Друштво књижевника Војводине
 
 


Вести |
СИМПОЗИЈУМ О ЈОВАНУ ЈОВАНОВИЋУ ЗМАЈУ

Симпозијум ЈЈ Змај

Друштво књижевника Војводине је организовало симпозијум о Јовану Јовано-вићу Змају (1833. године, у Новом Саду – 1904. године у Сремској Каменици) 12. јула, у четвртак, 2012, од 10,00 до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати у Позори-шту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, Нови Сад.
Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања срп-ских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевно-критички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу.
Симпозијум о Змају бавио се различитим аспектима богатог дела овог пи-сца, подразумевајући новије књижевно-критичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу, емаципаторске улоге песника, политичких идеја и од-носа према историје, односа критике његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др.
Две најважније збирке Змајевих песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Напи-сао је велики број шаљивих и дечијих песама, које су сабране у Певанији и Другој певанија. Важне су и збирке: Снохватице и Девесиље. Написао је пе-сничку легенду "Видосава Бранковић" и шаљиви позоришни комад "Шаран".
У врло садржајној и инспиративној расправи учествовали су: др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Бојан Јовановић, др Го-рана Раичевић, др Миливоје Ненин, др Зорица Хаxић, др Зоран Ђерић, др Јо-ван Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сања Париповић, Јелена Станојев, мр Михаило Олејников. Симпозијум је водио Јован Зивлак.

Драган Проле је разматрао Змајеву улогу у стварању уметничке јавности у другој половини деветнаестог века. Змај је напустио лекарску праксу и своју судбину је везао за неизвесности које су доносили часописи које је уређивао и ћудљивост публике која је чинила тадашњу јавност у српској заједници у Вој-водини. Проле је анализирао Змајеву етику где је песник одлучио да уместо да делује у социјално етаблираној средњој класи српског друштва делује из пер-спективе социјалног провизорија, заступајући демократичност, критички од-нос према елитама и сензибилоност у разумевању политичког и друштвеног насиља.
Зорица Хаxић је инспиративно и аналитички говорила о Белешкама Милана Шевића на маргинама Костићеве Књиге о Змају". (У питању је лични приме-рак Милана Шевића, дугогодишњег пријатеља и Лазе Костића и Јована Јова-новића Змаја са коментарима...). Шевић је био савременик обојице аутора и са обојицом је био врло близак. Његове белешке, у анализи Зорице Хаxић, откри-ле су нове детаље и природу односа између ових значајних песника српског романтизма.
Горана Раичевић ће је говорила о односу Милоша Црњанског и Змаја.
Никола Страјнић је говорио о једној врсти литеране полемике између Змаја и Лазе Костића, у којој су ова два аутора говорила поводом посмртног прено-са Бранковог из Беча у Сремеске Карловце, на Стражилово. Страјнић је скре-нуо пажњу да није уметност ту да осликава стварност, нити је стварност ту да наговара уметност на то осликавање. Напротив, стварност и уметност једнако "теже" и у том тежењу држе вагу света. Нити ми имамо уметност да не бисмо пропали од истине стварности, нити стварност постоји да свет не би пропао од лажи уметности, него су и истина стварности и лаж уметности утемељене на истом темељу и запућене су истим путем на сцени општег кретања и посто-јања.
У том смислу могу да се посматрају две песме два истакнута српска роман-тичарска песника, Змаја Јована Јовановића и Лазе Костића, песме Бранкова жеља и Права Бранкова жеља. То посматрање треба да покаже у којој мери су, пишући ове песме, ти песници успевали да присподобе логос певања логосу света и у којој мери је логос света био присподобљен логосу њихових певања. При томе, под светом овде треба разумевати свет који је "опеван" у њиховим песмама.
Реч је превасходно о свету жеље Бранка Радичевића да му се посмртни оста-ци сахране на Стражилову, о свету расположења и спремности српске омлади-не и целог народа да то, две и по деценије после песникове смрти, и ураде, о свету политичких борби за што повољнији статус Срба у Аустроугарској мо-нархији. Дакле, реч је о томе да се на логос једног општег хтења адекватно од-говори логосом појединачног певања, да се песмом погоди у саму петељку стварности.
У својој Бранковој жељи, Змај превасходно "цитира Бранка" или, још више, допушта да Бранко говори кроз њега и његову песму, стапајући тако два гласа два песника у један. Тако је Бранкова жеља једнако и Змајева, а Змајева и Бранкова, што само говори о томе да је и Змај мислио да је реч о правој Бран-ковој жељи. Змај је наводио, пре свега, најдубље разлоге о преносу Бранкових посмртних остатака онтолошке природе, разлоге самог бића као бића.
Бојан Јовановић се бавио драматичним и трагичним догађајима који су обе-лежили животни пут Јована Јовановића Змаја, као и интимистичкој лирици која је битно одредила и његову песничку судбину. Анализујући у Змајевим најзначајнијим збиркама "Ђулићи"и "Ђулићи увеоци", искуство екстремних егзистенцијалних ситуација везаних за љубав, смрт и онострано, Јовановић је сагледавао принцип индивидуације у његовом песничком стваралаштву.
Дамир Смиљанић је истраживао Змајев однос према смрти. Љубав и смрт као два класична поетска мотива Змај је обрадио у свом обимном опусу на упечатљив начин у збиркама Ђулићи и Ђулићи увеоци. Док у првој збирци Змај описује чари идиличне љубави, у другој приказује болно искуство губит-ка вољених му особа, супруге Руже и петоро деце. Иако тематски потпуно раздвојене, па чак и супротстављене по приказаним расположењима, ове две збирке песама ипак чине целину. Тако већ уздисаји и слутње у Ђулићима на-говештавају Змајеву трагедију, а присећања на покојну фамилију у Увеоцима му дају наду да ће барем у смрти бити поново заједно са њима. На први поглед опречна осећања радости и туге песничком обрадом постају саставни део не-миновне дијалектике живљења и умирања која је суђена људима. Да ли с об-зиром на ту дијалектиу треба оспорити смисао живота или, напротив, дати смисао смрти – сложено је филозофско питање које се намеће током читања ових Змајевих песама.
Сања Париповић је говорила о могућности синтезе страних и домаћих пе-сничких облика у Змајевој збирци Песме Мирзе Сафија, објављеној 1871. го-дине. Сања Париповић је истакла да су Змајеве интенције биле да се домаћа традиција оплемени вредностима источњачке традиције. Такође, испитивала је начин употребе облика газеле, од класичних, криптоформи, стилизованих, изведених.
Богдан Косановић је истакао да је Пушкин најпревођенији и најприсутнији писац у српској књижевности и култури у целини. Његове стихове су, између осталих, претакали на српски језик и многи значајни српски писци – попут Јо-вана Јовановића Змаја, Драгутина и Војислава Илића Млађег, Јована Дучића, Десанке Максимовић, Милорада Павића, Милована Данојлића, Љубомира Си-мовића и др.
Змај се није систематично бавио превођењем Пушкинових песама. Па ипак, иза себе је оставио десет препева. Поређење препева са оригиналом омогућује нам релевантне закључке о Змајевој поетици превођења. Посебно је занимљи-во питање да ли су се препеви одразили на његову оригиналну поезију.
Михаило Олејников је се бавио политичким аспектима Змајевог деловања. Његова политичка активност се мање проучава него његово песништво. Он је посматрао политички рад Змаја у контексту борбе за одбрану српских права и културе у време када се одлучивала судбина Срба у Аустро-Угарској. Змајево залагање за национално-политички програм Светозара Милетића и Змајева побуна против бечког централизма, германизације и мађаризације се остварује кроз његово издавање и уређивање политичких и хумористичко-сатиричних листова: Комарац, Јавор, Змај, Жижа, Илустрована ратна кроника и Стармали где он делује веома убедљиво захваљујући свом ауторитету као песник. По-знавање политичке активности Змаја омогућава доличну анализу његове по-литичке и сатиричне поезије. Такође је важно нагласити да је Змај често разу-мео политичку ситуацију и положај Срба Аустро-Угарској боље од многих српских политичара. Зато је његова борба од значаја не само за његове савре-менике већ и за каснија поколења као и за нас.
Миливој Ненин је говорио "О преписци Лазе Костића и Јована Јовановића Змаја".
Јован Љуштановић је говорио о природи Змајеве лирике за децу. Он је рекао да гледано у целини, поезија за децу не егзистира као лирика у ужем значењу те речи. Она има своју специфичну приповедност која јој доноси и одређена епска својства. То се непосредно одражава и на природу песничких субјеката у овој поезији. Најбољи пример за то је разнолико конституисање песничких субјеката у Змајевој поезији за децу. Његове песме су често испеване у трећем лицу, при чему је песнички субјекат изван света песме. Та дистанца је рела-тивна, јер често његови песнички субјекти се мешају, или, барем коментаришу збивања која се дешавају у песми. Многе песме почивају на дијалогу, или ли-кови из песме преузимају улогу песничког субјекта. Много је разноликих фик-тивних ликова који казују песму. То су често деца, али и одрасли који, некада ближе улози васпитича, некад ближи улози родитеља. Такође, субјекти у овој поезији су често и животиње, антропоморфне, али и животиње које показују своју животињску природу као облик идентитета. Та сва разноликост непо-средно и посредно показује књижевну аутономност поезије за децу и на још један начин потврђује логотетску улогу Јована Јовановића Змаја у овој врсти литературе.
Јелена Станојев је говорила о оријенталним мотивима у поезији Јована Јова-новића Змаја.
О драмском Змајевом стваралаштву говорио је Зоран Ђерић.
Прилози изговорени на овом изузетно аналитичном скупу биће објављени у посебном зборнику, у едицији Златна греда.
Покровитељ Симпозијума је био Покрајински секретаријат за културу.

Симпозијум ЈЈ Змај

 
ФЕСТИВАЛ НА ФЕЈСБУКУ

 

Обавештавамо вас да је Друштво књижевника Војводине направило страницу Међународног новосадског  књижевног фестивала на фејсбуку, где ћете моћи да се информишете о овој манифестацији, као и о другим активностима ДКВ, али и о догађајима из света везаним за поезију и књижевност.
Ускоро ћемо најавити списак гостију Фестивала, програме, и процедуру око награда Фестивала (Бранкова награда, Међународна награда Нови Сад и Награда за слем такмичења).
Посебно ћемо вас обавештавати о гостима из Пољске који ће бити средишња тачка наше манифестације. Седам песника и један критичар представљаће савремени тренутак пољске поезије. Поводом тог догађаја изаћи ће Антологија савремене пољске поезије у коју ће бити уврштено 12 песника.
Страници можете приступити кликом на линк испод:
https://www.facebook.com/InternationalNoviSadLiteratureFestival

 
СИМПОЗИЈУМ О ЈОВАНУ ЈОВАНОВИЋУ ЗМАЈУ

Симпозијум о Змају

Друштво књижевника Војводине организује симпозијум о Јовану Јовановићу Змају (1833 године, у Новом Саду - 1904 год. у Сремској Каменици) који ће се одржати 12. јула, четвртак, 2012, од 10,00  до 13,00 и од 15,30 до 18,00 сати у Позоришту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, Нови Сад.
Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања српских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевно – критички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу.
Симпозијум о Змају бавиће се различитим аспектима  богатог дела овог писца, подразумевајући новије књижевно – критичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу,  емаципаторске улоге песника, политичких идеја и односа према историје, односа критике његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др.
Две најважније збирке Змајевих песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Написао је велики број шаљивих и дечијих песама,  које су сабране у Певанији и Другој певанија. Важне су и збирке: Снохватице и Девесиље. Написао је песничку легенду „Видосава Бранковић“ и  шаљиви позоришни комад „Шаран“.
Змај је  преводио из мађарске књижевности Шандора Петефија, из немачке преводи Гетеа  а подражавао је Хајнеову љубавну лирику, епиграм и оријенталну поезију Фридриха Боденштета, из руске и енглеске  Љермонтова и Тенисона.
Поред „Змаја“, уређивао је сатиричне листове: „Жижу“ и „Стармали“. Од 1880. па до смрти издавао је дечији лист „Невен“...
Змај је писао о многим темама и у многим стиховним и песничким обрасцима; „по његовим песмама може се најбоље разумети духовни живот српског народа од 1850 до 1900“. У тим песмама, родољубивим, програмским, дидактичним и сатиричним, Змај је заступао и тематизовао многе догађаје и вредности које су одликовале друштвени и политички живот Срба. Он је један од битних песника са критичком свешћу о друштвеним вредностима српског друштва. Стекао је глас најпопуларнијег српског песника. Учествују:
др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Мирослав Егерић, др Милан Мицић, др Бојан Јовановић, др Горана Раичевић, др Миливоје Ненин, мр Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић, др Јован Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сaња Париповић, Јелена Станојев, мр Михаило Олејников. Симпозијум води Јован Зивлак.
Прилози ће бити објављени у посебном зборнику, у едицији Златна греда.
Покровитељ Симпозијума је Покрајински секретаријат за културу.

 
ДЕСЕТ ЧЛАНОВА ДКВ ИМА СТАТУС САМОСТАЛНОГ УМЕТНИКА

Након што су крајем прошле године представници ДКВ потписали уговор о финансирању пензионих и здравствених доприноса са Управом за културу града Новог Сада, која се обавезује да за писце који задовољавају критеријуме издваја средства из буџета, покренута је процедура у ДКВ да се издају уверења о статусу оним писцима који испуњавају захтеве Правилника ДКВ.
Захваљујући чињеници да је ДКВ, на основу својих активности, добило статус репрезентативног удружења, омогућено му је да може да решава питања статуса самосталних уметника, сопствених чланова.
На расписани конкурс у два квартала јавило се једанаест писаца, а десет је задовољило услове који су захтевани Правилником  који је усаглашен са одредбама Закона о култури Републике Србије и Одлуке коју је донела Скупштина града Новог Сада.
Овај изузетан догађај омогућио је писцима, члановима ДКВ, да по први пут у историји нашег удружења могу да реше статус слободног уметника, што подразумева да ће ДКВ за њих плаћати доприносе што ће им омогућити да имају здравствену заштиту и регулисан радни стаж у периоду у којем имају признат статус.
Исту одлуку је донела Општина Бачка Паланка, што значи да ће писци из те средине, који задовољавају критеријуме Правилника ДКВ, такође моћи да имају исти положај као писци који живе на територији града Новог Сада.
Велику подршку одлуци да уметници реше свој проблем и у Бачкој Паланци дао је Небојша Кузмановић, задужен у власти ове општине за културу и наш члан.
Писци могу конкурисати за статус самосталног уметника током целе године, а статус ће им отпочињати сваког следећег квартала, под условом да је општина у којој живе потписала уговор са ДКВ.
УО ДКВ очекује да се овај процес не заустави само на две општине и настојаће да мотивише и подржи све општине које се придружују  овом позитвном процесу да се нашим писцима посвети одговарајућа друштвена пажња.
 
СРПСКИ ПИСЦИ У РУМУНИЈИ

На књижевном сусрету у познатој бањи Херкулес учествовало десет српских писаца

Румуни

У организацији жупанијског савета Караш-Северин и часописа Рефлекс, који излази у Решици и у сарадњи са Савезом писаца Руминије и Савезом Срба у Румунији, у хотелу Ђета, одржан је дванаести Међународни сусрет писаца у бањи Херкулес од 10. до 13. маја.
Сусрет је био посвећен теми „Балкан и балканизам“, поводом које је говорило око двадесетак румунских писаца. Са наше стране учествовали су Адам Пуслојић и Милош Латиновић. Пуслојић је говорио о преводилаштву као медију који доприноси разумевању култура, а Латиновић о Балкану као простору где се сукобљавају и изражавају интереси великих сила у формама политичких манипулација. Од румунских писаца говорили су компаратиста, критичар и универзитетски професор Корнел Унгуреану; песник и критичар Василе Дан; песник и универзитетски професор у Лос Анђелесу Георги Тома Мајореску; Јон Кокора, критичар; Јон Марин Алмажан, прозни писац и критичар; критичар и песник Георге Моцута; Октавијан Доклин, песник и главни уредник часописа Рефлекс и други.
Расправа се кретала између Балкана - у румунском случају Баната - као простора мултикултурализма и различитих утицаја који су богатили и проширивали материјалну и духовну културу овог простора, и као попришта сукоба и непријатељстава.
На сусрету су представљени и српски и румунски часописи, од Златне греде, Књижевног гласника, Београдског књижевног часописа, Књижевних новина, до румунских часописа Арке из Арада и Рефлекса из Решице. Општи закључак је био да су часописи битни за еманципацију књижевности и афирмацију нових појава и идеја у простору културе и књижевности.
Другог дана српски и румунски писци читали су своје текстове. У овом добро организованом читањ, чијој убедљивости су преводилачки допринели српски песник из Румуније Славомир Гвозденовић и песник Лучијан Алексиу, учешће су имали Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Милован Марчетић, Никола Вујичић, Милош Латиновић, Зоран Костић, Миљурко Вукадиновић, Бранислав Вељковић, Мићо Цвијетић, као и Василе Дан, Јоан Матуит, Георге Моцута, Георги Тома Мајореску, Николаје Србу и др.
Прилози са овог скупа биће у целини објављени у часопису Рефлекс, и делимично у листу румунских Срба Књижевни живот.
Посебно је најављена антологија српског песништва која ће се ускоро појавити у Букурешту, у коју је уврштено 38 песника, а захвата период од појаве Васка Попе до данас.

Јован Зивлак и Зоран Ђерић

 
КОНКУРС ЗА ТАКМИЧЕЊЕ У СЛЕМ ПОЕЗИЈИ, НА СЕДМОМ МНКФ

 Слем такмичење

Друштво књижевника Војводине oбјављује конкурс за најбољег слем песника Србије.
Tакмичење ће се одржати у оквиру седмог Међународног новосадског књижевног фестивала, од 27. до 31. августа 2012.
Позивамо слемере Србије да пошаљу најмање 8 песама које не смеју бити у говорној верзији дуже од 4 минута (ако су песме на једном од језика који се говоре у Србији, неопходно је да буду преведене на српски).
Комисија ДКВ ће одабрати десет песника који ће бити позвани да учествују у такмичењу.
Комисија може, такође, по свом избору позвати још највише десет песника који ће бити учесници такмичења.
Такмичари у складу са пропозицијама могу говорити само своје песме.
На крају дводневног такмичења биће проглашен победник изабран гласањем публике. Победник ће добити диплому и новчану награду.
Право учешћа имају сви грађани Србије од 9 до 99 година.
Награда најбољем слем песнику биће уручена августа месеца у Новом Саду.
Песме послати до 1. августа на адресу:
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад
,
или на e-mail:
This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it , са напоменом за Слем такмичење, 7. МНКФ.
Са песмама обавезно послати краћу биографију и адресу.
Информације на телефон 021/6542-432.

 
КОНКУРС ЗА 52. БРАНКОВУ НАГРАДУ

 

Друштво књижевника Војводине додељује 52. пут Бранкову награду за најбољу прву књигу песама на српском језику, аутору до 29 година, објављену између два уручивања (август 2011–август 2012).
Позивамо издаваче и појединце да најкасније до 01. августа 2012.пошаљу по три примерка књиге, које задовољавају услове конкурса, године на адресу:
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад
.
Награда најбољем младом песнику биће уручена крајем августа у Сремским Карловцима, у оквиру седмог Међународног новосадског књижевног фестивала. Жири ће добитнику уручити  диплому и новчану награду.
Информације на тел. 021 6542 432, или на e-mail: This e-mail address is being protected from spam bots, you need JavaScript enabled to view it

 
ПИСЦИ ДКВ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ

Гости Савеза писаца Русије били су Драгиња Рамадански и Милан Ненадић

Razmena sa Rusijom

Од 26. до 29. априла гости Санкт-петербуршког одељења Савеза писаца Русије били су чланови Друштва књижевника Војводине, песник Милан Ненадић и књижевни преводилац Драгиња Рамадански.
Свечано отварање VII Међународног књижевног салона, одржаног у пространом павиљону ЛенЕКСПО, било је у знаку почасног госта Салона, града Нице. Основни тон овој значајној манифестацији дала је прослава јубилеја чувене битке на Бородину, 1812. године.
Домаћин писаца ДКВ био је угледни прозни писац Анатолиј Козлов (познат фестивалској публици у Новом Саду). Драгиња Рамадански и Милан Ненадић били су у прилици да упознају богату сајамску понуду. Они су обишли модерно дизајнирани изложбени простор, задржавши се на штанду Савеза писаца Русије, где је одржан низ занимљивих манифестација, укључујући сусрет са познатим петербуршким писцем Николајем Коњајевим, који је представио свој најновији историјски роман.
Првог дана Форума уприличен је сусрет са Председником савеза писаца Русије Валеријем Ганичевом. Одржани су разговори на тему Савремена многонационална књижевност Русије и Литература на постсовјетском простору: тачке пресека.
Наши представници су учествовали  у раду округлог стола са темом Словенско књижевно братство, којом приликом је Удружењу књижевника Белорусије уручена стаклена скулптура Пегаза.
Након представљања наших учесника од стране председника Санкт-петербуршког одељења Савеза писаца Русије Бориса Орлова, Драгиња Рамадански је говорила о стваралаштву песника Милана Ненадића и прочитала  избор из његове поезије (из двотомне антологије коју су реализовали еминентни руски преводиоци). Потом је песник  прочитао руковет својих песама.
Драгиња Рамадански је, такође, представила часопис Златна греда као и Новосадски књижевни фестивал, који је до сада угостио многе руске књижевне ствараоце. Представљен је пројекат издавања руског броја часописа Златна греда, као и српског броја Књижевног Петербурга, што су присутни, на челу са Валеријем Ганичевом и Борисом Орловом, оценили  као изванредну замисао. Публици су предочени већ реализовани енглески и бугарски бројеви часописа, који су изазвали велико интересовање. Након тога је Рамаданска представила и образложила импресивни учинак српског преводилаштва у области руске књижевности, што такође није остало без одјека.
Посебно занимљива била је дискусија на тему Историја - две стране исте медаље: истина и лаж, као и сусрети са учесницима отаџбинског рата и сведоцима блокаде Лењинграда. Овогодишњи лауреат Велике књижевне награде Русије, Борис Орлов, такође је био гост Новосадског књижевног фестивала. Велику пажњу књижевне јавности изазвала је презентација романа Људмиле Разумовске, коју смо до сада познавали као успешног драмског писца.
Због згуснутог програма и кишовитог времена изостала је екскурсија, али су се наши писци вратили  у Србију са прелепим утисцима, одушевљени призорима морске престонице Русије, траговима њене величанствене прошлости и импозантне садашњости.

Razmena sa Rusijom

 
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА ДУШАНА ВУЛЕТЕ „ЂАВОЉИ ПОТПИС“ У КЛУБУ ДКВ

Гости вечери

У четвртак 29. марта, у препуном  Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено представљању првог романа Душана Вулете, Ђавољи потпис (Адреса, 2011).
Вече је водио Даниел Мандић, а о књизи су, поред аутора, говорили и Стеван Константиновић и Драган Бабић.
Бабић је истакао да је Ђавољи потпис узбудљив роман, једна врста медицинског трилера са елементима фантастике, који се чита у једном даху. Радња романа прати неколико јунака чије судбине повезује мистериозна интернет-секта, која изазива смртоносне последице. Такође, нагласио је важност Вулетине професије, чије лекарско искуство садржају романа поред занимљивости даје извесну поузданост и кредибилитет.
Стеван Константиновић је такође истакао своје одушевљење самом радњом романа, а затим рекао нешто више о главним и епизодним ликовима, чија шароликост, поред саме радње, у значајној мери успева да прикаже друштвену слику данашњице.
У размени мишљења, расправљајући о фантастичком сижеу, о динамичној радњи и о главном мотиву који покреће актере да открију мистерију која се састоји у разумевању необичне коме у којој се налази неколико јунака, критичари су закључили да би роман могао бити врло подстицајан да се на његовим основама сачини успешан и узбудљив сценарио за филм.
Душана Вулете (Нови Сад, 1971), специјалисте гинекологије и акушерства и субспецијалисте ендокринологије.

Посетиоци

 
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА СТЕВАНА ВРЕБАЛОВА „ЗАШТИЋЕНОСТ“ У КЛУБУ ДКВ

Учесници књижевне вечери

У четвртак 22. марта, у Клубу Друштва књижевника Војводине одржано је књижевно вече посвећено представљању новог романа Стевана Мише Вребалова, Заштићеност (Адреса, 2011).
Вече је водио издавач књиге Јован Зивлак, а о књизи су, поред аутора, говорили i Анђелко Ердељанин и Перо Зубац.
Зивлак је рекао да је Заштићеност аутобиографски роман са значајним елементима билдунгс романа. Аутор у првом лицу говори о годинама одрастања, образовања и суочавања са контроверзним аспектима стварности. Миша Вребалов је рођен у ратним околностима, када су му оба родитеља, припадници партизанског покрета, свирепо убијени. Највећи део младости затим провео је под старатељством мајчиних родитеља.
Наоко повлашћен и заштићен, али под сенком трагичне судбине својих родитеља и њихове изузетности, као и под окриљем својих заштитника - истакнутих политичара владајућег система - главни јунак романа суочава се са снажним унутрашњим конфликтима и бори се за право на посебност и одговорност за самог себе. Како се наводи, овај роман је драматично и сложено сведочанство о једном времену чију димензионалност аутор открива на нов начин.

Стеван Вребалов Јован Зивлак

Сатиричар и књижевни критичар Анђелко Ердељанин рекао је да се роман доима помало старински, подсећајући на заборављене дражи једноставног и искреног приповедања са доста докуметаристичких елемената, што ствара занимљив мозаик о једном животу и времену. Роман Заштићеност враћа читаоца у прошлост, како избором теме, која представља сећање на не тако давно време које би многи заборавили - тако и списатељским поступком традиционалне књижевности.
Перо Зубац је рекао да је у питању аутобиграфски спис који сведочи о једном времену и одрастању младог човека без родитеља који су трагично погинули као изузетни људи у Другом светском рату. Бивајући под заштитом мајчиних родитеља, главни јунак проводи детињство и године сазревања у Сомбору, свестан своје посебне судбине, дечак без родитеља коме се посебна пажња неретко исказује.

Посетиоци

 
<<  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  >  >>

Резултати 41 - 50 од 147

DKV logo
Medjunarodni novosadski knjizevni festival
 
List Zlatna greda
 
Најчитаније

CMS Web Design and Production::
Luka Salapura
Web Site Content Administration: DKV

Насловна   |   Фестивал   |   Златна греда   |   ДКВ   |   Фото галерија   |   Контакт   |   Login

Ауторска права © 2008 - 2014. Друштво књижевника Војводине. Сва права задржана.
Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон / Факс: 021 654 2432