћи Покрајинског секретаријата АП Војводине за културу, Министарства културе Републике Србије, Градског већа Новог Сада и  медијских и других спонзора, као и добровољног ангажовања чланова ДКВ.
Посебно скрећемо пажњу на неколико еминентних аутора:
***
Јоахим Сарторијус,  рођен је 1946. године у Фирту а одрастао у Тунису. Након дужих боравака у Њујорку, Истанбулу и Никозији, тренутно живи у Берлину. Од 2001. до 2011. био је директор фестивала “Berliner Festspiele”. Након завршених студија Права, 12 година је радио као дипломата (1973-1986), а касније, од 1996. до 2000. године, као генерални секретар Гете института у Минхену. Јоахим Сарторијус је песник, преводилац америчке књижевности (нарочито Џона Ашберија  и Валаса Стивенса. Објавио је шест књига поезије, од којих је последња „Hôtel des Êtrangers“ (2008), и поетских путописа „Die Prinzeninseln“ (2009) i „Mein Zypern“ (2013), као и бројне књиге настале у сарадњи са уметницима. Његов лирски опус преведен је на многе стране  језике. Превео је дела Малколма Лурија и Вилијема Карлоса Вилијамса, приредио антологија „Atlas der neuen Poesie“ (1995), „Minima Poetica“ (1999) i „Alexandria Fata Morgana“ (2001). Члан је Немачке академије за језик и књижевност .
***
Ришард Крињицки , рођен је у 1943, у Санкт Валентину (Лагер Виндберг) у Аустрији. Песник  генерације 1968; у седамдесетим и осамдесетим годинама двадесетог века повезан са демократском опозицијом; дуги низ година није могао да штампа своје књиге, због забране. Објавио је, поред осталог: Рођење (1969), Колективно тело (1975), Наш живот расте (1978), Песме, гласови (1985), Независни од ништавила (1988), Магнетна тачка (1996), Камен, мраз (2004), Хаику. Хаику мајстора (2014). Преводилац поезије (посебно Нели Сакс, Бертолт Брехт и Паул Целан). Уредник серије Песничка библиотека Издавачке куће А5, у којој су објављене, међу осталима, књиге Виславе Шимборске и Збигњева Херберта. Добитник је великог броја награда за поезију. Недавно је награђен угледном пољском наградом Јан Парандовски.Последњих петнаест година живи у Кракову.


 

pozivnica pozivnica

 
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ 54. БРАНКОВЕ НАГРАДЕ
Друштво књижевника Војводине додељује 54. пут Бранкову награду за најбољу прву књигу песама на српском језику, аутору до 29 година, објављену између два уручивања (август 2013–август 2014). Бранкова награда је најзначајније признање за прву књигу на српском језику за песнике до 29 година.         
Досадашњи добитници сведоче о значају награде у афирмацији најмлађих актера српске књижевности. Међу добитницима, у више од педесет година постојања, су и Васко Попа, Александар Тишма, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић, Раша Ливада, Драган Јовановић Данилов, Тања Крагујевић, Нина Живанчевић, Ана Ристовић и многи други.         
На конкурс је пристигло више од десет књига, што жири сматра незадовољавајућим и алармантним знаком изостајања подршке млађим песницима. У ужи избор ушли су: Жарко Алексић са књигом Кућни биоскоп (Матица српска Нови Сад, 2013, Едиција Прва књига);Данило Лучић са збирком Белешке о меком ткиву (Студентски културни центар Крагујевац, 2013, Библиотека Првенац) и Бојан Марковић са књигом Риба која је прогутала свет (Градска билбиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, Награда Млади Дис).
Жири у саставу: Владимир Гвозден, Стеван Брадић и Драгана В. Тодоресков (председник) једногласно је донео одлуку да овогодишња Бранкова награда припадне     

Данилу Лучићу
за песничку књигу
Белешке о меком ткиву

Данило Лучић је рођен у Београду 1984. године. Дипломирао је на Катедри за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду, где је завршио и мастер студије. Пише поезију, прозу и критику. Живи и ради у Београду.    
Књигу Белешке о меком ткиву чине три циклуса – Београдски келидоскоп, Белешке о меком ткиву и Огледало на дну понора. Док у првом циклусу доминирају урбане теме, слике друштвеног миљеа (Химна Београду, Манични улични проповедници, Акустика улице, Плави мост), те би се могло рећи да сам Београд, тј. поједини његови делови, представљају праве протагонисте „радње“ песама, а у другом циклусу тело постаје преокупација, песник у самом субјекту види поприште емотивних ломова, дубоко контемплативних промишљања, остајући једнако личан и универзалан. Нарочито је у том погледу индикативна поема Неколико стихова за госпођицу Lowsky, где се ефектном употребом метафора читаоцу предочавају историја једне љубави и покушај да се егзистенцијална зебња превазиђе, али се низом бизарно-гротескних слика настоји појачати ефекат исте те зебње и слутње, односно преке потребе за слутњом брисања метафизичких граница: „Сачекај ноћ након четрдесет дана/ дођи сама и откопај ме ноктима/ (јер то ће међу нама бити тако интимно)/ умотај ме у завесе и пренеси у нашу кућу/ припреми рибе и зеље са кромпиром/ смести ме у постељу као да сам уморан// лези крај мог леша и ако желиш осети/ бескрајну љубав што се примиче/ са оне стране.“ Трећи циклус тематски је хетероген, и поред многобројних ефектних књижевних реминисценција, развијених слика и различитих постизања ритма (рефренима, лирским паралелизмима, анафорама и др.) остао је, према нашем мишљењу, у сенци претходна два. Ипак, снага Лучићевог израза, његова бритка иронија поводом друштвених односа али и самих егзистенцијалних питања, те ефектно поентирање неколиких песама одају песника који је кренуо путем зрелости и ми верујемо да ће наредним поетским остварењима исту зрелост и доказати.    

Жири:     
Владимир Гвозден,
Стеван Брадић
и Драгана В. Тодоресков
(председник)

у Новом Саду,    
1. августа, 2014.

 
 
<<  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  >  >>

Резултати 41 - 50 од 188

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432